Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 04. 2016.

Lavovi i leopardi u Africi češće napadaju rasiste

Tvrdnja da divlje mačke u Namibiji češće napadaju rasiste na prvi pogled deluje bizarno, ali kada se "zagrebe" ispod površine, vidi se da u stvari - ima smisla, navodi BBC.

Lavovi i leopardi u Africi češće napadaju rasiste

foto: blic.rs

Zahvaljujući uspešnim merama za očuvanje životinjskog sveta, predatori poput lavova i leoparda u Namibiji sve su brojniji. Međutim, ove divlje zveri nanose sve veće probleme uzgajivačima stoke, jer neke od njih radije konzumiraju govedinu nego meso divljači. U takvim okolnostima, farmeri posežu za oružjem i po kratkom postupku rešavaju problem.

Borci za zaštitu životne sredine već decenijama pokušavaju da reše “sukob između čoveka i divljih životinja”. Oni se zalažu za korišćenje pasa obučenih za čuvanje stoke, podižu ograde, plaćaju novčanu nadoknadu farmerima za ubijena goveda i ovce i promovišu kupovinu goveđeg mesa od farmera prijateljski nastrojenih prema ugroženim gepardima kojima, zauzvrat, garantuju najbolju cenu.

Uprkos tome, uzgajivači stoke u Namibiji i dalje prijavljuju učestale napade divljih životinja. Kako to objasniti?

U ranijim istraživanjima posmatran je uticaj ekoloških činilaca, kao što su broj divljih životinja dostupnih predatorima, ili vrste staništa oko farmi. Ove studije, međutim, često zanemaruju najvažniju komponentu očuvanja životnjskog sveta: ljude.

Zadovoljni radnici=manje napada predatora

U najstojanju da shvati kako politički, ekonomski, istorijski i društveni razlozi utiču na sukob ljudi i predatora, novinar Bi-bi-sija proveo je godinu dana na farmi stoke u Namibiji. Posetio je nekoliko farmi i razgovarao s upravnicima i njihovim radnicima. Njegov zaključak: tamo gde rade zadovoljni, motivisani radnici, nema problema s predatorima.

Istorijska prošlost zemlje, a naročito era aparthejda, još lebdi nad farmama stoke poput zle slutnje. Vlasnici ovih komercijalnih farmi neizbežno su bili belci, dok su radnici bili crnci.

U razgovoru sa stočarima i njihovim radnicima, novinar je otkrio da su neki vlasnici farmi rasistički i nasilnički nastrojeni prema radnicima, zbog čega oni gube motivaciju za korektno obavljanje posla. Takvi vlasnici, osim toga, ne vide korist od efikasnije obuke zaposlenih za uspešno gajenje stoke, što znači da ti ljudi nemaju priliku da nauče kako da zaštite goveda i stoku od predatora.

Mnogi radnici imaju skromno obrazovanje, neki čak ne znaju ni da broje, pa samim tim se mogu da prebroje stoku. Time se povećava opasnost da predatori pojedu zaboravljena grla.

Radnici na ovim farmama izloženi su nasilju, zbog čega pribegavaju taktikama osvete. Kradu antilope, zebre i drugu divljač, bilo za ishranu ili radi prodaje, naročito ukoliko su slabo plaćeni. Smanjena populacija divljači znači da postoje veći izgledi da predatori napadaju stoku.

Povrh svega, radnici ponekad kradu i stoku, koju prodaju, a da bi prikrili tragove, vlasniku farme govore da ih je pojela neka divlja životinja. Farmer stiče utisak da ima veći problem s predatorima nego što je to zapravo slučaj, a takva situacija je posledica rasističkog, nemarnog ophođenja prema radnicima.

Sukob među ljudima = neprijateljstvo životinja

Borci za zaštitu divljeg sveta nisu obučeni da se bore protiv rasizma i rešavaju problem društvene nejednakosti. Ovo istraživanje je, međutim, pokazalo svu složenost konflikta između predatora i uzgajivača stoke. On se ne može rešiti samo primenom tehničkih mera.

Studija novinara BBC-ja samo je jedno u nizu istraživanja koja pokazuju kako problem koegzistencije ljudi i divljih životinja može biti posledica sukoba među ljudima. Da bismo spoznali kako da mirno živimo pored lavova i leoparda, moramo shvatiti dublje kulturalno-socijalne pokretače koji se možda kriju ispod površine tih sukoba i razvijati strategije koje će udovoljiti vrednostima i težnjama farmera, ali i aktivista za zaštitu životne sredine.

Da bi predatori mogli da opstanu na našoj planeti, na nama je da ih spasemo, a da bismo bili uspešni u tome možda bismo mogli da se ugledamo na lavove koji love: rešenje je u saradnji.

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati