Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 11. 2017.

Veličina, ipak, jeste bitna: Najagresivniji pas je jazavičar

Zaboravite na pitbula, staforda ili rotvajlera. Nijedan od njih nije ni blizu prvog mesta na ne tako prestižnoj top-listi najagresivnijih rasa.

Veličina, ipak, jeste bitna: Najagresivniji pas je jazavičar

foto: blic.rs

Sudeći po najozbiljnijem istraživanju sprovedenom na ovu temu, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Applied Animal Behavior Science, titula glavnog nasilnika u kraju pripada - jazavičaru, piše sajt MAGAZIN PAS.

Da, onaj mali, simpatični psić koji je zbog svog izduženog tela i kratkih nogu tako omiljen među karikaturistima i crtačima. Istraživanje je pokazalo da je svaki peti jazavičar bar jednom ugrizao ili pokušao da ugrize stranca, približno isto toliko je ulazilo u sukobe sa drugim psima, a svaki dvanaesti je ujeo svog vlasnika. Pa dobro, kad malo razmislite, i vi biste verovatno postali prznica kad bi svaki čas nekom neostvarenom komedijašu padalo na pamet da vas stavi između dve polovine velike kifle, onda vas slika, napiše hot-dog i sliku okači na Instagram ili Tviter.

Šalu na stranu, studija je pokazala da, po svoj prilici, veličina ipak jeste bitna. Gotovo svi psi koji su svrstani u grupu najagresivnijih pripadaju takozvanim malim rasama. Drugo mesto tako su zauzele čivave (da, opet morate priznati da činjenica da devojke obožavaju da vas nosaju okolo u svojim tašnicama može da bude razlog za nervozu), a treći su džek rasel terijeri.

 

Najagresivniji psi pripadaju takozvanim malim rasama
Foto: Magazin Pas / Arhivska fotografijaNajagresivniji psi pripadaju takozvanim malim rasama

Ali, kako to da su ove male kavgadžije uvek ispod radara, dok su svi spremni da upru prstom u pitbula ili rotvajlera. Prvi je uostalom toliko zloglasan da je u mnogim gradovima u svetu lokalnim zakonima zabranjeno njihovo čuvanje. Takvih pokušaja bilo je i kod nas, iako nikada zapravo nisu zaživeli. Odgovor je zapravo vrlo jednostavan. Teško da će se napad podivljale čivave završiti ičim više od nekoliko plitkih ujeda i zanimljive anegdote. Uostalom, teško je zamisliti da neko ode u policiju i prijavi da ga je napala čivava. U najboljem slučaju razveselio bi čitavu policijsku stanicu. S druge strane, makar bili i retki, susreti s agresivnim pitbulom ili rotvajlerom uvek predstavljaju borbu na život i smrt. Nije malo zabeleženih slučajeva da su ljudi, pa čak i deca, stradali od ujeda ovih pasa. A takve priče uvek privlače ogromnu pažnju javnosti i vesti o napadima se vrlo često prošire čitavom planetom.

Drugo pitanje jeste otkud toliki stepen agresivnosti kod malih rasa. Mnogi su skloni da to pripišu nekoj vrsti Napoleonovog kompleksa - sićušni psi nastoje da svoju veličinu (tačnije, njeno odsustvo) nadoknade glasnim lajanjem i spremnošću da prvi napadnu, po principu napad je najbolja odbrana.

Jedan od autora studije u Applied Animal Behavior Science dr Džejms Serpel kaže da se čini da mali psi imaju genetske predispozicije za takvo ponašanje. On smatra da je broj prijavljenih slučaja napada kod nekih rasa zabrinjavajući jer dostiže 20 odsto kad je reč o napadima na strance i čak 30 procenata kad su sa druge strane nepoznati psi.

Objašnjenje za prgavost određenih pasmina, međutim, može da se traži s druge strane povoca. Oni koji nisu skloni da ponašanje tumače na osnovu genetike, smatraju da je glavni razlog za agresivnost i uopšte loše ponašanje pasa - čovek. Kod malih rasa to posebno dolazi do izražaja jer su ljudi skloni da ih gledaju kao simpatične male pufnaste stvarčice koje ne bi ni mrava zgazile. Pekinezeri, čivave i drugi psi koje često viđamo kako vire iz gorepomenutih tašni često se pogrešno posmatraju kao igračke ili deo aksesoara, a o njihovom vaspitanju se ne vodi računa. Slično objašnjenje često se čuje i od ljubitelja pitbulova koji (sa dobrim razlogom) tvrde da su ovi psi izašli na loš glas zbog opasnih momaka koji ih tretiraju kao neku vrstu statusnog simbola i svesno od njih prave mašine za ubijanje. A da ne pričamo o decenijama namenskog odgajanja ove i sličnih rasa za borbe pasa.

Studije poput one objavljene u časopisu Applied Animal Behavior Science pokazuju da, iako vaspitanje pasa može imati ključnu ulogu, genetika ipak nije bez značaja. Pokazalo se tako da u rase koje najčešće napadaju druge pse, bez obzira na način na koje su odgajane i vaspitavane, spadaju akite, džek rasel terijeri i pitbulovi. Koliko izgled može da zavara svedoče i dve rase kojima je pripala neslavna titula da najčešće napadaju sopstvene vlasnike. Uprkos tome što smo navikli da ih gledamo kao slatke junake crtanih filmova, psi koji najčešće nasrću na svoje vlasnike jesu američki koker španijeli i biglovi. Sajt MAGAZIN PAS piše da su najpitomiji psi, koji su pokazali najmanje agresije prema ljudima i drugim psima, zlatni retriver, labrador, epanjel breton, engleski kratkodlaki hrt, bernski pastirski pas i mali engleski hrt.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage