Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

28. 03. 2019.

Dilema na povocu – am ili ogrlica?

Amovi se preporučuju kod manjih rasa pasa, zatim kod pasa uvučene njuške (brahicefalični psi) koji već imaju otežano disanje (rase kao što su mops, bostonski terijer, bokser, francuski buldog ili pekinezer), kod rasa osetljivog dušnika (poput pomeranca, jorkširskog terijera ili čivave) ili onih slabijeg vrata (hrt).

Dilema na povocu – am ili ogrlica?

foto: blic.rs

Bilo da ste svom psu od samog početka stavljali ogrlicu ili ste od onih koji nisu imali dilemu kad su prvi put kupili am i poveli psa u šetnju, verovatno ste imali priliku da s drugim vlasnicima učestvujete u raspravi čija je glavna tema bilo pitanje – am ili ogrlica?

Opšte pravilo je da razmak između ogrlice i vrata kod velikih pasa bude oko dva prsta, a kod malih jedan. Čak i ukoliko poštujete ovo pravilo, nezgode su i dalje moguće – ogrlica može da se zakači za neki predmet u dvorištu ili u kući, drugi pas može da ga povredi vukući ogrlicu, ili što je još gori scenario, ukoliko zaglavi vilicu u ogrlicu drugog psa – pokušavajući da se oslobodi, sebe povređuje još više, a drugog psa guši. Deluje da je ovaj scenario preuveličan i da je verovatnoća da se dogodi mala, ali to ne misle vlasnici koji su ga doživeli, piše magazin Pas.

Elison Bentli, s Univerziteta Medison u Viskonsinu, objavila je pre nekoliko godina studiju u kojoj je pokazala da pritisak ogrlice na dušnik psa izaziva povišen očni pritisak, što može izazvati glaukom. Bilo je dovoljno da pritisak traje samo jedan minut. Am se u ovom slučaju nije pokazao kao štetan. Takođe, najveći broj povreda kičme i vrata kod pasa nastaje upravo zbog cimanja i vučenja.

Da li to znači da treba eliminisati ogrlice i odlučiti se za am? Ne obavezno. Zavisi koje je rase i veličine vaš pas, kako se ponaša i da li je dresiran i poslušan, kakvo mu je zdravstveno stanje.

Amovi se preporučuju kod manjih rasa pasa, zatim kod pasa uvučene njuške (brahicefalični psi) koji već imaju otežano disanje (rase kao što su mops, bostonski terijer, bokser, francuski buldog ili pekinezer), kod rasa osetljivog dušnika (poput pomeranca, jorkširskog terijera ili čivave) ili onih slabijeg vrata (hrt). Problemi kod korišćenja amova mogu nastati ukoliko je am neadekvatne veličine za psa. Zato nije loša ideja da pustite psa da neko vreme šeta po kući noseći svoj novi am, a vi obratite pažnju na to da li su mu pokreti slobodni i neometani. Ne uzimajte ni prevelik am iz koga pas može lako da se izvuče.

Za radne i vučne pse postoje posebno dizajnirani amovi koji ravnomernije raspoređuju pritisak na grudi psa, time mu olakšavajući napor i smanjujući mogućnost od povreda. Ukoliko imate staforda ili pitbula, u nekim prodavnicama opreme za ljubimce može se desiti da vam preporuče ove vrste amova (weightpulling i radni amovi), čak i za običnu šetnju. Ako imate želju da jačate njegov grudni koš, a istovremeno sebi priuštite ozbiljan trening, ideja nije loša. Mada je praktičnije izbeći međusobno natezanje i dobro dresirati psa.

Dobra dresura je zapravo prva stvar koju treba da izaberete kad se odlučite za psa. Da li ćete je obaviti sami ili ćete angažovati profesionalca, zavisi od toga koliko ste vremena (i novca) spremni da uložite, ali osnovama, kao što je šetnja na povocu – svakako ga možete naučiti. Ogrlice ne bi trebalo da predstavljaju problem za veće, dobro dresirane i poslušne pse. U tom slučaju su ogrlica i povodac samo pomoćno sredstvo komunikacije između vas i psa, a ne ključno oruđe kojim ćete ga kontrolisati. Predstavnici rasa koje nemaju urođene karakteristike koje ih ugrožavaju prilikom nošenja ogrlice, a pri tom su poslušni i ogrlica je pravilno podešena – mogu nesmetano da je nose.

Ima vlasnika koji agresivnijim i psima težim za kontrolisanje stavljaju davilice, poludavilice ili ogrlice sa šiljcima. Nije rešenje iznova povređivati psa jer mi nismo u stanju da ga kontrolišemo. Neki dreseri preporučuju davilice ili poludavilice na samom početku dresure, ali one predstavljaju poseban rizik. Grupa nemačkih veterinara je 2013. godine objavila članak u kome je opisala slučaj mladog vučjaka kome je trajno oštećen mozak nakon što je dreser tokom treninga previše zategao davilicu, čime je prekinuo dotok kiseonika u mozak. Zbog toga se dobro raspitajte pre nego što svog psa prepustite drugima da ga vaspitavaju.

Neki poznavaoci pasa preporučuju da se ogrlica ne skida, drugi, imajući na umu rizik s početka priče, zastupaju stav da pas ne treba da ima ogrlicu ukoliko je ostavljen bez nadzora. Postoje ogrlice čija kopča se, ukoliko nije dodatno osigurana, lako otvara ako je drugi pas ili neka prepreka povuku, čime se eliminiše rizik od davljenja, piše Magazin Pas.

Naš predlog je da pre nego što izvedete psa u prvu šetnju, pronađete pouzdanog veterinara i raspitate se o rasi, mogućim problemima i opremi koju će koristiti. Imajte na umu da u vaše domaćinstvo stiže još jedno živo biće koje će uglavnom zavisiti od vas i vaših izbora.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati