Press Online :: Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/rss.html Bez vođe i obuke, rotvajler može postati zver http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387603/bez-vodje-i-obuke-rotvajler-moze-postati-zver.html Pas sa najjačim ugrizom na svetu. Jedan je od najpopularnijih na planeti. Veran policijski pas koji obožava decu. Inteligentan je i privržen porodici. Ali, oprez - vlasnici koji ne umeju da se nametnu kao vođe čopora bolje neka dva puta razmisle pre nego što se odluče za rotvajlera. ]]> foto: blic.rs

Te njegove oči… Velike, crne, izražene. Oprezne. Nekako upijaju sve u sebe. Hipnotišu. Ulivaju poverenje. To i ne čudi. Rotvajler važi za psa koji će se postarati da ništa nikada ne preti njegovom domu ili njegovoj porodici. Ili vlasniku, piše sajt MAGAZIN PAS. On je pas koji će vas sačuvati. Pas koji će spasti život depresivnom čoveku na ivici samoubistva. Ozbiljno.

Smrdljivko, taj desetogodišnji prelepi britanski mužjak rotvajlera 2011. godine primljen je u "Purininu" kuću slavnih pasa, i to ni manje ni više nego kao - pas godine. Ova titula Smrdljivku je stigla kao nagrada za njegov rad u psihoterapeutskoj oblasti koja je pomogla ratnim veteranima da lakše prebrode posttraumatske stresove. O ovom dostignuću ponosno je pričao Smrdljivkov gazda Džordž Leonard. Pričao je o tome kako je svojom bezuslovnom ljubavlju i požrtvovanjem njegov pas spasao nekoliko života.

- U jednom konkretnom slučaju, vojnik je hteo da digne ruku na sebe, ali je mislio - pobogu, šta će se desiti sa psom koji se stalno vrzma oko mene? Šta ću raditi sa njim? A onda je Smrdljivko seo naspram njega i samo ga posmatrao tim njegovim velikim crnim očima. Veteran je pomislio: "Pa ja jednostavno ne mogu to da uradim. Ne mogu sebi da oduzmem život" - ispričao je ponosni vlasnik desetogodišnjeg psa.

A kasnije, taj vojnik je izjavio: "Hvala nebesima da je taj pas bio pored mene. Njegovo prisustvo definitivno mi je spaslo život".

Ovaj slučaj iznedrio je brojne pohvale - stizale su sa raznih strana sveta - za rasu koja je često na samom vrhu različitih lista opasnih vrsta. Širom sveta. Rotvajler je imao lošu reputaciju kod mnogih ljudi, a ipak ovo je rasa koja živi da spasava ljude, bude verna svojim vlasnicima i to je dokazala u mnogobrojnim situacijama u svojoj dugoj istoriji.

Rotvajler se smatra jednom od najstarijih rasa pasa. Njegovi koreni vode sve do vremena Starog Rima, kada su preci ovih pasa bili korišćeni kao govedarski psi i čuvari za vreme prelaska rimskih legija preko alpskih venaca. Dalju selekciju ova rasa je doživela u nemačkom gradu Rotvajlu, po kome je, nagađate, dobila ime. U tom gradu je bio poznat i kao "mesarski pas" (navodno je u Rotvajlu postojala korporacija mesara koji su ga često koristili za svoje potrebe - gonio je stoku.) Početkom 20. veka, naglo je porasla potražnja za ovom rasom. Pre svega za policijske potrebe (trenutno je najangažovaniji u austrijskoj policiji). Rotvajler se pokazao prikladnim za ovu vrstu posla, tako da je zvanično priznat kao policijski pas još daleke 1910. godine. Ipak, najveću slavu doživeo je kao jedan od najiskorišćenijih pasa za vreme Prvog svetskog rata. Ogromnom broju ljudskih žrtava koje su posledica do tada po brutalnosti neviđenog rata, može se dodati i nekoliko stotina pripadnika ove rase.

Rotvajler, kakvog danas poznajemo, ima gotovo sve karakteristike kao i onda kada su mu se divili stanovnici Rotvajla. Raste do 69 centimetara i ta visina ga svrstava u grupu pasa srednjeg do velikog rasta. Nije ni pretežak, niti lagan. Obično ima između 38 i 52 kilograma. Rotvajler je prema predispozicijama pas kompaktne i snažne građe, velike snage, sposobnosti i izdržljivosti. Rotvajler odaje utisak mišićavog i gipkog psa. Vrat mu je jak, ramena impresivne širine, a telo nabijeno. Smiren, odan i pametan, strpljiv sa decom, ali može biti krvoločan prema strancima. Zanimljivo je da rot od svih rasa pasa ima najjači ugriz. Zahvaljujući svojim širokim čeljustima, snaga njegovog ugriza iznosi 250 kg/cm². On je hrabar i veran pa, i pored toga što se smatra za opasnog psa, uživa veliku popularnost širom sveta.

Obrazloženje za tu istinu možemo naći u mišljenju čuvenog Američkog kanel kluba.

"U pitanju je rasa koja se zaštitnički ponaša prema svojim gospodarima. Rotvajler je samouveren pas koji, pre nego što reaguje, dobro osmotri okolinu. Tek kada proceni - a procena mu je veoma često odlična - da se njegova porodica zaista nalazi u opasnosti, on će reagovati".

Ipak, ovakva građa i ovakve predispozicije, razumljivo, pozivaju na obazrivost. U "Rečniku o rotvajleru" iz 2001. godine veliki autoritet u svetu kinologije Džoan H. Voker piše: "Rotvajler je teritorijalna životinja koja živi da tu teritoriju odbrani. To je njegova suština. Za vlasnika kućnih ljubimaca to znači da moraju puno da rade sa svojim psom kako bi naučio da kontroliše agresivnost i opsednutost teritorijom".

"Kontrola i dobro vođstvo od vitalnog su značaja kada imate posla sa ovom rasom", kazaće dalje Džoan H. Voker. A na njenu izjavu može se nadovezati i Američki rotvajler klub koji potencijalne vlasnike savetuje: "Biti vlasnik rotvajlera nije kao biti vlasnik većine pasa namenjenih za kućne ljubimce. Biti vlasnik rotvajlera nosi određenu težinu i mnogo veću obavezu. Reć je o rasi koja od svog postojanja do danas živi isključivo da bi se brinula i ispunjavala zahteve svojih gospodara. Ali, budite obazrivi. Rotovi koji nisu čvrsto vaspitavani i koji uspeju da ospore autoritet svoga gazde… to je često recept za katastrofu".

Autor knjige "Rotvajleri za neupućene", takođe iz 2001. godine, Ričard Behamp zapisaće sledeće: "Bez odgovarajuće obuke, rotvajler može postati nemirna zver. Ovaj pas želi lidera u svom životu i budite spremni i da mu to obezbedite".

Vlasnik sa obukom rotvajlera može da počne već kada pas napuni nekoliko meseci. Zapravo, već posle preuzimanja šteneta treba ga dovoditi u najrazličitije situacije. Da sutra ne bi izrastao u agresivnog psa, bitno je da ga drugi ljudi drže u naručju i komuniciraju sa njim kako bi od najmlađih dana navikao na razne ljude i situacije.

"Psa odmalena treba socijalizovati, staviti mu do znanja da je vlasnik vođa čopora i naučiti ga granicama koje ne sme da prelazi", kaže Behamp.

Pravilno odgojen rotvajler odlično će se slagati sa decom, a biće pažljiv i prema drugim ljubimcima, piše sajt MAGAZIN PAS. Kontakti sa drugim psima su, takođe, od velikog značaja da pas ne bi postao plašljiv i agresivan. Ne treba izgubiti iz vida da je to službena rasa koja je zapravo jedino ispunjena kada obavlja određene obaveze. Zato možete vrlo lako da ga naučite pravilima ponašanja koja, kad jednom prihvati, poštuje doživotno. "Rotvajleru uvek treba prići sa samopouzdanjem i autoritetom. Na taj način će kod jedne dobro vaspitane odrasle jedinke na prvom mestu doći do izražaja lepota karaktera i pas će razviti privrženosti porodici u kojoj živi", savetuje Behamp.

]]>
Thu, 23 Nov 2017 17:48:19 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387603/bez-vodje-i-obuke-rotvajler-moze-postati-zver.html
Naučno dokazano: Psi na ljude gledaju kao na porodicu http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385194/naucno-dokazano-psi-na-ljude-gledaju-kao-na-porodicu.html Verovatno se i sami po nekad pitate, "Koliko me moj pas voli?". Zahvaljujući naučnicima i njihovim nastojanjima da razumeju ljudsko-pseći odnos na dubljem nivou mi sada imamo više odgovora na tu temu. ]]> foto: b92.net

Naučnici dokazuju da ne samo da nam psi uzvraćaju ljubav, nego nas zaista vide kao svoju porodicu. Ispostavilo se da se psi oslanjaju na ljude više nego što to rade sa svojom vrstom. 

Psi razumeju svet "kroz nos". Dakle, naučnici na Emori Univerzitetu sproveli su istraživanje o obradi mirisa u mozgu pasa. Oni obučavaju pse da budu veoma mirni kako bi mogli da urade snimak mozga magnetnom rezonancom, dok im predstavljaju nepoznate i poznate mirise. 

Ono što su otkrili kada je pas osetio miris svog vlasnika jeste da su se centri u mozgu pasa zapalili kao vatromet za doček Nove godine. Ispostavilo se da oni filtriraju mirise, a prioritet su im mirisi njihovih vlasnika. 

Drugo istraživanje, koje je sproveo Eotvos Lorand Univerzitet u Budimpešti, a koje je bilo bazirano na vokalnoj komunikaciju između pasa i ljudi otkrilo je da se emotivno teški zvukovi na sličan način obrađuju kod obe vrste. Vodeći autor ovog istraživanja, Atila Andics rekao je: 

-Veoma je interesantno da razumemo alat koji pomaže tako uspešnu vokalnu komunikaciju između dve vrste. Nije nam trebalo istraživanje da vidimo da komunikacija između pasa i ljudi funkcioniše, ali bez nje, mi nismo razumeli zašto

Andics je istakao nešto zanimljivo i uverljivo, što roditelji ili staratelji štenaca sigurno dobro znaju: 

-Psi su jedina vrsta koja kada su uplašeni, zabrinuti, ili uznemireni, trče svojim vlasnicima tražeći udobnost i sigurnost, kao i deca. Takođe, oni su jedina vrsta koja traži kontakt očima sa svojim vlasnicima. Ljudi su uvek videli pse kao svoju porodicu, ali sada je definitivan dokaz da i psi gledaju na ljude kao na svoju porodicu. 

]]>
Mon, 20 Nov 2017 17:00:31 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385194/naucno-dokazano-psi-na-ljude-gledaju-kao-na-porodicu.html
Maltezer: Zanimljivosti o maloj, čupavoj rasi http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387600/maltezer-zanimljivosti-o-maloj-cupavoj-rasi.html Za sve vas koji razmišljate o maltezeru kao budućem ljubimcu tu je kratak vodič. ]]> foto: b92.net

Istorija maltezera 

Iako se u literaturi kao zemlja porekla najčešće navodi Malta, po kojoj je rasa navodno dobila ime, pravo poreklo maltezera još nije u potpunosti razjašnjeno. 

Naime, preci današnjih maltezera povezuju se i s Italijom, hrvatskim ostrvom Mljetom, a ima i onih koji pak smatraju da potiču iz Azije, odakle su s trgovcima došli na područje Mediterana. 

Kao poreklo, nepoznata je i namena rase. Tako se spominje kako su se maltezeri ranije u lukama koristili za lov na miševe i pacove, dok ih s druge strane brojna slikarska i književna dela prikazuju kao pse koji su se često viđali u društvu plemića i plemkinja. 

Opis rase 

Maltezeri su psi prosečne visine (zavisi od pola) 20 do 25 centimetara, kompaktne građe tela, težine koja se kreće od tri do četiri kilograma. Na glavi se ističu oči i nos crne boje, dok su noge kratke, s okruglim šapama. Telo maltezera prekriveno je gustom belom dlakom. 

Maltezer kao kućni ljubimac 

Ako razmišljate o maltezeru kao budućem ljubimcu, morate da znate kako je održavanje njihove dlake zahtevno. Barem u početku dok se ne uđe u rutinu. Ne želite li da se dlaka zapetlja i bude puna čvorova , moraćete da je češljate svaki dan, a čak i tada je moguće zapetljavanje. 

Budući da će se tokom života često sretati s četkama, češljevima, sušilicama za kosu i sličnim uređajima, odmalena je potrebno da se na to privikava. Izbeći ćete tako da uređivanje za vašeg ljubimca bude stresno iskustvo. 

Kao vlasnik maltezera verovatno ćete se sresti s problemom "suza" odnosno iscetkom iz očiju koji će s vremenom (ako se redovito ne čiste) na dlaci ispod očiju ostavljati smeđe tragove. Ali neodržavanje higijene očiju može da izazove dosta ozbiljne probleme, tako da je oči, odnosno dlaku oko njih, potrebno redovno čistiti. 

Maltezeri i deca 

Mnoge buduće vlasnike pasa zanima kako se određena rasa ponaša prema deci. Kao i kod svakog drugog psa, izuzetno je važna što ranija socijalizacija. Decu odmalena učite da je pas prijatelj za igru, a ne dečja igračka. Uglavnom maltezeri i deca se super slažu, ali dete i psa nikad ne ostavljajte same. 

Za kraj, reč je o zdravoj rasi, za koju se preporučuje držanje u stanu. Ako se o njoj brinete na odgovarajući način, prosečno živi 12 do 14 godina, ali vrlo često dožive i više od proseka.

]]>
Fri, 17 Nov 2017 13:00:55 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387600/maltezer-zanimljivosti-o-maloj-cupavoj-rasi.html
Gepardima preti izumiranje http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387589/gepardima-preti-izumiranje.html Stručnjaci traže da se ove divlje mačke što pre prebace u kategoriju ugroženih životinjskih vrsta. ]]> foto:newswek.rs

Elegantnim, brzim gepardima preti izumiranje, pokazala je najnovija studija o padu broja tih divljih životinja. Istraživanje je pokazalo da je u divljini ostalo samo 7100 najbržih sisara na svetu, piše BBC.

Gepardi su ugroženi jer žive van zaštićenih područja i sve češće dolaze u kontakt s ljudima. Stručnjaci zato traže da se gepardi što pre klasifikuju u kategoriju ugroženih životinjskih vrsta. Prema ovoj studiji, više od polovine preostalih geparda živi u šest afričkih država. U Aziji su praktično istrebljeni, sa samo pedesetak živih primeraka u Iranu.

Budući da se kreću na velikom prostoru, njihova staništa prelaze granice zaštićenih područja. Procenjuje se da je 77 odsto njihovog habitata van nacionalnih parkova i rezervata. Posledica toga je da životinje pate, jer poljoprivrednici pretvaraju divljinu u obradivo tlo, a plen ovih mesoždera takođe je sve manje obiman, jer ga za ishranu love i ljudi.

"Naša studija pokazuje da ogromna područja koja su gepardima potrebna za normalan život, u kombinaciji s rizikom s kojim su inače susreću životinje u divljini, znači da su gepardi suočeni s izumiranjem, iako se tako do nedavno nije mislilo", rekla je dr Sara Durant iz Zoološkog društva iz Londona.

Još jedan veliki problem je ilegalno krijumčarenje mladunaca, koji su naročito traženi u zemljama Persijskog zaliva. Cena na crnom tržištu dostiže 10.000 dolara, a u poslednjih deset godina iz Afrike je prošvercovano 1200 mladih geparda od kojih je 85 odsto uginulo na putu.

]]>
Thu, 16 Nov 2017 18:17:15 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387589/gepardima-preti-izumiranje.html
Ovo je tunel sa najslađim prolaznicima na svetu http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384421/ovo-je-tunel-sa-najsladjim-prolaznicima-na-svetu.html Plavi patuljasti pingvini, koji predstavljaju najmanju vrstu ovih ptica, žive mahom duž obale Novog Zelanda, gde je njihova populacija u stalnom opadanju, ali je jedan grad, Oamaru, smislio način kako da olakša život malim stanovnicima ovog grada i njihov put od mora do gnezda učini bezbednijim. ]]> foto: blic.rs

Oni su napravili podzemni tunel, koji je prvobitno zamislila biolog Filipa Agnev, istraživač iz "Oamaru kolonije plavih pingvina", koja se nalazi odmah pored opasnog puta, ispod koga su sada izgradili poseban tunel.

Kolonija je napravljena kako bi se omogućili bolji uslovi za patuljaste pingvine, ali i za potrebe turizma, kako bi ljudi mogli bolje da se upoznaju sa životom ovih malenih ptica.

Pingvini love u moru, ali njihov "dom" se nalazi na kopnu, gde ptice moraju da prelaze veoma opasan i prometan put kako bi došli do svojih mladih. Tada često dolazi do saobraćajnih nezgoda u kojima male price stradaju, ali sada zbog tunela, njihovi životi su mnogo više sigurniji.

Stotine njihovih gnezda se nalaze u koloniji koja je specijalno osvetljena i na raspolaganju turistima da ih posmatraju.

U većini drugih mesta, gde borave ove male patuljaste ptice, saobraćaj nije toliko intenzivan, pa su lokalne vlasti i stanovništvo grada Oumaru pokrenuli akciju izgradnje tunela.

Podzemni tunel se gradio tri nedelje i skroz je završen u septembru.

 

 


]]>
Wed, 15 Nov 2017 16:10:58 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384421/ovo-je-tunel-sa-najsladjim-prolaznicima-na-svetu.html
Zaštitite ljubimca od jesenjih opasnosti http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384910/zastitite-ljubimca-od-jesenjih-opasnosti.html Svi mi koji brinemo o životinjama, posebno kada dođe jesen moramo biti dodatno pažljivi. Od otrova u domaćinstvu do povreda koje izazivaju hladni vremenski uslovi, sezona jeseni je vrlo opasna za naše ljubimce. Izdvojili smo za vas nekoliko saveta uz pomoć kojih će vaš ljubimac biti zdrav i bezbedan tokom jesenjih meseci. ]]> foto: b92.net

U jesen se povećava upotreba rodenticida, koji su veoma otrovni za ljubimce. Naime, ako životinja proguta ovu vrstu pesticida, može doći do ozbiljnih posledica, pa i do smrti. Ako morate da koristite ove proizvode, uradite to sa velikim oprezom i stavite ih na ona mesta u bašti koja su nepristupačna ljubimcima. 

Ako vaš pas nije bio toliko aktivan napolju tokom letnjih vrućina, nije loše obnoviti dresuru. Psi, isto kao i ljudi, vremenom postaju slabiji u veštinama kada ih ne koriste. 

Jesen i proleće je doba kada rastu gljive. Dok 99 posto pečuraka nije otrovno ili sadrže vrlo malo toksina, onaj jedan procenat njih je veoma otrovno i mogu biti opasne po život životinje. Nažalost, većina otrovnih pečuraka se vrlo teško razlikuje od onih bezbednih. Zato, najbolje rešenje je da ljubimce držite dalje od područja gde one rastu. Ukoliko sumnjate da je vaš ljubimac pojeo otrovnu pečurku, odmah potražite pomoć veterinara. 

Kako bi očuvali telesnu toplotu, ljubimcima koji žive na otvorenom u dvorištu ili dosta vremena provode napolju potrebno je više hrane tokom hladnih dana. Takođe, važno je da konji i ostale životinje uvek imaju čistu, svežu vodu, koja nije zamrznuta. 

Početak jeseni je vreme za promenu tečnosti u motorima automobila. Etilen glikol, odnosno antifriz, veoma je toksičan za životinje, pa u slučaju izlivanja ove tečnosti najbezbednije ju je odmah počistiti. 

Takođe, ukoliko imate dece koja su krenula u školu sa početkom jeseni, važno je da svoj školski pribor drže van domašaja ljubimaca. Naime, olovke, bojice, markeri i flomasteri u sebi sadrže male količine toksina, koje neće naškoditi ljubimcu, osim ukoliko proguta velike količine. Takođe, supstance iz pribora mogu izazvati probleme u sistemu za varenje i zatvor. 

Ipak, zdrav i bezbedan ljubimac je i srećan ljubimac!

]]>
Tue, 14 Nov 2017 13:10:29 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384910/zastitite-ljubimca-od-jesenjih-opasnosti.html
Kuca i mali gepard odrastaju kao braća http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/380026/kuca-i-mali-gepard-odrastaju-kao-braca.html Preslatki mali gepard odrastaće zajedno sa preslatkim malim psom. ]]> foto: blic.rs

Nakon što je imao upalu pluća Emeta, geparda starog 10 nedelja, odgajali su ljudi u azilu u Ohaju da bi ga zatim odveli u zoološki vrt u Kolambusu.

Tamo su mu doveli malog labradora Kalena starog sedam nedelja da pazi na njega.

Kalen će pomoći Emetu da bude manje stidljiv.

Suzi Rep jedna od menadžerki zoo vrta kaže da se na taj način životinje brže socijalizuju.

"Ako smestite štene među mladunčad divljih mačaka, oni će ubrzo pomisliti da je to njihov brat ili sestra. Želimo da gepardi imaju sve samopouzdanje koje im je potrebno. Mi im to ne možemo pružiti, ali mogu psi", rekla je ona.

]]>
Mon, 13 Nov 2017 17:31:38 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/380026/kuca-i-mali-gepard-odrastaju-kao-braca.html
Veličina, ipak, jeste bitna: Najagresivniji pas je jazavičar http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387646/velicina-ipak-jeste-bitna-najagresivniji-pas-je-jazavicar.html Zaboravite na pitbula, staforda ili rotvajlera. Nijedan od njih nije ni blizu prvog mesta na ne tako prestižnoj top-listi najagresivnijih rasa. ]]> foto: blic.rs

Sudeći po najozbiljnijem istraživanju sprovedenom na ovu temu, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Applied Animal Behavior Science, titula glavnog nasilnika u kraju pripada - jazavičaru, piše sajt MAGAZIN PAS.

Da, onaj mali, simpatični psić koji je zbog svog izduženog tela i kratkih nogu tako omiljen među karikaturistima i crtačima. Istraživanje je pokazalo da je svaki peti jazavičar bar jednom ugrizao ili pokušao da ugrize stranca, približno isto toliko je ulazilo u sukobe sa drugim psima, a svaki dvanaesti je ujeo svog vlasnika. Pa dobro, kad malo razmislite, i vi biste verovatno postali prznica kad bi svaki čas nekom neostvarenom komedijašu padalo na pamet da vas stavi između dve polovine velike kifle, onda vas slika, napiše hot-dog i sliku okači na Instagram ili Tviter.

Šalu na stranu, studija je pokazala da, po svoj prilici, veličina ipak jeste bitna. Gotovo svi psi koji su svrstani u grupu najagresivnijih pripadaju takozvanim malim rasama. Drugo mesto tako su zauzele čivave (da, opet morate priznati da činjenica da devojke obožavaju da vas nosaju okolo u svojim tašnicama može da bude razlog za nervozu), a treći su džek rasel terijeri.

 

Najagresivniji psi pripadaju takozvanim malim rasama
Foto: Magazin Pas / Arhivska fotografijaNajagresivniji psi pripadaju takozvanim malim rasama

Ali, kako to da su ove male kavgadžije uvek ispod radara, dok su svi spremni da upru prstom u pitbula ili rotvajlera. Prvi je uostalom toliko zloglasan da je u mnogim gradovima u svetu lokalnim zakonima zabranjeno njihovo čuvanje. Takvih pokušaja bilo je i kod nas, iako nikada zapravo nisu zaživeli. Odgovor je zapravo vrlo jednostavan. Teško da će se napad podivljale čivave završiti ičim više od nekoliko plitkih ujeda i zanimljive anegdote. Uostalom, teško je zamisliti da neko ode u policiju i prijavi da ga je napala čivava. U najboljem slučaju razveselio bi čitavu policijsku stanicu. S druge strane, makar bili i retki, susreti s agresivnim pitbulom ili rotvajlerom uvek predstavljaju borbu na život i smrt. Nije malo zabeleženih slučajeva da su ljudi, pa čak i deca, stradali od ujeda ovih pasa. A takve priče uvek privlače ogromnu pažnju javnosti i vesti o napadima se vrlo često prošire čitavom planetom.

Drugo pitanje jeste otkud toliki stepen agresivnosti kod malih rasa. Mnogi su skloni da to pripišu nekoj vrsti Napoleonovog kompleksa - sićušni psi nastoje da svoju veličinu (tačnije, njeno odsustvo) nadoknade glasnim lajanjem i spremnošću da prvi napadnu, po principu napad je najbolja odbrana.

Jedan od autora studije u Applied Animal Behavior Science dr Džejms Serpel kaže da se čini da mali psi imaju genetske predispozicije za takvo ponašanje. On smatra da je broj prijavljenih slučaja napada kod nekih rasa zabrinjavajući jer dostiže 20 odsto kad je reč o napadima na strance i čak 30 procenata kad su sa druge strane nepoznati psi.

Objašnjenje za prgavost određenih pasmina, međutim, može da se traži s druge strane povoca. Oni koji nisu skloni da ponašanje tumače na osnovu genetike, smatraju da je glavni razlog za agresivnost i uopšte loše ponašanje pasa - čovek. Kod malih rasa to posebno dolazi do izražaja jer su ljudi skloni da ih gledaju kao simpatične male pufnaste stvarčice koje ne bi ni mrava zgazile. Pekinezeri, čivave i drugi psi koje često viđamo kako vire iz gorepomenutih tašni često se pogrešno posmatraju kao igračke ili deo aksesoara, a o njihovom vaspitanju se ne vodi računa. Slično objašnjenje često se čuje i od ljubitelja pitbulova koji (sa dobrim razlogom) tvrde da su ovi psi izašli na loš glas zbog opasnih momaka koji ih tretiraju kao neku vrstu statusnog simbola i svesno od njih prave mašine za ubijanje. A da ne pričamo o decenijama namenskog odgajanja ove i sličnih rasa za borbe pasa.

Studije poput one objavljene u časopisu Applied Animal Behavior Science pokazuju da, iako vaspitanje pasa može imati ključnu ulogu, genetika ipak nije bez značaja. Pokazalo se tako da u rase koje najčešće napadaju druge pse, bez obzira na način na koje su odgajane i vaspitavane, spadaju akite, džek rasel terijeri i pitbulovi. Koliko izgled može da zavara svedoče i dve rase kojima je pripala neslavna titula da najčešće napadaju sopstvene vlasnike. Uprkos tome što smo navikli da ih gledamo kao slatke junake crtanih filmova, psi koji najčešće nasrću na svoje vlasnike jesu američki koker španijeli i biglovi. Sajt MAGAZIN PAS piše da su najpitomiji psi, koji su pokazali najmanje agresije prema ljudima i drugim psima, zlatni retriver, labrador, epanjel breton, engleski kratkodlaki hrt, bernski pastirski pas i mali engleski hrt.

]]>
Thu, 9 Nov 2017 17:46:52 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387646/velicina-ipak-jeste-bitna-najagresivniji-pas-je-jazavicar.html
Zašto neke mačke ne vole da se maze? http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382230/zasto-neke-macke-ne-vole-da-se-maze.html Ako vaša mačka baš i ne voli da se mazi, možda ima dobar razlog. Zapravo, maženje može da bude vrlo stresno za pojedine mace, ističe nova studija. ]]> foto: b92.net

Maženje može biti vrlo strasno za mačke, pogotovu ako one u tome ne uživaju. Šta više, mace koje žive u domu sa još mačaka bolje se nose sa naporom domaćeg života nego njihovi usamljeni vršnjaci. 

Grupa naučnika sa engleskog Linkoln univerziteta istraživala je da li su mačke koje žive same srećnije nego njihovi drugari koji žive sa još maca. 

U istraživanju je posmatrano ponašanje 23 maca koje žive same, i 20 njihovih vršanjaka iz 17 domaćinstava koja čuvaju tri ili četiri mačke. Vlasnici su popunili anketu o ličnosti i ponašanju ljubimca, i predali uzorak izmeta mačke, preko kog su se merili tragovi hormona stresa. 

Nivo stresa nije značajno varirao u zavisnosti od tipa ličnosti. Ali, mlađe mace, do dve godine starosti podložnije su stresu nego one koje dele svoj dom. 

Studijom se došlo se do intrigantnih nalaza. Naime, dobijeni rezultati pokazuju da mačke koje “tolerišu”, a ne uživaju i ne vole da se maze, najviše su pod stesom. 

Ipak i sami istraživači upozoravaju da ovo istraživanje treba uzeti sa rezervom, i da je ovo tek početak novih otkrića. 

Ipak, ono što rezultati ove studije naglašavaju jeste važnost davanja ljubimcu individualnu kontrolu nad svojim okruženjem. Zato, svakoj maci treba dati prostora i ne gnjaviti je ako ona to ne voli… 

]]>
Tue, 7 Nov 2017 16:39:52 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382230/zasto-neke-macke-ne-vole-da-se-maze.html
Ovako mačka uživa kada misli da je niko ne gleda http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382756/ovako-macka-uziva-kada-misli-da-je-niko-ne-gleda.html Ukoliko ste vlasnik mačke sigurno ste se pitali šta ona radi kada je ne gledate. ]]> foto: b92.net

Vlasnici imaju mnogo teorija o tome kako ljubimci provode vreme kada oni nisu kod kuće, ali smo sigurni da niko od njih ne bi pomislio da rade ono što radi mačka iz videa koji vam danas donosimo. 

Naime, vlasnik je izašao iz dnevne sobe u kojoj su ostali mačka i uključen televizor sa kojeg se čula muzika popularne hevi metal grupe Slayer. 

Kada je vlasnik posle nekog vremena ušao u sobu zatekao je mačku kako svim svojim čulima uživa! 

Pogledajte video i obratite pažnju na izraz macinog lica na kraju videa...Neprocenjivo! 

 

]]>
Mon, 6 Nov 2017 10:41:24 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382756/ovako-macka-uziva-kada-misli-da-je-niko-ne-gleda.html
Ovaj medved je čovekov najbolji prijatelj http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383030/ovaj-medved-je-covekov-najbolji-prijatelj.html Veliki braon medved Džimbo je veoma vezan za porodicu koja ga je spasila, a to se može videti i na snimku, gde se Džimbo grli i mazi sa svojim najboljim prijateljem. ]]> foto: b92.net

Medved Džimbo, koji ima 22 godine, mazi se sa svojim imenjakom Džimom. 

Džim i njegova supruga Suzan su čuvali Džimba od njegovog rođenja i vole da ga nazivaju svojim sinom. 

“Džimbo je moj najbolji prijatelj. Nema boljeg prijatelja od njega, on vas voli baš takve kavi ste“, rekao je Džim. 

“On je veoma nežan, ali često nije svestan svoje snage. Na primer, ako hoćete da se odete od njega a on to još ne želi, povući će vas za majicu ili sorc nazad kod njega. Zamislite najjaču osobu na svetu i uvećajte to za još hiljadu puta, toliko su jaki. 

Džim i Suzan čuvaju još 11 medveda u svom skloništu za divlje životinje u Otisvilu, Njujork. 

 

]]>
Mon, 6 Nov 2017 13:57:14 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383030/ovaj-medved-je-covekov-najbolji-prijatelj.html
Psi verovatno sanjaju vlasnike, a mačke - miševe http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383050/psi-verovatno-sanjaju-vlasnike-a-macke---miseve.html Psi najverovatnije sanjaju svoje vlasnike, smatra doktorka Dirdre Baret s medicinskog fakulteta na Harvardu. ]]> Foto:N1

Sudeći prema svojim iskustvima s ljudima, ona smatra da i psi sanjaju svoja svakodnevna iskustva, baš kao i njihovi vlasnici.

"Ljudi sanjaju stvari koje su ih interesovale tokom dana, ali s drugačijim vizuelnim doživljajem i s manje logike", kazala je ona.

Ona navodi da životinje imaju potpuno iste faze spavanja, od REM-a do dubokog sna, kada se pojavljuju snovi.

"Ne postoji razlog da mislimo da su životinje drugačije. Budući da su psi uglavnom jako vezani za svoje vlasnike, verovatno je da psi sanjaju njihova lica, mirise te, udovoljavanje ili živciranje svojih vlasnika", kazala je. 

No, ne veruje da isto važi za mačke, koje su po pravilu više distancirane od ljudi i o čijim su snovima već sprovođena detaljnija istraživanja. Posmatrači su primetili da su mačke u samom početku REM faze znale da skoče na noge, uhode i priete. 

"Izgledale su kao da love miševe u snu", kazala je Baret. 

S druge strane, kod pasa je zapaženo da pomeraju noge, kao da trče i na taj način ponovno proživljavaju svoje dane.

]]>
Fri, 3 Nov 2017 16:34:37 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383050/psi-verovatno-sanjaju-vlasnike-a-macke---miseve.html
Odnosi životinja i ljudi su pred istorijskom promenom http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383614/odnosi-zivotinja-i-ljudi-su-pred-istorijskom-promenom.html U godinama i decenijama koje dolaze, odnos između životinja i ljudi će morati radikalno da se menja. ]]> foto: blic.rs

Društva sigurno moraju da napreduju u pravcu smanjenja iskorišćavanja životinja, pa i u svrhu ishrane, i da pronalaze druge načine za održavanje svojih osnovnih potreba, piše sajt MAGAZIN PAS. Većini ljudi se čini da znaju sve o ovoj temi. Pogotovo ako imaju svog ljubimca i ako s njim provode vreme.

A ako su uključene i emocije, veoma često možete da čujete – da, eto, samo što nije progovorio; sve me razume i dovoljno je samo da ga pogledam i on zna šta hoću. I to je istina.

Psi dele našu najbližu okolinu već skoro 12.000 godina. U tom dugom druženju oni su stvarno naučili sve o nama. Besprekorno čitaju naša raspoloženja, brzo nauče pokrete (sedi, lezi), veoma brzo nauče određene reči ako se ponavljaju i ako su odsečne, a još se brže prilagode okruženju, pogotovo kad osete da je prijateljsko.

Do smrti ostaju kao - deca

Sa psima, kao i s decom, često pričamo opisno i prenosimo svoje emocije na njih. I tako malo po malo za veoma kratko vreme dobijete najboljeg prijatelja, a najčešće člana porodice. Jedino što većina nas nije svesna da smo stekli prijatelja koji će večito, sve do svoje smrti, ostati emotivno dete i da će do svog poslednjeg dana u svemu zavisiti od nas.

Prijatelja koji maše repom i uvek je spreman i raspoložen da vam bezrezervno podari svu ljubav koju ima i bez pogovora izvrši sve što tražite od njega uz neke simpatične nestašluke i malu neposlušnost koja uvek ostaje deo njegovog šarma.

Ako za trenutak apstrahujemo njihovu primarnu ulogu, koja ih je i spojila sa čovekom u smislu odbrane ili pomoći u lovu, njihova druga uloga je proizašla iz nesporne činjenice da kućni ljubimci menjaju odnos čoveka prema svetu i prema njegovoj neposrednoj okolini.

U mnogim slučajevima se pomoć kućnih ljubimaca ispostavila kao neozaobilazni faktor u rešavanju problema koje čovek ima u svakodnevnom društvu. Međutim, odnos između ljudi i životinja relativno je nova disciplina i rezultati tih ispitivanja su još uvek novi. Novi za čoveka koji nije naučio da razmišlja o tuđim osećanjima.

Bezuslovna ljubav

Ono što se sa sigurnošću može tvrditi jeste da je pozitivan uticaj pre svega proizvod nesporne i bezuslovne ljubavi koju kućni ljubimac pruža svom vlasniku. Smatra se da se deca bolje sociološki razvijaju ako odrastaju uz psa ili mačku razvijajući osećaj odgovornosti kroz brigu za živo biće.

Sve je češća pojava da se psi i mačke koriste u bolnicama kao pomoć teškim bolesnicima jer kontakt s njima povećava nivo endorfina i serotonina u organizmu čoveka, te time smanjuje i nivo bola. Takođe je priznata i njihova upotreba u lečenju raznih vidova psiholoških poremećaja u kojima životinje pomažu obolelima da se oslobode stresa i otvore prema terapeutu.

Hipoterapija je postala nezaobilazna komponenta lečenja ljudi i dece sa specijalnim potrebama i u lečenju najtežih oblika autizma. Takođe, sve ćešće se koriste u ranom otkrivanju nekih vrsta maligniteta, kao i kod dece koja boluju od epilepsije jer prepoznaju dolazak epileptičnog napada pre pokazivanja kliničkih znakova.

Životinje leče i zatvorenike

Dokazano je i da druženje sa životinjama smanjuje nivo kortizola, koji je veoma povišen u stresu, pa su mnoge velike firme uvele životinje u svoje prostorije i omogućavaju radnicima da se s njima druže u pauzama. U mnogim delovima sveta postoje i razvijeni programi brige o životinjama u velikim zatvorima i kod zatvorenika osuđenih za najteža krivična dela. I kod njih je primećena smanjena agresivnost i lakša resocijalizacija.

Veoma važna komponenta je i izraziti razvoj empatije, koja kao socioemotivni faktor sve više nedostaje savremenim društvima. Ljudi koji brinu o životinjama imaju izražen osećaj za patnje drugih ljudi, razumevši šta druga osoba oseća, i spremniji su da pruže pomoć nekom drugom, pogotovo u kriznim situacijama. Nesporan je i razvoj kognitivnih sposobnosti, jer ljudi u kontaktu sa životinjama razvijaju um i inteligenciju. Dokazano je da ljudi koji imaju kontakt sa životinjama mnogo lakše uspostavljaju društvene kontakte s drugim ljudima i daju veći doprinos društvu.

"Od kada je mačka ovde, mama i tata su prestali da se svađaju"

Nikada neću moći da zaboravim devojčicu, od deset ili jedanaest godina, u čiji dom sam došao jer je mačka bila bolesna. Naravno, uz sve preglede i razgovore šta se i kako desilo i kad je bolest počela, imao sam stalni osećaj da ona želi nešto i tajno da mi kaže. Naravno, kad se taj trenutak stvorio a roditelji na trenutak izašli iz sobe, prišla mi je i rekla: „Doktore, ova mačka mora da ozdravi i da živi.“

Pogledao sam je i ona je na mom licu videla pitanje. Prošaputala je, verovatno da roditelji ne čuju: „Od kada je mačka ovde, mama i tata su prestali da se svađaju.“

Ali ostaje realno pitanje šta mi znamo o njima, o tumačenju tananih znakova njihovog ponašanja, a pogotovo o njihovim emocijama i o onome što se dešava unutar tih duša.

I oni osećaju patnju, bol i strah

Možda je i teško razumeti, ali u njihovim dušama se odvijaju isti procesi kao u našim. I oni osećaju patnju, bol i strah, pa i strah za egzistenciju. Bezbroj puta smo mogli da vidimo njihovu sposobnost razmišljanja i sposobnost donošenja zaključaka na osnovu zadatih parametara. Većina pasa koji su neko vreme prepušteni sami sebi, brzo nauči pravila ponašanja u novoj okolini. Lako prepoznaju ljude koji su im naklonjeni, vešto izbegavaju one koji nisu, nauče da ulicu treba prelaziti samo s ljudima ili ih možemo videti kako strpljivo čekaju zeleno svetlo na semaforu za pešake.

Razvijanje socijalne intelegencije im nije strano i imaju strahovito izraženu sposobnost prilagođavanja. Živeći u okruženju ljudi naučili su da prepoznaju i naša raspoloženja koja nažalost često promaknu i našim najbližima.

U godinama i decenijama koje dolaze, odnos između životinja i ljudi će morati radikalno da se menja.

Društva sigurno moraju da napreduju u pravcu smanjenja iskorišćavanja životinja, pa i u svrhe ishrane, i da pronalaze druge načine za održavanje svojih osnovnih potreba. Vrednosti jednog društva i ljudi koji ga čine moraće da budu usklađeni s vrednostima prirode i onim što tu prirodu čini, piše sajt MAGAZIN PAS. Razumevanje da i životinje imaju svoje psihološke vrednosti i vrednosne principe, kao i bazične instinkte (bol,strah,stres), biće ključno za opstanak ljudske civilazacije. Ovakav stav će sačuvati moralna osećanja i vrednosti svakog pojedinačnog čoveka.

]]>
Thu, 2 Nov 2017 13:19:53 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383614/odnosi-zivotinja-i-ljudi-su-pred-istorijskom-promenom.html
12 tipova vlasnika pasa u šetnji - koji ste od njih? http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382470/12-tipova-vlasnika-pasa-u-setnji---koji-ste-od-njih.html Parkovi za pse i druga mesta na koja izvodimo ljubimce glavno su stecište za zabavu, istrčavanje i vežbanje pasa, ali i za druženje vlasnika... ]]> foto: b92.net

U razgovorima sa drugim vlasnicima verovatno ste čuli sve i svašta, od korisnih saveta za negu ljubimca, tuđih iskustava, a među mnogim vlasnicima rodila su se i prijateljstva pa i ljubav. 

Postoji mnogo tipova pasa kada posmatrate njihov karakter – imamo druželjubive, radoznale, prgave, lenje pse, a do sada ste sigurno primetili da to nije ništa u porođenju sa tim koliko ima “tipova vlasnika pasa”. Pročitajte sledeće redove pa nam recite kom tipu vi pripadate. 

Sveznalica 

Pita vas koje je rase vaš pas, a ukoliko je vaš odgovor “mešanac” tada nastaje pravo “prosipanje pameti”. 

-Mislim da je u tipu čivave, definitivno čivava sa primesama mopsa. Možda mu je deda bio labrador pa ima tu boju dlake, a po ušima bih rekao da je neka vrsta terijera… - i tako u nedogled. 

Ista je situacija i ako se požalite da vam je pas bolestan. Ovaj tip vlasnika se automatski transformiše u veterinara koji će vam reći šta da koristite od lekova, zašto se bolest javlja itd. 

Previše zaštitnički nastrojeni vlasnici 

Prilazi svima u parku i raspituje se da li su im psi vakcinisani, sterilisani, da li imaju buve. Psa nikada ne pušta sa povodnika, uvek ga ima na oku, ne dozvoljava psu da njuši druge pse, da se igra u travi jer “krpelj vreba”, šta god pas da uradi ovaj vlasnik će se štrecnuti ili početi da viče. 

Osoba sa poslasticama 

Iako ste stotinu puta rekli da svom psu ne dajete poslastice ili da mu ih dajete samo u specijalniim prilikama kao nagradu, ovaj vlasnik uporno hrani vašeg psa poslasticama pod izgovorom “pa, vidite kako gleda, ne mogu da mu ne dam”. Tip ljudi koji baš ume da bude iritantan… 

Stariji džentlmen 

Gospodin u godinama koji sedi na klupi a u krilu ili pored njega leži njegov takođe stariji pas. Sa njima možda retko razgovaramo, osim što ih kulturno pozdravimo, ali im uvek pomalo zavidimo nadajući se da ćemo i mi tako jednog dana izlaziti u šetnje sa svojim četvoronožnim matorcem… 

Nezainteresovan 

Tu spadaju svi oni vlasnici koji psa dovedu u park misleći da je to sasvim dovoljno i da sada mogu da na primer, razgovaraju telefonom ili čitaju knjigu. Njihov pas krade igračke drugim psima, vrši nuždu, smeta drugim vlasnicima i ljubimcima, ali vi nemate kome da se požalite jer vlasnik i dalje razgovara telefonom u uglu parka. 

Samotnjak 

Ovo je tip vlasnika koji voli pse ali ne želi da se druži sa vlasnicima. Oni se razgovaraju, sede po strani, igraju se sa psima, ali od njih nikada nećete saznati više od imena njihovog ljubimca. 

Samoproklamovani stručnjak 

Osoba koja prilazi vlasnicima i deli savete o dresuri i ishrani. Uvek zna vašeg psa bolje od vas samih, savetuje vas čime da ga hranite, kako da se prema ljubimcu ponašate, koliko puta da ga parite, da li bi trebalo da ga sterilišete. Njegove metode nege pasa uglavnom se razlikuju od onih koje preporučuje veterinar… 

Vežbači 

Osobe koje koriste šetnje sa psom da se i sami malo istegnu ili vežbaju. Uglavnom imaju sportske pse koji ih prate u džogingu. 

"Ma samo se igraju" vlasnik 

To su vlasnici koji opravdavaju svaki postupak svog psa kao normalno ponašanje. To su uglavnom vlasnici koji ne mogu d aprepoznaju kada njihov ljubimac prelazi granice pristojnog ponašanja. Na primer, ukoliko njihov pas postane agresivniji prema važem psu, ovaj vlasnik pravdaće to rečima “to su samo psi, oni se tako igraju”.

Nepripremljen 

Osoba koja uvek zaboravi da ponese vodu, igračku, kesicu za izmet ili poslasticu za psa i onda pozajmljuje od drugih vlasnika. 

"Moj pas ne pripada ovde" vlasnik 

To su vlasnici, uglavnom ženskog pola, koji svoje ljubimce dovedu u park, ali ga ne puštaju dalje od noge jer pas može da se isprlja, može da ga gricne drugi pas, da “nahvata buve”, da pokida ogrlicu ili još gore svečanu haljinicu. Njihovi psu su uglavnom malih rasa, donose ih u torbi i brane im da se druže sa većim psima, čak i sa mešancima. Rečenica kojom ćete ih prepoznati je uglavnom -Izvinite, da li možete da vežete svog psa pošto uporno njuši moju Pahuljicu? 

Pričalica 

Iako ovu osobu srećete prvi put odmah ćete saznati kako se zove njen pas, koje je rase i kakvog zdravlja, kako ga je vlasnik nabavio, koju hranu i preparate za negu koriste. Može vam usput ispričati i svašta nešto o svom poslu, svom hobiju, rodbini ili bivšim ljubavima. 

Stavite ruku na srce pa nam priznajte kom tipu vlasnika vi pripadate? 

]]>
Wed, 1 Nov 2017 15:49:46 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382470/12-tipova-vlasnika-pasa-u-setnji---koji-ste-od-njih.html
Zašto bi svako dete trebalo da odraste uz mačku? http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384450/zasto-bi-svako-dete-trebalo-da-odraste-uz-macku.html Kada dete i ljubimac odrastaju zajedno oni stvaraju jedinstvenu i neraskidivu vezu koja se vremenom pretvara u pravo prijateljstvo. Ljubimac vremenom na dete počinje da gleda, ne kao na odraslog vlasnika, već kao na svoje mladunče! ]]> foto: b92.net

Novije studije pokazuju da deca koja odrastaju uz ljubimca imaju manje šanse da obole od alergija, ali i veće šanse da razvijaju neverbalnu komunikaciju nego deca koja nemaju priliku da žive sa životinjama. 

Odgovornost 

Deca koja imaju ljubimce u ranom detinjstvu razvijaju osećaj odgovornosti prema drugima. Životinjama je potrebna pažnja, a dete se polako navikava da je pruža drugim živim bićima. Deca koja su aktivna u podizanju ljubimca češće razviju empatiju i postanu saosećajniji ljudi. Na ovaj način deca ranije nauče da budu odgovorna za sebe. 

Samopouzdanje 

Uz odgovornost dolazi i samopouzdanje. Vremenom se uz uspešnu negu ljubimca javlja i ljubav životinje prema detetu, a na taj način dete stiče utisak da je „dobro odradilo zadatak“. Samopouzdanje deteta raste i ono postaje ponosno na svoja dostignuća. 

Igra i vežba 

Kućnim ljubimcima potrebna je pojačana aktivnost. Dečaci i devojčice koje u detinjstvu trčkaraju za ljubimcima uglavnom ostaju u dobroj formi i tokom života. U principu, uz ljubimca cela porodica provodi više vremena napolju, a svež vazduh i fizička aktivnost prijaju svakome. 

Spokoj i pribranost 

Kućni ljubimci imaju sposobnost da umire decu. Neki mališani su čak i opušteniji sa životinjama nego sa roditeljima. Kao i odrasli, koji posle stresnog posla i obaveza beže u zagrljaje svojih pasa i mačaka, tako i deca u dodiru sa njima nalaze spokoj. Kada su vaša deca tužna, uznemirena ili ljuta nema toga što će ih brže oraspoložiti od ljubimca. 

Ukoliko ste odrasli sa mačkom, ili ste pak roditelj deteta koje odrasta uz macu, podelite sa nama svoja iskustva! 

]]>
Tue, 31 Oct 2017 15:48:36 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384450/zasto-bi-svako-dete-trebalo-da-odraste-uz-macku.html
Šta psi da jedu - hranu iz konzerve ili kuvane obroke? http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385144/sta-psi-da-jedu---hranu-iz-konzerve-ili-kuvane-obroke.html Sigurno je lakše skoknuti do prodavnice i napuniti kesu konzervama i džakovima suve hrane, ali ne smeju se potceniti ni argumenti stručnjaka koji su na strani domaćih kuvanih obroka za vašeg ljubimca. ]]> foto: blic.rs

Ključ spremanja domaće hrane za pse jeste u odabiru namirnica koja će životinji omogućiti unos potrebne količine proteina, vitamina, ugljenih hidrata i minerala, piše sajt MAGAZIN PAS. Srazmerno povećanju rafova u pet-šopovima širom Srbije, poslednjih godina množe se i dileme vlasnika pasa o pravilnoj i zdravoj ishrani njihovih ljubimaca. I dok tržište preplavljuje sve više robnih marki industrijske hrane, ručak za svoje četvoronožne prijatelje sve više vlasnika traži u – sopstvenoj kuhinji. Šta je bolje za psa teško je reći, jer su mišljenja uglavnom podeljena. I dok se jedni kunu da je fabrička hrana zdravija jer sadrži sve što je potrebno psećem organizmu, drugi u tome vide zamku i razlog više za samostalnu pripremu obroka.

Foto: Profimedia

Pitanje ispravne ishrane postavlja se već prvog dana po nabavci psa. Sigurno da je lakše skoknuti do prodavnice i napuniti kesu konzervama i džakovima suve hrane, naročito što je izbor beskrajan – niz proizvođača nudi gotove obroke za štence, odrasle pse, male i velike rase, zdrave i bolesne ljubimce. Ova hrana smatra se univerzalnom i nadasve praktičnom jer je životinje vole, a može da se nabavi u gotovo svakom bolje snabdevenom marketu.

Ne smeju se, međutim, potceniti ni argumenti stručnjaka koji su na strani domaćih kuvanih obroka. Ova vrsta ishrane psu omogućava dovoljno energije, kao i dovoljne količine vitamina i proteina u najčistijem obliku, a organizam ne opterećuje aditivima, konzervansima, dodacima i drugim nezdravim materijama. Obroci iz kuhinjskog lonca uz to su i jeftiniji, što nije nevažno, naročito ako se serviraju velikim psima sa većim apetitom.

Foto: Profimedia

- Najbolje je da se svaki vlasnik pre nego što počne da sprema obroke svom ljubimcu kod stručnjaka prvo informiše o vrsti hrane koja se preporučuje, njenoj energetskoj vrednosti, kombinacijama namirnica, načinu spremanja - kaže veterinar Miroslav Kolar.

Prema njegovim rečima, najdelikatnije je pitanje balansa sastojaka, kao i način termičke obrade. Ključ spremanja hrane kod kuće jeste u odabiru namirnica koje će životinji omogućiti unos potrebne količine proteina, vitamina, ugljenih hidrata i minerala.

To, međutim, nije baš uvek lako, posebno ako se kuvana hrana kombinuje sa kupovnom. Svaki vlasnik psa će se složiti da je domaća hrana jeftinija i dostupnija. Pijaca je najbolji izvor sirovina za spremanje psećih gozbi. Ona, međutim, traži i vreme, prostor, ali i znanje i veštu kuvarsku ruku vlasnika. Većina pasa voli da jede spremljene obroke, naročito ako je njihova osnova meso. Spremanje kućne hrane prilika je i da se ljubimcu "podmetnu" i namirnice koje nisu na listi najomiljenije pseće klope. To se posebno odnosi na povrće ili zrnevlje koje većina pasa (osim najproždrljivijih, poput labradora ili retrivera) vešto izbegava.

Stručnjaci za pseći jelovnik nemaju dileme da pored mesa osnovni sastojak domaćeg obroka treba da bude pirinač, ali i zeleno povrće - spanać, zelena salata, brokoli… Bez razlike kojoj rasi pripada pas, potrebno je da mu vlasnik dobro izbalansira sastojke u obroku. Do toga se dolazi računanjem kalorijske vrednosti, koja treba da bude u skladu sa rasom i starošću psa. Najvažnije je da se zadovolje potrebe za hranljivim materijama u grupi namirnica.

- Obrok koji se priprema obavezno treba da sadrži proteine kojih ima u mesu, ribi, obranom mleku, mladim sirevima. Ugljeni hidrati nalaze se u žitaricama ili hlebu, mast ili ulje takođe bi trebalo da budu prisutni u obroku, ali ne u velikim količinama. Korisne su i materije koje podstiču probavu, poput mekinja ili povrća. Ukoliko pas ne uzima neku drugu vrstu obogaćene fabričke hrane, s vremena na vreme porcije treba obogatiti dozom vitamina i minerala - kaže Kolar.

Prema osnovnoj šemi pripreme hrane, meso bi trebalo da zauzima oko polovine ljubimčevog obroka, a povrće i pirinač po četvrtinu. Ovome treba dodati po jednu kašiku ulja, suvog kvasca ili jedno jaje sa ljuskom. Ne treba zaboraviti da je ovde reč o bazičnom ključu, jer balans sastojaka zavisi od više faktora - starosti, rase, aktivnosti, zdravlja psa. Što se tiče mesa, uglavnom se preporučuje govedina (oko svinjskog uglavnom nema konsenzusa). U kućnom psećem meniju na smenu bi trebalo da se nađe i dobro kuvana testenina, džigerica, pileća srca, riba…

Najveći broj proizvoda suve pseće hrane koji se nalaze na tržištu napravljen je od sojinog brašna, kukuruza ili pirinča. Neki od najboljih, ali i najskupljih akcenat stavljaju na meso ili ribu, pri čemu uvek preti opasnost od loše proporcije sastojaka. Granule su uz to suve, dehidrirane i sa velikom koncentracijom hranljivih materija. Pandan u ljudskoj ishrani bila bi recimo instant supa iz kesice koja, ipak, po ukusu i hranljivosti ne može da se meri sa domaćom.

Alternativa granulama je meka konzervisana hrana, koje je takođe dosta na tržištu. Ona je potpuno po meri malim rasama, kojima je potrebna manja količina energije, ali kod većih rasa je druga priča. Njima su potrebne veće porcije, koje vlasnici pojačavaju dodavanjem hleba ili drugim namirnicama velike hranljivosti. Najveća mana ove vrste ishrane jeste u maloj isplativosti, jer se po nemaloj ceni dobija srazmerno mala količina hrane. Uz to psu preti opasnost da dobije nedovoljno ili previše hranljivih sastojaka. Kod pripreme hrane često se gubi deo njene vrednosti, jer prekomerno kuvanje uništava većinu vitamina, belančevina i minerala. Preporuka je zato da se meso kuva što kraće, odnosno treba težiti da je "omotač" obaren, ali da je unutrašnjost tkiva sirova. Ne treba smetnuti s uma da i domaća hrana nosi određene rizike koji su u mesu, a naročito iznutricama, gde se često mogu naći razvojni oblici parazita, koji lako mogu ući u telo psa, piše sajt MAGAZIN PAS. Zato treba posebnu pažnju obratiti na kvalitet i mesta gde se namirnice kupuju.

Saveti za pripremu hrane za psa

– pravi izbor je goveđe meso, koje bi trebalo da bude oko polovine obroka

– mesto ne prekuvavati, a supom natopiti pirinač ili žitarice

– umesto najčešćeg belog, bolje je koristiti integralni pirinač

– u ljubimčevoj porciji uvek su dobrodošle šargarepa i jabuka, najbolje rendane ili blago prokuvane

– dobar izvor ugljenih hidrata su sušene pahuljice od žitarica, a najbolje su ovsene, ražene ili ječmene (one se ne kuvaju nego natapaju supom ili sokovima od kuvanja povrća)

– tvrdo povrće najpraktičnije je narendati ili samleti i ukoliko je narendano ubaciti pri kraju kuvanja mesa na 2 do 3 minuta

]]>
Mon, 30 Oct 2017 14:08:53 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385144/sta-psi-da-jedu---hranu-iz-konzerve-ili-kuvane-obroke.html
Psi vide i pamte sve što radite http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385447/psi-vide-i-pamte-sve-sto-radite.html Nova studija otkriva da psi pamte sve što radimo, čak i ono što nema nikakve veze sa njima. ]]> foto: b92.net

Klaudija Fugaca, istraživač ponašanja životinja iz Mađarske, pokušala je da trenira pse da urade jednostavne ali nepoznate zadatke, kao što je gledanje šta se nalazi u korpi, stavljanje šapa na stolicu i udaranje po kišobranu. 

Ljudi koji su ih trenirali, samo su radili sve te zadatke ispred svojih pasa. Nijedan od ovih zadataka nije imao stvaran ishod, a njihova nasumičnost je značila da nisu imali povezano značenje. 

Ipak, sat vremena nakon što su im pokazane ovu čudne aktivnosti, psi su zapamtili svaku od njih i imitirali ih, uprkos činjenici da je svaki pokret bio nasumičan i nije povezivan za poslasticom ili šetnjom. 

Šta sve to znači? Da vas vaš pas posmatra i pamti svaki vaš pokret, čak i kada to nema nikakvog uticaja na njega.

]]>
Thu, 26 Oct 2017 12:14:51 +0200 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385447/psi-vide-i-pamte-sve-sto-radite.html
Veverica preuzima kontrolu nad volanom http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/380263/veverica-preuzima-kontrolu-nad-volanom-.html Upoznajte najboljeg krznenog vozača na svetu! ]]> foto: b92.net

Ova malena veverica obožava da vozi i, po svemu sudeći, ne voli da je niko ometa kad sedne za volan. 

Pogledajte kako to izgleda kad veverica vozi auto!

 

]]>
Wed, 25 Oct 2017 15:51:05 +0200 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/380263/veverica-preuzima-kontrolu-nad-volanom-.html
Imaju li psi svest o sebi? http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385430/imaju-li-psi-svest-o-sebi.html Čovekov najbolji prijatelj ne uspeva da prođe najpoznatiji test o postojanju samosvesti. Ipak, neki smatraju da je reč o nedostatku testa i da bi ga trebalo prilagoditi našim ljubimcima. ]]> foto: blic.rs

Šta bi se desilo kad biste svom psu, recimo na njušku, zalepili papirnu tačku i postavili ga ispred ogledala? Verovatno se ne bi dogodilo ništa posebno. Možda bi onjušio ogledalo, možda bi vas zbunjeno pogledao, ali ne bi reagovao na novi modni detalj. Ukoliko ni vama nije jasno zbog čega biste postavili psa ispred ogledala i lepili po njemu, odgovor je da upravo tako izgleda test kojim se utvrđuje ima li životinja svest o sebi, piše sajt MAGAZIN PAS.

Prema rezultatima ovog testa, psi nemaju samosvest. Ponašanje koje je pokazatelj svesti o svom telu i identitetu jeste dodirivanje dela tela gde se nalazi tačka, nakon što se ugleda sopstveni odraz. Pozitivne rezultate postigli su osim, očekivano – čoveka, neke vrste primata, delfina i ptica, i jedan slon. Psi nisu reagovali na marker.

Foto: Profimedia

Međutim, postavlja se pitanje koliko je ovaj način sprovođenja eksperimenta jednako primenljiv za sve ispitivane vrste. Roberto Cazzola Gatti je objavio zanimljiv članak koji se bavi upravo alternativnim načinom utvrđivanja postojanja svesti o sebi i sopstvenom telu kod pasa. On je pošao od pretpostavke da čulo vida nije primarno čulo kojim se psi služe, i da bi trebalo pokušati s eksperimentom koji bi angažovao njuh. Kao dodatnu slabost dotadašnjih istraživanja naveo je i to što su zaključci izvođeni nakon ispitivanja samo jednog psa, ne uzimajući u obzir njegovu starost i pol.

Gati je izveo istraživanje četiri puta u toku iste godine, ponavljajući test na početku svakog godišnjeg doba. Grupu ispitanika činila su četiri odrasla mešanca - jedan mužjak i tri ženke, a eksperiment je izveden na njima poznatom terenu. Gati je prikupio uzorke urina svakog psa, a eksperiment je izgledao tako što bi pre izvođenja psa, uzorci slučajnim redosledom bili poređani u zemlju - četiri s uzorcima urina svakog od pasa i jedan neutralan, kontrolni. Psi su izvođeni pojedinačno, a novi uzorci su postavljani kad god bi se ispitanici smenili. Nakon što bi se psi pustili u eksperimentalni kavez, mereno je vreme zadržavanja i njuškanja uzoraka, kao i to koliko bi se pas približio svakom. Nakon što bi svi psi prošli testiranje, puštani su zajedno u kavez.

Kako su sva četiri psa pokazala više interesovanja za tuđe mirise nego za svoj, Gati zaključuje da psi razlikuju sopstveni miris od tuđih i da su svesni svog tela. On ostavlja otvorenim pitanje da li se tu radi o prepoznavanju sopstvenog Ja, ili samo o razlikovanju svog tela i onog što mu telesno pripada, od tuđih. Ne misli da je dovoljno dokaza za to da pas može da zamisli sam sebe.

Zanimljivo je da su psi proveli više vremena njušeći neutralni uzorak, nego sopstveni. Kao moguće objašnjenje, Gati navodi nezainteresovanost za poznati miris, uz očekivanje psa da neutralni uzorak miriše na nešto. Takođe, stariji psi su provodili više vremena "proveravajući" tuđe uzorke, što eksperimentator navodi kao još jedan dokaz da se samoprepoznavanje pojačava starenjem.

Gati smatra da je još uvek rano izvoditi zaključke o tome imaju li psi svest o sebi. Kao pozitivan pokazatelj te tvrdnje vidi ponašanje pasa nakon što bi zajedno bili pušteni u kavez - delovali su zainteresovanije za sopstveno i za tuđa tela, baš kao i druge, samosvesne vrste nakon testa s ogledalom. Njušili su jedni druge, pa zatim sebe same, više nego što su to radili u uobičajenim okolnostima.

Iako nam ne daje odgovor na pitanje imaju li psi svest o sebi, Roberto Gati savetuje da buduća istraživanja samosvesti kod životinja uzmu u obzir to da se ne oslanjaju sve vrste najviše na čulo vida, pa tako test s ogledalom nije najmerodavniji put ka odgovoru, piše sajt MAGAZIN PAS. A ako vas zanima šta vaš pas ima da "kaže" na ovu temu, budite i vi naučnici bar na kratko i pokušajte da ponovite Gatijev eksperiment.

]]>
Wed, 25 Oct 2017 16:03:10 +0200 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385430/imaju-li-psi-svest-o-sebi.html
Kako naučiti psa da ne laje previše http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382119/kako-nauciti-psa-da-ne-laje-previse.html Psi laju iz različitih razloga: kada žele da upozore drugu životinju ili nas na opasnost, kada su uzbuđeni ili žele da se igraju, a ponekad nemaju konkretan razlog za to... ]]> foto: b92.net

Ako pas laje bez nekog konkretnog razloga, to može predstavljati problem, pogotovu ako živite u zgradi. 

Lajanje ne treba sprečavati u svakom slučaju, jer može da nas upozori na opasnost ili provalnika, već treba naučiti psa da prestane da laje kada mu vi kažete. Postoji nekoliko pristupa rešavanju ovog problema. 

Jedan od načina jeste da psu zatvorite njušku kada laje. To lakše možete učiniti uz pomoć korpe (ili najlon trake za njušku), kako biste psa lakše uveli u prihvatljivo okruženje. Naučite psa da korpu prihvati bez negodovanja. Kada počne da laje stavite mu korpu, to će biti znak da to ne treba da radi. 

Drugi način jeste da naučite psa da laje kada mu vi kažete, a zatim ga naučite i komandi kada da bude tih. Kada ga učite ovim komandama, nagrađujte ga poslasticama nekoliko sekundi nakon što je prestao da laje, kako ne bi pogrešno shvatio zašto dobija poslasticu. Kada zvono na vratima zazvoni, prihvatljivo je da se pas oglasi. Zatim, dajte mu jasnu komandu da bude tih i sedne pored vrata dok gosti uđu. 

Kada vaš pas laje u stanu bez nekog konkretnog razloga, probajte da mu odvratite pažnju.Na primer, dok pas laje, lupite vratima malo jače i nastavite da se ponašate normalno. Ali, pazite da taj zvuk ne bude previše jak jer ne želite da se vaš pas uplaši, već samo da mu skrenete pažnju. 

Takođe, ignorisanje je još jedan, manje poželjan način da sprečite psa da ne laje previše. Ukoliko ne obraćate pažnju na lajanje bez razloga, vremenom će prestati. 

Ali, zapamtite, psi često imaju dobar razlog zašto laju. Posvetite dovoljno pažnje svom ljubimcu, a pokušajte da sprečite samo nepotrebno lajanje. 

]]>
Tue, 24 Oct 2017 15:46:22 +0200 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382119/kako-nauciti-psa-da-ne-laje-previse.html