Press Online :: Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/rss.html Deset imena za pse koja donose sreću http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/389028/deset-imena-za-pse-koja-donose-srecu.html Svaki pravi vlasnik psa želi da njegov kućni ljubimac ima svu sreću sveta, a veruje se da će psu sreću doneti i ako mu date određeno ime. Saznajte koja imena psima donose sreću. ]]> foto: b92.net

U mnogim kulturama sreća povezana s imenom shvata se vrlo ozbiljno: i imena za ljude i za poslovne tvrtke biraju se strateški kako bi uključivala pozitivnu terminologiju i reči, a čak se rade i numerološke analize pre nego što se ime izabere. 

Isto tako postoje imena za pse za koja se smatra da donose sreću i ljubimcu i njegovom vlasniku. Ovo su neka od njih 

1. Luna
Značenje ovog pomalo mističnog imena je mesec pa tako i rimska boginja Meseca nosi ime Luna. ako želite svoju ljubimicu da nagradite lepim i srećnim imenom, s Lunom sigurno nećete pogrešiti. 

2. Skaj
Ime koje znači nebo, ali i nosioca vode, što ovo ime čini vrlo moćnim jer je voda nepohodna za sav živi svet. Ovo poletno ime je uniseks, odnosno možete ga dati svom psu bez obzira na to da li je ženka ili mužjak. 

3. Fredi
Pravo ime za slatku i razigranu pseću njuškicu. Fredi znači miran vladar, što znači da će svojoj porodici doneti sreću i blagostanje. 

4. Koko
Ovo šik ime svojim ljubimcima su prvi počeli da daju Francuzi i Španjolci. Smatra se srećnim jer je u jednom dugogodišnjem istraživanju otkriveno da su psi s imenom Koko bili među najsrećnijim, odnosno najmanje su bili pogođeni povredama i bolestima. 

5. Mini
Ime kao stvoreno za malu ženkicu. Kao i kod imena Koko, i za ovo ime istraživanje je pokazalo da donosi veliku sreću. 

6. Peni
Ljupko, damsko ime stvoreno za vašu umiljatu dlakavu mezimicu. Ime znači novčanu jedinicu u valuti Velike Britanije, odnosno novčić, pa se veruje da će porodica koja svom psu da ime Peni uživati u materijalnoj sigurnosti. A materijalna sigurnost znači i dobra hrana za kućnog ljubimca. 

7. Astra
Snažno ime koje znači zvezda i tako asocira na sve što je uzvišeno i nedokučivo. 

8. Feliks
Često se daje macama, ali ni među psima ime Feliks nije retkost. To ni ne čudi s obzirom da znači sreća i uspeh. 

9. Šiva 
Ovo ime češće se daje ženkama, ali dobro će stajati i mužjacima. Šiva znači srećan pa se veruje da psima koji nose ovo ime donosi veliku sreću i ispunjen život. 

10. Laki
Jednako popularno ime i za ženke i za mužjake. Laki znači srećan pa će pas kojeg krasi ovo lepo, opušteno ime biti pravi srećković.

]]>
Sun, 9 Dec 2018 23:48:18 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/389028/deset-imena-za-pse-koja-donose-srecu.html
Mačke je najbolje gajiti u paru http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/406860/macke-je-najbolje-gajiti-u-paru.html Mačka je idealni urbani kućni ljubimac zato što može dugo da ostane sama kod kuće. Ipak, najbolji savet je nabaviti dve mace koje će jedna drugoj praviti društvo, jer stara nemačka izreka glasi – „mačka se gaji u paru“. ]]> Foto:Screenshot

Mnogi ljubitelji životinja se prilikom izbora kućnog ljubimca rukovode najpre razmišljanjem o tome koliko vremena tokom dana mogu da mu posvete. Oni koji (kao i većina zaposlenih) rade između osam i deset sati dnevno (neretko i duže) pre se odluče da u svoj dom dovedu mačku jer je samostalnija od psa. Nije je potrebno izvoditi napolje, poznate su i kao velike spavalice, a sasvim lepo umeju da se zabave i same, piše Pet Magazine

Zanimalo nas je, međutim, da li je ovakvo razmišljanje ispravno, odnosno – da li su mačke zaista toliko samostalne kao što se misli. I dobili smo potvrdu – mace su ultimativni ljubimci u urbanim i užurbanim gradskim sredinama i idealan izbor za zaposlene vlasnike. 

Jedna ili dve mačke 

Nije retkost da se budućim vlasnicima savetuje da ne udome (ili kupe) jednu već dve mačke. Mnogima je to „preveliki zalogaj“ jer im se čini da je briga o dve životinje i – dvaput zahtevnija. Međutim, da li je baš tako? 

– U početku, kad vlasnik udomi ili kupi mače, neće biti nikakvih problema zbog toga što je mezimac nekoliko sati tokom dana sam. Ali vremenom može doći do ispoljavanja neuroza kojima su mačke sklone jednako kao i ljudi. Otuđenje i život u velikim gradovima donose neurozu kako ljudima tako i životinjama. Jedna mačka će u početku divno funkcionisati u domu, i čovek će joj se posvetiti. Međutim, kako bude rasla, bivala sve duže sama i ne toliko u centru pažnje (sve što je novo bude veoma zanimljivo) – tu dolazi do problema i mačka može ispoljiti probleme u ponašanju. Na početku možete uzeti jednu mačku, ali savet je da ubrzo uzmete i drugu. Ali najbolje je – dve odjednom – savetuje Svetlana Lalović iz Felinološkog društva LePETit i prvi međunarodni mačji sudija iz naše zemlje. 

Zaista su samostalne 

Prema rečima naše sagovornice, to da su mačke samostalne jedan je od retkih istinitih uvreženih stavova o mačkama, ali dužni smo da naglasimo da to nikako ne bi trebalo da zloupotrebimo. 

– Mačka je idealni urbani kućni ljubimac zato što može dugo da ostane sama kod kuće. Ali, ako je godinama predugo ostavljamo samu, onda se neretko razvije letargija, mačke postanu lenje i u krajnjem – debele. Koliko smo sati tokom dana odsutni od kuće? Minimum deset sati dnevno kad uračunamo i prevoz do i sa posla. Mačka to može da podnese, jer spava oko 16 sati dnevno, i uglavnom će spavati kad vlasnik nije tu. Ali, budno doba traži kontakt sa živim bićem. Ako imaš dve mačke – igraće se, spavati, igraće se, spavati… i tako u krug. A opet će se razdragano igrati i s vlasnikom kad se vrati s posla, i uveče će srećne s vlasnikom leći da spavaju. Maca koja previše bude sama prespava ceo dan i onda vas uveče dočeka žurka, jer šta će drugo noću raditi ako prespava dan – objašnjava Svetlana. 

Ishrana 

Samostalnost se, prema njenim rečima, odnosi i na to da vlasnici mačaka nisu u obavezi da trče kući i tri puta dnevno ljubimca izvode u šetnju ili da obave nuždu. 

– Mačka to radi sama u kući. Interesantno je i to da same brinu o svojoj higijeni, pa je vlasnik i tih stvari oslobođen. Ako je čovek još i zagovornik free feeding-a (slobodno hranjenje – kad je činija s hranom uvek puna), a ja lično jesam, onda osim ljubavi i igre vlasnik nema nijednu drugu „obavezu“. Postoje inače dve škole mišljenja kad je o hranjenju reč – free feeding i hranjenje nekoliko puta dnevno. Nijedno mišljenje nema egzaktni dokaz da je bolje, već svako od zagovornika kao argument ima samo svoje iskustvo. Free feeding sistem dopušta mačkama da same kontrolišu hranu, i tako poštujemo njihovu latentnu predatorsku ličnost. Ako ih tako odmalena naviknemo, one će pet ili šest puta dnevno ići do posude i vrlo malo jesti. Mačji plen u prirodi je maleni poljski miš, sitna lovina. I njima je potrebno tih pet do šest mišića da zadovolje dnevnu potrebu za hranom. Mnogi ne znaju, ali mačke imaju veliku količinu jake želudačne kiseline zato što su isključivi karnivori (mesožderi). Ako mačku hranimo tek dva ili tri puta dnevno, uvek će biti gladna i halapljiva, i stalno će razmišljati o hrani. Kad jede više puta dnevno, ona sama dozira koliko joj je hrane dovoljno. Nekoliko granula i idu dalje, „ulovile“ su nešto i zadovoljne su. Tako ostaju i vitke, čak i u starosti. Ne moramo ni da gledamo na sat da li ćemo se vratiti na vreme kući, ali to naravno ne znači da mačka nije društvena i da joj ne treba njen čovek. 

Iskustva sa Zapada 

U Švedskoj i Nemačkoj udruženja i organizacije koje se bave udomljavanjem životinja imaju pravilo da isključivo udomljavaju dve ili više mačaka u isti dom. 

– „Mačka se gaji u paru“ – glasi nemačka izreka. I logično je potpuno, jer se sve na svetu gaji u paru. Svakome je potreban drug svoje vrste. Kad su zajedno, mačke su manje neurotične i jedna drugoj koriguju ponašanje. Ako jedna maca ne voli mnogo da se mazi, kad se nabavi druga maznija maca, izazvaće i ovu stariju i nedruštveniju da promeni ponašanje. Nemali broj puta se to desilo. A tek kad se vlasnik vrati kući posle posla – ugledaće dva zadovoljna stvora koja će mu zadovoljno presti u krilu i tražiti telesni kontakt. Mnogi se vlasnici žale – Jao neće da me pogleda, mazi se samo kad ona hoće, neće da mi sedi u krilu… To znači da je mačka usamljena i ovakvim ponašanjem nam to stavlja do znanja. Mačke vole da budu prisutne, da se maze i budu nam blizu. Ponekad se neke mace plaše, pa su nepoverljive prema gostima, i koliko god da su vezane za vlasnika, šmugnu kad nam neko dođe u dom. Ali to je ta urođena ili u nekim slučajevima prenaglašena opreznost. Mačke su mali predatori – opasnost vreba sa svih strana, pa im „radi taj nervić“ da s bezbedne udaljenosti osmatraju okolinu – objašnjava Lalovićeva. 

Finansije 

Nije retkost ni da prilikom razmišljanja o ljubimcu, naročito ako se razmatra dovođenje dve životinje u dom, mnogi pokolebaju i zbog finansija. Nažalost, veliki broj ljubitelja životinja u našoj zemlji jedva spaja kraj s krajem, pa od ljubimca odustanu jer strahuju da neće imati novca za kvalitetnu i potrebnu brigu o njima. Da li je to razlog da se pokolebamo? 

– Mačke malo jedu, to je zaista količinski smešno. Moje četiri mačke jedu kao jedan pas srednje veličine. Prosečna mačka ima od četiri do pet kilograma i zaista malo jede. Kad su u društvu, dešava se često da će jesti i manje nego kad su same. Isto kao ljudi, i mačke znaju da jedu iz dosade ako su same. Kad imaju društvo i zanimaciju, a mačke jesu radoznala i aktivna bića, onda će manje i jesti. 

Kad ostanu same 

Kad odlazite na posao ili na kraći poslovni put, naša sagovornica ističe da je mnogo važnije šta bi trebalo da sklonite od mačaka, a ne šta bi trebalo da im ostavite. 

– Vlasnik sigurno neće zaboraviti da ostavi hranu i vodu, ali dešava se da previde da igračke „pecaljke“ ili one na elastičnom kanapu ostave dostupne mačjim šapama. To nikako nemojte činiti, jer u igri mačke mogu da se zadave kanapom. „Pecaljke“ služe za interakciju mačke i vlasnika, kao i dugački kanapi u koje mogu da se zapetljaju ako se igraju same i bez nadzora. Nikada ni prozor ne ostavljajte otvoren na kant, jer se dešavalo mnogo puta da se mace obogalje kad se zaglave. Od igračaka im je dovoljna visoka grebalica, polica ili udobno mesto na visini da osmatraju sa sigurne tačke svoj prostor. Kao i jedna do dve omiljene, malene igračake. Mace najviše vole da se igraju sa čovekom, i dok ste odsutni, vreme će provesti u spavanju – objašnjava naša sagovornica.

 

Predrasude 

Prilikom odabira rasne mačke mnogi se oslanjaju na internet na kome se neretko mogu pronaći potpuno netačne informacije. Najčešće zablude u vezi su s linjanjem kod mačaka. 

– Znate, sve što poraste ima tendenciju da ispadne. Jedna komšinica nam je rekla da je uzela rusku plavu mačku zato što se ne linja, a u stvari se te mačke prilično linjaju. Čovek mora dobro da porazmisli šta tačno želi i koliko može da istrpi pre nego što izabere ljubimca. I da se dobro raspita o rasama, ali ne na internetu, već od znalaca ili kod odgajivača – napominje Lalovićeva. 

Trudnice i mačke 

Mnoge mace ostanu bez doma jer članovi porodice, a neretko i lekari i pedijatri trudnice nateraju da napuste ili poklone svoju mačku. Mnoge odustanu i od udomljavanja jer strahuju za svoje i zdravlje svog deteta. Koliko je strah od toksoplazmoze opravdan? 

– Nikako da osvestimo te mitove i raščlanimo bapske priče i predrasude od istine. Mačka koja živi u stanu i ne izlazi, ne jede ubranu travu i nema kontakt sa zemljom, već jede industrijsku hranu ili termički obrađeno meso, ide u posip koji nije zemlja ili pesak na ulici već kupljen posip, i redovno se čisti i vakciniše – nema nikakve šanse da bude bolesna od toksoplazmoze. Parazit koji izaziva toksoplazmozu živi u zemlji, a jajašca oživljavaju kroz mačku i njen izmet. Toksoplazmozi u izmetu treba 72 sata da oživi, a svi vlasnici mačaka posip čiste odmah nakon defekacije mačke. Mačke koje izlaze napolje mogu biti rizične, ali joj onda samo treba ograničiti kretanje ili zamoliti nekog drugog ukućanina da čisti posip. Ili da trudnica stavi rukavice. Naravno, trebalo bi i redovno prati ruke nakon čišćenja, što mislim da se podrazumeva. Kod nas je veoma redak slučaj toksoplazmoze kod trudnica, a kad se i dogodi, najčešće je reč o budućim majkama koje nemaju ni psa ni mačku već su u bašti sadile ili presađivale cveće. To znači da trudnice ne bi trebalo da budu u kontaktu sa zemljom, jedu neopranu salatu, voće i povrće koje se kupi sa zemlje, kao i meso koje se dobro termički ne obradi – objašnjava Svetlana Lalović. 

Odgajivačnice 

Nikad nije zgoreg ponoviti da uvek tragamo za odgovornim odgajivačima, najbolje po preporuci ili savetu stručnjaka koji će nas uputiti na pravu adresu. 

– Ako birate rasnu mačku, odaberite male, predane i stručne odgajivačnice, nikako one koje štancuju mačke (uvek imaju mačiće) i prodaju ih za sitne novce. Ako vam neko ponudi mačku bez papira, tu sigurno postoji neki problem, nešto se krije. Najverovatnije da je mačka rasnolika i da nije rasna, ili je pak reč o parenju u incestu čime neretko može da se ugrozi zdravlje potomaka. Mace iz odgovornih odgajivačnica su naviknute na kontakt s ljudima, mažene su i pažene i, veoma važno – mačići ne napuštaju leglo suviše mladi. Mačka mora da se formira u čoporu, pored mame koja je veoma strog i oštar roditelj. Mama mačka zna da „ćušne“ mače kad pređe granicu i mora da je poštuje. Takva će mačka kasnije biti i prema svom ljudskom roditelju. 

Rase idealne za dom 

Najbolji savet budućim vlasnicima je da mačja građa najčešće diktira temperament. Ipak, svaka mačka je individuum za sebe, bez obzira na karakteristike rase. Temperament, razume se, zavisi i od socijalizacije. Sve mačke mogu da se drže u stanu, međutim, bitno je da čovek zna šta hoće:

  • Ako nemate vremena da se posvetite četkanju/češljanju, onda za vas nisu dugodlake ili poludugodlake mace
  • Ako imate zahtevno zanimanje i dugo ste van doma, za vas nisu sfinks i korniš reks jer oni vape za ljudskim društvom i dodirom
  • Vižljaste i mišićave mace poput bengalskih, ruskih plavih, abisinskih, norveških šumskih i sijamskih su za veću porodicu jer neko uvek mora da ih istrči, da podeli igru s njima
  • Mace s kratkim nožicama koje nisu skakači, mirnijeg su temperamenta, lenjivije. To su persijanke, kod nas veoma popularne britanske mačke, i sibirske



Predrasude prema mačkama 

Mnogi se povedu za onim uvreženim stereotipima da ako je mačka samostalna, to znači da joj čovek ne treba i da nam nisu privržene. Nažalost, u našoj zemlji mnogi na mačke ne gledaju blagonaklono. 

– Ljudi u Srbiji generalno nisu naklonjeni mačkama. Autoritarna smo nacija, mislim da je zbog toga. Shodno takvoj crti ličnosti biramo i životinje koje su poslušne. Pas sluša, a s mačkom imaš problem jer te ne sluša. Poslušnost je vrlo bitna i poželjna osobina za naše ljude, čak i kad je reč o životinjama. Uvek volim da citiram Dezmonda Morisa koji kaže: „Nijedna mačka nikad nije radila za vojsku ili policiju.“ Mačke su oduvek bile i biće pratioci naučnika, umetnika i ljudi slobodnog duha – smatra Svetlana Lalović. 

Da li znate… da je sibirska mačka jedina dokazano hipoalergijska jer gusta poddlaka sprečava da alergeni dospeju u vazduh, a da je sfinks jedna od najprivrženijih mačaka jer zavisi od našeg tela i topline, pa će stalno biti u naručju ili na krilu 

Antistres 

Mačke imaju najbolji antistres mehanizam, a to je – spavanje. Posle dremke se „resetuju“ i zato bi trebalo da nam budu učitelji kako da se branimo od stresa i pravilno živimo. Međutim, ako u snu provodi više vremena nego inače, to je jasan znak da joj nešto nije po volji ili da ima neki zdravstveni ili psihološki problem. 

30% duže žive sterilisane od nesterilisanih maca 

Novopečeni vlasnici 

Za prvog ljubimca ne birajte mace po izgledu već po karakteru koji će biti usaglašen s vašim navikama i karakterom, bilo da je reč o rasnoj ili udomljenoj domaćoj mački. Mezimca obavezno sterilišite/kastrirajte, jer time čuvate njegovo psihičko i fizičko zdravlje.

 


]]>
Fri, 7 Dec 2018 03:37:56 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/406860/macke-je-najbolje-gajiti-u-paru.html
Izbor kućnog ljubimca otkriva mnogo o vama http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385833/izbor-kucnog-ljubimca-otkriva-mnogo-o-vama.html Iako možda niste bili svesni, vaš četvoronožni prijatelj bi mogao ljudima koji vas okružuju mnogo više da otkrije o vašoj ličnosti, nego što to sami radite. ]]> Foto:B92.net

Već se puno pisalo o svim mogućim pozitivnim stranama kućnih ljubimaca, o njihovom pozitivnom uticaju na čoveka, na njegovo zdravlje i psihičko stanje, o uticaju na decu, i mnogim drugim pozitivnim stranama životinjskih prijatelja. 

Ali, ako već spadate u grupu ljubitelja životinja i imate kućnog ljubimca kojeg smatrate članom porodice, možda niste znali da i odabir ljubimca govori nešto o vama i vašoj ličnosti. 

Studija sprovedena na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu, pod vođstvom profesora antropologije Pitera Greja otkrila je da su ljudi koji imaju kućnog ljubimca uopšteno brižniji i poseduju više privlačnih, pozitivnih osobina. 

Isto je istraživanje otkrilo da i odabir kućnog ljubimca nešto govori o vama, a evo i šta… 

Vlasnici pasa su ekstrovertni, ljubazni i savesni 

Prema američkim istraživanjima, čak 47 odsto stanovnika SAD ima psa. Naučnici na Univerzitetu Ostin u Teksasu ispitali su 4.565 dobrovoljaca i pokazalo se da vlasnici pasa zaista jesu više ekstrovertirani, ljubazniji i savesniji od vlasnika mačaka. 

Vlasnici mačaka su introvertni, inteligentni i ne prihvataju društveno nametnute norme 

Prema već spomenutim istraživanjima ljudi koji imaju mačku su više introvertirani i nekonformisti. Introvertnost najvećim delom proizlazi iz činjenice što mačku ne treba šetati pa vlasnici nemaju ni prilike za druženje s kućnim ljubimcima, već umesto toga mogu sedeti kod kuće i čitati, ako ih to čini srećnim. Istraživanje sa Univerziteta Kerol je pak otkrilo da su vlasnici mačaka i inteligentniji. 

Generalno, ljudima su simpatičnije osobe s psom 

Istraživanje sa Univerziteta Nevada otkrilo je takođe da ljudi u vezama smatraju da su im bolje uspevale veze s ljudima koji imaju psa. Osim toga, 25 odsto muškaraca i 33 odsto žena reklo je da ih je neka osoba privukla samo zbog kućnog ljubimca i to se u većoj meri odnosi na vlasnike, odnosno vlasnice pasa, nego mačaka. 

Mačke u divljini "samuju" i love noću, a psi žive u čoporu i aktivniji su danju 

Ako samo pogledamo ponašanje mačaka i pasa u divljini, onda rezultati ovih istraživanja imaju smisla. Naime, mačkama u divljini uopšte ne smeta samoća, a plen love noću. Divlji psi se pak drže u čoporima, love i socijalizuju se tokom dana. Možda upravo zato ljudi skloni introspekciji osećaju bliskost s mačkama, a oni društveni s psima.

]]>
Wed, 5 Dec 2018 02:10:29 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385833/izbor-kucnog-ljubimca-otkriva-mnogo-o-vama.html
Nemački super-pas: Najbolji dom za dobermana je dvorište http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386858/nemacki-super-pas-najbolji-dom-za-dobermana-je-dvoriste.html Zastrašujuća reputacija često ga prestiže. Boje ga se oni koji ga ne poznaju i koji veruju stereotipima o njihovoj agresiji i okrutnosti. Istina, on jeste zastrašujući čuvar, ali obično je nežan i brižan pas. Ne traži nevolje, ali neustrašiv je kad misli da je njegova porodica ugrožena. ]]> foto: blic.rs

Nekada davno, krajem 19. veka, u nemačkom gradu Apolda živeo je sakupljač poreza, imenom Luis Doberman, piše sajt MAGAZIN PAS. Zbog prirode posla stalno je naokolo nosio novac, a zbog ljudske prirode i pohlepe, to ga je izlagalo stalnoj opasnosti. Ulicama kojima se kretao često su gospodarili banditi, uvek spremni da ga napadnu i otmu mu novac. Međutim, s obzirom na to da je Doberman bio i gradski šinter, on je sa sobom često vodio pse kao zaštitu. Jednog dana odlučio je da počne s ukrštanjem pasa kako bi dobio odanog pratioca i zaštitnika. Rezultat njegovih eksperimenata bio je prvi doberman.

Danas nemamo podataka o tome koje je pse Doberman koristio da bi stvorio psa koji koji će proslaviti njegovo ime, ali pretpostavlja se da se radilo o rotvajleru, pinču, i nekoliko vrsta terijera. Prvi put u javnosti, doberman je prikazan 1876. godine i odmah je izazvao veliko oduševljenje.

Kada je Doberman umro, 1894. godine, tajna rasa koju je kombinovao, otišla je s njim u grob. Ipak, zbog velikog doprinosa koji je imao u stvaranju rase, pas je poneo njegovo ime.

Uzgajivači u Nemačkoj, koji su nastavili njegov posao, više su bili fokusirani na osobine dobermana nego na njegov izgled. Želeli su da stvore "super psa". U početku su selektovali samo najhrabrije, najpametnije, najbrže i najčvršće pse. Reklo bi se da su uspeli i previše - dobili su psa koji je bio neverovatno tvrdoglav i agresivan.

Prvih godina 20. veka, odgajivač Oto Geler uspeo je da dobermana učini "prihvatljivijim", a ubrzo su ovi psi stigli u Ameriku. Legenda kaže da je jedan od prvih dobermana u Americi pobedio na tri izložbe pre nego što se jedan od sudija usudio da mu otvori usta i proveri zube.

Tokom Prvog svetskog rata, broj dobermana u Evropi je drastično opao jer ljudi koji su umirali od gladi nisu mogli sebi da priušte čuvanje tako velikih pasa. Oni dobermani koji su preživeli rat bili su u vlasništvu policije, vojske i veoma bogatih ljudi.

Vremenom, populacija dobermana je rasla, a odgajivači su uspeli da ublaže njihovu oštru narav. Danas, iako su zaštitnički nastrojeni kad je reč o porodici i domu, poznati su kao nežni i odani psi.

Doberman je elegantan i atletski građen. Inteligentan je, hrabar i uvek na oprezu.

Zastrašujuća reputacija često ga prestiže. Boje ga se oni koji ga ne poznaju i koji veruju stereotipima o njihovoj agresiji i okrutnosti. Istina, on jeste zastrašujući čuvar, ali obično je nežan i brižan pas. Ne traži nevolje, ali neustrašiv je kad misli da je njegova porodica ugrožena.

Doberman uživa da bude član porodice. Voli da je u blizini svojih vlasnika. Možete imati poverenja da će biti dobar s decom, prijateljima i gostima, sve dok se prema njemu ponašaju ljubazno.

Uprkos svim kvalitetima, doberman nije pas za sve. Pre svega zbog veličine i ekstremne aktivnosti i potrebe za vežbom. Potrebno mu je i mnogo mentalnih izazova da mu ne bi bilo dosadno. Doberman mora imati snažnog vlasnika koji će ga pravilno socijalizovati i obučiti, i koji će ga držati zauzetim svakog dana. To može biti previše za ljude koji su skloniji opuštenom životnom stilu.

Poznati su po prepoznatljivim kupiranim ušima koje su i dalje standard u Severnoj Americi, ali ta praksa se zabranjuje u sve većem broju zemalja.

Doberman brzo uči i lako ga je trenirati. Ali, baš zato što lako uči, pravi je poduhvat stalno mu postavljati nove izazove kako bi mu lekcije uvek bile zanimljive. Takođe, ponekad ume da se zainati i pokuša do kraja da izgura svoju ideju, iako generalno nije previše tvrdoglav uz vlasnika koji mu pruža konstantno i obzirno vođstvo.

Ovim psima potrebno je nešto duže vreme da odrastu. Često ostanu "detinjasti" do treće ili četvrte godine. Na njihov temperament utiče niz faktora - od nasleđa do treninga i socijalizacije. Štenad s dobrim temperamentom je radoznala i razigrana, voljna da priđe ljudima i dozvoli da ga drže u rukama. Stručnjaci kažu da bi, pri izboru štenaca, trebalo da se odlučite za one koji krenu "srednjim putem", ne one koji prvi istrče iz legla, ali ni one koji se kriju u ćošku. Uvek pogledajte bar jednog od roditelja - obično je majka na raspolaganju - da bi se uverili da imaju dobru narav i da se osećate sigurno uz njih. Korisno je, takođe, i da upoznate druge srodnike kako biste procenili kakvi će štenci biti kad odrastu. Kao i svakom psu, dobermanu je potrebna rana socijalizacija - trebalo bi da bude izložen različitim ljudima, zvucima, utiscima, prizorima i iskustvima - dok je mlad. Socijalizacija nam pomaže da budemo sigurni da će doberman odrasti u stabilnog i zaokruženog psa. Korisno je da redovno dovodite goste u kuću, da ga vodite u parkove s gužvom, pet-frendli prodavnice i restorane i, naravno, u redovne šetnje komšilukom koje će mu pomoći da "izglanca" svoje socijalne veštine.

Kad je reč o zdravlju, dobermani generalno nemaju puno problema. Među mogućim urođenim bolestima su problem s kukovima, štitnom žlezdom, Fon Vilebrandova bolest, problem s očima, albinizam, narkolepsija...

Ako kupujete štene, nađite pouzdanog odgajivača i uverite se da su roditelji psa zdravi.

Najbolji dom za dobermana je dvorište u kojem može da ima dovoljno aktivnosti. Veoma je važno da dvorište bude dobro obezbeđeno sigurnom ogradom, kako radi njegove bezbednosti, tako i radi sigurnosti drugih životinja ili ljudi koji bi mogli nepozvani da uđu na njegovu teritoriju.

Dobermana ne bi trebalo dugo da ostavljate samog, niti da ga čuvate na lancu. Potrebno mu je da bude deo porodice i da učestvuje u svim porodičnim aktivnostima. Budite svesni da će se prolaznici i ljudi koji ga ne poznaju najčešće plašiti vašeg psa i zato ga držite na povocu na javnim mestima.

Kod ishrane, osim kvaliteta, važno je da mu ne ostavljate hranu čitavog dana već da mu je dajete u redovnim obrocima kako bi ostao u dobroj formi.

Iako je kratkodlak, doberman se linja, pa će mu četkanje dobro doći s vremena na vreme. Ako se previše uprlja ili počne da se vrlo neprijatno oseća, okupajte ga, ali često kupanje mu nije potrebno. Obratite pažnju na čistoću njegovih zuba kako biste izbegli bolesti desni i neprijatan zadah. Ako doberman prirodno ne "isturpija" nokte, skratite ih jednom mesečno da biste sprečili povrede, piše sajt MAGAZIN PAS. Test za dužinu noktiju je jednostvan - ako čujete kako njima lupka po podu, predugi su. Pažljivo mu secite nokte da ne biste povredili nerve ili, ako ste neiskusni, obratite se stručnjaku.

]]>
Mon, 3 Dec 2018 23:58:46 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386858/nemacki-super-pas-najbolji-dom-za-dobermana-je-dvoriste.html
Spojila ih tužna sudbina:Pile i pas najbolji prijatelji http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385949/spojila-ih-tuzna-sudbinapile-i-pas-najbolji-prijatelji.html Nakon tragičnih sudbina koje su ih zadesile, čivava Ru i pile Peni pronašli su ljubav u jednoj porodici. Od tada su nerazdvojni prijatelji. ]]> foto: b92.net

Njihova vlasnica, Alisa, pronašla je čivavu Ru u jednom jarku. On nema prednje šape i kreće se pomoću pomoćnih kolica. 

Pile Peni, Alisa je spasla iz laboratorije za testiranje, kada je imalo samo nekoliko nedelja. 

Ru i Peni su odmah postali najbolji prijatelji, i svakoga dana idu sa Alisom na posao.

 

 

]]>
Sun, 2 Dec 2018 23:40:08 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385949/spojila-ih-tuzna-sudbinapile-i-pas-najbolji-prijatelji.html
I pse bole kosti na promenu vremena http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386001/i-pse-bole-kosti-na-promenu-vremena.html Naglo zahlađenje ili porast temperature nisu problematični samo za ljude već i za pse. I oni reaguju na promene, ali na poseban način. ]]> foto: blic.rs

Dr veterinarske medicine Mila Savić objašnjava kako psi doživljavaju razlike u temperaturi, kako to pokazuju i šta nam je činiti.

Da li i psi, poput ljudi, mogu da reaguju na promene vremena?

Najkraći odgovor bi bio - da. Dodajem - i te kako. Kao i sva živa bića, i psi reguju na nagla zahlađenja ili nagle poraste temperature. Što je promena veća, reakcija psa je intenzivnija, navodi sajt MAGAZIN PAS. Baš kao i ljudi, i psi pokazuju da im nagle promene vremena nisu prijatne. Kad u toku vrelog letnjeg dana počnu pljusak i oluja, vaš ljubimac će vam jasno staviti do znanja da ta nagla promena meteoroloških uslova dovodi do promena njegovog raspoloženja i ponašanja. Štenad i mlađe kategorije pasa, kao i stariji psi, bolesni, rekonvalescenti i psi na terapiji još burnije reaguju na promene vremenskih uslova.

Kako iskazuju da im promena vremena ne prija?

Podrhtavanjem, ako im je hladno. Dahtanjem i češćim uriniranjem, ako im je toplo. Mogu biti pospani, nevoljni, usporenih reakcija na spoljne nadražaje. Nisu raspoloženi za šetnju ili češće zastajkuju tokom šetnje. U stanu leže, ne pokazuju zainteresovanost za uobičajene igre ili igračke. Neki ljubimci se čak zavuku ispod stola, stolice ili odu u mirniji deo kuće.

Šta vlasnici mogu da učine za svog psa pri nagloj promeni vremena?

Pravilo je uvek isto - pružiti mu siguran smeštaj, pravilnu ishranu i ljubav. Psu je važno da mesto koje ima u domu bude suvo, prozračno i - njegovo. Vlasnik brigu za ljubimca može iskazati i pravilnom ishranom. U hladnim danima porcija hrane trebalo bi da bude veća, a u toplim danima treba više obratiti pažnju na kvalitet hrane nego na kvantitet, dakle - davati manju porciju. Uz hranu je neophodno da psu uvek bude dostupna sveža voda. U posudu bi, na svakih nekoliko sati, trebalo sipati svežu vodu. Tokom letnjeg perioda, vlasnici svoje ljubimce ne bi trebalo da izvode u šetnju od 10 do 17 časova.

U toku kišnog perida, da li preporučujete posebnu zaštitu ili garderobu?

Prilikom šetnje po hladnom i vlažnom vremenu, predlažem upotrebu nepromočivih mantilića za pse. Mladi, stari i psi rekonvalescenti trebalo bi da tokom šetnje budu zaštićeni na ovaj način. Ukoliko se tokom šetnje u kišnom periodu šape i ostatak tela vašeg psa pokvase - obavezno ih operite i osušite, kako ne bi došlo do pojave dermatoza ili drugih bolesti. Dužinu šetnje ljubimca vlasnik bi trebalo da prilagodi vremenskim uslovima.

Možemo li ikako sprečiti neželjene reakcije na promenu vremena?

Kad dođe do nagle promene temperature, psu treba davati i preventivnu terapiju u obliku vitamina, minerala i biogenih elemenata koji štite organizam od neželjenih dejstava promenljivog vremena, navodi sajt MAGAZIN PAS. Posebnu pažnju trebalo obratiti na izgled dlačnog pokrivača, koji bi trebalo da bude čist, sjajan, lepo odlakan u kontinuitetu s adekvatnom količinom dlake s obzirom na godišnje doba. Podsećam vlasnike pasa da posle svega navedenog redovne posete veterinaru i sprovođenje imunoprofilakse umnogome doprinose lakšem prilagođavanju psa na vremenske (ne)prilike.

]]>
Fri, 30 Nov 2018 00:28:52 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386001/i-pse-bole-kosti-na-promenu-vremena.html
Video koji će vam dočarati iskrenu dobrotu pasa http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387333/video-koji-ce-vam-docarati-iskrenu-dobrotu-pasa.html Dobrodušni muškarac zabeležio je trenutak kada je gladnom napuštenom psu dao parče mesa, misleći da će ga pojesti u jednom zalogaju. ]]> foto: b92.net

Video je poslao planetarno popularan jer pas ne samo da nije uradio on što se od njega očekivalo, već nas je sve potpuno oduševio svojim gestom! 

Naime, pas sa ulica Bangkoka je zgrabio meso, ali ga nije pojeo, već je odjurio sa mesom u ustima. Muškarac je bio zaintrigiran bežanjem psa, pa je potrčao za njim. 

Zamislite njegovo oduševljenje kada je saznao da je pas kojeg je nahranio zapravo majka četvoro štenaca i da je hranu donela svojoj gladnoj deci! 

Na videu se čak vidi i trenutak kada je jedno štene dotrčalo do čoveka da mu se zahvali za hranu i da se malo poigra. 


]]>
Thu, 29 Nov 2018 01:18:31 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387333/video-koji-ce-vam-docarati-iskrenu-dobrotu-pasa.html
Aljaski kli-kaj: Minijaturna verzija haskija http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386468/aljaski-kli-kaj-minijaturna-verzija-haskija.html Zbog njihove snage i izdržljivosti haskije mnogi smatraju jednom od najboljih radnih rasa na svetu, pogotovo kada je reč o vuči sanki za šta ih na Aljasci uglavnom koriste. ]]> Foto:B92.net

Budući da se u svojoj domovini uzgajaju isključivo kao radni psi, a ne psi za društvo, Linda Spurlin iz Vasila na Aljasci početkom sedamdesetih je pokrenula uzgojni program stvaranja "društvenije verzije" haskija. 

Kako u svojoj Enciklopediji pasa navodi Brus Fogl 1988. pridružili su joj se i drugi uzgajivači pa je kao rezultat njihovog rada nastala potpuno nova rasa - aljaski kli-kaj (na eskimskom znači mali pas). 

Dolaze u tri veličine: patuljasti (do 33 cm), minijaturni (33 do 38 cm) i standardni (38 do 43 cm). U zavisnosti od tipa kom pripadaju, mogu imati od 4,5 do devet kilograma. Poput svih haskija, imaju dvostruko krzno koje ga štiti od hladnoće. 

Aljaski kli-kaj, kao i njegov srodnik haski, tipičan je nordijski pas čije su glavne odlike izdržljivost, atraktivan izgled i uzdržanost prema nepoznatim osobama. 

Kao ljubimci su idealni za sve koji traže malog, ali aktivnog psa. Ne treba ih potcenjivati zbog veličine, jer poput svog rođaka mogu biti izuzetno teritorijalni i oštri. 

Takođe, imaju izražene lovačke nagone, pa ih od malena treba učiti na suživot s mačkama i ostalim manjim životinjama.

]]>
Wed, 28 Nov 2018 02:37:04 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386468/aljaski-kli-kaj-minijaturna-verzija-haskija.html
Mešanac psa i vuka: neodoljiv, ali i OPASAN http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384971/mesanac-psa-i-vuka-neodoljiv-ali-i-opasan.html Veliki broj ljudi želi da dah divljine "useli" u sopstveni dom - i to u obliku mešanca psa i vuka, odnosno "vučjeg psa". Mnogi veruju da tako dobijaju najbolje od oba sveta - dobru narav psa, i snagu, neustrašivost i fasinantan izgled vuka. Ali stvari, kako to obično bude, nisu tako jednostavne. ]]> foto: blic.rs

Od osvita ljudskog roda, vukovi, sa svojom zastrašujućom pojavom i inteligencijom, zauzimaju posebno mesto u našoj svesti, kulturi, istoriji… Prisutni su u našim legendama, narodnim običajima, na slikama, u romanima, filmovima, pesmama, noćnim morama. Zato, istovremeno je i neobično i razumljivo što veliki broj ljudi želi da taj komad divljine "useli" u sopstveni dom - i to u obliku mešanca psa i vuka, odnosno "vučjeg psa", piše sajt MAGAZIN PAS. Mnogi veruju da tako dobijaju najbolje od oba sveta - dobru narav psa, i snagu, neustrašivost i fasinantan izgled vuka. Ali stvari, kako to obično bude, nisu tako jednostavne. Dok jedni tvrde da vučji psi mogu da budu odlični ljubimci, ima i onih koji kažu da je reč o nepredvidljivim životinjama koje je nemoguće dresirati i koje zauvek ostaju opasne.

I zakon se različito odnosi prema njima. Dok se u nekim državama propisi ne bave posebno ovom vrstom mešanaca, ima onih u kojima su takva ukrštanja i držanje takvih životinja zabranjeni, kao i onih gde se tretiraju kao "opasni psi" zajedno sa, na primer, pitbulovima. U nekim američkim državama (Njujork je jedna od njih) morate imati specijalnu dozvolu za držanje opasne životinje, slično kao kad biste čuvali lava.

U svakom slučaju, vučji psi su neizmerno zahtevni i pred vlasnike stavljaju čitav niz izazova, s kojima mnogi nisu u stanju da se izbore, pa mnogi završavaju vezani na lancu, napušteni ili eutanazirani.

Čehoslovački vučji pas nastao je ukrštanjem nemačkog ovčara i karpatskog vuka

"To su prelepe životinje, a mnoge ljude privlače jer su egzotične i sasvim drugačije", kaže Nikola Vajld, stručnjak za vučje pse i autor knjige o njima, za magazin Bark. "Takvi ljudi žele da imaju svoje parče divljine i često tvrde da je vuk njihova totemska životinja. Nažalost, ne shvataju šta sve vučji psi nose sa sobom."

Prema nekim statistikama u Americi ima čak oko 300.000 mešanaca psa i vuka. Problem je, često, što je veoma teško utvrditi da li je zaista reč o vučjem psu ili samo psu koji izgledom podseća na vuka. Mnogu vlasnici pokušavaju da sakriju pravo poreklo svog vučjeg psa, dok ima onih koji svoje stoprocentne pse predstavljaju kao mešance vuka. Stručnjaci tvrde da ogromna većina životinja koje se prodaju ili predstaljaju kao vučji psi zapravo imaju veoma malo vučjeg u sebi, ili zapravo nimalo.

Ponašanje vučjih pasa je teško predvideti jer su kombinacija divljih i domaćih životinja

Nensi Braun, direktorka farme Pun mesec, utočišta za napuštene vučje pse, kaže da je deo problema što ne postoji jasna definicija vučjeg psa. Većina stručnjaka koristi taj termin da bi opisala životinju koja među svojim precima u prethodnih četiri ili pet generacija ima čistokrvnog vuka. Ali ne postoji način da se pokaže vučji pedigre. Teorijski je, naravno, moguće uraditi genetske testove, ali to je uglavnom nedostupno pojedincima.

Najprisutniji način za identifikovanje vučjeg psa jeste pregled stručnjaka koji će na osnovu fizičkih karakteristika i ponašanja utvrditi da li pas zaista ima vučje krvi. Međutim, takvih stručnjaka je veoma malo i uglavnom su u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Čak i kad napravite porodično stablo, nemoguće je da predvidite u kojoj meri će pas imati osobine vuka", kaže dr Stiven Zavistovsk. "Video sam reklame u kojima se za životinje tvrdi da su "98 odsto čisti vukovi". Ali to su besmislice zasnovane na neznanju i uverenju da se geni mešaju kao boje - ako stavite pola plave i pola crvene, dobićete lepu, ujednačenu ljubičastu. Istina je drugačija. Ako ukrstite vuka i psa, u prvoj generaciji imaćete zaista pola gena jedne, a pola gena druge životinje. Međutim, već u sledećoj generaciji, kad ukrstite te poluvukove, možete dobiti životinju koja će biti bilo koja kombinacija od ¾ pas i ¼ vuk, do ¾ vuk i ¼ pas. A svi će, svejedno, biti smatrani poluvukovima. Dakle, razlike među vučjim psima mogu biti ogromne, čak i kad dolaze iz istog legla."

Kim Majls iz jedne od organizacija koje zagovaraju slobodno uzgajanje poluvukova, kaže da je broj generacija koliko je životinja udaljena od vuka verovatno najbolji način da se predvidi ponašanje životinje i mogući problem:

"Ponašanje vučjih pasa je teško predvideti jer su oni u osnovi kombinacija divljih i domaćih životinja."

Prema njenim rečima, glavna razlika između divljih i domaćih životinja jeste pitanje koliko lako možete da je kontrolišete:

"Pas je kao dvanaestogodišnje dete, a vuk je poput tridesetpetogodišnjeg čoveka. Psi u principu rade ono što vi želite od njih, ali vukovi rade ono što žele da rade."

Eksperti se slažu da ogromna većina uzgajivača vučjih pasa u Americi prodaje pse koji gotovo da nemaju vučje krvi, uprkos tome što je njihova cena i do 2.500 dolara.

"Rekao bih da sedamdeset odsto tih takozvanih "vučjih pasa", zapravo uopšte nisu poluvukovi", kaže Ken Kolings, direktor Utočišta za vučje pse. "Pojedinci uzimaju malamute, ovčare i druge pse i ukrštaju ih dok ne dobiju životinju koja liči na vuka. A ljudi ih kupuju jer su uglavnom neobrazovani kad je reč o uzgajanju pasa i zapravo ne znaju šta kupuju."

Najveći problem je, naravno, to što ljudi kojima se dopada ideja da čuvaju zastrašujućeg predatora, najčešće ne znaju u šta se upuštaju. U mnogim slučajevima ljudi koji misle da su imali iskustva s hibridima (a zapravo su čuvali obične pse koji liče na vuka) u jednom trenutku zaista dođu do pravog vučjeg psa. I tada nastaju pravi problemi sa divljom zveri koja raste u kući ili dvorištu.

Naravno, ne postoji tipično ponašanje za vučjeg psa. Zapravo, oni se međusobno razlikuju više nego bilo koja druga vrsta psa. Mada, očekivano je da će životinja koja ima više vučje krvi verovatno imati i više vučje naravi. A baš to je razlog što stručnjaci na kraju savetuju da vukove ipak treba ostaviti u divljini. Njihovim ukrštanjem sa psima ne činimo uslugu ni jednoj ni drugoj vrsti. A čuvanjem divljih zveri u gradu, u stanu ili dvorištu, dovodimo u opasnost i svoju porodicu, prijatelje, komšije, pa i samu životinju.

 

Haski

Porast popularnosti hibrida vuka i psa, ali još više rasa koje liče na vukove poput haskija ili malamute, došao je s planetarnim uspehom serije "Igra prestola". Međutim, to je donelo i velike nevolje za ove rase. Ljudi zaluđeni serijom i jezovucima sasvim nepromišljeno nabavljaju ove pse, ne razmišljajući o posledicama. Kasnije, međutim, shvate da je reč o veoma zahtevnim rasama kojima je potrebno puno hrane, prostora, fizičke aktivnosti i posvećenosti vlasnika. Kad shvate da to ne mogu da im pruže, neodgovorni vlasnici sve češće ih napuštaju i ostavljaju na ulici.

Postoje i neke priznate rase koje su nastale ukrštanjem psa i vuka. Među njima je i čehoslovački vučji pas, koji je rezultat eksperimenata u ovoj bivšoj socijalističkoj državi sprovedenih pedesetih godina, piše sajt MAGAZIN PAS. Nastao je ukrštanjem nemačkog ovčara i karpatskog vuka, i vizuelno mnogo podseća na vuka. Priznat je kao rasa 1990. godine, a uzgajivačima je bilo potrebno mnogo truda i vremena da minimalizuju neželjene osobine vuka kod ove rase.

]]>
Mon, 26 Nov 2018 23:11:45 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384971/mesanac-psa-i-vuka-neodoljiv-ali-i-opasan.html
Zašto su mačke toliko aktivne noću? http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386305/zasto-su-macke-toliko-aktivne-nocu.html Noćna aktivnost mačaka je i noćna mora mnogih vlasnika. Baš kada ste ušli u duboku REM fazu sna, vaša mačka vam skoči na stomak, napada noge ili uporno mjauče da je nahranite. Razumevanje ponašanja vašeg ljubimca je prvi korak u rešavanju problema… ]]> foto: b92.net

Mačke su po prirodi noćne životinje, i ovo ponašanje je sasvim normalno. Divlje mačke love noću, a pripitomljene mačke zadržavaju tu tendenciju. 

Povećana aktivnost mačke tokom noći donekle jeste i posledica nedovoljne dnevne aktivnosti. Dok ste vi na primer na poslu, mačka obično provede veći deo dana dremajući. Onda kada se vi vratite počinje njen dan. Tada joj dajete hranu, igrate se sa njom… Dok dođe vaše vreme za spavanje, mačka još uvek nije izmorena. 

Istraživanja o ponašanju mačaka pokazuju da mačke koje su usvojile obrasce spavanja slične našim, opet se još nekoliko puta u toku noći probude. Kada se jednom probudi, ona je spremna za igru, skače po vašem krevetu pokušavajući da vas navede da se igrade sa njom… 

Većina vlasnika, da bi dobili mrvicu mirnog sna, nesvesno nagrađuju mačku za ponašanje, dajući joj hranu ili pažnju. Nekada i znamo da je to pogrešno, ali nam je potreban zdrav i miran san. Pročitajte opširnije o tome šta možete preduzeti kada vas mačka budi noću. 

]]>
Sun, 25 Nov 2018 22:49:42 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/386305/zasto-su-macke-toliko-aktivne-nocu.html
Bez vođe i obuke, rotvajler može postati zver http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387603/bez-vodje-i-obuke-rotvajler-moze-postati-zver.html Pas sa najjačim ugrizom na svetu. Jedan je od najpopularnijih na planeti. Veran policijski pas koji obožava decu. Inteligentan je i privržen porodici. Ali, oprez - vlasnici koji ne umeju da se nametnu kao vođe čopora bolje neka dva puta razmisle pre nego što se odluče za rotvajlera. ]]> foto: blic.rs

Te njegove oči… Velike, crne, izražene. Oprezne. Nekako upijaju sve u sebe. Hipnotišu. Ulivaju poverenje. To i ne čudi. Rotvajler važi za psa koji će se postarati da ništa nikada ne preti njegovom domu ili njegovoj porodici. Ili vlasniku, piše sajt MAGAZIN PAS. On je pas koji će vas sačuvati. Pas koji će spasti život depresivnom čoveku na ivici samoubistva. Ozbiljno.

Smrdljivko, taj desetogodišnji prelepi britanski mužjak rotvajlera 2011. godine primljen je u "Purininu" kuću slavnih pasa, i to ni manje ni više nego kao - pas godine. Ova titula Smrdljivku je stigla kao nagrada za njegov rad u psihoterapeutskoj oblasti koja je pomogla ratnim veteranima da lakše prebrode posttraumatske stresove. O ovom dostignuću ponosno je pričao Smrdljivkov gazda Džordž Leonard. Pričao je o tome kako je svojom bezuslovnom ljubavlju i požrtvovanjem njegov pas spasao nekoliko života.

- U jednom konkretnom slučaju, vojnik je hteo da digne ruku na sebe, ali je mislio - pobogu, šta će se desiti sa psom koji se stalno vrzma oko mene? Šta ću raditi sa njim? A onda je Smrdljivko seo naspram njega i samo ga posmatrao tim njegovim velikim crnim očima. Veteran je pomislio: "Pa ja jednostavno ne mogu to da uradim. Ne mogu sebi da oduzmem život" - ispričao je ponosni vlasnik desetogodišnjeg psa.

A kasnije, taj vojnik je izjavio: "Hvala nebesima da je taj pas bio pored mene. Njegovo prisustvo definitivno mi je spaslo život".

Ovaj slučaj iznedrio je brojne pohvale - stizale su sa raznih strana sveta - za rasu koja je često na samom vrhu različitih lista opasnih vrsta. Širom sveta. Rotvajler je imao lošu reputaciju kod mnogih ljudi, a ipak ovo je rasa koja živi da spasava ljude, bude verna svojim vlasnicima i to je dokazala u mnogobrojnim situacijama u svojoj dugoj istoriji.

Rotvajler se smatra jednom od najstarijih rasa pasa. Njegovi koreni vode sve do vremena Starog Rima, kada su preci ovih pasa bili korišćeni kao govedarski psi i čuvari za vreme prelaska rimskih legija preko alpskih venaca. Dalju selekciju ova rasa je doživela u nemačkom gradu Rotvajlu, po kome je, nagađate, dobila ime. U tom gradu je bio poznat i kao "mesarski pas" (navodno je u Rotvajlu postojala korporacija mesara koji su ga često koristili za svoje potrebe - gonio je stoku.) Početkom 20. veka, naglo je porasla potražnja za ovom rasom. Pre svega za policijske potrebe (trenutno je najangažovaniji u austrijskoj policiji). Rotvajler se pokazao prikladnim za ovu vrstu posla, tako da je zvanično priznat kao policijski pas još daleke 1910. godine. Ipak, najveću slavu doživeo je kao jedan od najiskorišćenijih pasa za vreme Prvog svetskog rata. Ogromnom broju ljudskih žrtava koje su posledica do tada po brutalnosti neviđenog rata, može se dodati i nekoliko stotina pripadnika ove rase.

Rotvajler, kakvog danas poznajemo, ima gotovo sve karakteristike kao i onda kada su mu se divili stanovnici Rotvajla. Raste do 69 centimetara i ta visina ga svrstava u grupu pasa srednjeg do velikog rasta. Nije ni pretežak, niti lagan. Obično ima između 38 i 52 kilograma. Rotvajler je prema predispozicijama pas kompaktne i snažne građe, velike snage, sposobnosti i izdržljivosti. Rotvajler odaje utisak mišićavog i gipkog psa. Vrat mu je jak, ramena impresivne širine, a telo nabijeno. Smiren, odan i pametan, strpljiv sa decom, ali može biti krvoločan prema strancima. Zanimljivo je da rot od svih rasa pasa ima najjači ugriz. Zahvaljujući svojim širokim čeljustima, snaga njegovog ugriza iznosi 250 kg/cm². On je hrabar i veran pa, i pored toga što se smatra za opasnog psa, uživa veliku popularnost širom sveta.

Obrazloženje za tu istinu možemo naći u mišljenju čuvenog Američkog kanel kluba.

"U pitanju je rasa koja se zaštitnički ponaša prema svojim gospodarima. Rotvajler je samouveren pas koji, pre nego što reaguje, dobro osmotri okolinu. Tek kada proceni - a procena mu je veoma često odlična - da se njegova porodica zaista nalazi u opasnosti, on će reagovati".

Ipak, ovakva građa i ovakve predispozicije, razumljivo, pozivaju na obazrivost. U "Rečniku o rotvajleru" iz 2001. godine veliki autoritet u svetu kinologije Džoan H. Voker piše: "Rotvajler je teritorijalna životinja koja živi da tu teritoriju odbrani. To je njegova suština. Za vlasnika kućnih ljubimaca to znači da moraju puno da rade sa svojim psom kako bi naučio da kontroliše agresivnost i opsednutost teritorijom".

"Kontrola i dobro vođstvo od vitalnog su značaja kada imate posla sa ovom rasom", kazaće dalje Džoan H. Voker. A na njenu izjavu može se nadovezati i Američki rotvajler klub koji potencijalne vlasnike savetuje: "Biti vlasnik rotvajlera nije kao biti vlasnik većine pasa namenjenih za kućne ljubimce. Biti vlasnik rotvajlera nosi određenu težinu i mnogo veću obavezu. Reć je o rasi koja od svog postojanja do danas živi isključivo da bi se brinula i ispunjavala zahteve svojih gospodara. Ali, budite obazrivi. Rotovi koji nisu čvrsto vaspitavani i koji uspeju da ospore autoritet svoga gazde… to je često recept za katastrofu".

Autor knjige "Rotvajleri za neupućene", takođe iz 2001. godine, Ričard Behamp zapisaće sledeće: "Bez odgovarajuće obuke, rotvajler može postati nemirna zver. Ovaj pas želi lidera u svom životu i budite spremni i da mu to obezbedite".

Vlasnik sa obukom rotvajlera može da počne već kada pas napuni nekoliko meseci. Zapravo, već posle preuzimanja šteneta treba ga dovoditi u najrazličitije situacije. Da sutra ne bi izrastao u agresivnog psa, bitno je da ga drugi ljudi drže u naručju i komuniciraju sa njim kako bi od najmlađih dana navikao na razne ljude i situacije.

"Psa odmalena treba socijalizovati, staviti mu do znanja da je vlasnik vođa čopora i naučiti ga granicama koje ne sme da prelazi", kaže Behamp.

Pravilno odgojen rotvajler odlično će se slagati sa decom, a biće pažljiv i prema drugim ljubimcima, piše sajt MAGAZIN PAS. Kontakti sa drugim psima su, takođe, od velikog značaja da pas ne bi postao plašljiv i agresivan. Ne treba izgubiti iz vida da je to službena rasa koja je zapravo jedino ispunjena kada obavlja određene obaveze. Zato možete vrlo lako da ga naučite pravilima ponašanja koja, kad jednom prihvati, poštuje doživotno. "Rotvajleru uvek treba prići sa samopouzdanjem i autoritetom. Na taj način će kod jedne dobro vaspitane odrasle jedinke na prvom mestu doći do izražaja lepota karaktera i pas će razviti privrženosti porodici u kojoj živi", savetuje Behamp.

]]>
Thu, 22 Nov 2018 23:41:28 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387603/bez-vodje-i-obuke-rotvajler-moze-postati-zver.html
Kućni ljubimci pomažu u lečenju depresije i stresa http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387135/kucni-ljubimci-pomazu-u-lecenju-depresije-i-stresa.html Kućni ljubimci mogu imati pozitivnu i vrlo aktivnu ulogu u lečenju dugotrajnih mentalnih poremećaja i bolesti njihovih vlasnika, pokazalo je manje istraživanje grupe naučnika iz Velike Britanije. ]]> foto: b92.net

Kućni ljubimci često su najsnažnija društvena potpora u životu njihovih vlasnika jer im jamče trajan i siguran odnos kakav se ne može ostvariti u vezama s ljudima, kaže autorka studije Helen Bruks s mančesterskog univerziteta. 

Terapija uz asistenciju životinja daje sjajne rezultate u lečenju depresije, stresa i anksioznosti. Kontakt s krznenim čupavim “terapeutima” vraća samopouzdanje, daje osećaj sigurnosti, motiviše i podseća na značaj brige o drugome, o sebi, o psiho-fizičkom balansu i o zdravlju. 

Kućni ljubimci bude nežna osećanja, ideju o tome da smo nekome zaista važni. Maske koje imamo pred drugim ljudima nestaju pred životinjama, jer njih ne moramo ničim da fasciniramo. Dovoljno je posvetiti im pažnju, iskazati nežnost i oni je instinktivno vraćaju. 

"Uprkos tome što je efikasnost terapije uz asistenciju životinja jako dobro dokumentovana, priroda uloge koju kućni ljubimci imaju u svakodnevnom suočavanju s teškim mentalnim bolestima još je nedovoljno istražena", kaže Bruksova. 

Kućni ljubimci sa svojim vlasnicima grade stabilan i blizak odnos. To je posebno vidljivo kod osoba koje većinu vremena provode "u četiri zida" i kojima je kontakt s ljudima vrlo ograničen. Ljubimci su trajno fizički prisutni i često odvraćaju misli svojih vlasnika od teških psihičkih simptoma, uznemirujućih iskustava, čak i suicidalnih misli. 

Bruksova je istraživanje s kolegama sprovela na 54 osobe kojima je dijagnostifikovana dugotrajna duševna bolest. Fokusirali su se na svakodnevno iskustvo življenja ispitanika s mentalnom bolešću. 

"Amerika i Australija daleko su ispred Velike Britanije kada je posredi terapija uz asistenciju životinja. Pacijenti se oslanjanju manje na lekove, a više na nefarmakološke intervencije. Jedna od njih je i terapija uz asistenciju životinja", rekla je Bruksova za Rojters. 

Na primer, nekoliko američkih programa povezuje određene kućne ljubimce s određenim pacijentima. Jedan od njih - "Senior Pets for Senior People and Senior Dogs 4 Seniors" spaja starije životinje s penzionerima kojima je potrebno društvo kod kuće. 

"Šetam psa za gospođu koja ima 92 godine, gluva je i živi u potpunoj izolaciji, a u životu je drži njena džek rasel terijerka. Njihova povezanost vrlo je snažna i korisna za obe", kaže Stefani, radnica spomenute neprofitne zadruge. 

"Često ne primećujemo emocionalne potrebe ljudi. Kada su zdravstveni i socijalni problemi u pitanju, rešenje može jednostavno da zuri u vas ili vam sedi u krilu", istakla je Stefani.

]]>
Thu, 22 Nov 2018 01:29:45 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387135/kucni-ljubimci-pomazu-u-lecenju-depresije-i-stresa.html
Mali psi mogu biti veliki problem http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384862/mali-psi-mogu-biti-veliki-problem.html Mnoga istraživanja pokazuju da su psi manjeg rasta češće neposlušni, nervozni i impulsivni. Uzrok je verovatno u tome što odnos vlasnika prema psu i njegovom vaspitanju zavisi od njegove veličine. ]]> foto: blic.rs

Odnos koji vlasnik ima prema psu često zavisi od njegove veličine, piše sajt MAGAZIN PAS. Pružena ljubav je ista i neizostavna, ali razlika u tretmanu liči na razliku u odnosu prema bebama i odrasloj deci. Malim psima je dozvoljeno da skaču i leže po nameštaju, kao i da većinu vremena provode u nečijem krilu. Toliko su nežni, meki i slatki da ih prosto ne možete pustiti iz ruku. Obasipanje pažnjom se doživljava kao važnije od vaspitanja i treniranja. S druge strane, vlasnici mnogo više vode računa o treniranju i šetnji velikih pasa.

Zbog svega ovoga, istraživači iz Beča zapitali su se da li se vlasnikovo ponašanje, kao što su metod treniranja, konzistentnost reagovanja na nestašluke i uključenost u zajedničke aktivnosti, razlikuje u zavisnosti od toga da li je u pitanju mali ili veliki pas.

 

Mali psi impulsivniji od velikih

U prethodnim istraživanjima, mali psi su ocenjeni kao neposlušni, nervozniji i impulsivniji od velikih. Smatra se da je moguće da upravo ponašanje vlasnika utiče na javljanje ovih osobina. Drugi razlog mogao bi biti metod treniranja. Na primer, korišćenje pozitivnog potkrepljenja za posledicu ima manje problema u ponašanju kao i veću poslušnost. Metod zasnovan na kažnjavanju sastoji se od prepadanja ili čak nanošenja bola psu onda kada pokaže loše i neprimereno ponašanje. Zove se još i pozitivna kazna ili negativno potkrepljenje, jer se neprijatnost prekida čim pas počne da se ponaša na odgovarajući način, što se doživljava kao nagrada. Međutim, ovaj metod se povezuje s izazivanjem stresa, agresije i straha kod psa, kao i s problemima u ponašanju uopšte i neposlušnošću. Ali ni to nije jedini uzrok problema. Treći faktor je nekonzistentnost ponašanja vlasnika, tačnije situacija kad za isto ponašanje u različitim okolnostima vlasnik reaguje nekad kaznom a nekad nagrađivanjem.

Na uzorku od 1.276 upitnika, rezultati bečkog istraživanja potvrdili su da vlasnici male pse (do 20 kilograma) vide kao neposlušne, agresivnije, više anksiozne i plašljive od velikih (više od 20 kilograma). Ali, isti ti vlasnici su manje dosledni u tretmanu psa - manje ih treniraju, izvode u šetnju i manje se igraju s njima - sve ono što dovodi do niske poslušnosti.

Trećina vlasnika je priznala da ponekad dozvoljava svom psu da radi stvari koje mu inače zabranjuje. Samim tim je logično da poslušnost izostane s obzirom da se manje trude da ih vaspitaju i manju važnost pridaju treningu.

Najčešće korišćen metod treniranja kod svih vlasnika je kažnjavanje, u vidu povlačenja ogrlice, prekora ili držanja za njušku, mnogo manje udaranje psa i treskanje u kantu kako bi se stvorila neprijatna buka. Svi psi na povećano kažnjavanje reaguju većom uzbuđenošću i agresijom prema drugim psima i poznatim ljudima, dok samo mali psi za posledicu dodatno imaju strah i anksioznost. Uz to, nije postojala razlika povezana s metodom treniranja koji vlasnici koriste, ali su se generalno mali psi manje kažnjavali od velikih.

Slično potvrđuje i istraživanje rađeno u Sidneju, koje je pokazalo da se brojna loša ponašanja više povezuju s malim psima: zaskakanje noge ukućana, ispoljavanje agresije, uriniranje kad ostanu sami, traženje hrane i kad nisu gladni, strah od drugih pasa i poteškoće u treniranju. Ispada da što je manji pas – gore mu je ponašanje.

Da li je onda nemir i "bezobrazluk" malih pasa urođen ili stečen? Jesu li rođeni takvi ili je kriv vlasnik koji takvo ponašanje podstiče? Vrlo je moguće da rasa igra ulogu, jer određene vrste malih pasa pokazuju predispoziciju ka agresivnom ponašanju. Sertifikovani trener Martina MekKlej ipak veruje da se previše fokusiramo na karakteristične sposobnosti rase kao nešto što nam pomaže da previdimo njihovo buduće ponašanje, umesto da ih posmatramo kao individue.

 

- Moramo imati na umu da socijalizacija (posebno u ranim godinama) uz odgovarajući trening, utiču na ponašanje psa koliko i rasa i genetika - kaže ona.

Moguće je da zbog svoje veličine doživljavaju kao pretnju nešto što veće pse uopšte ne brine. A možda ih samo vidimo kao bebe i tretiramo drugačije jer su neodoljivi, pa im se sve popušta. Kad urade nešto loše, jednostavno ih uzmemo u ruke i izmestimo iz situacije umesto da se bavimo problemom.

- Veoma je lako oprostiti malom psu određena ponašanja tako što ga prosto uklonimo iz situacije - kaže Karen Vajld, poznati engleski trener.

Ipak, vlasnici mogu da utiču i poboljšaju poslušnost svog malog psa ukoliko se odluče da budu dosledni u reakcijama, da se redovno igraju s njim i pružaju mu redovan trening, piše sajt MAGAZIN PAS. Svim psima, bez obzira na veličinu, potrebne su granice koje treba da poštuju, pravila koja će da prate, pa i bar minimalna očekivanja i struktura u pogledu toga šta i kad rade.

]]>
Wed, 21 Nov 2018 02:18:56 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384862/mali-psi-mogu-biti-veliki-problem.html
Naučno dokazano: Psi na ljude gledaju kao na porodicu http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385194/naucno-dokazano-psi-na-ljude-gledaju-kao-na-porodicu.html Verovatno se i sami po nekad pitate, "Koliko me moj pas voli?". Zahvaljujući naučnicima i njihovim nastojanjima da razumeju ljudsko-pseći odnos na dubljem nivou mi sada imamo više odgovora na tu temu. ]]> foto: b92.net

Naučnici dokazuju da ne samo da nam psi uzvraćaju ljubav, nego nas zaista vide kao svoju porodicu. Ispostavilo se da se psi oslanjaju na ljude više nego što to rade sa svojom vrstom. 

Psi razumeju svet "kroz nos". Dakle, naučnici na Emori Univerzitetu sproveli su istraživanje o obradi mirisa u mozgu pasa. Oni obučavaju pse da budu veoma mirni kako bi mogli da urade snimak mozga magnetnom rezonancom, dok im predstavljaju nepoznate i poznate mirise. 

Ono što su otkrili kada je pas osetio miris svog vlasnika jeste da su se centri u mozgu pasa zapalili kao vatromet za doček Nove godine. Ispostavilo se da oni filtriraju mirise, a prioritet su im mirisi njihovih vlasnika. 

Drugo istraživanje, koje je sproveo Eotvos Lorand Univerzitet u Budimpešti, a koje je bilo bazirano na vokalnoj komunikaciju između pasa i ljudi otkrilo je da se emotivno teški zvukovi na sličan način obrađuju kod obe vrste. Vodeći autor ovog istraživanja, Atila Andics rekao je: 

-Veoma je interesantno da razumemo alat koji pomaže tako uspešnu vokalnu komunikaciju između dve vrste. Nije nam trebalo istraživanje da vidimo da komunikacija između pasa i ljudi funkcioniše, ali bez nje, mi nismo razumeli zašto

Andics je istakao nešto zanimljivo i uverljivo, što roditelji ili staratelji štenaca sigurno dobro znaju: 

-Psi su jedina vrsta koja kada su uplašeni, zabrinuti, ili uznemireni, trče svojim vlasnicima tražeći udobnost i sigurnost, kao i deca. Takođe, oni su jedina vrsta koja traži kontakt očima sa svojim vlasnicima. Ljudi su uvek videli pse kao svoju porodicu, ali sada je definitivan dokaz da i psi gledaju na ljude kao na svoju porodicu. 

]]>
Mon, 19 Nov 2018 23:49:59 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/385194/naucno-dokazano-psi-na-ljude-gledaju-kao-na-porodicu.html
Koliko je zaista star vaš pas u ljudskim godinama http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384992/koliko-je-zaista-star-vas-pas-u-ljudskim-godinama.html Jedna pseća godina jednaka je sedam ljudskih. Svi smo čuli ovaj mit, zar ne? I uglavnom znamo da je neistinit. Dovoljno je samo da izračunamo da bi po toj jednačini pas koji doživi 19 godina (što se dešava) bio ekvivalentan čoveku od 133 godina (što se ne dešava). ]]> foto: blic.rs

Ne zna se pouzdano kada je i ko prvi put izneo "teoriju o sedam godina". Izvesno je da se pominje u nekim udžbenicima matematike iz šezdesetih godina, u kojima se od učenika traži da izračunaju koliko je pas star u "ljudskim godinama" koristeći odnos 1:7, piše sajt MAGAZIN PAS. Ali ako ova računica nije dobra, piše sajt MAGAZIN PAS, postoji li način da godine našeg ljubimca "prevedemo" u ljudske kako bismo bolje razumeli njegov uzrast?

Psi važe za vrstu sa najviše varijeteta na planeti. Njihova težina varira od tri do 90 kilograma, mogu biti sasvim različite građe, vrste dlake i da se razlikuju po brojnim drugim fizičkim osobinama. Samim tim velike su razlike i u očekivanom životnom veku. Za početak, opšte je poznato da mali psi žive duže od velikih. To je sasvim suprotno pravilnosti uočenoj u životinjskom svetu:

"Ako govorimo o statističkom odnosu između prosečnog životnog veka i veličine, kod sisara je ta proporcija pozitivna - gorile, slonovi i kitovi žive mnogo duže nego miševi", kaže Danijel Promislov, profesor genetike sa Univerziteta u Džordžiji.

Na osnovu toga moglo bi se očekivati da će nemačka doga živeti duže nego čivava, ali nije tako. Promislov ima teoriju koja to objašnjava. On smatra da je to zbog toga što su veliki psi skloniji obolevanju od raka. Kod krupnih rasa šansa da će uginuti od neke vrste tumora je čak 50 odsto, dok je kod sićušnih pasa samo 10 procenata. To bi moglo da objasni razliku u dužini životnog veka između velikih i malih rasa.

S druge strane, mali psi sazrevaju brže od velikih, koji punu zrelost dostignu tek sa dve godine, a onda često žive još svega četiri ili pet godina. Prosečan život buldoga, na primer, iznosi oko šest godina, dok terijeri u proseku dočekaju starost od 14 godina. Zaključak je - veliki psi sporije sazrevaju, ali brže stare. Takve razlike ne srećemo ni kod jedne vrste osim kod našeg najboljeg prijatelja.

Na osnovu podataka i statistika Britanskog kinološkog saveza i Veterinarske baze podataka Sjedinjenih Američkih Država, ekipa BBC-ja napravila je kalkulator za pseće godine, piše sajt MAGAZIN PAS. Evo kako možete da izračunate uzrast svog ljubimca:

Kalkulator psećih godina

Za prve dve godine ljubimca njegov uzrast treba pomnožiti sa 12,5 za male pse, 10,5 za srednje, 9 za velike.

Nadalje, od treće godine, svaku godinu treba množiti brojem između 4,3 i 13,4, u zavisnosti od vrste.

Mali psi  
jazavičar 4,32
ši-cu 4,78
čivava 4,87
vesti 4,96
bigl 5,2
patuljasti šnaucer 5,46
koker španijel 5,55
mops 5,95
francuski buldog 7,65
Srednji psi  
španijel 5,46
labrador retriver 5,74
zlatni retriver 5,74
stafordširski bul-terijer 5,33
buldog 13,42
Veliki psi  
nemački ovčar 7,84
bokser 8,9
]]>
Wed, 14 Nov 2018 04:01:19 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384992/koliko-je-zaista-star-vas-pas-u-ljudskim-godinama.html
Zašto su mešanci sjajni psi http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384706/zasto-su-mesanci-sjajni-psi.html Između mešanaca i čistokrvnih pasa zapravo nema razlike – i jedni i drugi mogu da budu podjednako pametni i puni ljubavi prema svojoj porodici. ]]> foto: b92.net

Postoje u svim oblicima i veličinama 

Kad spasavate mešanca, nije važno šta volite jer ih ima malih i velikih, kratkodlakih i dugodlakih, s uspravnim i preklopljenim ušima. Ne postoji ukus koji mešanci ne mogu da zadovolje. 

Niz karakteristika 

Nije nemoguće pronaći mešanca koji je dobar s decom, voli da trči s vlasnikom, a uveče nema ništa protiv da se izležava s vlasnikom pred TV-om. Naravno, nemoguće je prepoznati sve te karakteristike u psu dok ga bolje ne upoznate. 

Nije teško pronaći ih 

Za razliku od čistokrvnih pasa, nije teško pronaći mešanca. Velika većina spasenih pasa nalazi se u azilima. 

Jeftini su 

Udomljavanje mešanca je prilično jeftino. Kupovanje čistokrvnog psa vrlo često ne samo da je skupo, već može da se desi da ih uzgajivači uzgajaju na nepropisne načine. Vlasnici mešanca ne moraju da plate ništa za psa osim uobičajenih troškova za vakcinisanje, sterilizaciju, ugrađivanje mikročipa, i ostale troškove nabavke osnovnih stvari koje svaki vlasnik psa mora da ima. 

Često žive duže 

Genetski probnlemi pojedinih pasmina skraćuju im živote, a pojedina istraživanja sprovedena u Danskoj i SAD ukazuju na to da mešanci uopšteno žive duže. 

Liče na rane pse 

Mešanci zapravo liče na prve pse. Psi koji su počeli saradnju i saživot s ljudima imali su kratku svetlosmeđu dlaku i uspravne uši, a bili su srednje veličine i težine. 

Čine vas dobrotvorima 

Udomljavanje pasa je plemenito delo jer na taj način omogućavate spašavanje više životinja od smrti. Životinje na ulici uglavnom žive kratke i ružne živote, pa je njihovo cijepljenje i sterilizacija uistinu plemenit čin.

]]>
Tue, 13 Nov 2018 00:16:09 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384706/zasto-su-mesanci-sjajni-psi.html
Plašljivi pas ne sme da prođe pored mačke http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384161/plasljivi-pas-ne-sme-da-prodje-pored-macke.html Ne znamo da li je razlog njegovog straha možda neki incident koji je prethodno imao sa ovom mačkom, ali ovaj pas nikako nije smeo da prođe pored nje. ]]> foto: b92.net

Ovaj pas se izgleda boji da prođe pored mačke. Nekoliko puta je pokušao, pa se premišljao da li da se usudi ili ne. 

Pogledajte da li je na kraju uspeo da prevaziđe strah.

 

 

]]>
Fri, 9 Nov 2018 01:06:01 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/384161/plasljivi-pas-ne-sme-da-prodje-pored-macke.html
Veličina, ipak, jeste bitna: Najagresivniji pas je jazavičar http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387646/velicina-ipak-jeste-bitna-najagresivniji-pas-je-jazavicar.html Zaboravite na pitbula, staforda ili rotvajlera. Nijedan od njih nije ni blizu prvog mesta na ne tako prestižnoj top-listi najagresivnijih rasa. ]]> foto: blic.rs

Sudeći po najozbiljnijem istraživanju sprovedenom na ovu temu, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Applied Animal Behavior Science, titula glavnog nasilnika u kraju pripada - jazavičaru, piše sajt MAGAZIN PAS.

Da, onaj mali, simpatični psić koji je zbog svog izduženog tela i kratkih nogu tako omiljen među karikaturistima i crtačima. Istraživanje je pokazalo da je svaki peti jazavičar bar jednom ugrizao ili pokušao da ugrize stranca, približno isto toliko je ulazilo u sukobe sa drugim psima, a svaki dvanaesti je ujeo svog vlasnika. Pa dobro, kad malo razmislite, i vi biste verovatno postali prznica kad bi svaki čas nekom neostvarenom komedijašu padalo na pamet da vas stavi između dve polovine velike kifle, onda vas slika, napiše hot-dog i sliku okači na Instagram ili Tviter.

Šalu na stranu, studija je pokazala da, po svoj prilici, veličina ipak jeste bitna. Gotovo svi psi koji su svrstani u grupu najagresivnijih pripadaju takozvanim malim rasama. Drugo mesto tako su zauzele čivave (da, opet morate priznati da činjenica da devojke obožavaju da vas nosaju okolo u svojim tašnicama može da bude razlog za nervozu), a treći su džek rasel terijeri.

 

Najagresivniji psi pripadaju takozvanim malim rasama
Foto: Magazin Pas / Arhivska fotografijaNajagresivniji psi pripadaju takozvanim malim rasama

Ali, kako to da su ove male kavgadžije uvek ispod radara, dok su svi spremni da upru prstom u pitbula ili rotvajlera. Prvi je uostalom toliko zloglasan da je u mnogim gradovima u svetu lokalnim zakonima zabranjeno njihovo čuvanje. Takvih pokušaja bilo je i kod nas, iako nikada zapravo nisu zaživeli. Odgovor je zapravo vrlo jednostavan. Teško da će se napad podivljale čivave završiti ičim više od nekoliko plitkih ujeda i zanimljive anegdote. Uostalom, teško je zamisliti da neko ode u policiju i prijavi da ga je napala čivava. U najboljem slučaju razveselio bi čitavu policijsku stanicu. S druge strane, makar bili i retki, susreti s agresivnim pitbulom ili rotvajlerom uvek predstavljaju borbu na život i smrt. Nije malo zabeleženih slučajeva da su ljudi, pa čak i deca, stradali od ujeda ovih pasa. A takve priče uvek privlače ogromnu pažnju javnosti i vesti o napadima se vrlo često prošire čitavom planetom.

Drugo pitanje jeste otkud toliki stepen agresivnosti kod malih rasa. Mnogi su skloni da to pripišu nekoj vrsti Napoleonovog kompleksa - sićušni psi nastoje da svoju veličinu (tačnije, njeno odsustvo) nadoknade glasnim lajanjem i spremnošću da prvi napadnu, po principu napad je najbolja odbrana.

Jedan od autora studije u Applied Animal Behavior Science dr Džejms Serpel kaže da se čini da mali psi imaju genetske predispozicije za takvo ponašanje. On smatra da je broj prijavljenih slučaja napada kod nekih rasa zabrinjavajući jer dostiže 20 odsto kad je reč o napadima na strance i čak 30 procenata kad su sa druge strane nepoznati psi.

Objašnjenje za prgavost određenih pasmina, međutim, može da se traži s druge strane povoca. Oni koji nisu skloni da ponašanje tumače na osnovu genetike, smatraju da je glavni razlog za agresivnost i uopšte loše ponašanje pasa - čovek. Kod malih rasa to posebno dolazi do izražaja jer su ljudi skloni da ih gledaju kao simpatične male pufnaste stvarčice koje ne bi ni mrava zgazile. Pekinezeri, čivave i drugi psi koje često viđamo kako vire iz gorepomenutih tašni često se pogrešno posmatraju kao igračke ili deo aksesoara, a o njihovom vaspitanju se ne vodi računa. Slično objašnjenje često se čuje i od ljubitelja pitbulova koji (sa dobrim razlogom) tvrde da su ovi psi izašli na loš glas zbog opasnih momaka koji ih tretiraju kao neku vrstu statusnog simbola i svesno od njih prave mašine za ubijanje. A da ne pričamo o decenijama namenskog odgajanja ove i sličnih rasa za borbe pasa.

Studije poput one objavljene u časopisu Applied Animal Behavior Science pokazuju da, iako vaspitanje pasa može imati ključnu ulogu, genetika ipak nije bez značaja. Pokazalo se tako da u rase koje najčešće napadaju druge pse, bez obzira na način na koje su odgajane i vaspitavane, spadaju akite, džek rasel terijeri i pitbulovi. Koliko izgled može da zavara svedoče i dve rase kojima je pripala neslavna titula da najčešće napadaju sopstvene vlasnike. Uprkos tome što smo navikli da ih gledamo kao slatke junake crtanih filmova, psi koji najčešće nasrću na svoje vlasnike jesu američki koker španijeli i biglovi. Sajt MAGAZIN PAS piše da su najpitomiji psi, koji su pokazali najmanje agresije prema ljudima i drugim psima, zlatni retriver, labrador, epanjel breton, engleski kratkodlaki hrt, bernski pastirski pas i mali engleski hrt.

]]>
Thu, 8 Nov 2018 01:38:41 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/387646/velicina-ipak-jeste-bitna-najagresivniji-pas-je-jazavicar.html
Da li se po štenetu pas poznaje? http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383945/da-li-se-po-stenetu-pas-poznaje.html Da li način na koji se štene ponaša može da predvidi narav psa u odraslom dobu? Uprkos rasprostranjenom uverenju da je tako, istraživanja pokazuju da se karakter psa može naslutiti tek posle šestog meseca života. ]]> foto: blic.rs

Odabir i usvajanje psa nije baš tako jednostavna odluka. Osim vođenja računa o uslovima i životnom okruženju, budući vlasnici obično imaju različite želje u vezi s rasom, fizičkim karakteristikama ali i karakteristikama ličnosti psa, piše sajt MAGAZIN PAS. Tipičan uzrast testiranja je sedma nedelja života, a mnogi treneri vrše procenu između prvog i desetog dana. Cilj je da se ispita sklonost ka određenom ponašanju kroz interakciju s nepoznatim ljudima, igru, istraživanje predmeta i okoline, reagovanje na iznenadni šum. Na primer, prema jednom od testova, ukoliko štene iskaže volju i nameru da donese predmet koji je bačen tokom igre, to bi trebalo da nam ukaže da će izrasti u dobrog radnog psa ili psa vodiča. Međutim, i pored rasprostranjenosti ovakvih "zvaničnih" testova i saveta, do sada nije postojalo nijedno istraživanje koje bi podržalo pretpostavku da ponašanje tek rođenog psa može da odredi ponašanje u odraslom dobu.

Stefanie Riemer s Univerziteta za veterinarsku medicinu u Beču, odlučila je da prati pse rase border koli od rođenja do odraslog doba kako bi najzad ponudila odgovor na pitanje da li testovi u ranom dobu mogu da predvide buduće ponašanje.

Testirala je pse tri puta - na uzrastu 2-10 dana, kako bi utvrdila njihov nivo aktivnosti, jačinu sisanja i količinu buke koju prave kad se izoluju od majke; na uzrastu 40-50 dana (takozvani krucijalni period socijalizacije) i na uzrastu 1,5-2 godine. Testovi su se sastojali od istraživanja nove sredine, interakcije s nepoznatim eksperimentatorom i predmetima, igre, konfliktnih situacija i simuliranog odlaska kod veterinara.

Šta kažu rezultati?

Rezultati su pokazali da nije bilo neke velike povezanosti između ponašanja na ranom i uzrastu 1,5-2 godine. Samo jedna od deset ispitanih crta je ostala ista, a to je aktivnost tokom istraživanja nepoznate prostorije iliti istraživačko ponašanje. Samim tim možemo da zaključimo da pre šeste nedelje ponašanje nije konzistentno niti može išta da nam kaže o budućem ponašanju šteneta.

Slično se pokazalo i u jednom od prethodnih istraživanja prema kome se ličnost psa ne stabilizuje pre 86 dana života. Do tog uzrasta dešavale su se neočekivane i prilično velike promene - čak i vrlo plašljivi štenci postajali su izuzetno hrabri i neustrašivi, ali i obrnuto. Šveđani su na dobrom tragu ili su svega ovoga svesni, pa ne biraju vojne pse za Švedske vojne snage pre 15-18 meseca života, jer smatraju da su iskustva i ponašanja tokom prve godine najvažnija za određivanje kasnijeg ponašanja i temperamenta.

"Psi iz prodavnice" su češće agresivni

Stručnjaci kažu i da zavisi i gde i kako ste nabavili psa. Studije sugerišu da su zdravstveni problemi i problemi u ponašanju češći ukoliko psa kupite u prodavnici za kućne ljubimce nego kod uzgajivača.

Psi iz prodavnice su češće agresivni prema ljudskom članu porodice i strancima, više se plaše drugih pasa i imaju više problema s odvajanjem od vlasnika (separacionom anksioznošću). Slično se dešava i ukoliko usvojimo psa a da prethodno nismo videli nijednog od roditelja - 3,8 puta je veća verovatnoća da će takav pas imati probleme u ponašanju.

Po svemu sudeći, kad već testovi ne mogu mnogo toga da nam kažu od budućoj ličnosti psa, bar možemo voditi računa o tome gde da nabavimo štene, piše sajt MAGAZIN PAS. Nemojte meriti crte ličnosti pre šestog meseca života, jer je takvo testiranje nešto poput gledanja u kristalnu kuglu i gatanja u pasulj - neće vam pružiti nikakve korisne informacije, a postoji opasnost od učitavanja i pogrešnog tumačenja.

]]>
Wed, 7 Nov 2018 00:39:08 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/383945/da-li-se-po-stenetu-pas-poznaje.html
Ovako mačka uživa kada misli da je niko ne gleda http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382756/ovako-macka-uziva-kada-misli-da-je-niko-ne-gleda.html Ukoliko ste vlasnik mačke sigurno ste se pitali šta ona radi kada je ne gledate. ]]> foto: b92.net

Vlasnici imaju mnogo teorija o tome kako ljubimci provode vreme kada oni nisu kod kuće, ali smo sigurni da niko od njih ne bi pomislio da rade ono što radi mačka iz videa koji vam danas donosimo. 

Naime, vlasnik je izašao iz dnevne sobe u kojoj su ostali mačka i uključen televizor sa kojeg se čula muzika popularne hevi metal grupe Slayer. 

Kada je vlasnik posle nekog vremena ušao u sobu zatekao je mačku kako svim svojim čulima uživa! 

Pogledajte video i obratite pažnju na izraz macinog lica na kraju videa...Neprocenjivo! 

]]>
Tue, 6 Nov 2018 01:04:20 +0100 Životinjsko Carstvo http://www.pressonline.rs/plus/ZivotinjskoCarstvo/382756/ovako-macka-uziva-kada-misli-da-je-niko-ne-gleda.html