Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 01. 2018.

Trijumf aerodinamike: Mercedesovih 432,7 km/h iz 1938.

Malo je poznato da je jedan Mercedes još pre osam decenija uspeo da razvije brzinu od preko 430 na sat na tadašnjem autobanu.

Trijumf aerodinamike: Mercedesovih 432,7 km/h iz 1938.

Foto:B92.net

Jurnjava za brzinskim rekordima nije novi izum, iako se sve češće pojavljuju vesti o rekordnim vožnjama supersportskih modela. Čovek je ispitivao svoje i granice mogućnosti automobila od samih početaka razvoja ovog prevoznog sredstva.

Neki i danas neverovatni brzinski rezultati postavljeni su u peridou između dva rata, a 1938, uoči Drugog svetskog rata, Mercedes je postavio rekord u brzini automobila na javnom putu koji je potrajao gotovo 80 godina.

Ovaj rezultat zabeležen je 28. januara 1938. godine na delu autoputa između Frankfurta i Darmštata. Za volanom Mercedesa W125, čudovišta koje je ispod izrazito aerodinamične karoserije imalo dvanaestocilindarski motor, nalazio se vozač trka Rudolf Caracciola.

On je tom prilikom uspeo da automobil “potera” do brzine od 432,7 km /h. Poređenja radi, tek je u novembru 2017. jedan automobil nadmašio ovaj rezultat na autoputu koji se koristi za javni saobraćaj. U pitanju je Koenigsegg Agera RS koji je prilikom merenja u Nevadi postigao prosečnu brzinu od 447,2 km/h.

Tek kada se uporede tehnologije kojima su raspolagali inženjeri Mercedesa, sa ovim današnjim, mogu se shvatiti razmere rezultata iz 1938.

Da bi automobil uopšte mogao da postigne brzinu od preko 430 km/h, bilo je potrebno maksimalno smanjiti otpor vazduha.

Prema merenjima obavljenim u specijalnom vazdušnom tunelu četri decenije nakon rekorda iz 1938, Mercedes W125 imao je koeficijent otpora vazduha (Cd) samo 0,170, dok superekonomični, eksperimentalni Volkswagen XL1 iz 2013, koji se danas smatra drumskim vozilom sa najnaprednijim aerodinamičkim karakteristikama ima Cd od 0,189.

Mercedesovi inženjeri i dizajneri su pre 80 godina prilikom oblikovanja karoserije automobila koristili tada najnovija saznanja na polju aeronautike i razvoja letelica.

Tu je, naravno, i pogonska jedinica. Mercedes je 1938. uporebio 5.6 litarski V12 sa 766 ks (563 kW) koji je uz pomoć dodatnih karburatora uspeo da pojača za još 30-ak “konja”.

Da bi se obezbedilo adektvatno hlađenje motora prlikom postavljanja rekorda, instaliran je posebni rashladni sistem sa 48 litara vode, koji je pored hladnjaka imao kontejner sa 5 kg leda.

Koliko će potrajati današnji rekord Agere RS, ne može se pouzdano prognozirati, ali je sigurno da nećemo čekati narednih osam decenija da neko popravi brzinski rezultat na javnoj saobraćajnici.

S obzirom da Bugatti i Hennessey sa svojim modelima Chiron i Venom F5 najavljuju napad na rekord, može se očekivati da do novog najbržeg rezultata ne prođe ni osam meseci.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati