Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 12. 2016.

Siromašna zemlja postala turistička atrakcija zbog najjače psihodelične droge na svetu

Hoze Saens je ležao na podu umotan u ćebe i nekontrolisano se tresao. Četvrdesetdvogodišnji muškarac je upravo progutao 20 kašika drvenih opiljaka koji sadrže jednu od najjačih psihodeličnih droga na svetu - ibogu.

Siromašna zemlja postala turistička atrakcija zbog najjače psihodelične droge na svetu

foto: blic.rs

Dok su predmeti oko njega poprimali apstraktne oblike, okružili su ga bubnjevi i njihovo glasno udaranje. Zatim se njihov zvuk postepeno stišavao, sve dok se nije pretvorio u šapat. Udaljeni zvuci bili su glasni kao vrištanje. Potom su usledili lucidni snovi i halucinacije. Sve je trajalo deset sati. Saens je dobio ono zbog čega je i došao u Gabon: viziju.

Uz obrok od zeleniša i manioke, oporavljao se od psihodeličnog putovanja. Polako je jeo i još je delovao pomalo odsutno.

Poznatije droge pejotl i ajavaska obe sadrže po jednu supstancu snažnog dejstva koja izaziva promene u mozgu: meskalin, odnosno dimetiltriptamin, ali iboga sadrži najmanje 12. U Gabonu je koriste vekovima, ali izvan granica male države u Centralnoj Africi malo ko je čuo o njoj.

Nova istraživanja o njenom dejstvu privukla su entuzijaste iz inostranstva i narko-turiste. Njena iznenadna popularnost zabrinula je lokalna plemena koji je tradicionalno konzumiraju, jer strahuju od komercijalizacije vlastite religije i od toga da turisti ne znaju da ona može imati smrtonosna neželjena dejstva.

Biljka iboga (Tabernanthe iboga) ima sjajne zelene listove i male ovalne plodove. Njena psihodelična snaga se nalazi u zemlji, u korenu. “Svojstva ove biljke potiču iz zemlje”, objašnjava Pol Akuma, biljni lekar, koji je naučio tajne iboge pošto je mesecima živeo u jednom pigmejskom plemenu na severozapadu zemlje i danas vodi kliniku za lečenje biljem u prestonici Librvilu.

Pevanje i ples oko vatre

Lek koji pravi od iboge navodno leči sve - od kamena u bubregu do menstrualnih tegoba - a da bi ga pripremio Akuma vadi koren, koji podseća na đumbir. Zatim ga ljušti i suši i, na kraju, dobija gomilicu opiljaka koja podseća na instant kafu.

Prema njegovim rečima, u malim kočinama (jedna do dve kašike) iboga stimuliše čula, slično kao nekoliko gutljaja espresa. Često se koristi protiv mišićne iscrpljenosti, na primer, tokom dugih lovačkih ekspedicija ili vožnji kanuom. Srednje doze se koriste u ritualima lečenja svih mogućih simptoma - od bolova u leđima do groznice.

Iboga je otkrivena u šumama Gabona, a tokom godina oko nje se formirala religija Bviti.

U obredima inicijacije iboga se uzima u velikim količinama (tzv. “poplava” doza). Tome prethode dve nedelje drugih rituala, kao što su dugo pešačenje kroz šumu i sakupljanje drveta za napitke i ispovedničke seanse u šatorima ispunjenim dimom. U noći inicijacije, dotičnu osobu pozivaju u hram, dugu kolibu pravougaonog oblika, na čijem se čelu nalazi oltar. Zatim je okružuju ljudi koji obred već imaju za sobom, pevaju i plešu oko vatre sve do izlaska sunca.

"Ibogain kao lek protiv zavisnosti"

Fitoterapeut Akuma upozorava da iboga ne sme da se koristi s drugim supstancama i zabrinut je zbog tinejdžera koji mešaju ibogu sa alkoholom ili marihuanom. Dopada im se euforično raspoloženje, ali njenu mističnu stranu doživljavaju kao nešto zastarelo, čak i sramotno. “Ne poštuju znanje naših predaka”, kaže Akuma.

Ibogain, aktivni sastojak iboge, prvi put je sintetizovan 1901, nakon čega je u Francuskoj korišćen u lečenju depresije. Godine 1962, zavisnik od heroina po imenu Hauard Lotsof u Njujorku probao je ibogu. Kada su prestale halicunacije, ustanovio je da je prestala i zavisnost od heroina i posvetio je život promovisanju ibogaina kao leka protiv zavisnosti.

Američki neurolog Stenli Glik obavio je 1990-tih godina eksperiment s pacovima koji je pokazao da se njihova zavisnost od kokaina drastično smanjila nakon unošenja ibogaina. Osim toga, pokazalo se da blokira receptore zavisnosti u mozgu. Od tada klinike za odvikavanje od droge niču gde god je ova droga legalna - od Kostarike, do Kanade.

Narko-turizam banlizuje religiju

Mnogi sledbenici Bviti religije kažu da narko-turizam banalizuje njihovu religiju i rizike povezane sa korišćenjem iboge. Ona može da izazove povraćanje, konvulzije, mučninu i oštar probadajući bol. Postoji i opasnost od smrti. Samo šačica ljudi je umrla pod dejstvom iboge, uglavnom od srčanog zastoja.

Antrfile: U 18 veku, u Gabonu se proširila religija Bviti, čak je osvojila delove susedne Ekvatorijalne Gvineje i Kameruna. Tradicija se kasnije podelila na dva oblika, pri čemu je jedan bio koncentrisan na korišćenje iboga u terapeutske svrhe, a drugi na spiritualnost. Od 1920-tih godina vernici usvajaju elemente katoličanstva kako bi preživeli progone misionara koje je podržavala francuska kolonijalna vlast. Danas je Gabon i dalje katolička nacija, a sveštenici decenijama upozoravaju vernike na opasnost od tradicionalnih religija, kao što je Bviti, i droga poput iboge.


Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati