Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

12. 12. 2016.

Bila je teško bolesna beskućnica koja spava po autobusima, pa je ipak stekla diplomu

Sa svega 16 godina i Kronovom bolešću Laura Larti je završila kao beskućnica. Ipak, nastavila je da marljivo uči čak i kada joj je jedini zaklon bio noćni autobus.

Bila je teško bolesna beskućnica koja spava po autobusima, pa je ipak stekla diplomu

foto: blic.rs

Narušeni odnosi s roditeljima naterali su 16-godišnju Lauru da u leto 2012. ode od svoje porodice u Londonu. Ipak, odlazak iz kuće nije je prekinuo u učenju. Učila je po bibliotekama, ali su noći bile problematične. Ponekad je spavala kod prijatelja ili rođaka, išla je između dvedesetak domova, ali nigde nije mogla da ostane predugo.

Onda je sa svojim kesama išla po autobuskim stanicama i noći provodila u noćnim autobusima. Ni to nije bilo lako. Mislili su da je beskućnica, postavljali joj pitanja, isterivali je iz autobusa, iz kafića koji su otvoreni 24 sata...

- Naravno da su mislili da sam narkomanka, da sam trudna, alkoholičarka, Da ne znam šta ću sa svojim životom jer sam na ulici - priseća se.

Ipak, otkriva i drugu stranu - mnogo je mladih koji idu na koledž, a beskućnici su - rade 24 sata sedam dana nedeljno da bi opstali i završili školovanje, piše Indipendent.

- Nemati krov nad glavom ne znači da ste bezvredni. Ne znači da ništa ne radite sa svojim životom. Znači samo da nemate gde da prespavate - kaže Laura. Njena situacija je bila još teža jer boluje od Kronove bolesti, nespecifičnog zapaljenja digestivnog trakta koja uzrokuje rane u ustima, bolove u stomaku, gubitak težine...

Stigma beskućnika

Teško je jela zbog rana u ustima, bila je zaista mršava. Imala je dijareje, ali joj često nisu puštali da koristi toalete jer su je smatrali beskućnicom, mislili su da je pijana...

- To je stigma beskućnika - priseća se.

Ipak, uspešno se domogla diplome, a da niko u školi ili koledžu na koji je krenula nije znao da je beskućnica.

Pomoć je potražila nakon dve godine potucanja, kada je bila zaista očajna i nije znala gde će, obratila se organizaciji koja pomaže mladim beskućnicima. Četiri meseca je ostala u hostelu, a uz pomoć aktivista organizacijeponovo je uspostavila kontakt s roditeljima i došlo je do pomirenja.

Laura je sada jedna od domaćica u toj dobrotvornoj organizaciji. Ima vlastitu umetničku grupu, zahvaljujući svojim dobrim ocenama iz glume i plesa uz pomoć koje nastoji da obogati život mladih i naravno podigne im samopouzdanje.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati