Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

08. 02. 2017.

Ima 74 milijarde dolara, a između ručka od 2 dolara i 2,61 on bira jeftiniji

Već 54 godine Voren Bafet se vozi u sopstvenom automobilu od kuće do posla, do kog mu treba svega pet minuta, a najviše ga veseli što prolazi pored restorana Mekdonalds, pa može da naruči neko jelo.

Ima 74 milijarde dolara, a između ručka od 2 dolara i 2,61 on bira jeftiniji

foto: blic.rs

Najskuplji obrok košta 3 dolara i 17 centi, onaj manje raskošan 2 dolara i 95 centi, a najjeftiniji 2,61 dolar. Samo kad mu poslovi idu dobo, on uzima onaj prvi, a najjeftiniji kad je kriza.

Nema digitron ni kompjuter

Voren Bufet, koga magazin "Fortune" svrstava na drugo mesto najbogatijih Amerikanaca, težak je 74 milijarde dolara. Na poslu nema ni digitron ni kompjuter, koristi stari mobilni na preklop, i tehnologija mu je potpuno strana.

Njegova kompnaija "Berkshire Hathaway" vredi 400 milijardi dolara, nekad se bavila tekstilom, a danas je to veoma živahan holding koji uključuje firme najrazličitijih profila.

 

voren i Obama
Foto: Wikipediavoren i Obama

Bafet ne voli da daje intervjue, ali je lako dostupan, druželjubiv i rado drži predavanja studentima.

Režiser Piter Kunhart je izgleda bio dosta uporan kad je uspeo da nagovori Bafeta da snimi film o njemu. Bogatašu su se svideli njegovi dokumentarci o Gloriji Stajnem i Tediju Kenediju.

Imao je četiri duge seanse pred kamerama sa svojim sagovornikom, što samo po sebi ne bi bilo ništa posebno, ali kad su Kunhartovi sinovi, koji su radili kao producenti, saznali da će imati uvid u Bafetove porodične albume i filmove, znali d aje pred njima izuzetan projekat.

"Postati Voren Bafet" je prikazan prošle nedelje na HBO i izazavao je veliko zanimanje javnosti. u pitnaju je dokumentarac koji pleni stilom, a sadržaj je i više nego prvorazredan.

 

Bafetova kuća u Omahi
Foto: WikipediaBafetova kuća u Omahi

Istina, Bafet je govorio samo o onome o čemu je želeo, ali i to je bilo dovoljno. Većinu ljudi je privukjao naslov jer su mislili da milioner daje savete kako postati imućan, ali ipak toga nije bilo.

Bafetova pravila se svode na dva pravila: "Nikad ne gubi novac i nikad ne zaboravi prvo pravilo".

Prodavao novine i koka-kolu

Istina, nije sve baš tako jednostavno. Bafet je rođen 1930. godine u omahi, gde i danas živi. Još kao mali je bio briljantan u matematici i voleo je igre u kojima je bilo važno takmičenje, ali koje nisu bile zasnovane na pukoj sreći.

Prodavao je novine i koka-kolu i sakupljao svaki cent, jer je već tada fantazirao o ulaganju u neki posao. Sestrama, koje ima dve je rekao da će sa trideset zaraditi svoj prvi milion.

Rođen je u najgorem razdoblju, odmah nakon kraha vol Strita 1929. godine, kad mu je otac prodao deonice, ali je održao posao i porodicu, pa je čak izabran i da bude u Kongresu.

“Preseljenje u Vašington bilo mi je nešto najstrašnije u životu, ostao sam bez prijatelja i svega što mi je bilo drago u Omahi”, kaže Bafet u filmu.

Talent za matematiku nasledio je ipak od majke, ona je množila i delila puno brže od bilo kakvog pomagala, a po onome što priča njegova sestra Beti, bila je prilično ćudljiva osoba i deca su po njenoj boji glasa ujutru mogla da pogodi hoće li toga dana biti dobre ili loše volje.

Bio loš učenik

Neverojatno je, ali točno, Bafet je bio loš učenik. Kad ga nešto nije zanimalo, taj bi predmet ignorisao, a kada se rešio škole, hteo je odmah da se bavi kupovinom deonica i investiranjem, ali otac ga je namamio da ipak upiše koledž.

Na Harvard ga nisu primili, ali je uspeo da upiše univerzitet Kolumbija.

Prekretnicu u njegovu životu predstavljala je Suzan Tompson. Devojkama je u srednjoj školi bio je predmet sprdnje, i smatrale su ga čudakom, ali Suzan ga je malo pomalo pretvorila u društvenu osobu.

Kad su mu se rodila deca (dobili su ih troje), mališani su vrlo brzo zaključili da će očevu pažnju pre privući zvukovima nego rečima, jer bi on u tom trenutku, “razmišljao o nečem jako važnom”.

Uloga supruge

Suzan mu je proširila i pogled na svet. Otac mu je bio republikanac, za koga je bio jako vezan (na režiserovo pitanje kako je protekao njihov poseldnji razgovor pre njegove smrti, Bafet je odrečno odgovorio: “O tome vam ne mogu ništa reći”), ali je pod uticajem Suzan počeo naginjati prema demokratama.

Ona je bila društveno i veoma angažovana, pogotovo 60-ih godina u pokretu za građanska prava Afroamerikanaca, i bila impresionirana kada se posle setila da joj je muž sredinom te decenije rekao: “Videćeš kakva će ludnica nastati kad žene počnu da traže ono što im pripada”, što se i dogodilo.

Humanitarne donacije

Suzan je iritiralo bogaćenje, smatrala je da novac ne treba gomilati nego ga koristiti u humanitarne svrhe, a on je to kasnije i napravio, dao je najveću donaciju u istoriji američkog kapitalizma za školovanje, lečenje i zbrinjavanje siromašnih.

Njegovoj supruzi bilo je dosadno u Omahi, preselila se u San Francisko, koji je 70-ih bio središte razih zbivanja, ali Bafetu je preporučila svoju poznanicu Astrid Menks. Neko vreme imali su prilično neuobičajen "ménage à trois", a kad je Suzan umrla 2004. od raka grla, dve godine kasnije Bafet je oženio Astrid.

Sopstvena pravila

Njegovi najbolji prijatelji postali su Bill i Melinda Gejts. Kad su se dva multimilijardera prvi put upoznala, uzajamno su se ispitivali koja je najvažnije riječ koja ih definiše u poslu: obojica su se složila da je to “fokus”. Bafet i Gejts imaju dosta zajedničkog u odnosu prema bogatstvu, preziru samožive tajkune i cene one koji su spremni izdvajati ono što su zaradili za društveno dobro.

Kroz film Bafet nenametljivo definiše svoja pravila, otkriva da nikad nije kupovao bezvredne kompanije nego one koje su na izdisaju, ali iz kojih se može “povući još poneki dim”.

Upoređivao ih je sa cigarama, s tom razlikom što bi se njegove nabavke s dobrom upravom i “fokusom” na pravu delatnost znale itekako oporaviti. U hodnik svoje kancelarije obesio je naslovnice New York Timesa iz razdoblja velikih kriza, tek kao podsetnik da ne sme biti u panici kada svi oko njega krenu da budu očajni.

“Postati Voren Bafet" ne otkriva sve, jedva da znate kako izgleda kuća milijardera kojim se film bavi, ne spominje se ni njegov poslovni avion koji je kupio radi ekonomičnijeg kretanja Amerikom, a i Astrid Bafet je odbila se pojavi pred kamerama. Ipak, i uz sve prigovore, to je film koji više otkriva o svetu bogatih i moćnih nego bilo koji dokumentarac poslednjih godina.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati