Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 02. 2017.

Šta se stvarno desilo kada su Šveđani probali radno vreme od šest sati?

Posle dve godine u Švedskoj je završen eksperiment u kome je zaposlenima pružena prilika da za punu platu rade manji broj sati. Da li je bilo suviše dobro da bi bilo istinito?

Šta se stvarno desilo kada su Šveđani probali radno vreme od šest sati?

foto: blic.rs

Negovateljica Emili Telander (26), koja radi u Domu za stara lica Svartedalen u Geteborgu, morala je da se vrati na osmočasovni radni dan posle 23 meseca rada u smenama od po šest sati.

- Osećam se umornije nego ranije - kaže ona i dodaje da sada ima manje vremena za kuvanje i igru s četvorogodišnjom ćerkicom - Tokom testa osoblje je imalo više energije. Primetila sam da su svi zadovoljni.

Emili Telander je jedna od 70 negovateljica koje su učestvovale u eksperimentalnom istraživanju u kome su radile skraćeno. Studijom su bili obuhvaćeni različiti poslodavci u Švedskoj - od startap-kompanija do staračkih domova.

Dobre strane

Da bi se nadoknadili izgubljeni sati, angažovane su dodatne negovateljice, a nezavisni istraživači su analizirali zaposlene u sličnom domu gde se i dalje radilo osam sati.

Konačni izveštaj će biti objavljen sledećeg meseca, ali dosadašnji rezultati jasno govore u prilog tvrdnjama Emili Telander.

U prvih 18 meseci studije, bolničarke koje su kraće radile ređe su bile na bolovanju, imale su utisak da su zdravije i bile su produktivnije, te su organizovale 85 odsto više aktivnosti za pacijente - od šetnji po prirodi, do druženja uz pesmu.

Neki, međutim, smatraju da su troškovi projekta mnogo veći od koristi.

Ekonomski neodrživo

Partije levog centra zatražile su od Gradskog veća u Geteburgu da ga okončaju pre vremena, u maju, smatrajući da nije pošteno da se novac poreskih obveznika i dalje ulaže u pilot-projekat koji nije ekonomski održiv.

Istraživanje je spaseno u poslednjem trenutku i nije prekoračilo budžet, ali ipak košta grad oko 12 miliona kruna (1,3 miliona dolara).

- Da li to možemo da primenimo na celu opštinu? Odgovor je ne, bilo bi preskupo - kaže Danijel Bernmar, gradski odbornik iz Leve partije odgovoran za brigu o starima. On, međutim, smatra da se eksperiment pokazao “uspešnim u mnogim aspektima”, jer je omogućio da se zaposli još 17 negovateljica u gradu, smanjio troškove isplate bolovanja i pokrenuo globalnu debatu o kulturi rada.

“Ovime je skraćenje radnog vremena postalo tačka dnevnog reda i u Švedskoj, i u Evropi, što je fascinantno”, kaže on. “U proteklih 10-15 godina ljudi su bili izloženi snažnom pritisku da rade duže, a sada imamo suprotnu situaciju.”

Izgledi da će se Švedska vratiti standardnoj 40-časovnoj radnoj nedelji su slabi. Na nacionalnom nivou, Leva partija je jedina parlamentarna stranka koja se zalaže za skraćenje radnog vremena, a ovu stranku je podržalo samo šest odsto glasača na prošlim parlamentarnim izborima.

Sve više pilot-projekata

Međutim, nekoliko drugih švedskih opština slede primer Geteborga, pri čemu se lokalno finansiraju istraživanja kojima su obuhvaćene druge grupe zaposlenih podložnih bolestima i sindromu hronične iscrpljenosti, u koje spadaju socijalni radnici i bolničarke.

Osim toga, sve je više pilot-projekata u privatnom sektoru, pri čemu koncept testiraju kompanije za oglašavanje, savetodavne agencije, preduzeća za telekomunikacije i tehnologiju.

Međutim, dok jedni takođe tvrde da je osoblje smirenije i ređe ide na bolovanje, drugi su odmah odbacili ideju.

- Zaista ne verujem da se šestočasovni radni dan uklapa u svet preduzetništva, ili start-ap kompanija - kaže Erik Getenholm, glavni izvršni direktor kompanije za biološku 3D štampu u Geteborgu, koji je, zbog negativnih reakcija zaposlenih, odustao od eksperimenta posle manje od mesec dana.

“Mislio sam da će biti zaista zabavno, ali bilo je prilično stresno”, kaže Gabrijel Peres, jedan od zaposlenih.

“To je proces i potrebno je vreme, a kada nemate sve to vreme, čini vam se kao da niste uradili domaći zadatak, posao se nagomilava.”

Kraće radno vreme=veći stres

Njegovo mišljenje deli i dr Aram Sedig, koji je nedavno doktorirao na Institutu za istraživanje stresa Univerziteta u Stokholmu.

“Mislim da bi šestočasovni radni dan bio najefikasniji u organizacijama kao što su bolnice, gde se radi šest sati, a zatim ode. Možda bi bio manje delotvoran u organizacijama u kojima posao i privatni život nisu toliko jasno razgraničeni”, smatra on.

“Takvo rešenje bi čak moglo da poveća nivo stresa, budući da će zaposleni nastojati da urade za šest sati posao koji su do sada radili osam sati - ili će morati da ga nose kući.”

Bengt Lorencon, glavni istraživač u projektu u Domu za stara lica Svartedalen u Geteborgu, smatra da diskusija ne treba da počne pitanjem da li treba raditi kraće, ili ne.

“Prvo bi trebalo da se zapitamo šta možemo da uradimo da radne uslove učinimo boljim? Za različite grupe zanimanja možda su dobre različitie stvari”, smatra on.

“U mnogim kancelarijama se i danas radi kao u agencijama za konsalting. Njihovi rukovodioci ne moraju da imaju u kancelariji sve ljude u isto vreme. Njih samo zanimaju rezultati, a zaposleni treba da ih daju. Sasvim je drugačija situacija s negovateljicama - one ne mogu jednostavno da napuste posao da bi otišle kod zubara ili frizera.”

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati