Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

SVETSKE METROPOLE

15. 01. 2007.

PANAMA SITI, zlatna kapija Amerike

Prešao je dug i trnovit put da bi danas bio prestižna turistička destinacija s brojnim atrakcijama i znamenitostima. Neki ga nazivaju metropolom na dva okeana, a nama se čini da je pravilnije da kažemo da je ipak samo na Pacifiku.

s1

Uostalom, s jedne strane Panamskog kanala je Tihi okean, a s druge Karipsko more, od kojeg je Panama Siti udaljen oko 80 kilometara.

Grad je prestonica istoimene centralnoameričke države Paname, po mnogo čemu je interesantna destinacija, ali našim turistima nažalost slabo poznata.

Panama Siti je 1519. godine osnovao Pedro Ajas de Avilja i bio je značajna luka španskih osvajača u kolonijalna vremena. Ser Henri Morgan ga je razorio 1671. godine, a dve godine kasnije ponovo je podignut, osam kilometara zapadnije, na poluostrvu na kojem se i danas nalazi.

s2

Prvobitna lokacija je poznata kao Kasko Vijeho, stara ljuštura grada. Bio je kapija ka zlatnim rudnicima u Andima, kao i kasnije, u vreme zlatne groznice u Kaliforniji, između 1848. i 1855. godine. Tada je izgrađena i transpanamska železnica, koja je značajno uticala na razvoj regiona.

Izgradnjom Panamskog kanala regija je dobila još više na značaju, a američke sanitarne mere i borba protiv izvora raznih zaraznih bolesti, poput žute groznice i malarije, načinile su od Panama Sitija čist i zdrav tropski grad. Političko, socijalno i kulturno jezgro nacije naglo se razvijalo posle Drugog svetskog rata u poliglotsku metropolu, stvarajući nove stambene oblasti i dodatno unapređujući ionako odličnu infrastrukturu. Danas više nije luka, pošto je taj posao preuzela obližnja Balboa, ali je zadržao ekonomski primat u zemlji.

s3

Jedno vreme grad je imao lošu reputaciju glavne tačke za distribuciju narkotika iz Južne Amerike u SAD, kao i centra za pranje novca. Decembra 1989. godine SAD su, zvanično zbog tadašnjeg panamskog lidera generala Manuela Norijege, izvršile invaziju na grad, koja se završila sa civilnim žrtvama i razaranjima, ali se Panama Siti brzo oporavio i nastavio da se razvija.

Infrastruktura koja je izgrađena u toku Drugog svetskog rata i u vreme gradnje kanala, a za koju su zaslužne prvenstveno SAD, osnova je na kojoj se grad i danas razvija. Doduše, Panamci ili nemaju, ili imaju strogo ograničen pristup zoni kanala koja se nalazi neposredno uz grad, ali to je bila cena prosperiteta.

s4

Panama Siti je u svoje zlatno doba bio najbogatiji grad u obe Amerike, ali je vremenom posustao. Ipak, stari sjaj polako se vraća. U gradu se nalaze brojna interesantna zdanja i atrakcije, uključujući i hotele i restorane svetske klase.

Turistima je najzanimljiviji stari deo grada Kasko Vijeho, u kojem se, između ostalog, nalaze promenada Las Bovedas, koja se proteže duž pacifičke obale, Nacionalni institut za kulturnu izgradnju, smešten preko puta francuske ambasade pored koje se nalaze brojni sjajni restorani, katedrala Metropoliten na trgu Placa de la katedral, Nacionalni teatar, Muzej interokeanskog kanala i Heronova, tj. predsednička palata.

a1

INFO:

Panama

Površina: 75.000 km2
Stanovnika: 3,2 miliona
Glavni grad: Panama Siti (450.000, šire područje 1,1 milion)
Etnički sastav: mestici 58%, crnci i mulati 13%, belci 9%, indijanci 7%, Kinezi 4%
Jezik: španski (zvanični), engleski
Religija: katolici 82%, ostali hrišćani 13%, ostali 5%
Vremenska razlika: -6 sati
Telefoniranje: 99 507 (za pozive iz Srbije), obe mobilne mreže imaju roming
Valuta: balboa (1 evro = 1,24 PAB)
Struja: 110 i 120V, potreban adapter
Klima: temperatura u martu od 23°C do 31°C
Viza: dobija se na licu mesta i košta 10 dolara

Šta videti: Kasko Vijeho (promenada Las Bovedas, Metropoliten katedrala, Nacionalni teatar, Muzej interokeanskog kanala i predsednička palata...), brdo Sero Ankon, nasip Amador, Panamski kanal, Muzej na ostrvu Kulebra, indijanska sela na reci Čagres, Veliko ostrvo

Kupovina: suveniri, originalni indijanski ručni radovi

Hrana i piće: pita tako (govedina, luk, tako sos, kedrov sir), ražnjići od škampa s pomorandžama, pita od manga, hladna supa od krastavaca

Važniji događaji tokom godine: La Ferija de la Korera (festivali domaćeg folklora, održavaju se tokom januara u centralnom delu zemlje), februarski karneval, Ferija de Azuero (festival, održava se tokom aprila na poluostvru Azuero)...

Korisni linkovi:
www. panamainfo. com
www. visitpanama. com
www. explorepanama. com

Detaljnije: Agencija "Kon Tiki travel", ili na sajtu www. kontiki. co. yu
Polasci: 5. marta 2007, u okviru ture po Centralnoj Americi

Ako se odatle uputite prema jugozapadu, na brdo Sero Ankon, obavezno ponesite fotoaparat. Odavde se pruža izuzetno lep pogled na panoramu Panama Sitija i prosto je nemoguće odlučiti se kada je lepša - ujutro, u podne ili predvečerje. Iza brda se nalazi most Amerika, koji preko Panamskog kanala spaja Severnu i Južnu Ameriku.

U spoljnom delu Kasko Vejiha, na trgu Placa Kinko de Majo, nalazi se sjajan Antropološki muzej "Rejina Tores de Arauz", s dragocenim metalnim predmetima iz pretkolumbijskog vremena. Muzej je na mestu gde je nekada bila stanica panamske železnice, i izuzetno je delo arhitekture.

Inače, kompletna arhitektura starog dela grada je markantna, pošto je u pitanju kombinacija španske, francuske i italijanske, u kombinaciji sa tradicionalnom školom. Kolonijalni deo grada Kasko Antigvo pravi je primer ovog sklada.

Istočno od pacifičkog ulaza u kanal, poznatog kao nasip Amador, nalazi se glavni turistički centar s brojnim tržnim lancima iz SAD, hotelima, restoranima i diskotekama. Među njima se ističe Muzej na ostrvu Kulebra, koji je ispostava čuvenog Smitsonijana. Američki arhitekta Frenk Geri i "Dizni koncertni centar" iz Los Anđelesa pripremaju muzej "Most života", koji bi naredne godine trebalo da bude otvoren u blizini. Inače, Amador je i mesto na kojem se spajaju tri ostrva.

Posetioci koji požele da osete nešto više od lokalne atmosfere mogu da obiđu i komercijalni deo grada, koji je naravno skuplji od Kasko Vejiha. U komšiluku se nalazi deo grada Bela Vista, koji je dom nekih od najboljih panamskih restorana, među kojima se po usluzi i specijalitetima izdvajaju "La Rioha", "Bistro 10", "Peperonsini" i "La Posta".

Grad je postao i raj za američke penzionere, koji zbog povoljne klime i jeftinijeg života u velikom broju dolaze ovde da žive, a kao i sve svetske metropole i Panama Siti raste u visinu. Prilikom dolaska prvo ćete primetiti 300 metara visoke Palasio De La Baija i Ledeni toranj, s kojih se pruža prekrasan pogled.

Nažalost, industrijalizacija i rast grada negativno su uticali na čistoću mora. Ali, da ne bude sve tako crno, u blizini se nalazi nekoliko sjajnih plaža. Najbliži je Plaja Bonita kompleks, desno od grada, preko mosta Amerika. U okolini se nalazi još lepih plaža na kojim su iznikli brojni hoteli i rizorti.

Poseta Panama Sitiju lepa je prilika i da se obiđu obližnja indijanska sela na reci Čagres, u kojima autohtona plemena i danas žive po vekovnoj tradiciji. Indijanci su izuzetno prijateljski nastrojeni i rado će pričati o svojoj istoriji, a i zabaviće vas svojim plesovima i ratničkim igrama.
Oko sat vremena vozom od grada nalaze se jezera Gatun i Kolona, a u povratku svratite i do mesta La Gardija, iz kojeg brodićem možete da skoknete do Velikog ostrva (Isla Grande) na kupanje.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati