Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 06. 2019.

Proverite zašto Bejrut zovu "mali Pariz"

Liban je čudan spoj vera, mora i zemlje, rada i uživanja, rata i mira.

Proverite zašto Bejrut zovu "mali Pariz"
Bejrut

Da li ste znali da je Liban jedna od najlepših zemalja južnog Mediterana?

Liban je situiran na obali Mediterana, okružen Sirijom na severu i istoku, Izraelom na jugu, a celom zapadnom stranom leži na morskoj obali. Gledano vazdušnom linijom, u pravcu sever-jug prostire se po dužini sna oko 300 km, a po širini na oko 80 km.

Priroda Libana je puna izvanrednih kontrasta.

Zapadni deo čini morska obala povezana širokim autoputem, sa dugim peščanim plažama i plantažama banana. Na jugu je stari gradić Sidon (na arapskom: Saida), kao i čuveni grad Tir, prestonica nekada moćne Fenikije i njene flote trgovačkih brodova, od koje su danas ostale samo prilično očuvane iskopine.

U pravcu sever - jug, središnji deo zemlje čini venac planina Liban (visine od oko 2000m), sa šumarcima, poljanama i golim kamenom, veštačkim jezerima, kao i terenima za skijanje u zimskom periodu.

Dalje ka istoku, spuštajući se sa planina, pred vama se ukazuje kotlina - dolina Bekaa, tkzv. žitnica Libana (na oko 950m nadmorske visine), na kojoj se nižu žitna polja, vinogradi, voćnjaci i povrtnjaci. Izmedju polja i gradića, uzdižu se izuzetno očuvani antički hramovi, iz perioda stare Grčke, Rima i Fenikije.

Na najistočnijem delu zemlje, dolinu Beke "opasuje" još jedan venac planina - Anti Liban, go od kamena prema severu, a od crvenkast od peska prema jugu. Anti Liban čini granicu sa susednom Sirijom - mestom gde počinje pustinja.

Stanovništvo Libana čine Arapi, od kojih je 70% muslimana, a 30% hrišćana.

Muslimani su: Suniti (pretežno obrazovanije gradsko stanovništvo), Šiiti (kojih ima oko 10%, a politički se dele na Hezbolahe - pro iranski i Amale - pro sirijski orijentisane) i Druzi (koje sami muslimani smatraju za polu-hrišćane, jer im je vrhovni bog Alah, a sveci hrišćanski).

Arapsko hrišćansko stanovništvo čine: Pravoslavci (10%), Katolici (10%) i Maroniti (10%).

Maroniti su nastali pre oko 200 godina, u doba francuskog kolonijalizma.

Tada je u Libanu, u brdima iznad Biblosa, živeo izvestan francuski oficir po imenu Maron, koji je po jednima bio slika i prilika Robin Huda, a po drugima odmetnik-negativac. Oko sebe je vremenom okupio dosta pristalica i praktično stvorio versku sektu - Maronite.

Kada su Francuzi napuštali svoju koloniju, Libanu su ostavili ustav po kome, na doduše slobodnim izborima, samo Maronit može biti biran za predsednika države, Sunit za predsednika vlade, a Druz za predsednika skupštine.

Izgleda da je negde na toj relaciji nastao politički "kuršlus" i jedan od povoda dugotrajnog građanskog rata, koji se manje ili više, završio 1990. godine.

Libanska zastava je položeni pravougaonik sa crveno-belo-crvenim prugama, u čijoj se sredini nalazi zeleno drvo - kedar, zaštitni znak Libana. Nekada je kedrova bilo po celom Libanu, ali su izgleda sečeni pa ih je ostao jako mali broj. Ponos svakog Libanca je da u bašti svoje kuće ili vikendice posadi jedno drvo kedra, kako bi ih opet jednog dana bilo puno, kao nekada.

BEJRUT I PLANINE LIBAN

Bejrut je smešten na brežuljcima, na obali istočnog Mediterana, u središnjem delu Libana.

Ima oko 1,5 milion stanovnika - što je otprilike polovina ukupnog stanovništva Libana.

Tokom rata je kroz nekadašnji sam centar grada "oformljena" zelena linija širine od oko 1 km, a dužine kroz ceo grad, idući od severa ka jugu, i tako podelila Bejrut na zapadni- muslimanski i istočni - hrišćanski.

Kažu da za vreme rata ni ptica nije mogla da preleti preko nje, a da ostane u životu.

Prizori sa zelene linije su fascinantni. Nekada žila kucavica Bejruta: prelepe stare zgrade, u kojima su lokali i radnje radile od 00 - 24h, izgleda kao da je preživela smak sveta, gde su svi ljudi pomrli, a njihovo kulturno nasleđe ostalo.

Sve je opustošeno: oštećen asfalt iz kojeg se probija trava, drveće koje raste unutar zgrada, ostaci od vreća za mitraljeska gnezda na prozorima na kojima nema stakla.

Zastali smo na jednom "bivšem" trgu, potpuno razrušenom, na kojem u sredini još uvek odoleva bronzani spomenik.

U celoj toj atmosferi, on izgleda kao neka personifikacija borbe za slobodu, a veoma podseća na sliku čuvenog francuskog slikara Eugena Delacra "Sloboda na barikadama".

Pored samog spomenika, jedan preduzimljivi Libanac je ni usred čega postavio par stolova sa stolicama, i napravio kafić za eventualne turiste u obilasku zelene linije.

Razne priče se raspredaju po Bejrutu, počevši od one da u zgradama još uvek ima skrivenih taoca, do one da je rušenje centra grada isplanirano još pred rat, jer je veliki novac bio u opticaju.

Naime, više velikih stranih kompanija je htelo da kupi stare zgrade, sruši ih i umesto njih podigne solitere po ugledu na američke, ali to neko nije dao. Nekome je, kažu, "trebalo" da tu bude rat, da se sve sruši.

A sada isti ti stranci, na istom tom mestu, kupuju zemljišta, spremni da grade luksuzne solitere za predstavništa svojih firmi.

Na njihovu nesreću, kada su krenuli da raščišćavaju ostatke, naišli su na još neotkriven grad iz perioda antike, pa je dalja gradnja na neko vreme stopirana.

I tako je tokom ratnih godina, zapadni Bejrut bio "odsečen" od ostatka zemlje zelenom linijom.

Sadašnji centar zapadnog Bejruta čini ulica Hamra (na arapskom: crvena). Prava trgovačka ulica sa puno radnji - za svakoga po nešto.

Italijanske cipele po ceni od 100 do 300 $, i "italijanske" cipele od 15$.

Upozoreni smo da su kopije originala raznih marki tako vešto izrađene, da se često ne može utvrditi razlika, a fabrike koje prave etikete poznatih firmi i zašivaju ih na "falsifikate", nalaze se u neposrednoj blizini grada.

Zvanična valuta Libana je libanska lira.

Ako zbog svoje neodlučnosti po pitanju kupovine ostanete duže u radnji, ponudiće vas da sednete i poslužiti kafom ili čajem.

Kafa im je slična našoj "turskoj" kafi, (koju mi pogrešno zovemo -turskom, a ne pravilno -arapskom) ali uz dodatak nane, koja (kažu) služi boljem varenju hrane.

U centru grada postoji i nekoliko odlično opremljenih knjižara, sa predivnim monografijama Libana, Bejruta, hrane, istorije umetnosti i tekstila, kao i knjige o antičkim lokalitetima u Libanu, kojih je zaista mnogo i koji su, u odnosu na naprimer one u Grčkoj, veoma su dobro očuvani - skoro celi!

Na ulicama se oseća živost: muškarci koji pričaju dok im čistač cipela doteruje obuću, žene: ponekad gore u feredžama - a dole u minićima i štiklama, zatim one u Šanel kostimima koje voze velike američke limuzine (najčešće Buick), ulični prodavci cigareta, raznovrsnog peciva, kao sto je KAEK ili KNEFE B'ASTA (pecivo u obliku torbice sa "drškom", punjeno kajmakom i pečenim šećerom, uvaljano u susam sa prednje strane)...

Arhitektura je raznolika: od novih solitera do prelepih starih zgrada od okerastog kamena sa istočnjačkim prozorima i reljefno dekorisanim balkonima.

Jedino što smeta celom užitku je gomila žica iznad zgrada (kablovi za struju i slično), koje ćete primetiti istog momenta kada podignete pogled prema nebu (a možda ste i navikli na takve prizore ponegde u Grčkoj).

Od severa ka jugu zapadnog Bejruta, duž obale mora, prostire se široka avenija koja neodoljivo podseća na jednu takvu sa čuvenih snimaka Havane, a koja svedoči o nekadašnjem sjaju i bogatstvu Bejruta.

Negde na sredini te avenije nalazi se kompleks AUB (American University of Beirut), koji se rasprostire na ogromnoj površini: od obale mora uzbrdo prema centru grada.

Univerzitet ima svoju ograđenu plažu i veliki sportski teren.

Smešten na obronku brda prema moru, uz blage zavijutke, kroz univerzitet se penje ulica koja kroz zelenilo i brižljivo uređen park vodi od jedne do druge stare zgrade: fakultet za muziku, geologiju, biblioteka, pošta, teniski tereni, univerzitetska knjižara, itd.

Profesori iz inostranstva su ovde predavali libanskim studentima na engleskom i francuskom jeziku.

U gradu ima jako puno automobila. Kažu da u proseku na svakog stanovnika Libana "dođe" 1 automobil.

Najčešće se voze Mercedesi, BMW-i, kao i Buick i ostale američke limuzine - što veće, to bolje!

Kažu da ih uvoze polovne iz Evrope i Amerike, ali u relativno dobrom stanju i plaćaju po relativno pristojnim cenama.

Takođe, ima dosta i starijih automobila, Reno-a i raznih japanskih. U jednoj prosečnoj familiji, svaki punoletni član poseduje svoj auto.

Centar grada zaista podseća na stroge centre zapadnih prestonica, šljašteće i blješteće na sve strane, kafići i restorani. Elitni.

Znatiželju u vezi sa običajima, ljudima, načinom života, kulturom, najbolje ćete zadovoljiti ukoliko odete u ovaj magični grad i sve doživite. Za ovakvo islustvo, reči su malo.

Izvor: b92

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati