Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

05. 04. 2007.

AZBUKOVICA

Mnogi meštani ne vide, a retki prolaznici mogu samo da naslute ogromno bogatstvo predela na krajnjem zapadu Srbije

s
s

Kada neko mesto, stešnjeno između reke, s jedne, i surovih planina, s druge strane, ostavite bez puta, privrede ili bilo kakve perspektive, ne čudi što vremenom ljudi pobegnu, a gradovi zamiru. To je, naizgled, slučaj i sa opštinom Ljubovija, administrativnim centrom Azbukovice. Danas u njoj živi oko šest hiljada stanovnika, skoro isto kao i nekada u Soko-gradu, obližnjoj tvrđavi od koje, vek i po posle rušenja, skoro da nije ostalo ni traga.

Ono što mnogi meštani ne vide, a retki prolaznici mogu samo da naslute, polako izlazi na svetlost dana. Svuda naokolo prostire se ogromno bogatstvo, koje decenijama niko nije znao da iskoristi. Lep opis ovih srpskih lepota dao je časopis „Horizont“.

Azbukovica se nalazi na krajnjem zapadu zemlje. Na severu se graniči sa Loznicom, a na jugu sa Bajinom Baštom. Od Republike Srpske deli je reka Drina, a od ostatka Srbije planinski prevoj Sokolskih planina, Jablanik i Medvednik. Tesnac predstavlja predeo izuzetnih prirodnih lepota, mesto koje pruža izuzetne uslove za razvoj skoro svih oblika turizma.

a

Tri putića

Ljubovija je od Beograda udaljena oko 200 kilometara i do nje se, autobusom ili kolima, stiže iz tri pravca. Najčešći, ali i najdalji pravac jeste preko Šapca, Loznice i Malog Zvornika, a udaljenost je oko 220 kilometara. Dvadesetak kilometara je bliže kada se ide Ibarskom magistralom, a zatim preko Valjeva, Debelog brda i Rogačice. Najkraći, ali i najlošiji put takođe je preko Valjeva, a ide se preko Osečine, Pecke i prevoja Proslop.

Najveći adut je, svakako, Drina. Reka pastelno zelene boje skoro da nema premca među našim vodotokovima. Svake godine se u julu, od Rogačice do Ljubovije, organizuje tradicionalna regata, koja okupi veliki broj učesnika. Obilje ribe privlači i veliki broj pecaroša, ali i retke zaljubljenike u netaknutu prirodu. Dok prolazite kroz podrinjska sela, zaključujete da skoro svaka kuća ima svoju plažu. Nažalost, od toga zasad malo ko ima koristi. Iako se u svakom domaćinstvu putniku namerniku nudi pun pansion, ovde još veruju da je greh naplatiti gostoprimstvo. Tek poneka kamp-prikolica, na tek kupljenom i ograđenom placu, govori da se i od te svetske pomame zvane turizam može uzeti neki dinar.

Posebna priča su Drinine pritoke. Kanjon reke Trešnjice, koja u Drinu stiže odnekud sa Pašine ravni, predstavlja prirodno stanište beloglavog supa. Nešto dalje, skoro kroz centar varoši, prolazi i reka Ljuboviđa. Kada dođe vreme mresta, kompletno riblje društvo iz Drine preseljava se u ovu rečicu, koja postaje neka vrsta ribljeg porodilišta, što takođe predstavlja retku atrakciju.

Ono što država nije znala ili nije mogla, po svemu sudeći, shvatila je Crkva. U podnožju Soko-grada, poslednjeg turskog utvrđenja na Balkanu, pre 16 godina podigla je manastir posvećen svetom Nikolaju. Hram je nov, ali su izgleda i običaji novi. Umesto vekovnog mira i tišine, svakog leta ovde vri kao u košnici. Više stotina dece, iz svih krajeva Evrope, dolazi na tradicionalnu mobu. Moba je, zapravo, stari i pomalo zaboravljeni običaj da se nešto dobro ili korisno uradi zajedničkom snagom svih članova zajednice. Deca naših iseljenika druže se sa vršnjacima, upoznaju zavičaj predaka, uče jezik, a kući se vraćaju sa željom da se što pre vrate.

Oko petnaest kilometara udaljen je Mačkov kamen, spomen-obeležje bitke iz Prvog svetskog rata, manastiri Čitluk i Tronoša, Banja Koviljača, Bela Crkva, Tršić i druge znamenitosti. Najbliži je, ipak, Soko-grad, do koga se stiže vijugavom stazom dugom oko kilometar i po. Na svakih 150 metara, kao mesto za predah ili za razmišljanje, podignute su male kapele. Izgrađene su od kamena, pokrivene kamenom, drvetom, ciglom, ili su jednostavno udubljene u steni. U svakoj kapeli je po jedna ikona i po jedna Božja zapovest. Deset kapela - deset zapovesti.

U samoj Ljuboviji već nekoliko godina skoro da ništa ne radi. Nema privrede, nema posla, ali nema ni deponija, zagađivača i drugih „blagodeti“ savremene civilizacije. Upravo tu činjenicu pokušava da iskoristi grupa entuzijasta na čelu sa Dragoljubom Petrovićem Čaletom. Prvi korak je osnivanje opštinske turističke organizacije, a zatim sledi mukotrpan rad da se ovaj živopisni kraj izuzetnih lepota predstavi široj javnosti.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati