Press Online :: Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/rss.html NAJBOGATIJA DRŽAVA SVETA - KATAR: Raj na zemlji ili pakao savremenog društva? http://www.pressonline.rs/plus/kofer/309537/najbogatija-drzava-sveta---katar-raj-na-zemlji-ili-pakao-savremenog-drustva.html Nafta i gas učinili su Katar najbogatijom zemljom na svetu - dovoljno bogatom da na stadione i infrastrukturu za Svetski fudbalski kup 2022. potroši 200 milijardi dolara. ]]> Foto.tanjug

Bi-Bi-Si (BBC) piše da bukvalno neograničeno bogatstvo ipak nije donelo "potpunu sreću" malom emiratu, pošto donosi i društvene promene koje se ne sviđaju svima.

Krajem aprila, temperatura je u Dohi još prijatna, pa se porodice opuštaju u popodnevnim satima uživajući na osunčanom šetalištu na obali Persijskog zaliva. Leto u Kataru traje od maja do septembra, a temperature svakodnevno prelaze 38 stepeni Celzijusa, često dostižu i 47.

Panorama glavnog i najvećeg grada Katara mnogo se promenila u poslednjih nekoliko godina: kule od čelika i stakla "izrasle" su kao veštačka šuma u predelu na kojem je nekada bila samo peščana obala.

- Postali smo urbani - primećuje za BBC dr Kaltam el Ganim, profesor sociologije na Katarskom univerzitetu: 

- Naš društveni i privredni život se promenio - porodice se sve više odvajaju, potrošačka kultura je prevladala.

Katar je najbogatija zemlja na svetu, sa BDP po glavi stanovnika od čak 102.000 dolara. Slede Lihtenštajn (89.000), Bermudi (86.000), Makau (82.000) i Luksemburg (78.000).

Prema podacima CIA, otprilike 14 odsto domaćinstava u Kataru su dolarski milioneri, a 2013. je nezaposlenost bila svega 0,1 odsto.

Pre manje od jednog veka, Katar je živeo u krajnjem siromaštvu, da bi danas postao lider u bogatstvu. 

Iskorišćavanje energetskih izvora započelo je četrdesetih godina prošlog veka, a pre toga, Katarani su živeli od ribolova i vađenja bisera. Katar raspolaže trećim svetskim rezervama prirodnog gasa, a zalihe nafte su 15 milijardi barela. 

Obrazovanje je besplatno, kao i zdravstvena zaštita. Poslovi su garantovani, kao i stanovanje. Voda i struja su besplatni. U Kataru ne postoji porez - ne plaćaju ga ni stranci. Ti podaci su jasni.

Stvar koja je manje jasna je koliko su tako brze promene uticale na društveni život.

BBC primećuje da se u Dohi na svakom koraku "oseća pritisak". Grad je veliko gradilište, u kojem su cele oblasti u izgradnji, ili srušene zbog nove izgradnje. Zbog saobraćajnih gužvi, građani sve više vremena provode van kuće i ta atmosfera stvara stres.

Po izveštajima lokalnih medija, danas se 40 odsto katarskih brakova završava razvodom. Više od dve trećine građana, odraslih i dece, pati od gojaznosti.

U društvu u kojem državljani Katara čine manjinu - odnos stranaca i domaćih je otprilike sedam na jedan - starosedeoci kažu da raste frustracija mladih da im stranci uzimaju najbolje poslove.

Od ukupno 1.800.000 stanovnika, samo 280.000 su Katarani. Kako su pisale beogradske "Novosti", u Kataru živi i radi i oko 2.000 građana Srbije.

Državljani dozvolu za izgradnju kuće dobijaju "za tren oka", a država im kasnije refundira polovinu troškova gradnje. Ipak, samo državljani mogu da poseduju kuće, jer je zabranjena prodaja zemlje strancima.

Za strance je, pak, izgrađeno veštačko ostrvo kod Dohe, Perla, gde stanovi - koje stranci mogu da kupe - koštaju i do pola miliona dolara. 

U trci za razvojem, ipak, sve su jača osećanja da je nešto važno izgubljeno, primećuje BBC.

Život prosečne katarske porodice potpuno se promenio. Decu uglavnom odgajaju dadilje sa Filipina, iz Nepala, Indonezije, a povećava se kulturološki i generacijski jaz.

Um Kalaf, žena od šezdesetak godina čije je lice skriveno iza tradicionalnog vela, kaže za BBC da je život bio "prelepo jednostavan" u njenoj mladosti. Sada, izgubljena je ta "porodična intima", dodaje.

Katar je apsolutistička monarhija, kojom još od sredine 19. veka vlada dinastija Al Tani - koja je "ispratila" bahreinske, osmanlijske i britanske vladare, da bi zemlja stekla nezavisnost 1971. godine.

Od prošle godine, šef države je osmi emir Katara, Tamim bin Hamad al Tani. Najmlađi arapski lider, koji ima 34 godine, pita se za sve i zabranjena je bilo kakva kritika na njegov račun - uključujući medije. Kad je reč o medijima, sedište svetski poznata mreže "Al džazira" je u Kataru.

Alkohol je u Kataru dozvoljen - u određenim zonama. Takve zone će se tokom Svetskog prvenstva u fudbalu zvati "zone za zabavu". 

Katar ima samo jednog kopnenog suseda - Saudijsku Arabiju, s kojom ima potpisan odbrambeni sporazum. U Kataru postoji i vazdušna baza za američku i britansku vojsku. Ipak, kako je pisao "Njujork tajms" pozivajući se na procurele diplomatske depeše, Katar je imao "najlošije rezultate" kad je reč o borbi protiv terorizma.

Istovremeno, velikodušni emirat je uvek raspoložen da finansira različite "pobunjeničke" i islamističke pokrete: Hamas na Bliskom istoku, Muslimansku braću u Egiptu, pobunjenike širom arapskog sveta tokom Arapskog proleća, pisali su zapadni mediji. 

Katar je prva arapska zemlja koja je dobila organizaciju Svetskog kupa. 

Apsolventkinja novinarstva Marijam Dahrudž primećuje da, kako se približava Svetski kup, ljudi se u Kataru plaše:

- Odjednom, ceo svet želi da nas vidi. Mi smo zatvoreno društvo, a oni žele da dođu i donesu svoje različitosti. Kako onda mi da izrazimo naše vrednosti?

I tu fudbalsku priču, međutim, prate kontroverze sa, naravno, puno novca. Posle napisa lista "Telegraf" o mogućoj kupovini prvenstva, istražitelji FIFA započeli su istragu: list je, naime, objavio da su bivši potpredsednik Izvršnog odbora FIFA Džek Vorner i članovi njegove porodice dobili skoro dva miliona dolara od firme koja je učestvovala u kandidaturi Katara za prvenstvo.

Katar je 2010. dobio organizaciju Svetskog kupa, a do tada se nikad reprezentacija te zemlje nije kvalifikovala ni za jedno finalno međunarodno fudbalsko takmičenje. Kritičari ovog izbora pitali su se i kako će vrela klima uticati na nastupe igrača, pa je predlagano i da se takmičenje održi tokom zime.

Istraga FIFA o slučaju izbora Katara još je u toku, a emir je odlučan da do 2022. pretvori Katar u "zemlju iz bajke". Zapravo, mala država, od nešto više od 11.000 kvadratnih kilometara, već izgleda bajkovito.

Kako su pisale "Novosti", u ekstravagantnom Kataru postoji fudbalski stadion Halifa sa erkondišnom, klizalište koje radi i na 45 stepeni, bazen za konje, šoping mol koji je savršena replika Venecije. U šali se obično kaže da je državljanin Katara koji ima jednu kuću, jedan auto i jednu ženu - siromašan čovek...

Farmer Ali el Džehani služi gostima toplo, penušavo kamilje mleko i, a smatra da se razvoj Katara - kako prenosi za BBC - odvija prebrzo:

"Nekada - kad si se bogatio ako radiš, a nisi ako ne radiš - bilo je mnogo bolje."


]]>
Thu, 21 Mar 2019 22:10:17 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/309537/najbogatija-drzava-sveta---katar-raj-na-zemlji-ili-pakao-savremenog-drustva.html
Romantična strana Nemačke: Mesta kao iz bajke http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392954/romanticna-strana-nemacke-mesta-kao-iz-bajke.html U blizini Frankfurta nalaze se bajkoviti gradići Hajlderberg, Mihelštat, Rudeshajm i Vizbaden. Mesta su kao iz bajke, stare kuće očuvane, atmosfera je vesela uz odlična domaća vina. ]]> foto: b92.net

Sa osećajem nervoze šetali su, svako u svoje vreme, kralj Milan Obrenović, pisac Fjodor Dostojevski, car Vilhelm i slikar Aleksej Jevlenski, ispod čvornovatih platana u glavnoj ulici mondenskog lečilišta Vizbaden. Razmišljali su o svojim problemima: srpski kralj je planirao otmicu sina Aleksandra, pisac se odupirao poroku kocke, car je sanjao o velikoj Nemačkoj, a slikar tražio pogodno mesto za svoj grob. 

Danas su ove ličnosti zanimljiv "ukras" priča o Vizbadenu koje vodiči slikovito pripovedaju turistima, a mnogi žele da u "Nici na severu" dočekaju proleće, uživaj u lekovitoj vodi i u društvu svetskog džet-seta. Međutim, putovanje u romantičnu stranu Nemačke je možda najbolje početi u Hajdelbergu i završiti u Vizbadenu. Ova, 2017. godina posvećena je Martinu Luteru, a od osam ruta "puteva reformacije", dve prolaze kroz Hajdelberg.

Tri miliona turista godišnje

U Hajdelberg se stiže lako iz Frankfurta, autobusom ili još bolje brzim vozom za koji karta košta 12 evra. Zbog toga ovaj mali grad godišnje i poseti tri miliona turista! Ovaj broj ni malo ne treba da čudi, jer Nemačku godišnje poseti više od 80 miliona turista. Lako je zaljubiti se u ovaj gradić, u kojem su pretežno studenti. Čak 32.000 mladih je izabralo ovo mesto za edukaciju, pa je više ljudi noću na ulicama i u barovima, nego ujutru u kafićima na jutarnjoj kafi i doručku. Zbog toga je i jedna od najvećih atrakcija "studentski zatvor". Istina, od jeseni 1914. godine u ćelijama nije spavao nijedan student, ali do tada su mnogi bogataški sinovi tu provodili nekoliko dana na hlebu i vodi, dok im se glava ne ohladi i ne dozovu se pameti. Najčešći razlog, zbog kojeg se dospevalo iza rešetaka, bilo je pijanstvo, skakanje sa Starog mosta bez kupaćeg u hladnu vodu reke Nekar i dvoboj posle kojeg bi ponosno pokazivali ožiljke. Razmaženi studenti su ostavljali poruke koje se mogu videti u ovom muzeju u centru grada.

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Pošto se Hajdelberg nalazi na "romantičnoj ruti" Nemačke godišnje ga poseti tri miliona turista. Najviše ih je u vreme božićnih vašara, ali je proleće pravo vreme da se dođe u ovaj grad mladih. Stare kuće su odlično očuvane, pa gradsko jezgro podseća na bajkovite gradiće. Najlepši pogled se pruža iz dvorca koji "stražari" na obronku brda Hausberg. Do dvorca se stiže starom uspinjačom, a silazi direktno u srce grada. Renesansnu građevinu u severnoj Evropi posle 700 godina postojanja najviše je uništio požar. Vladari su često silazili u vinski podrum gde se nalazi najveće bure na svetu. Napravljeno je od 130 hrastovih stabala i dugačko je osam, široko sedam i ima zapreminu 221.726 litara. Vinom je plaćan porez, a zajedno se sipalo belo i crveno, dok je danas takav ukus nezamisliv. Knez Karl Teodor je za čuvara bureta uzeo dvorskog patuljka iz Italije koga su zvali Perkeno, a pravo ime se ni danas ne zna, nadimak je dobio jer je na svako pitanje odgovarao "perke no", na italijanskom "zašto da ne"?

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Dvorske svečane igre, jedan od najlepših pozorišnih festivala na otvorenom u Nemačkoj, ovde se održavaju od 1926. godine. Put se od dvorca spušta direktno u centar na Marketplac, koji ima fontanu, otmene gradske kuće, kafiće, male radnje... Oko crkve Svetog Duha je uvek najživlje, a kod Žitne pijace najužurbanije jer su ovde najbolje radnje. Treći lep trg je Karlsplac, ukrašen fontanom, novim i najstarijim Univerzitetom u Nemačkoj, u kojem su studirali i Hegel, Veber, Jaspers. Odatle se najjednostavnije stiže do reke Neker i Starog mosta na čijem je ulazu bronzani majmun. Skultura je postavljena 1979. godine kao uspomena na majmuna koji se tu nalazio u 17. veku. U desnoj ruci drži ogledalo koje, uz stihove Martina Zelera (pesma iz 1632. godine) "da li si video drugog majmuna", izazivaju salve osmeha među turistima.

Zlatokosa i gotski dvorac

 

 

Foto: tzzimone / Flickr.com 

Ukoliko se prati put kraj reke Neker stiže se do dva gradića koja izgledaju kao iz bajke. Mihelštat ima 17.000 stanovnika i titulu jednog od deset najromantičnijih na svetu. Ovaj srednjovekovni gradić je prelep, sa kućama koje drže drvene grede i štiti arhangel Mihailo. Tu se nalazi najstarija apoteka u Nemačkoj, pošta princa Turn und Taksis, kao i lepa gradska kuća iz 1484. godine. Sa njenog prozora se vidi kula, koja je bila inspiracija za bajku o Zlatokosi. Naime, kula nema vrata, ni stepenice, samo jedan prozor i izgrađena je pre 741 godine, kada se prvi put spominje ovaj trgovački grad. Pretpostavlja se da je bila rimska osmatračnica, a kasnije razbojnički štab.

 

 

Foto: Kiefer / Flickr.com 

Ovde prave divne predmete od drveta, a učenici ovdašnje škole sami prave drvene ukrase za grad. U ovom gradu se nalazi jedina sinagoga koja nije zapaljena u Drugom svetskom ratu. Međutim, najveća znamenitost grada je čuveni poslastičar Bernd Zefert koji iz male radnje ovog gradića šalje kolače za najbolje aviokompanije, 130 vrsta džemova širom sveta, po 30.000 čokolada u Japan za Dan zaljubljenih i uskršnji kolač za Angelu Merkel.

 

 

Foto: Kiefer / Flickr.com 

Legendarni Mihelštat, za koji su čuli svi koji maštaju o romantičnim selima i gradićima u Nemačkoj, nema svoju registraciju automobila, već susednog, manjeg grada. Erbah je manji, ali je postao važan kada je grof Franc Prvi ovde izgradio dvorac i sada se u njegovom dvorištu održava prelep uskršnji vašar. U gotskom dvorcu i danas vlada atmosfera iz 17. veka, a od bezbroj trofeja koje je grof ulovio prolazi jeza. Franc je bio veliki ljubitelj umetnosti i sakupio je veliki deo rimske, kineske i grčke kolekcije. Obožavao je imperatora Hadrijana, a uspeo je da nabavi jednu od tri biste mladog Aleksandra Velikog sa nosom. Bio je oduševljen slonovačom i nadao se da će ovaj zanat zaživeti u njegovoj grofoviji. Pošto je trgovina slonovačom zabranjena, ovde se sada mogu kupiti predmeti od mamutovače, kojih je bilo mnogo na ovim prostorima.

Vino i kazino

Otmeni Vizbaden je od osnivanja, a zvanično postoji od 19. veka, bio mesto na kojem se dolazi da bi bio viđen. Ovde je vladao red, od luksuznog kur salona, preko otmenih hotela, diskrecije u kazinu, do velikog parka na koji se nastavlja sledeći, pa još jedan... Prirodno bogatstvo od 26 mineralnih izvora je mudro iskorišćeno, a ova banja je čuvena širom sveta ne samo zbog lečenja artitisa, plućnih bolesti i spa tretmana, već i po dijagnostici i bolnicama za odvikavanje (bogatih) od zavisnosti.

Pošto je bezbednost priroritet, ovde se od 1953. godine nalazi američka baza sa 16.000 vojnika zahvaljujući kojoj se Elvis Prisli oženio prvi put, pošto je suprugu Prisilu, ćerku oficira, upoznao u hotelu "Dorint". Prisli je samo jedna u nizu slavnih ličnosti koje su koračale parkom gde se tokom zime nalazi klizalište. Ovaj, po vinu poznati region, za ovakve goste ima i posebno vino - bez alkohola. 

Međutim, Gete je bio daleko čuveniji gost od svih prinčeva sveta koji su ovde dolazili, jer je Hesensko državno pozorište, otvoreno 1894. godine, bilo kulturni kompleks najvišeg ranga. U produžetku su Banjski dom i Kazino, koji je inspirisao Dostojevskog da napiše čuveni roman. Red se znao: svi šetaju petougaonom rutom - ulica Vilhemštrase, Dvorski trg na kojem je bilo sedište vojvode od Nasaua i Starom gradskom većnicom iz 1610. godine, gde se nalazi restoran sa najukusnijim kobasicama.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Vizbaden je od Frankfurta udaljen 20 minuta vožnje kolima ili vozom, ali je grad najlepše napustiti brodom koji krstari po obližnjoj Rajni. Do prelepog Rudeshajma, okruženog vinogradima u dolini Rajne, dolazi se nakon pola sata vožnje vozom (karta košta 15 evra). Tako rade američki turisti koji obožavaju ovo romantično selo. Od bajkovitog Rudeshajma do Koblenca (65 km) mogu se videti čak 24 zamka na Rajni. Ukoliko se, pak, krene ka brdu žičarom, može da se vidi spomenik Germanija, ali i dobar deo vinograda koji pokrivaju 85 odsto oblasti. Nedaleko, u dvorcu Joganisberg se i danas proizvodi vino Meternih, a 10 odsto od zarade se daje potomcima carske porodice. 

Pravoslavno groblje 

U Vizbadenu i danas postoji velika ruska zajednica koja je osnovana pošto je Vojvodstvo Nasau negovalo dobre odnose sa Rusijom. Vojvoda Adolf od Nasaua je svoju pokojnu suprugu, mladu rusku princezu Elizabetu Mihailovnu, koja je umrla na porođaju, sahranio na Nerovom brdu 1855. godine u ruskoj pravoslavnoj crkvi (po ugledu na Hrista spasa u Moskvi). Pored je pravoslavno groblje na kojem je sahranjen slikar Javlenski, članovi porodice Šeremetjevo...

Ime ruže

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Čuveni film "Ime ruže" snimljen je nedaleko, u benediktinskom manastiru Eberbah, koji potpuno odudara od veselog, vinskog okruženja. 

Manastir je napušten već dva veka i pretvoren u muzej, a hladnoćom i originalnošću na zanimljiv način pokazuje kakav je bio život benediktinaca koji su sa 14 godina napuštali toplotu, smeh, razgovor i sve radosti običnog života. Šon Koneri je spavao u ovom manastiru i išao na časove pevanja, a biblioteka je i danas zatvorena i ulaz je dozvoljen samo sa posebnom dozvolom.

]]>
Wed, 20 Mar 2019 23:49:53 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392954/romanticna-strana-nemacke-mesta-kao-iz-bajke.html
Zašto hoteli izbegavaju sobu broj 420? http://www.pressonline.rs/plus/kofer/394833/zasto-hoteli-izbegavaju-sobu-broj-420.html Broj 420 usko je vezan s kanabisom, s obzirom na to da je 20. april u SAD dan kada se slavi marihuana i uveliko se uživa u njoj. ]]> foto: b92.net

Iz tog razloga, neki hoteli na vrata ne stavljaju pločicu s brojem 420, već kombinaciju brojeva 419 + 1, kako bi izbegli povezivanje s marihuanom, ali i odgovorili goste sobe od pušenja. 

U drugim hotelima sobe s brojem 420 uopšte ne postoje, a one koje je imaju često ostaju bez broja na vratima jer zaljubljenici u "travu" neretko ponesu oznaku sa sobom kao suvenir. 

U jednom hotelu u Koloradu, pločica s brojem je toliko puta ukradena s vrata, da su vlasnici nakon poslednje krađe odlučili da reše probem tako što će broj jednostavno napisati na vrata. 

Amerikanci su očigledno sujeverni, jer 420 nije jedini "broj non grata". Poznato je izbegavanje ‘nesrećne’ trinaestice, pa mnogi hoteli nemaju sobu broj 13, a ne postoji ni 13. sprat.

]]>
Wed, 20 Mar 2019 01:02:57 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/394833/zasto-hoteli-izbegavaju-sobu-broj-420.html
Avantura: Boje i ukusi Maroka http://www.pressonline.rs/plus/kofer/393237/avantura-boje-i-ukusi-maroka.html Mnogo dugo sam imala želju da posetim Maroko. Smatrala sam je egzoitčnom zemljom, međutim kada sam se najzad našla tamo, shvatila sam da nije onakva kakvom sam je zamišljala. Nije egzotična, drugačija je od svega što sam mislila, čarobna je. ]]> foto: b92.net

Sređujemo vize na brzinu i još brže krećemo u sedmodnevnu ekspediciju zvanu Maroko. 

Let nas je vodio preko Tunisa. Obzirom da je bilo veoma toplo odlučujem da obučem suknjicu i majicu na bretele i ako znam da idemo u muslimansku zemlju u kojoj bi trebalo da poštujemo njihovu kulturu i način oblačenja. Verovala sam da ćemo sa aerodroma brzo stići u hotel, da ću se presvući i biti prikladno obučena, međutim… 

Letimo biznis klasom za Kazablanku i jedini smo u avionu bez ihrama. Svi ostali putnici bili su odeveni u tradicionalne duge bele haljine vraćajući se sa hodočašća u Meki, u Saudijskoj Arabiji. 

Na aerodromu nas čeka ogromna količina kanistara vode koja se specijalnim dozvolama prenosi iz Meke. Sveta voda.

 

Aerodrom Muhame V, sveta voda (Foto: Ivana Kovačević)
Aerodrom Muhame V, sveta voda (Foto: Ivana Kovačević)

 

Galoni i galoni vode stižu, a našeg prtljaga ni na vidiku. Zadržali smo se par sati na aerodromu, gledamo u traku za prtljag, ali naših kofera nigde. Ostajemo još neko vreme na aerodromu “Muhamed V”. Nada umire poslednja. Popunjavamo formulare za izgubljeni prtljag i odlazimo ka hotelu. 

Hrana i pivo leče sve, tako je bilo i ovog puta. Do kasnih sati prepričavamo današnje dogodovštine i odlazimo umorni na spavanje. 

Svanulo je vedro jutro. Iako imamo već dogovoren plan za taj dan prvo odlazimo na aerodrom da vidimo da li ćemo danas imati više sreće. Rekoh vam da sam oskudno obučena krenula na put. Tako je bilo i nardena dva dana, dok nam nisu vratili kofere. Kupujem maramu da se pokrijem koliko je moguće, ali mi se čini da to još više bode oči prolaznicima na ulici. Smejemo se i zafrkavamo na tu temu i ako mi baš i nije sve jedno. 

Lekcija za sledeći put naučena, na teži način al’ sta ću, ne bi se od mene ni očekivalo da budem kao sav normalan svet. 

Kazablanka je najveći grad Maroka, industrijski i ekonomski centar države. Centrom grada dominira francuska arhitektura. Spoj evropskog i afričkog senzibiliteta vidljiv je na svakom koraku. Prošetali smo gradom… Uočljiva je velika beda na ulicama, a onda se nađete u delu grada pored okeana gde sve blješti i sija i gde je raskoš ogromna.

 

Beda na ulicama Kazablanke (Foto: Ivana Kovačević)
Beda na ulicama Kazablanke (Foto: Ivana Kovačević)

 

Nije bilo planirano kupanje u okeanu, ali kada smo već tu, makar samo noge da pokvasimo. Nas petoro uskačemo u vodu i na nevericu ostalih uživamo u toplom okeanu. Mokri u autobus i posle kratke vožnje se nalazimo ispred fenomenalne građevine koje oduzima dah i po kojoj ću i pamtiti Kazablanku. 

Džamija Hasana II s minaretom visine 210 metara, druga po veličini džamija u svetu. U svakom trenutku je moguće da je poseti čak 250.000 ljudi. Nalazi se na improvizovanom poluostrvu i sa tri strane izgleda kao da lebdi iznad zemlje dok je talasi zapljuskuju. 

Lokalni vodič koji je oduševljen što smo iz Srbije i koji se divi Titu nas sprovodi u džamiju. Iako sam mislila, gledajući u plato i džamiju sa spoljne strane, da sam oduševljena, dah vam zastane još više kada pogledate i prošetate po unutrašnjosti džamije.

 

Džamija Hasana II, Kazablanka (Foto: Ivana Kovačević)
Džamija Hasana II, Kazablanka (Foto: Ivana Kovačević)

 

Carski gradovi Marakeš, Fes, Meknes i prestonica Rabat, najveće su blago ove zemlje koje i danas u svojim zidinama čuvaju tajne drevnih kraljevstava. One predstavljaju najvrednije bogatstvo Maroka. U njihovim medinama se vekovima ništa nije menjalo. Nalaze se pod zaštitom UNESCO-a. Unutar njih, u lavirintu uskih sukova, život sitnih zanatlija i trgovaca odvija se u sasvim drugom vrtlogu vremena, a samo nekoliko koraka nedaleko odatle nalaze se raskošni bulevari i zgrade moderne arhitekture. 

Iz Kazablanke krećemo ka Rabatu, glavnom gradu. 

Prošetali smo starim delom grada, Medinom. Rabat još zovu i beli grad. Veličanstveno lep i ponosan, Rabat svoje blago prikazuje iza tih zidina. Otišli smo i do Hasanove kule. To su zapravo ostaci minareta nedovršene džamije čija je izgradnja započeta još pre XII veka. Nikad nije završena, a zemljotres ju je dodatno uništio 1755. Ostao je samo deo minareta koji doseže do 44 metra u visinu. Džamija je trebalo da bude, posle Samare u Iraku, najveća bogomolja arapskog sveta. U Medini je najzanimljivija orijentalna pijaca, suk. Najviše su zastupljeni odevni predmeti, ali ima i svega drugog, hrane, začina, nameštaja, suvenira, zlatanog i srebrnog nakita, kože, kafića... U većini slučajeva morate da se cenkate, ali nema „vučenja za rukav“ i nametljivosti. Većina namernika i kupaca je lokalno stanovništvo. Žene većinom sa maramama koje pokrivaju kosu, tek vrlo, vrlo retko neka pokrivenog lica zarom. Turisti su zaista u manjini. Imam osećaj da smo utopljeni u gomili, da niko ne primećuje strance, da im ne poklanja neku napadnu, izuzetnu pažnju, uočljivi smo samo zbog smeha koji je gromoglasan. Uživamo svim čulima.

 

Rabat (Foto: Ivana Kovačević)
Rabat (Foto: Ivana Kovačević)

 

Posle šetnje sukom upustili smo se u šetnju gradom. Pojedine četvrti deluju evropski. Nove višespratnice spolja su nalik boljim evropskim stambenim zgradama kao i široki bulevari. 

Međutim, mauzolej Mohameda V, oca marokanske nezavisnosti, koji je izgradio njegov sin, kralj Hasan II dao je upečatljivu sliku koju nosimo iz Rabata. 

Proveli smo mnogo vremena komentarišući i beležeći lepotu enterijera: tavanice rađene od kedrovog drveta i mermernih podova. Ništa manje impresivan je i prilaz samom mauzoleju, plato sa desetinama stubova, fontanom i dva konjanika na ulazu.

 

Rabat, Mauzolej Muhameda (Foto: Ivana Kovačević)
Rabat, Mauzolej Muhameda (Foto: Ivana Kovačević)

 

Ručamo u tradicionalnom restoranu, puno salate, piletina, riba i voće. Ukusno je i volim da, kada se nalazim u stranoj zemlji, klopam isključivo njihovu hranu. Po principu - živi kao lokalac. Međutim, koriste miks začina koji je lep kada ga probaš pri prvom ili drugom obedu, ipak posle trećeg jela sve ti se čini da je istog ukusa. Jedeš, ali sva hrana u tanjiru miriše isto i ima isti ukus.

 

Foto: Ivana Kovačević
Foto: Ivana Kovačević

 

Fes, plavi grad. Podeljen je na tri dela. Stari deo grada – Fes el Bali, novi Fes- Fes-Jdid, i najnoviji deo Fesa- Ville Nouvelle. 

Prvo smo otišli na jednu visoravan iznad grada da sa visine pogledamo grad, da pokušamo da shvatimo šta nas očekuje. Međutim, kada uđete u grad, ulazite u vremeplov i od jednom vas grad premesti u daleku prošlost od koje zastaje dah i ne možete da verujete rođenim očima. Stari deo je u potpunosti očuvan srednjovekovni grad, zapravo, smatraju ga najbolje očuvanim istorijski gradom u celom arapskom i muslimanskom svetu. Medina će vas očarati arhitekturom.Ovde ćete bez problema lutajući lavirintom ulica (a ima ih oko 9.000) upoznati životni stil, veštine i kulturu koja se uspešno odupire modernizaciji. Svega ima ovde. Grnčari i keramičari su pravi čarobnjaci. Umetnost zanata pružiće vam uvid u veštine najrazličitijih esnafa.

 

Pogled na Fes (Foto: Ivana Kovačević)
Pogled na Fes (Foto: Ivana Kovačević)

 

Šetajući uskim uličicama izgubili smo pojam o vremena. Na koju god stranu da krenete naići ćete na nešto što dosad niste videli ili doživeli. 

Kožara u samom centru grada je na mene ostavila najveći utisak. Bazeni za štavljenje i farbanje kože različitim prirodnim bojama. Slušali smo priču ljubaznog domaćina koji nam je objasnio kako i na koji način se koža priprema, boji, suši a onda i obrađuje. Ono što je pod obavezno kada dođete ovde je - uzmite nanu koju vam ljubazni domaćini nude jer ni malo mio miris koji se širi ovde nije prijatan. Grize vam sluzokožu nosa i uvlači vam se pod kožu. Posle svega, razleteli smo se po radnji kupujući kožne predmete koji su ovde izrađeni. Takođe smo obišli i tekstilnu radnju, oblačili se i pravili reviju marokanske nošnje od predivnih materijala u najrazličitijim bojama, a potom gledali kako se ručno izrađuju tepisi i naučili da razlikujemo arapske od berberskih.

 

Farbanje kože (Foto: Ivana Kovačević)
Farbanje kože (Foto: Ivana Kovačević)

 

Klopa u tipičnom marokanskom restoranu, salate i specijaliteti od povrća kao predjela, masline, tažin ili kus kus, tipična berberska jela, potom voće i čaj od sveže nane. Kada smo izašli iz restorana grad je bio prazan, sve radnje zatvorene. Vreme je za odmor. 

Put nas dalje vodi preko planinskog venca Atlas. Najviši vrh je na 4.167 metara i razdvaja mediteran od Saharske pustinje. Lokalno stanovništvo su Berberi. 

U podnožju planine Atlas nalazi se Marakeš, crveni grad. Marakeš je više od grada, otkrili smo to kada smo u večernjim časovima došli do simbola grada, Trga Džema El Fna. A na trgu stotine improvizovanih restorančića, čajdžinica, krotitelji zmija, muzičari. Dokle god vam pogled doseže možete nešto interesantno da vidite na trgu. Haos vlada svuda, puno je ljudi i atmosfera je neverovatna.

 

Trg Džema El Fna (Foto: Ivana Kovačević)
Trg Džema El Fna (Foto: Ivana Kovačević)

 

Ujutru smo na istom ovom trgu zatekli pijacu sa najrazličitijom robom na tezgama. 

Marakeš je za razliku od ostalih gradova koje smo posetili pun turista iz svih krajeva sveta. Lutamo ulicama grada, obilazimo Botaničku baštu, paviljone, vrtove, dolazimo do džamije. Nije nam dozvoljeno da uđemo, pa virkamo unutra.

 

Marakeš, pijaca (Foto: Ivana Kovačević)
Marakeš, pijaca (Foto: Ivana Kovačević)

 

Marakeš je grad pun života. Iz njega možete da ponesete najživopisnije suvenire. Pepeo Yves Saint Laurent je posut gradom, to mu je bila poslednja želja.

 

Marakeš (Foto: Ivana Kovačević)
Marakeš (Foto: Ivana Kovačević)

 

Novi deo grada Gueliz je našminkan, podseća na evropske gradove. Šetajući njim spazili smo McDonalds. Ranije sam i sama grdila i prekoravala ljude koji u drugim zemljama konzumiraju ovu vrstu hrane, ali bili smo gladni. Već nedelju dana jedemo sličnu hranu i oči su nam se raširile kada smo ugledali hranu koju dobro znamo. 

Ukusi većine proizvoda koje smo kupili nisu bili isti na koje smo navikli, ali nije ni bilo bitno, glad je pobedila. Pojeli smo toliku količinu hrane… za neverovati. Posle smo pored bazena uživali u suncu i sumirali utiske.

 

U prodavnici tepiha (Foto: Ivana Kovačević)
U prodavnici tepiha (Foto: Ivana Kovačević)

 

Maroko će vam servirati i pokazati vam drugaciji način života. Da li će vam se taj stil dopasti? Sve zavisi od vas. Planine, pustinja, okean, gradovi, ljudi, zvuci, mirisi i boje ostaće zauvek urezani i vezani sa i u nama, kao i jedno prijateljstvo, prijateljstvo za čitav život. Hvala ti Maroko. 

]]>
Tue, 19 Mar 2019 01:11:25 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/393237/avantura-boje-i-ukusi-maroka.html
Najekscentričniji hoteli na svetu http://www.pressonline.rs/plus/kofer/266199/najekscentricniji-hoteli-na-svetu.html Klasični hoteli sa standardnim sobama, skoro identičnim restoranima i uobičajnom recepcijom možda su malo prevaziđeni, zbog toga se hotelijeri utrkuju da budu drugačiji, a mnogi su otišli toliko daleko da su postali jedinstveni na svetu. Iako je bilo teško odabrati najčudnije hotele, uspeli smo da izdvojimo neke, a vi u zavisnosti da li biste odseli u dizalici, na ledu, u vodovonoj cevi ili atomskom skloništu napravite izbor ]]> Adam & Eve

Osim što je najbolje dizajniran, „Adam&Eve“ proglašen je najseksi hotelom na svetu. Njegova specijalnost je organizacija najekscentričnijih venčanja: od izgovaranja sudbonosnog „da“ pod vodom do tajnog venčanja, uz zvuke violine na jahti, ili u balonu. Ako ste nekada u životu razmišljali kako bi izgledalo u raju, sada ne morate samo da zamišljate. Ovaj hotel u mestu Belek, nedaleko od Antalije je savremena verzija rajskog vrta sa sve anđelima, tačnije osobljem koje vam je na raspolaganju za sve želje, pitanja, prohteve. Kada uđete u apartman zaslepi vas belina, koju pomoću regulatora svetla možete „obojiti“ bojama svog raspoloženja. Ni ogledala koja vas svuda okružuju nisu tu bez razloga - sa njima nikada niste sami, objasnili su nam idejni tvorci koncepta. Uistinu, ko bi u raju želeo da bude sam?! I restorani su tu da ugode svim čulima: od „Blinda“ (gde sedite u mraku, a putem hrane vas usmerava vaš licni „anđeo“), pa do „Secreta“ koji vas uvodi u sve tajne vrhunske gastronomije. (adamevehotels.com)

Hotel Marques De Riscal

Vijugav, svetlucav titanijumski krov ovog hotela u severnoj Španiji izgleda kao da je neki div isparčao višebojni metal na trake i razbacao ih po krajoliku Rioha regije. Ovo izuzetno arhitektonsko dostignuće Franka Ogerija, čoveka koji je kreirao podjednako čudan, ali nadaleko poznat Gugenhajm muzej u Bilbaou, ugnezdilo se usred najbogatijih vinograda regije. Izgleda više kao skulptura nego hotel, ali ispod ovih purpurnih i zlatnih zavijutaka su 43 apartmana, restoran, bazen, fitnes centar i prodavnica. (www.starwoodhotels.com)

Pansion Kamerichs

Ako želite da vaš hotel nema zidove, pa ni krov, onda ljubazni domaćini nemačkog pansiona Kamerich imaju nešto za vas. Sobu je možda najbolje opisati kao vrt u čijem se centru nalazi krevet sa gvozdenom konstrukcijom, noćni stočić i stolica. Okvir za vrata je tu da doprinese irealnom doživljaju. Očigledno, mesto je idealno za egzibicioniste ili one koji su zaista i doslovno odani konceptu suživota sa prirodom. Ako želite, vlasnik Mari-Lujze Kamerihs će vam obezbediti retro spavacicu, a celokupan ugođaj hotela na otvorenom koštace vas 35 evra. (www.pension-kamerichs.de)

Hostel Jumbo

Volite da letite prvom klasom, ali nemate dovoljno novca? Pa, pozivamo vas u jedan od najzabavnijih hotelskih kompleksa koji se zove Jumbo i iako je u pitanju „Boing 747-200“ veoma je prijateljski nastrojen čak i prema onima koji imaju strah od letenja. Švedski hotelijer Oskar Dios setio se da otkupi ovaj avion koji nije bio korišcen za svoju osnovnu namenu pet godina i da ga pretvori u hotel. Dobra vest je da svi putnici imaju svoj krevet, cak i oni u ekonomskoj klasi. Hotel nudi 24 standardne sobe po ceni od 44 dolara, a ako možete da potrošite 345 dolara uživacete u luksuznom apartmanu koji se nalazi u kokpitu. (www.jumbohostel.com)

Wicklow Lighthouse

Ako tražite najromantičnije mesto u Irskoj, nema boljeg od ovog preuređenog svetionika sagrađenog još 1781 godine. Ova oktagonalna građevina visoka 30 metara ima samo šest soba, ali sa ukupno 27 prozora konstruisanih tako da pružaju nezaboravan pogled na more i okolinu. Sobe su veoma moderno opremljene, a do restorana vas deli samo 109 stepenica do vrha objekta. Ako žudite za savršenim begom od stvarnosti, ovo je pravi izbor, a i Dablin je veoma blizu (www.irishlandmark.com)

Zamak Muncaster

Verovatno ste već čuli da ima mnogo mesta na svetu koja nude natprirodna iskustva, ali kada su u pitanju hoteli, taj izbor je svakako zamak Muncaster u Velikoj Britaniji. Ne samo što je ova srednjovekovna tvrđava domaćin britanske Paranormalne konferencije, već nudi i specijalne usluge dozivanja duhova. Cena za grupu od šest osoba koje mogu odsesti u delu zamka gde ce ih dočekati duhovi, veštice i ostala družina je oko 700 dolara. Fino. Ali, ni upola toliko koliko izdašni, tradicionalni engleski doručak koji čeka goste jutro posle. (www.muncastercastle.co.uk)

Crane hotel

Volite da mislite o sebi kao o osobi koja voli da bude na visini zadatka? Onda će vam se sigurno svideti informacija da možete i da prespavate na visini i to u pravoj pravcatoj dizalici. Smeštena u luci Harlingen u Holandiji, ova dizalica ima dva lifta, izolovana staklom, velike, udobne krevete u sobama koje pružaju panoramski pogled na luku, mini bar, moderno dizajnirani nameštaj. Nadamo se da ste već shvatili - izgleda baš kao i život na visokoj nozi. I ono najzanimljivije: sami možete da pomerate svoju kabinu 360 stepeni da biste izabrali pogled koji vam najviše odgovara. Ako imate hrabrosti da upravljate sa 65.000 kilograma čelika i da izdvojite 319 evra za jednu noć u ovom hotelu, imaćete doživljaj za pamćenje. (www.vuurtorenharlingen. nl)

Das Park

Austrijski dizajner Andreas Štraus učinio je da pomislimo da je zaista sve moguće kada je odlučio da u gradiću Otenshajm odvodnu cev od devet tona preobrazi u prostor za spavanje širok dva metra, koji uključuje komforan krevet, ormarić i malecki prozor. Kupatila, bar i restoran su takođe blizu, a bukiranje se vrši isključivo Internetom. Gosti potom u mejlu dobijaju kod svojih vrata, a plaćanje je nikada lakše - u sobi ostavite sumu za koju mislite da je adekvatna spram dužine boravka. (www. dasparkhotel.net)

 

Hobbit Hotel

Ako ste voleli „Gospodara prstenova“, onda ćete obožavati priču o motelu Hobbit u Vudlin parku na Novom Zelandu. Zaobljene, podzemne ćelije, drveni nameštaj i travnjak na krovu, kao i kružni prozori i vrata dočaravaju hobit atmosferu i dizajn. Postoje dve kuće za šest osoba, sa dnevnom sobom i sopstvenom kuhinjom, a ako vam život ispod zemlje nije inspirativan, Vudlin park nudi smeštaj i u pravoj pravcatoj starinskoj železnickoj kociji i avionu „Bristol Freighter“ iz 1950.godine. (www.woodlynpark.co.nz)

Zero Hotel

Za one koji cene nešto stroži i određeniji pristup kada je u pitanju prenoćište, iznenadiće vest da u Švajcarskoj takav mogu da nađu i za 10 dolara za noć, ali samo pod uslovom da nemaju ništa protiv da prespavaju u adaptiranom atomskom skloništu. Ovaj hotel u slikovitom gradicu Sevelen, udaljenom od Ciriha samo sat vremena, isprva je zamišljen kao umetnički projekat Franka i Patrika Rikina, ali su se oni toliko oduševili mogućnostima objekta da su odlučili da ga pretvore u hotel. Ponosno su ga proglasili prvim hotelom na svetu sa 0 zvezdica i plasirali kao fantastičan izbor u vremenu finansijske krize. Za pomenuti novac dobijate komforan krevet i zajednicki tuš, a za doplatu od 30 dolara dobijate posebnu sobu. Grejanje je jedan od najvećih izazova ovog hotela, tako da svaki gost dobija flaše sa vrelom vodom i par papuča za hodanje po hladnom podu. Čepići za uši su takođe dar hotela, da biste se zaštitili od buke koja dolazi od komplikovanog ventilacionog sistema. (www.null-stern-hotel.ch)

WhitePod

Ako vam se od pomisli na kampovanje na pola puta ka zaleđenim Švajcarskim planinama zaledi krv u žilama, obratite pažnju na ljupki eko kamp Whitepod u Les Cerniersu, koji objedinjuje sve čari zimskog kampovanja ušuškanog u fenomenalan nivo luksuza. Svih 12 NASA dizajniranih platnenih kreacija ima standard kao i svaki spejs šatl, ali i mogućnost da odoli ledenim vetrovima brzine i do 180 kilometara na sat. U šatorima vas čeka komforan ležaj, tuš, peć na drva, ogromni prozori sa kojih se pruža predivan pogled. Cena jednog je od 100 dolara za noć. (www.whitepod.com)

Ice hotel

Možda jedini hotel na svetu koji se rekonstruiše baš svake godine smešten je u švedskom selu Jukasjarvi, oko 200 kilometara unutar Arktičkog kruga. Da bi dobio svoj pravi oblik, potrebno je oko dve hiljade tona čistog leda sa reke Torne. Osim raznih aktivnosti na ledu, hotel nudi i nesvakidašnju kuhinju, ne samo posebnu po lokalnim „sastojcima“ kao što su, na primer, irvasi i losovi, vec i po serviranju u ledenom posuđu. Posle večere, Absolut bar je prirodan izbor da bi se probio led. (www.icehotel.com)

Quinta Real Zacatecas

Ovaj luksuzni kompleks izgrađen je u okviru rekonstruisane San Pedro arene za borbu bikova iz 19. veka u meksičkoj državi Zakatekas. Danas, kompleks je poznatiji po svojoj više puta nagrađivanoj arhitekturi nego po matadorima i bikovima. Hotel ima 49 apartmana u kolonijalnom stilu, a predsednički apartman ima čak tri spavaće sobe, đakuzi, dnevnu sobu i poseban salon za VIP goste. (www.quintarealhotels.com)

 

Dog Bark Park Inn

Za neke je pas najbolji prijatelj, a za neke savršeno mesto da se naspavaju, ako su umorni kao psi. U američkom mestu Ajdaho, divovski drveni bigl dominira krajolikom. U pitanju je Dog Bark Park Inn, bed-and-breakfast hotel, čija cena krece od 93 dolara za noć. Enterijer nastavlja u kucecem stilu: od salona u glavi psa do dekoracija u obliku pseće hrane. Kreator ovog pomalo ludog koncepta je arhitekta Denis Frensis, koji još od 1995. izrađuje statue i druge predmete od drveta. On kaže da smatra svojim najvećim dostignućem to što uspeva da ljude smesti u pseću kućicu. (www.dogbarkparkinn.com)

The Galactic

Izgleda da se svake godine hotelijeri utrkuju koji će nas iznenaditi novim čudom. Poslednji je The Galactic Suite koji sa početnom investicijom od 4 miliona dolara obećava univerzum u malom. Sigurno se pitate kako izgleda soba ovog hotela? Pa, nalik starinskoj svemirskoj stanici u koju mogu da stanu dva para i pilot/astronaut. Paket uključuje četiri noći, jednu vožnju po svemiru i 18 nedelja treninga za taj poduhvat na jednom ostrvu. Samo fantazija, ili će i najveci snovi zaljubljenika u svemir biti ostvareni?

Hotel Liberty

Pretvaranje zatvora u hotel je veliki biznis, a jedan od najboljih svetskih primera za to nalazi se u Bostonu. Zatvor iz 19. veka je odlukom saveznog suda zatvoren 1990. godine jer nije po meri zatvorenika i sedamnaest godina kasnije - i dodatih 150 miliona dolara - ovaj zatvor postao je mesto na kojem treba biti viđen - Liberty hotel. Ultra trendi restoran Alibi i restoran italijanske kuhinje Scampo imaju takvu reputaciju da ih je magazin Esquire nedavno proglasio jednim od najboljih. Iznad ovih restorana je 298 soba tako dobro dizajnerski upakovanih i opremljenih da mogu da se porede sa najpoznatijim hotelima na svetu. (www.libertyhotel.com)

Sala Silvermine

Još jedan dokaz nepresušne inspiracije hotelijera je luksuzno zdanje 155 metara ispod zemlje na bivšem nalazištu srebra u Švedskoj, koje ima 15 duplih soba iznad zemlje i ekskluzivan apartman ispod. Ako budete rezervisali ovaj hotel, ne propustite da pitate za „minsku“ turu - kroz tunele, kaverne i mračna jezera. (www.salasilevrgruva.se)

Pixel Hotel

Iz iste zemlje, ali iz Linca, dolazi nam još jedan neobičan koncept: u Pixel hotelu možete birati šest različitih soba i to na različitim lokacijama u gradu. Zbunjeni? Pa, mogli biste da budete. Jer, među ponudenim opcijama smeštaja pominju se i stolarska radionica, stara menza, jedna galerija, pa čak i brod. Svi ovi lokaliteti preuređeni su tako da odgovore svim zahtevima i standardima koje jedan apartman treba da ponudi, a to potvrđuje i cena od 165 dolara za noć. (www.pixelhotel.at)

]]>
Mon, 18 Mar 2019 00:09:01 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/266199/najekscentricniji-hoteli-na-svetu.html
Pet stvari zbog kojih nikada nećete zaboraviti Portugal http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392512/pet-stvari-zbog-kojih-nikada-necete-zaboraviti-portugal.html Zemlja fada, odlične hrane i još boljeg vina, ali i zemlja hiljadu plaža, živopisnih sela i starih gradova, trebalo bi pre ili kasnije da se nađe na listi želja svakog putnika. ]]> foto: b92.net

Portugal nudi mnogo toga, ali smo odabrali pet stvari koje bi trebalo da iskusite na krajnjem zapadu Evrope.

1. Posetite Piodao

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Smešten u srcu zemlje, Piodao je poznat kao jedno od najživopisnijih sela u Portugalu. Njegova arhitektura i izgled su jedinstveni, a ljubazni domaćini rado će vas primiti u ovaj srednjovekovni raj na brdu.

2. Istražite palatu Pena

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Nalazi se u gradiću Sintri, koji je danas zapravo već deo Lisabona. Na samom vrhu jednog brežuljka nalazi se ova prelepa palata sagrađena na ruševinama samostana, a svojevremeno je bila letnjikovac kraljevske porodice. U potpunosti je očuvana i obnovljena za posetioce.

3. Otputujte na Azore

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Ovaj arhipelag uživa autonomiju, a čini ga ukupno devet ostrva. Zbog vulkanskog porekla izgleda neverovatno, a toliko je zelenila da imate utisak da ste stigli u Irsku. Ovde se možete baviti gotovo svim oblicima rekreacije: golfom, ronjenjem, plivanjem, jedrenjem ili pešačenjem na dugim rutama… Takođe, nije loš ni noćni život u većim gradovima.

4. Provedite koji dan u Portu

Foto: Thinkstoc
Foto: Thinkstoc

 

Svi obično navale na Lisabon, ali i drugi najveći grad u zemlji Porto nudi mnogo toga. Jedan je od najstarijih gradova Starog kontinenta, a njegov stari grad je pod zaštitom Uneska. Istorijski spomenici, galerije i muzeji nalaze se na svakom koraku, a Porto je prepun mesta na kojima možete uživati u sjajnoj hrani i dobrom vinu (Porto).

5. Lisabon

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
 


I naravno, šteta bi bila otići u Portugal i ne videti Lisabon, metropolu i najveći grad. Oni koji su ga posetili zaklinju se da je jedan od najlepših gradova sveta, dragulj arhitekture. Muzeji, istorijske građevine čekaju ljubitelje umetnosti, a oni koji vole da dobro pojedu i popiju potražiće neki dobar restoran ili bar. Srećom, mnogo je više dobrih nego loših, pa izbor teško može biti pogrešan.

]]>
Thu, 14 Mar 2019 23:54:55 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392512/pet-stvari-zbog-kojih-nikada-necete-zaboraviti-portugal.html
Grad koji se usudio da se suprotstavi velikom Rimu http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392418/grad-koji-se-usudio-da-se-suprotstavi-velikom-rimu.html Ako pitate prosečnog Italijana za Norbu, verovatno će vam reći da nikada nije čuo za taj nekada živahan latinski grad, smešten pedesetak kilometara južno od Rima. ]]> foto: b92.net

Smešten na rubu litice planinskog lanca Lepini, u regiji Lacio, Norba, odnosno njene ruševine, jedan su od najbolje očuvanih primera gradskog planiranja u poslednjih nekoliko stotina godina. 

Njegov položaj je gotovo neprobojan, okružen zidom izgrađenim od krečnjačkih stena, sa samo jednim načinom ulaska u grad i izlaska iz grada. Mesto nadgleda nekadašnju močvaru inficiranu malarijom, čije je isušivanje naredio Musolini tridesetih. 

Položaj grada bio je savršen za nadgledanje zaliva, uočavanje gusarskih brodova i neprijateljskih snaga, uključujući i one iz obližnjeg Rima. Nekoliko stražarskih kula, koje i danas postoje, verno podsećaju na slavnu prošlost grada.

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Prema mitu, džinovski ljudi poznatiji kao Kiklopi, podizali su ogromne stene kojima su izgradili zid koji okružuje 38 hektara širok poligon na kojem se smestio grad. Ovi blokovi od tamnosivog krečnjaka izdržali su test vremena, preživeli brojne pljačke, zemljotrese i poplave. U periodu kada je močvarom vladala malarija mnogi stanovnici ovog područja su zaklon potražili unutar antičkih zidina Norbe. 

U ruševine može da se uđe kroz glavni ulaz Porta Mađore, gde vam se grad pruža kao na dlanu. Gomile kamenja koje predstavljaju osnove nekadašnjih domova, prodavnica i ostatke 13 metara visokog tornja danas su obrasle u zelenilo, a od poznatih termi ostale su samo duboke jame bez vode. 

Pre nekoliko hiljada godina, nakon što je pobegao iz Troje u plamenu, junak Eneja zaustavio se na obližnjoj obali, a njegovi i potomci njegovih sledbenika učestvovali su u izgradnji grada. Do 5. veka pre nove ere ovo područje je nastanila latinska kolonija čiji su stanovnici profitirali od strateškog položaja grada.

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Stanovnici latinske kolonije Norbe odbili su da se poklone velikom Rimskom carstvu. Udruživši snage sa još tridesetak lokalnih plemena, formirali su Latinski savez, konfederaciju koja im je garantovala zaštitu u regionu. Ova grupa sukobila se s Rimom početkom 5. veka pre nove ere, u jednoj od mnogih bitaka između zaraćenih strana. 

Nekoliko vekova kasnije stanovnici Norbe našli su se na gubitničkoj strani prvog građanskog rata u Rimu. Mesecima su se borili protiv nemilosrdnog rimskog generala Sule, koji je tražio da se Rim iz republike vrati na diktaturu. Kada je postalo jasno da je nada izgubljena, stanovnici Norbe odlučili su da će radije umreti nego pasti u ruke neprijatelja. Zapalili su svoje kuće i odlučili da počine samoubistvo tako što će biti živi spaljeni. U potrazi za skrivenim zlatom i dragim kamenjem, Rimljani su ostali razočarani, ne nalazeći ništa osim pepela. 

Danas samo stablo hrasta čuva od pada u provaliju. Umesto važnog istorijskog lokaliteta, Norba je postala popularno mesto gde avanturisti dolaze sa opremom za paraglajding kako bi skočili s ruševina hrama i klizili iznad Tirenskog mora. Nekada smrtonosna močvara, ispod litice na kojoj se nalazio grad, postala je plodna plantaža kivija s koje dolaze neki od najsočnijih primeraka ovog voća.

]]>
Thu, 14 Mar 2019 03:08:10 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392418/grad-koji-se-usudio-da-se-suprotstavi-velikom-rimu.html
Šta kaže vaš horoskopski znak, kuda ovog leta http://www.pressonline.rs/plus/kofer/265668/sta-kaze-vas-horoskopski-znak-kuda-ovog-leta.html Ako ste u dilemi oko destinacije za ovo leto, pročitajte naš horoskop i budite sigurni da ćete izabrati mesto koje tačno odgovara vašem karakteru. ]]>
Ovan

Ovnovi vole avanturu i uživaju u neobičnim stvarima kao što je skijanje na vodi, planinarenje ili krstarenje u specifičnom ambijentu.

Bik

Bikovi su opušteni, vole egzotične destinacije na kojima se osećaju prijatno. Pokušajte da odete na mesto koje je poznato po dobroj hrani i prelepom pejzažu kao što je neko ostrvo u Grčkoj.

Blizanci

Blizanci vole zauzetost, stoga planirajte destinaciju koja je dosta sadržajna i može da vam okupira vreme. Za pripadnike ovog znaka u obzir dolaze samo plaže na kojima mogu da surfuju, skijaju na vodi i dobro se zabave.

Rak

Rakovi vole udobnost i da su okruženi ljudima koje vole, posebno pored vode. Razmislite o iznajlmljivanju kuće na moru, jezeru sa društvom ili pak, dragim.

Lav

Lavovi vole glamur i mnoštvo ljudi. Idealno mesto za pripadnike ovog znaka jesu gradovi sa bogatim noćnim životom, koji imaju pregršt fensi klubova i restorana kao što je Las Vegas.

Devica

Device su fenomenalno organizovane i obožavaju da istražuju nove stvari. Idealan odmor podrazumeva kombinaciju upražnjavanja joge i novih avantura. Moderan hotel na neobičnoj destinaciji je pravi izbor za sve device.

Vaga

Vage su romantične i vole da su okružene ljudima. Pošto svaka vaga voli da se mazi idealan odmor prvenstveno podrazumeva hotel resort za dnevnim masažama uključenim u aranžman, pa tek onda sve ostalo.

Škorpija

Škorpije su strastvene i pametne, a posebno obožavaju druge kulture. Odvojite nedelju ili dve i uputite se na neko egzotično mesto i u oblizaka ukljčite zabačene barove i restorane u kojima ćete posebno uživati.

Strelac

Stelčevi žive za putovanja. Velika prostranstva kao što su salaši idealne su opcije za pripadnike ovog znaka koji voli slobodu i otvoren prostor.

Jarac

Jarčevi vole da napune baterije na mestima koja odišu istorijom. Kombinacija modernosti, istorije i odmora je definitivno prava stvar. Siclija možda?

Vodolija

Vodolije interesuju jedinstvena mesta i upoznavanje novih ljudi. Odlučite se za malo poznato mesto gde se skupljaju lokalci.

Ribe

Ribe se odlučuju za destinacije koje će ih ispuniti i smiriti. Ribe se i u Njujorku i u banji mogu osećati kao kod svoje kuće.

]]>
Tue, 12 Mar 2019 23:54:19 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/265668/sta-kaze-vas-horoskopski-znak-kuda-ovog-leta.html
Deset zanimljivosti koje niste znali o Irskoj http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392844/deset-zanimljivosti-koje-niste-znali-o-irskoj.html Irska je evropska država koju zbog zadivljujućih prirodnih lepota nazivaju još i smaragdnim ostrvom. Predstavljamo vam deset manje poznatih činjenica o ovoj veličanstvenoj zemlji. ]]> foto: b92.net

1. Dablin se ponosi činjenicom da ima jedan pab na svakih 100 stanovnika glavnog irskog grada. Najstariji irski pab – "Šonov bar" – nalazi se u gradu Atlon, a veruje se da potiče iz 900. godine. 

2. Prosečni Irac svake godine popije oko 95 litara piva, pa se tako zemlja nalazi na šestom mestu najvećih konzumenata ovog pića u Evropi. Više piva popije se u Češkoj, Nemačkoj, Austriji, Estoniji i Poljskoj. 

3. Maj je, u proseku, najsuvlji mesec u godini. Ovo je vrlo koristan podatak ako planirate da posetite ovu predivnu zemlju. 

4. Irci nakon odlaska u penziju najčešće odlaze na Kanarska ostrva. 

5. Irska ima najmanji broj prijavljenih viđenja neidentifikovanih letećih objekata (NLO) na nebu od svih evropskih zemalja.

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

6. Belu kuću dizajnirao je irski arhitekta Džejms Hoban, koji je iz mesta Kalan u Kilkeniju emigrirao u SAD nakon završetka Američkog rata za nezavisnost. 

7. Irska je 2002. godine bila prva zemlja u svetu koja je uvela porez na plastične kese koje mogu da se nabave u prodavnicama i supermarketima. 

8. Mukanagederdauhaulia je priobalni gradić u grofoviji Galvej, koji nosi titulu mesta s najdužim imenom u Irskoj. 

9. Drišin je nacionalno irsko jelo. Reč je tipu krvavice koja se pravi od svinjskog mesa, kravlje, svinjske i ovčije krvi, hleba, zobenih pahuljica i masnoća. 

10. Termin bojkot dolazi od irskog kapetana Džejmsa Bojkota. Prvi put je zvanično upotrebljena u članku magazina Inter-oušn 12. oktobra 1880. godine.

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

.

]]>
Tue, 12 Mar 2019 00:24:53 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392844/deset-zanimljivosti-koje-niste-znali-o-irskoj.html
BUDITE OPREZNI: Ovo su najjeftiniji, ali i rizični gradovi za život! http://www.pressonline.rs/plus/kofer/356012/budite-oprezni-ovo-su-najjeftiniji-ali-i-rizicni-gradovi-za-zivot.html Pre nekoliko dana pisali smo o najskupljim gradovima sveta, ali naravno, postoji i druga strana medalje. ]]> Najjeftiniji gradovi sveta za život locirani su u Aziji, Severnoj Africi i Južnoj Americi, ali ako na ovu listu gledate kao na podsticaj da organizujete neko niskobudžetno putovanje, budite oprezni!

Neki od gradova na listi Top 10 najjeftinijih, „titulu“ su poneli zbog političkih i ekonomskih problema na ovim destinacijama, pa i putovanja tamo nose sigurnosni rizik.

Na prvom mestu ove neslavne liste našao se Karači u Pakistanu, a za njim slede Bangalor u Indiji i Karakas u Venecueli.

Iako se radi o najjeftinijim gradovima, za sva tri prvoplasirana može se reći da većina njihovog stanovništva nema dovoljno sredstava da namiri ni svoje osnovne životne potrebe.

A evo i kompletne liste Top 10 najjeftinijih gradova za život na svetu:

Karači, Pakistan

Bangalor, Indija

Karakas, Venecuela

Mumbaj, Indija

Čenaj, Indija

Nju Delhi

Teheran, Iran

Damask, Sirija

Katmandu, Nepal

Alžir, Alžir

]]>
Mon, 11 Mar 2019 00:24:06 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/356012/budite-oprezni-ovo-su-najjeftiniji-ali-i-rizicni-gradovi-za-zivot.html
Punih 25 godina ova zemlja samo napreduje: Kod njih nikad neće biti krize http://www.pressonline.rs/plus/kofer/391742/punih-25-godina-ova-zemlja-samo-napreduje-kod-njih-nikad-nece-biti-krize.html Analitičari im predviđaju godine pune blagostanja. ]]> foto: stil.kurir.rs

Australijska privreda zabeležila je snažan rast u četvrtom kvartalu prošle godine, čime je ova resursima bogata ekonomija nastavila 25-godišnji period bez recesije.

To je približava rušenju rekorda Holandije kada je u pitanju neprekidni ekonomski rast u modernom periodu. Rekord „Lala“ je postavljen između 1982. i 2008. godine, a Australiji nedostaje još samo jedan kvartal rasta kako bi ga dostigla.

Australijska ekonomija je pala u trećem prošlogodišnjem tromjesečju, ali iznenađujući oporavak u četvrtom je vratio godišnje pokazatelje na stopu rasta od 2,4 posto. Oporavak se pre svega zasniva na snažnom izvozu i rastu lične potrošnje.

Australija nije bila u recesiji, koja se definiše kao dva uzastopna tromesečja s negativnim stopama rasta, od juna 1991. godine.

"Izgledi za ovu godinu su prilično pozitivni“, izjavio je analitičar iz investicione kuće AMP Capital Shane Oliver. "Vidimo porast u obimu izvoza, kao i veliki skok u cenama ključnih sirovina“, kaže Oliver.

Rast BDP verovatno bi trebalo da se vrati na stopu od 2,5, možda i 3 posto tokom ove godine. Australijska centralna banka stopu rasta za 2017. procenjuje na oko 3 procenta, zahvaljujući oporavku cena sirovina.

]]>
Fri, 8 Mar 2019 00:32:05 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/391742/punih-25-godina-ova-zemlja-samo-napreduje-kod-njih-nikad-nece-biti-krize.html
Nikada nećete pogoditi koja je najposećenija turistička atrakcija na svetu! http://www.pressonline.rs/plus/kofer/303038/nikada-necete-pogoditi-koja-je-najposecenija-turisticka-atrakcija-na-svetu.html Jedna od najposećenijih turističkih atrakcija na svetu je - tržni centar. I to ne bilo koji - već najveći svetski tržni centar u Dubaiju. ]]> Godišnje, taj ogromni tržni centar poseti 75 miliona turista - što znači da se tu odigrava više pešačkog saobraćaja nego na Ajfelovoj kuli, Nijagarinim vodopadima i Diznilendu zajedno, piše Si-En-En (CNN). 

Naravno, tržni centar u Dubaiju nije "običan". U Ginisovoj knjizi rekorda zabeležen je kao najveći na svetu, jer je ceo objekat, sa pratećim sadržajima, smešten na 1.124.000 kvadratnih metara! 

Otvoren je 2008. godine, a u njemu je smešteno 1.200 prodavnica, ledena pista olimpijskih dimenzija, akvarijum, najveća prodavnica obuće na svetu, 14.000 parking mesta i simulator za letenje "boingom 737"

Izgradnja je koštala 20 milijardi dolara, a na poslovima u tržnom centru angažovana je cela "armija ljudi" - njih 20.000! 

Samo na čišćenju unutrašnjosti radi 100 ljudi, koji brišu, usisavaju i glačaju tržni centar posle zatvaranja - radno vreme je do 22 sata radnim danom, a vikendom do ponoći. 

Još veći posao imaju radnici na održavanju pratećih objekata i terena. Veštačko jezero i fontana zahtevaju svakodnevno održavanje, jer pustinjska klima podrazumeva stalno "peščano zagađenje". Radnicima "od krvi i mesa" u tom poslu pomaže i mali robot - usisivač koji čisti dno jezera.

]]>
Thu, 7 Mar 2019 02:20:42 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/303038/nikada-necete-pogoditi-koja-je-najposecenija-turisticka-atrakcija-na-svetu.html
Život u oblacima: Pogledajte lepote najvišeg sela u Evropi http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392307/zivot-u-oblacima-pogledajte-lepote-najviseg-sela-u-evropi.html Selo Ušguli u Gruziji smešteno je na 2.191 metara nadmorske visine. Skriveno između predivnih planinskih predela, ovo najviše selo u Evropi oduzima dah turistima. ]]> foto: b92.net

Ušguli se sastoji od četiri manja sela, a to su - Žibijani, Čvibijani, Čažaši i Murkmeli. Selo izgleda donekle zapušteno što ne čudi s obzirom na njegovu odsečenost od sveta, a u njemu vlada stari gruzijski, tradicionalan način života. 

U Ušguliju živi oko 200 veoma gostoprimljivi stanovnika. Takođe postoji i škola, jer deca ne mogu da putuju do neke druge škole. 

Do sela se dolazi autom, a samo pravi avanturisti sedaju na bicikl kako bi posetili Ušugli. 

Osim škole, u selu se nalazi i kapelica stara skoro 1.000 godina, a deo objekata je i pod zaštitom Uneska. Najkarakterističniji objekti su fortifikacione kule. 

Selo je okruženo predivnim planinskim predelima, a sneg prekriva čitavu oblast oko 6 meseci godišnje.

]]>
Wed, 6 Mar 2019 00:21:11 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/392307/zivot-u-oblacima-pogledajte-lepote-najviseg-sela-u-evropi.html
BLIŽE NAM JE NEGO ŠTO STE MISLILI: Najbolji grad za život na svetu je!? http://www.pressonline.rs/plus/kofer/354926/blize-nam-je-nego-sto-ste-mislili-najbolji-grad-za-zivot-na-svetu-je.html Šta mislite, ko je zauzeo prvo mesto na ovoj listi? ]]> Beč već godinama unazad osvaja prvo mesto na listi gradova najpogodnijih za život.

Ovog puta slede ga Cirih, Okland, Minhen, Vankuver, Dizeldorf, Frankfurt, Ženeva, Kopenhagen i Sidnej. 

“Evropski gradovi rangirani su visoko jer su bezbedni i na dobrim lokacijama. Imaju dobre bolnice i škole, kao i javni prevoz", objašnjava Kejt Ficpatrik iz kompanije Mercer, koja je ispitala 440 gradova iz celog sveta. 

PROČITAJTE JOŠ:

MART JE IDEALAN ZA PUTOVANJA: Destinacije koje možete posetiti u ovom mesecu!

PROFESIONALNI PUTNIK: Saznajte da li ste rođeni da putujete!

OBILJE LUKSUZA I NEREALNO VISOKE CENE: Ovo je NAJSKUPLJI grad na svetu!

Gradovi su ocenjivani u 10 kategorija među kojima su bile i one vezane za zdravstvenu negu, javni prevoz, zagađenost i slično. 

Beograd je 141. na toj listi, dok je od gradova iz regiona najbolje plasiran Zagreb – 97. Skoplje je zauzelo 159, Sarajevo 161, a Ljubljana i Budimpešta 75. poziciju. 

Veliko iznenađenje su London i Njujork, koji su zauzeli tek 40. i 44. mesto, a najgori gradovi za život su, između ostalih, Damask, Kinšasa, Brazavil, Port o Prens i Bagdad.

]]>
Tue, 5 Mar 2019 00:02:49 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/354926/blize-nam-je-nego-sto-ste-mislili-najbolji-grad-za-zivot-na-svetu-je.html
MART JE IDEALAN ZA PUTOVANJA: Destinacije koje možete posetiti u ovom mesecu! http://www.pressonline.rs/plus/kofer/354898/mart-je-idealan-za-putovanja-destinacije-koje-mozete-posetiti-u-ovom-mesecu.html Mnogi od nas podcenjuju mart kao mesec za putovanje. ]]> To je uglavnom zato što je teško predvideti kakvo nas vreme očekuje: jer više nije zima, ali ni proleće nije baš stiglo… Ali možda ćete promeniti mišljenje kada vam ukratko predstavimo ovih pet destinacija i razloge zašto ih vredi posetiti baš u martu.

Indija, festival Holi (6. mart)

Hindiustički festival boja je vrhunski izgovor za dobru zabavu. Proslavlja dolazak proleća i pobedu dobra nad zlom, a uključuje bacanje praha u boji, međusobno polivanje vodom i generalno, dobro raspoloženje. Iako se orginalno proslavlja u Indiji i Nepalu, odskoro se slične manifestacije organizuju i u velikim evropskim gradovima. Ako vam je Indija predaleko, Holi festival se proslavlja i u Berlinu i Londonu.

Dablin ili Njujork, Dan svetog Patrika (17. mart)

Dan svetog Patrika posvećen je hrišćanskom misionaru koji je živeo pre oko 1.500 godina, i od verskog praznika postao je globalna svetska žurka. Sveti Patrik proslavlja se paradama i zabavama na kojima se toči viski i naravno, sluša irska muzika. U Dablinu, Londonu i Njujorku slavlje traje tri dana, od 14. do 17. marta, a iako su ovaj irski praznik u SAD sa sobom doneli irski doseljenici, on je postao jedan od zaštitnih znakova Njujorka, sa čuvenom paradom na Petoj aveniji, u kojoj učestvuje 250.000 hiljada ljudi.

Japan, cvetanje trešnjevog cveta 

Sakura, kako Japanci zovu trešnjev cvet, u ovoj istočnoazijskoj zemlji cveta u martu, a nežni ružičasti cvetovi tokom marta izazivaju kolektivnu euforiju cele nacije. Cvetanje trešnje se pomno iščekuje i mediji tokom celog dana prenose najnovije vesti na ovu temu. U Tokiju su, na primer, park Ueno i bašta Shinjuku Gyoen mesta na koja treba da se zaputite ukoliko želite da uživate u najlepšem pogledu na ovu atrakciju.

Francuska, Snowboxx, (21 – 28. mart)

Čuveni muzički festival Snowboxx se ove godine iz Andore preselio u francuski ski rozort Alpe d’Huez. Pored uživanja u skijanju i muzičkim koncertima na otvorenom, ovde vas očekuju i brojni drugi sadržaji kao što su roštilji, bazari i noćne žurke u bazenima na otvorenom.

Nepal, treking

Temperature i ostali vremenski uslovi u Nepalu trenutno su optimalni za treking, pa ako ste planirali da nekada u životu krenete u ovakav poduhvat i u odgovarajućoj ste formi, mart je pravo vreme za to. Za treking po Himalajima postoje mnoge rute, a najpopularnije su Everest Base Camp trek i Annapurna Sanctuary trek.

]]>
Sun, 3 Mar 2019 21:39:23 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/354898/mart-je-idealan-za-putovanja-destinacije-koje-mozete-posetiti-u-ovom-mesecu.html
Zemlja dobre energije i najbolje medicine: Sve što niste znali o Kubi http://www.pressonline.rs/plus/kofer/385554/zemlja-dobre-energije-i-najbolje-medicine-sve-sto-niste-znali-o-kubi.html Fidel Kastro je rođen na petak 13. Takođe, jednom prilikom je izjavio da uštedi 10 radnih sati zato što se ne brije, a na njega je pokušano čak 637 atentata. ]]> foto: stil.kurir.rs

Kuba, država i arhipelag u severnim Karibima koja se nalazi između Karipskog mora, Meksičkog zaliva i Atlantskog okeana, spada u najposećenije zemlje sveta s obzirom na to da je na godišnjem nivou poseti oko dva miliona turista. Severno od nje nalaze se Sjedinjene Američke Države i Bahami, na zapadu Meksiko, na jugu Kajmanska ostrva i Jamajka, na jugoistoku Haiti.

U nastavku pročitajte 30 zanimljivih činjenica o ovoj, zvanično ateističkoj državi, poznatoj po burnoj prošlosti.

1. Kuba je jedna od dve države u kojima se ne prodaje najpoznatije bezalkoholno gazirano piće Koka-kola. Druga država je Severna Koreja.

2. SAD na teritoriji Kube poseduje bazu Guantanamo, za koju Amerikanci plaćaju 4.084 dolara, odnosno 3.329 eura na mesečnom nivou. Država Kuba još uvek nije naplatila niti jedan jedini ček od te neobične rente.

3. Kada je imao 12 godina, Fidel Kastro je napisao pismo tadašnjem američkom predsedniku Ruzveltu, u kojem ga je zamolio da mu pošalje novčanicu od 10 dolara jer je nikada nije video.

4. Pre nego što je uspostavio embargo na kubanske proizvode, američki predsednik Džon Kenedi kupio je 1.200 kubanskih cigara.

5. Kuba je zemlja sa verovatno najvećom stopom pismenosti na svetu, sa 99,8 odsto pismenog stanovništva.

6. Fidel Kastro je rođen na petak 13. Takođe, jednom prilikom je izjavio da uštedi 10 radnih sati zato što se ne brije, a na njega je pokušano čak 637 atentata.

7. Danas se na ulicama Kube mogu videti automobili iz 50-ih godina koji su i dalje u voznom stanju. Naime, kupovina ličnog automobila je u potpunosti zabranjena i on se može posedovati jedino ako ga je osoba nasledila iz razdoblja od pre 1959.

8. Ukoliko se nalazite na Kubi i stopirate, državna vozila su u zakonskoj obavezi da se zaustave i pokupe vas.

9. Mobilni telefoni su u ovoj državi bili zabranjeni sve do 2008. godine.

10. Samo pet odsto Kubanaca ima pristup internetu, pošto je za tako nešto potrebna posebna dozvola. U suprotnom, kazne su i do pet godina zatvora.

11. Za vreme Kubanske krize, na ostrvu se nalazilo više od 150 nuklearnih bombi.

12. Na Kubi ima toliko doktora da je država prinuđena da im nalazi posao u inostranstvu.

13. Sa Kube može otputovati samo najstariji član porodice i to samo ako mu neko iz inostranstva kupi kartu.

14. Jedno od Kastrovih naređenja nakon revolucije bilo je uništenje svih primeraka društvene igre Monopol.

15. Božić nije bio priznat praznik sve do 1997. godine, kada je prihvaćen nakon posete pape Jovana Pavla II.

16. Kubanski centralni kanali se emituju bez reklama.

17. Koliko se Fidel Kastro divio Džonu Lenonu, svedoči činjenica da je naredio da mu se napravi statua u Havani.

18. Piko Turkino je najviši planinski vrh na Kubi. Njegova visina dostiže 2.005 metara nadmorske visine.

19. Na Kubi je stopa kriminala najniža na svetu.

20. Varadero je glavni turistički grad ove države, sa preko 20 kilometara peščanih plaža u njemu i okolini.

21. Kubanska medicina se smatra najboljom na svetu.

22. Prosečan životni vek stanovnika ove zemlje je 75,6 godina.

23. Polovinu populacije Kube čine ateisti.

24. Zvanični jezik ove države je španski, a svi oni koji su pohađali školu za vreme bivšeg Sovjetskog Saveza govore i ruski.

25. Izvoz starih američkih automobila, naročito Ševroleta, zabranjen je zakonom.

26. Žene čine 44,7 odsto radne snage i dobijaju istu platu kao i muškarci za isti posao.

27. Na Kubi 85 odsto porodica ne plaća rentu za stanove.

28. Najveće ostrvo u arhipelagu je Huventud (Isla de la Juventud), poznato i kao ostrvo mladosti, a otkrio ga je Kristofer Kolumbo 1494. godine na svom drugom putovanju za Novi svet (jedno od imena koje se koristilo za američki kontinent).

29. Najpoznatija fabrika cigara Partagas nalazi se u Havani i od 1845. godine cigare su originalni suvenir ove zemlje.

 

]]>
Fri, 1 Mar 2019 00:54:04 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/385554/zemlja-dobre-energije-i-najbolje-medicine-sve-sto-niste-znali-o-kubi.html
Tajne koje vam hoteli neće otkriti http://www.pressonline.rs/plus/kofer/395113/tajne-koje-vam-hoteli-nece-otkriti.html Mnogo toga treba uzeti u obzir kada planirate boravak u nekom hotelu. Neki od njih su lokacija, cena i druge pogodnosti. Ali kako da znate da li ste dobro procenili, pogotovu kada imamo u vidu da hoteli nikad ne otkrivaju baš sve? ]]> foto: b92.net

Ovo su neke od tajni koje hoteli strogo čuvaju:

Ujutru je cena sobe veća

Hotelsku sobu uvek rezervišite posle 18h, jer ćete tako dobiti najpovoljniju cenu.

Vaša soba nije čista kao što izgleda

Prema istraživanju, prosečna hotelska soba je prljavija od bilo koje prostorije u kući i školi, pa čak i od avionske kabine. Sobarice urade brz pregled i retko dezinfekuju predmete kao što su telefon i prekidači.

Može biti skrivenih troškova

Neki hoteli imaju običaj da vam naplate skrivene troškove. Dodatni novac za korišćenje sefa, noćnu taksu, vodu i grickalice... Među pritajenim troškovima može biti i taksa za održavanje zemljišta ili internet.

Poznate ličnosti

Možda je neka poznata ličnost odsela u vašem hotelu, ali vi za to nikad nećete saznati, barem ne u vreme njihovog boravka. Oni žele da izbegnu fanove i paparace, zbog čega imaju dogovor sa upravom hotela da se njihova lokacija ne otkriva.

Operite ruke nakon upotrebe daljinskog

Verovali ili ne, daljinski upravljač je najprljaviji predmet u hotelskoj sobi. Na njemu može biti više bakterija nego na dasci šolje u toaletu.

Pazite na provale

Bilo da ste u sobi ili van nje, uvek ostavite znak „Ne uznemiravaj“ na vratima. Veća je šansa da će neko provaliti u sobu ako je prazna, zato ostavite utisak da je neko unutra.

Možete tražiti upoređivanje cene

Ako nađete bolju ponudu negde drugde, možete tražiti da vam uporede cene. Mnogi hoteli će vam dati povoljniju cenu kako ne biste otišli kod konkurencije.

]]>
Wed, 27 Feb 2019 23:56:52 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/395113/tajne-koje-vam-hoteli-nece-otkriti.html
Grad veka: Kako je Beč svojim idejama oblikovao Zapad i svet http://www.pressonline.rs/plus/kofer/388647/grad-veka-kako-je-bec-svojim-idejama-oblikovao-zapad-i-svet.html Beč je kolekva modernizma i fašizma, liberalizma i totalitarizma - strujanja koja su oblikovala dobar deo Zapadne misli i politike počela su u austrijskoj prestonici i zauvek su obeležena njenim intelektualnim šmekom ]]> Preko kamena kojim je popločan Bečki Mihaelerplac, svet imperija, valcera, zulufa i brkova mrgodi se naspram savremenog doba psihoanalize, atonalne muzike i čisto izbrijanih lica. U jednom uglu leži monumentalni, neobarokni ulaz u palatu Hofburg, sedište dinastije Habzburg,  a u drugom, Loshaus, pravilnih linija i glatkih fasada, jedna od prvih zgrada građenih u internacionalnom stilu. Ovaj nagoveštaj modernizma, rađen po projektu Adolfa Losa, završen je 1911. godine, manje od 20 godina nakon završetka kupolom natkriljene palate prema kojoj je otvoren njegov ulaz. Ipak, ta dva zdanja oličavaju potpuno različita estetska načela, suprotstsavljene poglede na stvarnost, da su se mnogi zapoitali može li drušstvo koje proizvodi takve opozite uopšte da opstane. Car Franc Jozef je navodno spuštao zavese svojih odaja kako ne bi morao da posmatra novi svet koji se pomaljao na suprotnoj strani trga. 

Skeptici su bili u pravu. Društvo "carstvujušće Vijene" nije moglo da opstane. Ipak, ideje i umetnost koje je na svet doneo ovaj veoma plodan period bečke istorije, u periodu između 1880. i 1920. godine opstao je, od modernističke arhitekture Losa, do simbolističkih platna Gustava Klimta, od Šoenbergove atonalne muzike i Mlerovog Šturm und Dranga, do filozofije Ludviga Vitgenštajna. Oni stanovnici Beča koji su izbegli od nacizma održavali su zapadna društa tokom Hladnog rata, vaspostavljajući tradicije empiricizma i liberalne demokratije. 

Bečki kvasac je nahranio testo čitave jedne revolucionarne generacije koja je bila u zamahu širom Evrope s kraja 19. veka, od Berlina do Londona. Bečko buntovništvo je bilo najintenzivnije i najšireg dometa. I izazvalo je najekstremnije reakcije. Tamo je Hitler, došavši iz austrijske provincije 1908. godine, počeo da razvija svoje teorije o rasi i moći. Tako je Beč postao kolekva modernizma i fašizma, liberalizma i totalitarizma - strujanja koja su oblikovala dobar deo Zapadne misli i politike u periodu kada je sam Beč počeo da opada i urušava se, pa do današnjeg dana. Protekli vek bio je vek Beča. 

Ono što je Beč iz vremena pre 1914. godine izdvajalo od drugih evropskih prestocnica i davalo bečkoj školi poseban intelektualni šmek jeste činjenica da je reč o imperijalnom gradu a ne pukoj nacionalnoj prestonici. Beč je bio sedište Austro-Ugarske, carstva koje je obuhvatalo oko 53 miliona stanovnika i prostiralo se od Insbruka na zapadu, pa skoro do Crnog mora na istoku. Nakon 1867. carstvo je podeljeno na dva konstitutivna dela, Ugarsku kojom su iz Budimpešte dominirali Mađari i heterogenu, multietničku, višejezičnu polovinu kojom je vladao Beč. U skadu s svojim višenacionalnim sadržajem, ta polovina često nije bila nazivana austrijskim imenom, već kao Cislajtanija, po jednoj od pritoka Dunava. 

Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay



Tokom druge polovine 19.veka, podanici Franja Jozefa su se sa svih strana slivali u glavni grad: Italijani, Slovaci, Poljaci, Slovenci, Moravci, Nemci, i posebno Česi. Do 1910. godine, Beč je narastao na 2 miliona stanovnika, što ga je u tom času činilo šestim po veličini gradom u svetu. Bogatstva koja je proizvodilo rapidno industrijalizujuće carstvo, a koja su često bila u rukama jevrejskih ili porodica jevrejskog porekla, poput Vitgenštajnovih i Efrusijevih, preoblikovala su gradsku panoramu. Njihove ogromne palate su krasile ulicu Ringštrase, najotmeniji gradski bulevar. Do 1914. godine, Jevreji su narasli na čitavih 5% stanovništva Cislajtanije. Iako nisu uživali prava nacionalne i jezičke zajednice, bila su im dostupna sva građanska prava. Prema pisanju Karla Šroskea, najvećeg istoričara pomenutog perioda, oni su postali "nadnacionalni ljudi u jednoj multinacionalnoj državi, narod koji je ponunio upražnjeno mesto negdašnje aristokratije, a njihovo bogatstvo je raslo i opadalo u skladu s kretanjima liberalne, kosmopolitske države."  

Beč je okupljao mešavinu različitih klasa i narodnosti, sudbina i pogleda na svet. Naručite bečku kafu u jednoj od savremenih gradskih kafeterija, predlaže Stiven Beler, hroničar Austrije, pomešajte vrelo mleko s gorkim napitkom, i kultura "carske Vijene" će vam se predočiti, rastvaranjem različitog u cilju stvaranje nečeg novog. Bečka kulturna elita je ohrabrivala intelektualne sukobe u cilju stvaranja novih vrednosti. "Bilo je semenki u vazduhu", kako je pisac Štefan Cvajg čudnovato zapazio.  

U tom kotlu jezika i naroda, uloge polova su se redefinisale budući da su bečki intelektualni napori bili usmereni ka cilju pronalaženja univerzalnih vidova sporazumevanja i pravog čovečjeg lika skrivenog iza fasade društvenih konvencija. Iz toga su nastale neki od najplodnijih intelektualnih pravaca 20. veka, kao i mnogi od njihovih često veoma ekscentričnih nosilaca. Među njima je najpoznatiji Sigmund Frojd, otac psihoanalize koji je ovu disciplinu razvio u cilju izučavanja arhetipova nesvesnog. 

Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay



Delo “Tractatus Logico-Philosophicus” Ludviga Vitgenštajna do danas ostaje jedan od najpoznatijih tekstova Bečke filozofije. Pionirski logički pozitivizam Bečkog kruga kojim su dominirali Moric Šlik i Rudolf Karnap (obojica pridošli iz Nemačke) verovatno je jedan od najvećih uticaja na savremenu analitičku filozofiju sa njenim snažnim scijentističkim afinitetima. Najostvareniji pripadnik ovog kružoka je Oto Nojrat. Povrh svog filozofskog pisanja, on je načinio revoluciju na polju prenošenja znanja novim vidovima pojednostavljivanja informacija uz pomoć grafičkih piktograma: načiniti znanje opštedostupnim znači načiniti ga demokratskim. U njegovim "Izotopima" se nalazi koren raznih vidova vizuelizacije podataka koji su danas u upotrebi. 

Bečka škola je otvorila i nova polja istraživanja, među njima i famozni seksualni odnos. Frojdu je u tome prethodio Rihard Kraf Ebing koji je studirao u Gracu pre doslaska u Beč gde će 1886. objaviti delo “Psychopathia Sexualis”, prvi pokušaj primene rigorozne naučne metodologije na polju proučavanja seksualnosti. Sudske presude je koristio u proučavanju fenomena homoseksualnosti i biseksualnosti. Njegova dela su popularizovala pojmove sadizma i mazohizma. 

Delimično je i sam car doprineo otvaranju Beča ka modernim senzibilitetima. Iako veoma konzervativnog ukusa, Franc Jozef je imao dužnost prema svim narodima svog carstva, nastojeći da im garantuje slobodu kretanja, veroispovesti, i slobode štampe, a u skladu s liberalnim ustavom donetim 1867. godine. Prema tome, najokorelija evropska monarhija je često podržavala najavangardniju umetnost toga vremena, poput pokreta Bečkog secesionizma iz 1897. godine, nastojeći da univerzalnim jezikom umetnosti i nauke poveže svoje carstvo. Pripadnici ovog pokreta su osmišljavali izgled državnih poštanskih markica i novčanica nacionalne valute. Car je možda zastorima sklanjao pogled sa Loshausa, ali je dozvolio da isti bude izgrađen. 

Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay



ANŠLUS I GODINE KOJE SU USLEDILE

Tenzije i sukobi koji su bili vrlo plodonosni za kulturni život Beča pokazali su se pogubnim za carstvo u celini. Napadnuto snagama rastućih nacionalizama, pre svega pangermanskim, kosmopolitko društvo je počelo da se urušava. Priliv novog stanovništva u prestonicu je izazvao snažnu reakciju među pripadnicima nemačke radničke klase; češki imigranti su bili naročito voljni da rade za manje para u lošijim uslovima. U isto vreme češki, srpski i drugi nacionalisti su sve snažnije i istrajnije agitovali za nezavisnost svojih naroda.  

Jevreji, kao nadnacionalan narod u jednoj multietničkoj državi, lako su postali meta svakog nacionalističkog neprijatelja carstva. Georg Šoenerer, sin uspešnog bečkog industrijalca, bio je prvi koji je pretvorio anti-smitizam u politički program, nastojeći da se obračuna sa "krvoločnim vampirima" koji "kucaju na uske prozore kuća nemačkih radnika i zemljoradnika." Nezaposlenost, rastuće cene i nadostatak stambenog prostora u Beču izazivali su bes mnogih Nemaca u periodau nakon 1900. godine, što je dovelo do nereda i učestalih napada na pripadnike drugih naroda. Karl Luege je usmerio Šoenererov anti-smitizam u politički pokret, vodeći kampanju za gradonačelnika pod sloganom "Beč je nemački i mora ostati Nemački". Njegovo eksplicitno odbacivanje multietničkog karkatera Beča dovelo ga je u neposredni sukob s carem. Iako je osvojio potrebnu većinu u gradskom veću na izborima 1895. Franc Jozef je odbijao da mu odobri imenovanje zbog anti-semitskih stavova. Nakon dve godine otpora, car se povinovao pritisku javnosti što je Lugera dovelo na mesto gradonačelnika koje će držati do 1910. godine.  

To je, suštinski, označilo početak kraja liberalnog Beča. Nakon svršetka rata i sloma monarhije, naišao je kratak period procvata progresivne socijal-demokratije, poznat pod nazivom "Crveni Beč". No, kako je vreme prolazilo tako su konzervativne provincije uspostavljale sve čvršću kontrolu nad političkim životom okrnjene Austrije. Godine 1933. Engelbert Dolfus se dokopao vlasti u ime ideologije austrofašizma, što je popločalo put dolasku nacizma Anšlusom 1938. Hitler je bio pod temeljnim uticajem Šoenerera i naročito Luegera. Rado je prihvatio sve žalbe svojih prethodnika usmerene na Jevreje i fenomen rasnog mešanja. Bečke građane je nazivao odbojnom ruljom. Tako je liberalni Beč proizveo i sopstveni opozit: militantni nacionalizam i anti-semitizam. U međuratnom periodu, ove snage su postepeno ovladale Austrijom što je dovelo do velikog egzodusa njenih elita. Jedan od poslednjih koji je pobegao 1938. godine bio je Sigmund Frojd.  

Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay



Većina izgnanika otišla je u Britaniju i Ameriku, gde su najčešće nailazili na topao prijem. Njihhov najznačajniji doprinos Zapadu bio je primena savremenog "scijentističkog" metoda u poljima koja su do tada bila prepuštena teoretisanju amatera ili pak bila potpuno zanemarena. Rezultat ovoga je preobražaj mnogih aspekata savremenog života. 

Bečki intelektualci su bili ubedljiviji od svoje konkurencije. 

Uzmimo primer Šarlote Bueler, pionirke dečje psihologije. Ona je rođena u Berlinu, od roditelja Jevreja, ali se preselila u Beč, zajednno sa svojim mužem Karlom 1922. godine. Na bečkom univerzitetu, mukotrpnim neposrednim posmatranjem, Buelerovi su razvili svoje uticajne tehnike testiranja odgovora: načina na koji se formira dečji razvoj, postepenim ispunjavanjem sve složenijih zadataka. Ovakvi testovi se u svojoj suštini koriste do današnjeg dana. 

Često su bečki akademci pravili skokove prenosom znanja između različitih naučnih disciplina, potuno indiferentni prema stegama savremene naučne zajednice. U Americi je nekolicina Frojdovih učenika iskoristila psihoanalitičke alate kako bi revolucionizovala pristup savremenom vođenju velikih biznisa. Ernest Dihter, autor "Strategije želje", preobrazio je sudbine mnogih kompanija marketingom koji je doticao podsvest potencijalnih kupaca, odnosno korisnika usluga.

Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay



HODOČASNICI NA PLANINI 

Na polju političke ekonomije, čuvena "Austrijska škola" koju su činili ljudi poput Jozefa Šumpetera, Ludviga fon Mizesa i Fridriha Hajeka snažno je uticala na oživljavanje liberalizma i konzervativizma na Zapadu u periodu posle Drugog svetskog rata. Sva trojica predstavljaju kvintesencijalne proizvode Beča iz poznog habzburškog vremena. Rođeni su u različitim delovima carstva: Mizes, kao Jevrejin, od roditelja iz Galicije, Šumpeter, katolički Nemac iz Moravske, i Hajek, rođen u samom Beču. Iako različitog porekla, školovani su u istim liberalnim disciplinama. 

Fon Mizes i Hajek, jedan od njegovih učenika, među prvima su primetili da se liberalizam u međuratnoj Evropi povlači pred nasrtajem kolektivizma i totalitarizma kako s levice, tako i s desnice. Svoje živote su posvetili zaustavljanju i preusmeravanju takvih kretanja. Hajek je, kao najbolji od bečkih intelektualaca, spajao tehničku stručnost na polju ekonomije s širokim intereosvanjem za druga polja, poput prava i sociologije. Njegov najveći doprinos leži u ponovnom usposavlanju intelektualne rigidnosti u ekonomskoj školi slobodnog tržišta, dokazujući da socijalistička ekonomija ne može da funkcioniše ni u teoriji, a kamoli u praksi. 

Međutim, Hajek nije bio suvoparni teoretičar. On je bio i sjajan šoumen liberalnog pokreta. Emigrirajući u Britaniju 1931. godine, napisao je prvi poklič liberalnog otpora, svojevrstan poziv na oružje liberalima u delu "Put u ropstvo", koje je objavio 1944. godine. Ovo delo, na provokativan način je posvetio "socijalistima svih partija" implicirajući da je nakon Drugog svetskog rata svaka britanska partija, pa i vladajuća Čerčilova konzervativna stranka odlutala u pravcu kolektivizma. 

Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Beč; Autor: Pixabay



Organizujući otpor ovim trendovima, 1947. godine osnovao je društvo Mon Pelerin. Nazvano po švajcarskoj planini na kojoj je održan njegov prvi sastanak, MPS je bio Hajekov kružok liberalizma. Na taj način je okupio veliki broj bečkih liberala u rasejanju, među njima i Karla Popera, koji je upravo tada objavio delo pod naslovom "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji". U narednim decenijama iz ovog društva se rodio niz tink-tenkova širom sveta, posvećenih promociji ideje liberalizma Austrijske škole. Njihovim sastancima često su prisustvovali i uticajni političari. Iz Čikaške škole, vremenom su ponikli lideri poput Margaret Tačer i Ronalda Regana.  

Konsenzus uspostavljen na principima slobodnog tržišta i demokratije decenijama ostaje netaknut, delom zahvaljujući pređašnjim intelektualnim naporima Bečlija Franca Jozefa. To daje i odgovor na pitanje o njihovom uticaju na Zapadu. Bečka škola je pojedinačno iskustvo savljala ispred apstrakcije klasa, rasa i nacionalnosti kakve su zastupali njeni protivnici. Tako su empirijska istraživanja bečkih intelektualaca radila s "krivim drvetom čovečanstva", kakvim ga je nazvao Imanuel Kant, radije nego da pokušaju da ga isprave, kao što su nastojali marksisti, fašisti i drugi. 

Iz navedenih razloga, Bečlije su zvučali ubedljivije od svojih konkurenata. Osim toga, ovi pojedinci su učestvovali u obračunu između Zapada i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata. Bečki emigranti su brusili načela liberalne demokratije u vreme kada je zapadna omladina bivala sklona modernijim principima koji su dolazili s levice. Njihovi anglosaksonski obožavaoci su im obezbedili položaje na univerzitetima. Bečki emigranti su ubedljivije branili slobodarska načela budući da su sami bili izloženi životu pod vlaću totalitarnog neprijatelja.  

Međutim, sloboda za koju su se oni zalagali nosila je sobom i cenu: samoizražavanje je moralo da bude propraćeno intelektualnim rigorom i samodisciplinom. Čak je iza neke od njih samih to breme bilo teško poneti. Mnogi bečki omladinci, uključujući i trojicu braće Ludviga Vitgenštajna, izvršili su samoubistvo. Ako su prošlogodišnji izbori ikakav vodič, oni nam govore da su savremeni politički demagozi zadovoljni ogratanjem svog nastupa u plašt slobode, ali bez ikakve kontrole i samodiscipline. Vek Beča je došao svom kraju. Njegovo nasleđe polako bledi. 

]]>
Wed, 27 Feb 2019 00:57:22 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/388647/grad-veka-kako-je-bec-svojim-idejama-oblikovao-zapad-i-svet.html
Pogledajte ulice prelepog Praga u 4K rezoluciji http://www.pressonline.rs/plus/kofer/391466/pogledajte-ulice-prelepog-praga-u-4k-rezoluciji.html YouTube kanal "Cities in 4K" nastavlja svoje putovanje gradovima Evrope, a poslednja destinacija bio je glavni grad Češke Republike – prelepi Prag. ]]> foto: b92.net

Istorijska prestonica Češke, odnosno Bohemije, 14. je najveći grad Evropske unije i mesto jedinstvene kulture i tradicije. Ukoliko ste željni dobre hrane, još boljeg piva, lepih mostova i skrivenih bajkovitih predela koji odišu centralnoevropskim šarmom, Prag je grad za vas. 

Video u kojem su sažeti 4K trenuci nekoliko praških kvartova - Stare Mesto, Nove Mesto, Vaclavske namesti, Mala Strana i drugi snimio je Amir Kulaglić.

 

 

]]>
Mon, 25 Feb 2019 21:51:28 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/391466/pogledajte-ulice-prelepog-praga-u-4k-rezoluciji.html
20 najpopularnijih gradova sveta http://www.pressonline.rs/plus/kofer/396356/20-najpopularnijih-gradova-sveta.html Kompanija Mastercard nedavno je saopštila rezultate godišnjeg istraživanja u vezi sa popularnošću 132 grada sveta. ]]> foto: b92.net

Rangiranje je vršeno na osnovu ukupnog broja noćenja u svakom gradu u 2016. godini. 

Lista 20 najpopularnijih gradova izgleda ovako:

20. Prag - 5.81 miliona posetilaca

19. Šangaj - 6.12 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

18. Beč - 6.69 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

17. Osaka - 7.02 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Foto: hans-johnson / Flickr.com

16. Rim - 7.12 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

15. Tajpej - 7.35 miliona posetilaca

 

Foto: David Hsieh / Flickr.com

14. Milano - 7.65 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

13. Amsterdam - 8 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

12. Barselona - 8.2 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

11. Hongkong - 8.37 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

10. Seul - 10.2 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

9. Tokio - 11.7 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

8. Istanbul - 11.95 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

7. Kuala Lumpur - 12.02 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

Foto: Colin Capelle / Flickr.com

6. Singapur - 12.11 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

5. Njujork - 12.75 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

4. Dubai - 15.27 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

3. Pariz - 15.27 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

2. London - 19.88 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

1. Bangkok - 21.47 miliona posetilaca

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

 

 

]]>
Sun, 24 Feb 2019 22:54:34 +0100 Kofer http://www.pressonline.rs/plus/kofer/396356/20-najpopularnijih-gradova-sveta.html