Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

29. 12. 2017.

Sve što niste znali o snovima: Prekida ih buka alarma, sanjamo cele noći...

Sanjamo tokom cele noći, a jedan san u retkim slučajevima može trajati i po sat vremena. Telo na njih reaguje isto kao i na javi, pa se ubrzava srce i raste pritisak.

Sve što niste znali o snovima: Prekida ih buka alarma, sanjamo cele noći...

foto;24sata.hr

1. Sanjamo tokom cele noći: Snovi su nusprodukt svakodnevnih zbivanja, svega onoga što nas i muči i veseli. Oni su svojevrstan probavni sastav mozga koji filtrira na šta vredi ponovo skrenuti pažnju, a na šta ne, bar kako tvrdi američki psiholog Rubin Nejman sa Uhniverziteta Arizona. Ljudi ne sanjaju samo u REM fazi, već tokom cele noći, samo snovi nisu toliko izraženi odnosno "vidljivi". Tokom sna se REM faza produžava, a većina snova kojih se sećamo nastaje u poslednjoj trećini noći.

2.Zvonjava alarma "briše" snove: Veća je verovatnoća da ćete zaboraviti šta ste sanjali ako vas iz sna probudi alarm. Šok koji stvara alarm privremeno "briše" sećanje, a najbolji način da se prisetite snova jeste lagano i postepeno buđenje. Ne treba slepo "loviti" snove i pokušavati da ih se na silu setite jer što se više trudite to će oni brže bežati, tvrdi doktor Nejman.

3. Ribe i insekti nemaju REM fazu: Svi sisavci i gmizovci sanjaju, pa čak i neke vrste ptica. Stručnjaci su to utvrdili po brzom kretanju oka karakterističnom za REM fazu. Iako su snovi mogući i izvan REM faze, kod životinja ih je teško odrediti. Naučnici s američkog Univerziteta Kalifornija potvrdili su da ribe i insekti nemaju REM fazu, piše "The Huffington Post".

4. Ljudi koji se sećaju snova imaju drugačiju moždanu aktivnost: Ljudi koji se sećaju svojih snova imaju pojačanu aktivnost u temporo-parijetalnom delu mozga. Ta je aktivnost pojačana i u snovima i u budnom stanju. Prethodna istraživanja potvrdila su da su oni koji se sećaju snova osetljiviji na zvukove i lakše se bude.

5. Telo na situacije iz snova reaguje onako kako bi i u budnom stanju: Na situacije iz snova telo reagira jednako kao što bi i u budnom stanju, pa su tako i ljutnja i strah jednako snažni. Krvni pritisak i srčani ritam mogu porasti baš kao i u stvarnom životu što dodatno pojačava emocionalnu stranu snova.

6. Snovi mogu trajati i po sat vremena: Uvaženo mišljenje da snovi traju samo nekoliko sekundi, samo je mit. Snovi mogu trajati i po 20-30 minuta, pa čak i sat vremena, ali samo u retkim slučajevima. Na početku REM faze traju nekoliko minuta, a kako se faza produžava tako i snovi duže traju.

7. Noćne more ne znače samo strah: Noćne more ne izazivaju samo strah već se povezuju s osećajima tuge, krivice, neuspeha i brige. Muškarce najčešće muče scene nasilja i fizičke agresije, a žene se u snovima bore s prekidima veze, raspadom prijateljstva i emocionalnim brigama.

8. Snovi su čudni iz budne perspektive: Snovi mogu biti bizarni, ali samo ako im sami nametnemo taj kontekst. U svetu snova oni deluju normalno i jasno, ali ih je teško raščlaniti u budnom stanju. Jedno se s drugim jednostavno ne može porediti zato što funkcionišu kao zaseban svet, upozorio je doktor Nejman.

9. Umru u snovima, a opet pričaju o tome: Jedan od najčešćih snova jeste i onaj u kojem umirete. Za brojne je ljude to nadrealno iskustvo jer umire samo telo, a mozak, tačnije svest je još uvek živa i besmrtna. Takvi su snovi odlični za preispitivanje sebe, tvrdi dr. Nejman.

Izvor: 24sata.hr

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage