Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 03. 2022.

Kako se crvena boja igra ljudskim umom?

Ljudi nikada neće saznati šta se dešavalo u glavama naših predaka pre nekoliko hiljada godina kada su prvi put uzeli boje i počeli sa farbanjem svog tela, ali je značajno to što su izabrali crvenu, boju krvi - kao podsetnika života, ali i smrti, piše BBC.

Kako se crvena boja igra ljudskim umom?

Фото:Тањуг

Данас, црвена је повезана са снагом, агресијом и сексом, па је та боја одлика британске краљевске породице, али и китњастог реона у Амстердаму познатог као „ред-лигхт дистрицт“, а те асоцијације не могу бити пука случајност. 

Нова грана науке под називом "психологија боје" утврдила је да црвена може имати велики утицај на наше расположење, перцепцију и делање. 

Ношење црвене одеће може променити човека психолошки, али му може променити и равнотежу хормона, па се поставља питање шта је толико моћно у вермилију, кармин или скарлетно црвеној?

Нема сумње да се перцепција црвене поклапа са једним од најважнијих догађаја у историји еволуције. Многи сисари, као на пример пси, не праве разлику између црвене и зелене. 

Током прилагођавања примата живота у џунгли они су еволуирали нову врсту ћелија у својој мрежи која им је омогућавала да изаберу светло, црвено воће између лишћа. 

Та побољшана перцепција се прилагодила и другим облицима друштвених комуникација, па је црвена кожа, изазвана пумпањем крви близу површине коже, важан знак доминације за многе врсте примата. 

Мандрили мајмуни су можда најпознатији пример. Они живописним ознакама на лицу одређују свој положај у строгој хијерархији групе, што је доминантнији он је и црвени. 

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Упознали су се голи у ријалитију, десила им се љубав, па су се голи и венчали!

Колико је зарадио дизајнер једног од најпознатијих логотипа на свету?

ЈОШ ЈЕДНА: Ово је најновија теорија о египатским пирамидама!

Два психолога са Унивезитета у Дурхаму Расел Хил и Роберт Бартон су 2004. године почели да се питају да ли би и људи реаговали на сличан начин и схватили су да људи, иако нису црвени као мајмуни, веома се зарумене у нападу беса. 

Stoga crvena odeća možda nosi znak agresije i dominacije. Hil i Barton su pokušali to da istraže, a Olimpijada koja se održavala iste godine dala im je savršenu priliku. 

Oni su pratili borbene sportove kao što su boks i tekvondo kada su sportisti nasumično nosili ili crvenu ili plavu opremu i time su omogućavali naučnicima da uporede performanse istih sportista.

Prateći njihov napredak Hil je primetio da su oni u crvenim kompletima imali oko pet odsto više šansi da pobede. 

"Crvena ne pretvori takmičara u odlicnog sportistu", kaže Hil i dodaje da ona samo pomaže kada su ljudi u sličnom rangu. 

Ova prva "skarletna studija" je obuhvatila i niz drugih eksperimenata, pronalazeći slične rezultate sa, na primer, fudbalskih utakmica u kojima je bilo manje verovatno da će igrači postići gol ukoliko golman nosi crveni dres. 

Ubrzo, psihologija boja je postala naučna oblast koja se razvila u sopstvenom pravcu. 

I van sportskih hala slični misaoni procesi se dešavaju kada je reč o crvenoj boji, pa na primer ljudi će se više kladiti sa crvenim čipovima, nego oni koji ih imaju u drugim bojama.

Takođe, nošenje crvene odeće može da pomogne u intervjuu za posao, dok neki modni stručnjaci sugerišu da se crvena povezuje sa vlašću i dominacijom na radnom mestu. 

Verovatno je najviše studija o bojama bilo sa temama želje, zavođenja i greha. Niz eksperimenata je potvrdio da su muškarci i žene pođednako ocenili da su ljudi u crvenoj odeći atraktivniji. 

Malo crvenija koža je posledica dobre cirkulacije pa signalizira dobro zdravlje i kondiciju, pa verovatno po navici ljudi crvenu odeću "čitaju" na isti način.

Kao i sa sportskim rezultatima, tajna možda leži samo u umu čoveka, kao i oku posmatrača.

Percepcija crvene je evoluirala, to je boja zrelog voća, ljutitog lica čoveka ili pak čoveka koji pokazuje seksualno uzbuđenje. 

„На тај начин, она ће увек бити повезана са опстанком и временом се можда само потврђује оно што су наши преци схватили када су први пут почели да сликају своје тело: не постоји ни једна друга боја као што је црвена“, закључује Ендру Елиот са. Унивезитета у Рочестеру

Izvor: Tanjug

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati