Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

08. 10. 2018.

NAUČNO DOKAZANO: Para na paru ide, bogati postaju sve bogatiji!

Knjiga "Kapital u 21. veku“ francuskog ekonomiste Tomasa Piketija je bestseler, teze koje iznosi kontroverzne: Bogati sve brže postaju još bogatiji, dok većina ljudi od plate može samo da preživi.

NAUČNO DOKAZANO: Para na paru ide, bogati postaju sve bogatiji!

-Gospodine Piketi, Vaša knjiga je hit. Koliko primeraka je do sada prodato? 

Tomas Piketi: Na engleskom i francuskom zajedno 800.000. Na engleskom jeziku je prodato 600.000 knjiga. 

-Da li mislite da ste uspeli nešto da pokrenete? 

Piketi: Moja namera je bila da ubedim čitaoca da su pitanja prihoda i bogatstva previše važna da bi se prepustila samo statističarima i ekonomistima. Moj cilj je bio da čitaocima pružim istorijske temelje, tako da oni mogu da naprave sopstvene procene. Ali, u najširem smislu, ovde se radi o društvenoj nauci, a to nije egzaktna nauka, pa ne očekujem da se svi čitaoci sa mnom slažu.

-Kako bi trebalo poboljšati ekonomski sistem, pa da radnici ponovo mogu više da zarađuju? 

Piketi: Postoje različita rešenja. Na dugi rok su to ulaganja u obrazovanje. Univerziteti su veoma moćan instrument za smanjenje nejednakosti. Jedan od glavnih evropskih problema je da ulažemo više novca u smanjenje našeg nacionalnog duga nego u univerzitetsko obrazovanje. To ne sluti na dobro za budućnost. Moramo više da ulažemo u univerzitete. 

-Koje još rešenja nude mogućnost povećanja vrednosti rada? 

Piketi: Progresivno oporezivanje visokih plata i prihoda od kapitala je takođe važno. Stoga nam je potreban poreski sistem koji manje oporezuje one koji žive od svojih plata i startuju u život bez kapitala i bogatstva. 

-To nas dovodi do Vaše centralne izjave – da mnogi radnici danas od plate mogu samo još da preživljavaju. Zašto je to tako? 

Piketi: Sve do početka generacije Bejbi bumera (posle Drugog svetskog rata, prim. red) bilo je moguće uštedeti novac – od plate. Zbog visoke stope privrednog rasta, moglo je da se počne od nule, i da se radom postigne izvesno blagostanje i izgrade rezerve. Međutim, za sadašnje generacije važi: Ako želite da uštedite bogatstvo u velikom gradu, onda vam treba odlična plata. Ali ako je stopa rasta samo 1,5 odsto, to znači da su prihodi od kapitala četiri do pet odsto ili više, a na rizične investicije kao što su akcije, oko sedam odsto. Na taj način, početne nejednakosti se pojačavaju. 

PROČITAJTE JOŠ:

KAKAV IZAZOV: Možete li da rešite najtežu mozgalicu na svetu!?

Da biste pojeli jedan Glamburger od 1.100 funti?

Prevaranti kupili nakit vredan 6 miliona evra novcem iz "Monopola"!

-Kakve su posledice?

Piketi: To dovodi do smanjenja socijalne pokretljivosti u društvu. Pri tom treba znati da je postojanje šanse da se neko popne u sloj najbogatijih dobro za efikasnost privrede i preduzetništva. Voren Bafet je jednom rekao: Ne želimo valjda da se na Olimpijskim igrama 2020. takmiče samo deca takmičara iz 2000. godine! 

DW: Vi ste sakupili podatke za glavne industrijske i zemlje u razvoju. Većina statistika su prihodi od poreza. Vi tražite internacionalne poreze. Ali kako bi to moglo da funkcioniše? Zemlje EU se takmiče za investitore i kapital, sa najnižim mogućim porezima. 

Piketi: U pravu ste, ako svaka zemlja zadrži svoj poreski sistem, biće teško. Rezultat je da multinacionalne korporacije već sada plaćaju relativno mali porez, u odnosu na mala ili srednja preduzeća. Nemačka, Francuska i Italija se takmiče da privuku investitore. To velikim korporacijama omogućava da se igraju različitim poreskim sistemima i da na kraju uspevaju da plate relativno niske poreze. To nije samo loše za jednakost tretmana preduzeća, već i za ekonomski rast i efikasnost privrede. 

-Dakle, šta predlažete?

Piketi: Rešenje je vrlo jednostavno: potrebna nam je zajednička fiskalna politika. Ne može se istovremeno evrom, zajedničkom valutom, održavati 18 različitih poreskih sistema koji se takmiče jedni sa drugima, imati 18 različitih nivoa nacionalnog duga i 18 različitih kamatnih stopa na državne obveznice. Stoga nam je potrebna mnogo čvršća fiskalna i politička unija u Evropi, počevši sa malom grupom zemalja, a zatim sa više. 

-Odakle Vam optimizam da će to uspeti?

Piketi: Tokom prikupljanja podataka u bankama, uspeli smo da dobijemo informacije o depoima kapitala. Potrebno je vreme i potrebna je volja za sankcije. Mi ne možemo ljubazno da tražimo da poreske oaze konačno prestanu da budu poreske oaze. Mi u Evropi smo bili krajnje naivni. Švajcarska sada automatski šalje bankovne informacije o svojim klijentima, i to je samo zato što su Sjedinjene Države uvele sankcije švajcarskim bankama. 

-Kakve posledice za srednju klasu ima akumulacije kapitala u rukama najbogatijih?

Piketi: Za privredni rast i za funkcionisanje demokratije nam je potrebna jaka srednja klasa. Evropa je egalitaranije struktuirana nego pre sto godina, i još egalitarnija od SAD. Ali u Sjedinjenim Državama je koncentracija prihoda i bogatstva toliko jaka, da mnogi veruju da bi to moglo da utiče na demokratiju. Pojedine grupe bi mogle da dominiraju politikom. U SAD postoji neograničeni privatni novac u politici, to je stvarno problem. 

- Kako ocenjujete ekonomsku situaciju u Evropi i SAD?

Piketi: U Parizu i evrozoni privreda stagnira, stopa rasta je oko nule, kao i inflacija. Nezaposlenost raste. Ono što me posebno rastužuje: Naš početni javni dug nije bio dramatičniji nego u SAD, Velikoj Britaniji ili Japanu. Ali ovde smo dopustili da velika dužnička kriza dovede do krize poverenja. To je naš glavni problem. 

-Kako se ovi problemi manifestuju za ljude?

Piketi: U nekim evropskim zemljama četvrtina mlade generacije je nezaposlena. A čak i ako ljudi imaju prihode, izuzetno je teško stvoriti kapital. Velika opasnost u Evropi je da sve više ljudi stiče utisak da su gubitnici globalizacije ili da su vlasnici kapitala neproporcionalno veliki dobitnici. Mislim da je to opasno, jer podstiče ekstremističke pokrete. 

- Sledbenici liberalnog ekonomskog poretka tvrde da se trenutno štampa dovoljno novca, da se on pravedno raspodeljuje, te da se visoki profiti od kapitala ne oduzimaju od radnika.

Piketi: Pitanje je: da li je za efikasnost ekonomskog sistema dobro kada menadžer dobije deset miliona dolara? Ja sam pažljivo pogledao podatke i našao da nema dokaza da je tako nešto korisno. U krajnjoj liniji, to je trošak na račun ostatka privrede, na teret niskih i srednje visokih plata.

Izvor: B92, DOJČE VELE

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati