Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

28. 11. 2014.  - Autor: Dnevno.hr

(VIDEO) Ovaj govor je Kenedija koštao glave!

Dve godine nakon ovog govora u kojem je američki predsednik napao medije, urednike i novinare, ali i otkrio ko vlada svetom, izvršen je atentat na njega

(VIDEO) Ovaj govor je Kenedija koštao glave!

Govor velikog američkog predsednika Džona F. Kenedija o medijima i tajnim društvima kojeg je održao 27. aprila 1961. godine, u prostorima poznatog hotela Astoria u Njujorku, stajao ga je života, misle mnogi.

Dve godine nakon ovog govora u kojem je američki predsednik napao medije, urednike i novinare, ali i otkrio ko vlada svetom, izvršen je atentat na njega. Bilo je to 22. novembra u Dalasu. Na Kenedija su u 12:30 po lokalnom vremenu, dok se u predsedničkoj limuzini sa spuštenim krovom vozio po ulicama grada, ispaljena tri hica iz puške. Dva su ga pogodila. Kenedi je preminuo nedugo nakon toga.

 

Nekoliko sati nakon atentata uhvaćen je bivši marinac Li Harvi Osvald. Ubrzo je i optužen za atentat. Osvald je tvrdio da je nedužan, ali to nije imao prilike dokazati pred sudom, jer je dva dana kasnije u policijskoj stanici pred TV-kamerama ubijen od strane Džeka Rubija, vlasnika noćnog kluba povezanog sa organizovanim kriminalom.

Ali, vratimo se na govor. Dakle, Kenedi je u tom svom obraćanju prokazao neke stvari koje se događaju iza zavese. Nakon što je u početku govora objasnio kako funkcionišu mediji… Krenuo je dalje i otkrio ono najzanimljivije.



„Sama reč tajnost, suprotna je slobodnom i otvorenom društvu. I mi smo kao ljudi, po svojoj prirodi i istorijskom nasleđu suprotstavljeni tajnim društvima, tajnim zavetima i tajnim procedurama. Odavno smo odlučili da opasnost od prekomernog i neovlašćenog skrivanja određenih dokumenata daleko nadilazi opasnost koja je u startu dovela do takvih mera“, kazao je davne 1961. godine Kenedi.

„Tu je i smrtna opasnost od situacije da će potreba za povećanom sigurnosti biti zloupotrebljena od onih koji nestrpljivo čekaju da je povećaju do samih granica cenzure i prikrivanja. To je nešto što ne nameravam dopustiti“, kazao je Kenedi i dve godine kasnije, verovatno provodeći svoje reči u dela, ubijen.
„Tražim od svakog izdavača, urednika i novinara da preispita svoje standarde i prepozna prirodu opasnosti koja se nadvila nad nama“, kazao je.

„Na globalnom planu smo suprotstavljeni monolitnoj i bezobzirnoj zaveri koja prvenstveno počiva na prikrivenoj nameri da proširi svoju sferu uticaja; na infiltraciji umesto invaziji; na subverziji umesto izboru; na zastrašivanju umesto slobodi izbora; na gerili u noći umesto vojnicima u svetlu dana… to je sistem koji vrbuje ogromne materijalne i ljudske resurse i stvara konstrukciju usko povezane efikasne mašine koja objedinjuje ekonomske, vojne, diplomatske, naučne i političke operacije.

Njihove pripreme su skrivene, a ne objavljene. Njihove greške su skrivene, a ne u naslovima. Oni koji se ne slažu s njima su ućutkani, a ne pohvaljeni. Nema glasine, ne govori se o troškovima, niti jedna tajna se ne otkriva“, famozni je govor Džona F. Kenedija koji u celini možete pogledati u video snimku.

Zapravo, nakon Džona F. Kenedija cela dinastija Kenedi slomljena je. Njihov porodični album obojen je u boju žalosti, crnu. Nakon Džona, ubijen je i njegov mlađi brat Robert, američki senator koji se kandidovao za predsednika i to baš u jeku kampanje, 1968. godine.

Nesrećna sudbina zadesila je i njegove sinove. Džo je doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je jedna njegova saputnica ostala paralizovana. Drugom Robertovom sinu, Majklu, seks-skandali nisu bili strani, a 1997. godine poginuo je u dobi od samo 39 godina. Koban je bio udarac u stablo na skijalištu u Aspenu. Dejvid Entoni završio je u paklu zavisnosti o drogama iz kojeg se nije uspeo izvući.

Presudila je velika porcija heroina, predozirao se, a bilo mu je tek 28 godina. Mnogo je obećavao sin američkog predsednika, Džon Ficdžerald Kenedi mlađi. Uzoran mladić i adrenalinski zavisnik stradao je u vazduhoplovnoj nesreći zajedno sa suprugom Loren Gejl Baset.

Jedini preostali Kenedi, treći brat, Edvard umro je 2009. godine nakon duge i teške bolesti, od raka mozga. Nakon atentata na Džona i Roberta Kenedija, primao je pretnje smrću od sredine 1960-ih godina. Saznalo se to nakon što je FBI objavio tajne dokumente.

U aprilu 1969. tokom leta iz Aljaske u strahu je rekao: „Ubili su Džeka, ubili su Bobija, a sada pokušavaju ubiti mene…

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
Lune [neregistrovani]
 [01.12. 2014., 12:18]

Hm,hmm..a Boris Tadic i Sutanovac...?

Režiser ovog ostvarenja Žiga Virc u svom filmu tvrdi da je Amerika imala izuzetno razvijen program samoupravljanja koji je tadašnji predsednik Džon Kenedi prodao Josipu Brozu Titu.

Kenedi je, kako tvrdi Virc, prvi došao na ideju da prebaci upravljanje preduzećima u ruke radnika i da odvoji državu od privrede, ali to nikada nije do kraja sprovedeno pošto su ga savetnici ubedili da tu ideju proda Jugoslovenima.

- Amerika je imala fantastičan program samoupravljanja – navodi Virc – Godinama su teorijski deo razvijali u Pentagonu i u tome su dosta daleko odmakli. Kenedi je bio pravi vizionar, on je u svom radu došao do koncepta društva u kome svako odlučuje o plodovima svoga rada, razvio je ideju sistema društva u kojem se sve stvara, deli i troši onako kako odluče milioni Amerikanaca samoupravljača i u kojem svako sa pravom može reći „Država to sam ja“ – ističe reditelj ovog filma.

- Međutim, ova ideja je naišla na otpor američke birokratije – nastavlja Virc – oni su smatrali da će samoupravljanjem izgubiti vlast i na sve načine su pokušali da spreče Kenedija da implementira program. Tada je Tito saznao za Kenedijevu ideju i stupio je u kontakt sa njim sa namerom da otkupi koncept. Jugoslavija je u to vreme razvijala u tajnosti svemirski program ali je Tito gledao kao i uvek daleko unapred i shvatio da Jugoslovenu ne treba neki skup let u svemir već mogućnost da upravlja u svom društvu preko organa mesnih zajednica. Uspeo je da nagovori Kenedija da mu proda program samoupravljanja a pošto je bio više nego zadovoljan cenom rešio je i da časti Amerikance svemirskim programom.

Read more: http://www.njuz.net/kenedi-prodao-titu-program-radnickog-samoupravljanja/#ixzz3Kdz9oajo

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage