Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 06. 2019.

NAJVEĆA LETNJA SVAĐA Klima u kancelariji - da ili ne?

Iako danas imamo mogućnost da podesimo temperaturu u kancelarijama, većina zaposlenih i pored toga nije zadovoljna. Anketa sprovedena 2015. među 129 zaposlenih u SAD pokazala je da 42 odsto ljudi misli da je u zgradi pretoplo, dok 56 odsto smatra da je suviše hladno. Zaključak: možemo da imamo temperaturu kakvu želimo, ali se ne slažemo kakva je to temperatura.

NAJVEĆA LETNJA SVAĐA Klima u kancelariji - da ili ne?

foto: blic.rs

Ben Mors, službenik iz Londona, to vrlo dobro zna. “U kancelariji gde trenutno radim svakodnevno se vode rasprave o temperaturi. Klima se uključuje i isključuju tri-četiri puta dnevno”, kaže on.

Aj Ling Čang, projekt menadžer iz Singapura, tokom višegodišnje karijere imala je priliku da se susretne sa najneobičnijim strategijama. “Na jednom poslu sam imala prijateljicu koja je obložila naslone za ruke jastucima da bi joj uvek bilo toplo. Na drugom poslu sam imala kolegu kome je ponekad bilo toliko vruće da bi otišao u toalet i poskidao sve sa sebe. Stajao je tako, pokušavajući da se rashladi”, kaže ona.

Koliko koštaju svađe oko klime?

Kada se zaposleni ne osećaju prijatno na poslu, onda se to negativno odražava i na finansije. Oko dva odsto radnih sati u Velikoj Britaniji izgubi se u svađama zbog temperature u kancelariji, što prouzrokuje ekonomski trošak od 13 milijardi funti godišnje. U Australiji, velike vrućine smanjuju produktivnost, a troškovi na godišnjem nivou iznose 6,2 milijarde dolara.

Prijatna temperatura doprinosi zadovoljstvu na poslu, podstiče produktivnost i saradnju. Ako nije tako, zaposleni su spori, skloni su gojenju i bolestima.

Kod Zakerberga ledeno, kod Obame - tropika


Mark Zakerberg: Tvrdi da je 15 stepeni optimalna temperatura

Osnivač kompanije “Fejsbuk” Mark Zakerberg zaklinje se u blagotvorno dejstvo temperature od 15 stepeni Celzijusa u sali za konferencije, smatrajući da takva temperatura povećava koncentraciju. S druge strane, u Ovalnoj sobi američkog predsednika Obame toliko je toplo da je njegov savetnik u intervjuu za “Njujork tajms” u šali rekao da “biste tamo mogli da gajite orhideje”.

 

Obama voli da mu je toplo

Ko je u pravu?

Pitanje je pogrešno postavljeno. Tokom godina, poslodavci su uložili milione u istraživanja da bi na kraju ustanovili ono što većina nas već zna: utvrditi koja temperatura odgovara svima sve vreme u suštini je nemoguća misija, a razlog je delimično u tome što “ispravna” temperatura zavisi od toga šta pokušavate da izmerite, kaže Dejvid Šipvort, istraživač sa Instituta za energiju Univerzitetskog koledža u Londonu.

Pođimo od produktivnosti, koja većinu poslodavaca najviše interesuje. U jednoj studiji naučnici su analizirali uticaj temperature ambijenta na efikasnost zaposlenih u osiguravajućoj kompaniji. Iako je meren rad svega devet žena, rezultati su bili zapanjujući. Pri temperaturi od 25 stepeni Celzijusa, kucale su neprekidno, uz procenat grešaka od svega 10 odsto. Kada je temperatura snižena za pet stepeni, bile su upola manje produktivne i pravile su dvostruko više grešaka.

Međutim, stvari nisu tako jednostavne kao što izgledaju. Kada je od studenata traženo da od dve ponuđene opcije izaberu najpovoljniju tarifu za mobilni telefon, oni koji su bili u prostoriji u kojoj je bilo hladnije (19 stepeni Celzijusa), bili su dvostruko uspešniji u izboru povoljnije tarife od onih koji su bili u toplijoj prostoriji (25 stepeni Celzijusa).

Na šta sve utiče temperatura?

Temperatura poslovnog prostora, zapravo, ne utiče samo na produktivnost, već može da promeni i način na koji razmišljamo. Toplije okruženje podstiče kreativno mišljenje, dok niže temperature na radnom mestu doprinose da ljudi sačuvaju budnost prilikom obavljanja jednoličnih poslova. Kada je temperatura viša od 28 stepeni, verovatno nećemo najuspešnije rešavati matematičke zadatke.

Možda još više iznenađuje podatak da temperatura na radnom mestu može neposredno uticati na sposobnost za saradnju. Studija u kojoj su učestvovale 33 osobe pokazala je da oni koji rade u toplijim prostorijama gaje topliji odnos prema ljudima oko sebe. Kada u ruci drže šoljicu tople kafe, zaposleni doživljavaju ostale kao velikodušne i brižne osobe, dok ajs-kafa u ruci utiče da ih doživljavaju kao hladne i nezainteresovane.

Analiza raspoloživih podataka navodi na zaključak da je savršena temperatura prilikom obavljanja “tipičnih” kancelarijskih poslova, kao što su pozivi mušterija, obrada tekstualnih podataka i sl, 22 stepena Celzijusa. Međutim, pre nego što “optužite” neadekvatnu temperaturu za loše rezultate koje ste postigli prilikom poslednjeg ocenjivanja, imajte na umu i ovo: studije na terenu su uglavnom male, tj. obuhvataju manje od 100 učesnika.

Ženama potrebnija toplota

Pošto ste odlučili koju vrstu mentalne sposobnosti želite da postignete, sledeća odluka s kojom treba da se suočite jeste kome želite da udovoljite. Budući da će uvek biti onih koji neće biti zadovoljni, neka vam kao merilo za određivanje najpovoljnije temperature posluži “prognozirani procenat nezadovoljnih” (PPN).

Da bi izračunali PPN, menadžeri primenjuju formulu iz 1960-tih godina, koja uzima u obzir činioce, kao što su kodeks oblačenja i metabolička stopa (odnosno, brzina generisanja toplote) ljudi koji rade u jednoj zgradi. Za poslednje je neophodan niz pretpostavki o njihovoj starosti, težini i, pre svega, polu.

Metabolička stopa koja se trenutno uzima kao merilo za regulisanje temperature u kancelariji zasnovana je na muškoj osobi, staroj 40 godina i teškoj 70 kilograma. Boris Kingma sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Mastrihtu odlučio je da se detaljnije pozabavi ovim problemom i ustanovio je da žene imaju značajno nižu metaboličku stopu nego muškarci i da im je potrebno da temperatura u kancelariji bude za tri stepena viša.

Ova razlika se velikim delom objašnjava činjenicom da žene imaju manje mišića, a više masnih ćelija, zbog čega su manje aktivne i proizvode manju količinu toplote.

Svađama uskoro kraj?

U većini zemalja sveta postoji zakonom utvrđena najniža temperatura na poslu (u Velikoj Britaniji 16 stepeni Celzijusa), ali ne postoji gornja granica, pri čemu se uglavnom kaže da bi temperatura trebalo da bude u “razumnim” granicama.

Posle svega rečenog, treba napomenuti da se ratovima oko temperature na poslu bliži kraj. “Bližimo se trenutku kada će biti uvedena personalizovana kontrola”, objašnjava Šipvort. To znači da će svaki sto imati sopstveni sistem za regulisanje temperature, uz mogućnost podešavanja delova tela koje želite da hladite, sa ventilima nalik na one u avionima.

Na kraju, koja je najbolja temperatura u kancelariji? “Nemoguće je tačno reći, ali verovatno se kreće između 22 i 24 stepena Celzijusa, tvrdi Šipvort.



Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati