Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

27. 07. 2020.

LOŠE STRANE PAMETI: Šest problema s kojima se sreću superinteligentni

Mogli biste pomisliti da će život biti lakši, srećniji i definitivno ispunjeniji da vam je samo još nekoliko IQ bodova više.

LOŠE STRANE PAMETI: Šest problema s kojima se sreću superinteligentni

Ali to teško da je slučaj o čemu svedoči više od 100 odgovora na sajtu Quora pod naslovom “Kada inteligencija postane prokletstvo”. Korisnici su pisali o svemu - od apsurdno visokih očekivanja koje ljudi imaju od njih do problema koje imaju jer ih konstantno doživljavaju kao hvalisavce.

U nastavku su neki od najintrigantnijih odgovora i naučna objašnjenja za njih, koje donosi Biznis insajder.

Foto: G. Srdanov / RAS Srbija

Često mislimo umesto da osećamo

Korisnik Quore Markus Geduld kaže da on u principu vrlo dobro razume svoje emocije i može o njima da govori drugim ljudima - ali nikada ne oseća olakšanje zbog toga što ih je izrazio.

- To je uobičajen problem kod pametnih ljudi, naročito onih koji su skloni verbalnom izražavanju. Oni koriste reči kao paravan, a uvek je efikasnije ako su te reči istinite. Oni koji su manje skloni artikulaciji kroz to prolaze fizički. Oni viču, udaraju, šutiraju, vrište, jecaju, plešu, skaču od radosti... Ja objašnjavam. I kada završim s objašnjavanjem sve što sam objasnio i dalje je zaglavljeno u meni, samo što sad na sebi ima etikete.

Geduldovo zapažanje podvlači razliku između kognitivnih i emocionalnih veština.

Naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu da li su i u kakvom odnosu ova dva faktora, ali neka zanimljiva istraživanja sugerišu da visoka emotivna inteligencija kompenzira loše kognitivne sposobnosti, barem na radnom mestu. Drugim rečima, čini se da ljudi koji su superpametni ne moraju da se oslone na emotivne veštine da bi rešili probleme.

Ljudi često očekuju od vas vrhunske rezultate

- Automatski se od vas očekuje da ste najbolji, bez obzira na to o čemu se radi. Nemate s kim da razgovarate o svojim slabostima i nesigurnostima - piše Roša Nazir.

Povrh toga, u panici ste zbog toga šta će se desiti ako sve ne izvedete vrhunski.

- To vas čini toliko opreznim u vezi s neuspehom da ne možete sebi da dozvolite da ponekad rizikujete u strahu od toga šta će se dogoditi ukoliko ne uspete - navodi Saura Mehta.

U delu “Pametni roditelji za pametnu decu” koje je objavljeno na PsychologyToday.com, autori pišu da su roditelji uglavnom najviše zabrinuti za uspeh svoje dece kada su ta deca pametna i dobro im ide u školi. Nažalost, oni pišu “ponekad to može dovesti do prevelikog fokusiranja na to šta oni rade, umesto na to šta oni jesu”.

Nikada neće naučiti važnost rada

Brojni korisnici sajta Quora pominju da inteligentne osobe misle da se mogu provući s manje truda od ostalih. Ali visok IQ ne vodi uvek direktno do uspeha i može se desiti visoko inteligentne osobe nikada ne razviju upornost neophodnu za uspeh.

Prema mišljenju Kenta Funga, “inteligencija postaje problem kada oni koji su rano otkrili da je poseduju otkriju da ne moraju raditi koliko i ostali i tako nikada ne razviju jaku radnu etiku”.

Jedno istraživanje je pokazalo da je savesnost - odnosno koliko se zalažete u radu - zapravo u negativnoj korelaciji s određenim vidovima inteligencije. Istraživači smatraju da bi se vrlo inteligentne osobe mogle osećati kao da ne trebaju mnogo da rade da bi postigli ono što žele.

Ljude bi moglo nervirati ako ih stalno ispravljate u razgovorima

Kada znate da je neko upravo rekao nešto savim netačno, teško je obuzdati poriv da ga ispravite. Ali morate biti vrlo obazrivi zbog činjenice da biste time mogli postideti i uvrediti druge ljude i rizikovati da izgubite prijatelje.

Biti inteligentan je neprijatno, kaže Radžit Karamredi “kada ispravljate ljude svaki put do te mere da prestanu da se druže ili razgovaraju s vama”.

Previše razmišljate o svemu

Zajedničko svima u ovom Quora ispitivanju bilo je da previše vremena troše razmišljajući i analizirajući. Za početak, mogli biste postati preosetljivi kada pokušate da pronađete egistencijalni značaj svakog koncepta i iskustva.

- Jasno ti je da je sve prolazno i da ništa suštinski nije od velike važnosti. Tražiš odgovore i to te izluđuje - piše Akaš Lada.

Zapravo opširna studija objavljena 2015. pokazuje da je verbalna inteligencija zaista povezana s brigama i razmišljanima. S praktične tačke gledišta, sva ta premišljanja znače da bi pametnima moglo biti nemoguće da se odluče. Tirtankar Čakraborti piše: Shvatanje mogućih posledica svojih odluka, naročito s obzirom na običaj da se preterano analiziraju posledice, čini da se odluka nikada ne donese”.

Shvatate koliko ne znate

Biti superinteligentan često znači da uviđate granice vlastite spoznaje. Ma koliko se trudili, nikada nećete moći da naučite i razumete sve. Majk Farkas piše o tome: “Inteligencija je prokletstvo kada... što više znate, sve više osećate da znate sve manje”.

Ta ospervacija podseća na klasičnu studiju Džastina Krugeta i Dejvida Daninga koji su otkrili da što su ljudi neinteligentniji, više precenjuju svoje kognitivne sposobnosti. I obratno.

U jednom eksperimentu, na primer, studenti koji su imali najmanji broj bodova su precenili broj pitanja na koja su tačno odgovorili za bezmalo 50 odsto. Istovremneo, oni koji su imali najviše bodova su potcenili broj svojih tačnih odgovora.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati