Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

03. 01. 2019.

Postoji 100 definicija života i SVE SU POGREŠNE

Naučnici i filozofi su hiljadama godina pokušavali da odgovore na pitanje šta je to što čini život, ali još nisu našli definiciju s kojom će se svi složiti.

Postoji 100 definicija života i SVE SU POGREŠNE

foto: blic.rs

Sve do 19. veka preovladavala je ideja da je život poseban zahvaljujući nematerijalnoj duši, ili "iskri života", ali je ona odbačena u korist naučnih teorija. NASA opisuje život kao "samoodrživ hemijski sistem sposoban za Darvinovu evoluciju", ali je to samo jedan od bezbrojnih pokušaja da se definiše život na jednostavan način. Postoji više od 100 hipoteza o životu, pri čemu se većina zasniva na nekoliko ključnih svojstava, kao što su razmnožavanje i metabolizam.

Problem dodatno otežava činjenica da različite naučne oblasti imaju različite predstave o tome šta je zaista neopodno da bismo nešto smatrali živim. Dok hemičari veruji da se život svodi na određene molekule, fizičari stanovišta zasnivaju na termodinamici.

Virusolozi: Istražuju nejasnu oblast na obodu života kakav poznajemo

- Virusi nisu ćelije, nemaju metabolizam i nepokretni su sve dok na naiđu na ćeliju, što mnoge ljude, uključujući i veliki broj naučnika, navodi na zaključak da nisu živi - kaže Patrik Forter, mikrobiolog sa Pasterovog instituta u Parizu.

On lično smatra da su virusi živi, ali priznaje da odluka o tome zapravo zavisi od toga gde ste rešili da postavite liniju razgraničenja.

Iako virusima nedostaje sve što bi, prema mišljenju većine ljudi, trebalo da imaju da bismo ih smatrali živim, oni imaju informaciju kodiranu unutar DNK ili RNK. To znači da virusi mogu da se razvijaju i razmnožavaju - doduše, samo tako što će ukrasti mašineriju od živih ćelija.

Zbog činjenice da virus - baš kao i sav život koji poznajemo - ima DNK ili RNK, neki naučnici tvrde da su virusi sastavni deo našeg stabla života, a neki čak smatraju da se u virusima krije ključ tajne nastanka života. Ako je zaista tako, život manje liči na crno-beli entitet, a više na nejasnu veličinu sa zbunjujućim granicama između "ne sasvim živog" i "ne sasvim mrtvog".

Hemičari: Istražuju recept po kojem funkcioniše život

Foto: Profimedia

- Život kakav poznajemo zasniva se na polimerima na bazi ugljenika - kaže Džefri Bada sa Okeanografskog instituta "Skrips" u San Dijegu (Kalifornija).

Od tih polimera - nukleinskih kiselina (gradivnih segmenata DNK), proteina i polisaharida - sastoji se doslovno celokupan život.

Bada je student Stenlija Milera, koji je, zajedno s Haroldom Jurijem, pedesetih godina prošlog veka izveo eksperiment, koji je po njima i dobio naziv: Miler-Jurijev eksperiment. Bio je to jedan od prvih eksperimenata koji je poslužio u svrhu ispitivanja teze da je život nastao od neživih hemijskih jedinjenja. Bada je ponovio taj čuveni eksperiment, pokazavši da se još više različitih biološki relevantnih molekula formira kada se na mešavinu hemijskih supstanci, za koje se veruje da su postojale na Zemlji u primordijalnom periodu, deluje električnom energijom.

Te hemijske supstance, međutim, nisu žive. Taj ugled stiču samo kada počnu da rade zanimljive stvari kao što je izlučivanje, ili međusobno uništavanje. Šta je, dakle, neophodno da hemijske supstance naprave skok ka životu? Badin odgovor je iznenađujući.

- Nesavršeno umnožavanje informacionih molekula verovatno je obeležilo početak života i evolucije, a samim tim i prelazak iz nežive hemije u biohemiju - kaže Bada.

Početak umnožavanja, a naročito umnožavanja koje obuhvata greške, dovodi do stvaranja "potomstva" s različitim nivoima sposobnosti. Ti molekularni potomci nakon toga mogu međusobno da se bore za opstanak.

- U suštini, ovo je Darvinova evolucija na molekularnom nivou - kaže Bada.

Prema tome, za mnoge hemičare upravo je razmnožavanje - proces za koji su virusi sposobni samo uz pomoć bioloških ćelija - ono što pomaže da se definise život. Činjenica da informacioni molekuli - DNK i RNK - omogućavaju razmnožavanje navodi na zaključak da su i oni od suštinskog značaja za život.

Astrobiolozi: Tragaju za čudnim vanzemaljcima

Foto: Profimedia

Mnogi naučnici, poput Čarlsa Kokela i njegovih kolega iz britanskog Centra za astrobiologiju Univerziteta u Edinburgu, koriste mikroorganizme sposobne za opstanak u ekstremnim uslovima kao primer vanzemaljskog života. Oni zaključuju da život van Zemlje verovatno postoji u veoma različitim uslovima, ali da ipak ima osnovne karakteristike života kakve prepoznajemo na Zemlji.

- Moramo, međutim, biti spremni na mogućnost da ćemo naći nešto što odstupa od te definicije - kaže Kokel.

Pokušaji korišćenja naših znanja o životu na Zemlji za istraživanje vanzemaljskih oblika života mogu imati zbunjujuće rezultate. U Nasi su smatrali da imaju dobru definiciju života 1976. kada se letelica Viking 1 uspešno spustila na Mars, opremljena sa tri testa života. Naročito je jedan test prilično uverljivo pokazao da postoji život na Marsu: nivo ugljen-dioksida na Marsu je bio visok, što navodi na zaključak da na površini Crvene planete ima živih mikroba.

Ugljen-dioksid koji su posmatrači videli danas se gotovo isključivo pripisuje mnogo manje uzbudljivom fenomenu nebioloških oksidativnih hemijskih reakcija.

Astrobiolozi se uče na tim iskustvima i sužavaju kriterijume koje koriste u potrazi za vanzemaljcima, ali je potraga do sada bila bezuspešna.

Međutim, možda astrobiolozi još ne treba da previše da sužavaju te kriterijume. Američki astronom i astrobiolog Karls Sejgan shvatanje o vanzemaljskom životu zasnovanom na ugljeniku naziva "ugljeničnim šovinizmom", tvrdeći da takav stav može da uspori potragu za vanzemaljcima.

Tehnolozi: Grade veštački život

Foto: P. Marković / RAS Srbija

Nekada ograničeno na naučnu fantastiku, danas je stvaranje veštačkog života postalo naučna grana. Na određenom nivou, veštački život obuhvata biologe koji stvaraju nove organizme u laboratorijama spajajući delove dva ili više postojećih oblika života. Međutim, veštački život može biti i mnogo apstraktniji.

Još od 1990-tih godina, kada je kompjuterski softver "Tierra" Tomasa Reja omogućio sintezu i evoluciju digitalnih "oblika života", naučnici pokušavaju da stvore kompjuterske programe koji simuliraju život. Čak postoje timovi koji pokušavaju da stvore robote s ljudskim karakteristikama.

- Preovladava ideja da se analiziraju i shvate suštinske karakteristike svih živih sistema, a ne samo živih sistema na Zemlji. To je pokušaj da se stekne veoma široka slika o životu, dok se biologija usredsređuje na oblike života koje poznajemo - kaže stručnjak za veštački život Mark Bedau sa Koledža Rid u Portlandu (Oregon).

To znači da mnogi istraživači veštačkog života zasnivaju svoje studije na onome što znamo o životu na Zemlji. Bedau kaže da naučnici u svojim studijama o veštačkom životu koriste tzv. "PMC model" - program (na primer, DNK), metabolizam i sud (container), na primer, zid ćelije.

- Važno je reći da to nije definicija života u načelu, već samo definicija minimalnog hemijskog života - objašnjava on.

Stin Rasmusen, koji radi na stvaranju veštačkog života na Univerzitetu Južne Danske u Odenzeu, ne veruje da postoji jasna definicija života, ali "da mora da postoji nešto čemu stremimo". Timovi iz celog sveta radili su na individualnim komponentama PMC modela, stvarajući sisteme koji prikazuju njegove različitie aspekte. Međutim, do sada niko nije sklopio sve u celinu u fimlcionalni sintetički oblik života.

Filozofi: Pokušavaju da reše zagonetku života

Foto: Emily Lakdawalla / ISRO, ISSDC

- Ljudi su skloni definicijama u kojima koriste poznate termine, ali fundamentalne istine možda nam nisu poznate - kaže Sejgan. Sve dok ne otkrijemo i ne proučimo alternativne oblike života, ne možemo da znamo da li su karakteristike za koje smatramo da su od ključnog značaja za život stvarno univerzalne. Stvaranje veštačkog života može biti način da se istraže alternativni oblici života, ali nije teško zamisliti da bilo koji oblik života osmišljen na računaru može biti pod uticajem naših prethodnih saznanja o živim sistemima.

Da bismo definisali život kako treba, prvo ćemo morati da nađemo vanzemaljce. Ironija je u tome što pokušaji da definišemo život pre nego što ih nađemo može dodatno da nam oteža njihovo nalaženje. Bilo bi tragično kada bi u 2020-tim novi rover na Marsu promašio Marsovca samo zato što ga ne prepoznaje kao živog.

- Definicija zapravo može da osujeti potragu za novim oblicima života Moramo da napustimo dosadašnji koncept kako bismo bili otvoreni za otkrivanje života kakav ne poznajemo - - kaže Karol Kliland, filozof sa Univerziteta Kolorada u Bolderu.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati