Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 01. 2012.  - Autor: Tekst: Nenad Kostić

Potraga za životom van Zemlje

Samo u našoj galaksiji ima više od 160 milijardi planeta, od kojih su mnoge pogodne za razvoj života.

s
Naša galaksija, po najnovijim procenama, vrvi od planeta! Najnoviji podaci ukazuju na hipotezu da samo na Mlečnom putu, našoj matičnoj galaksiji, postoji najmanje 160 milijardi planeta, što znači da na svaku zvezdu na Mlečnom putu dolazi najmanje jedna planeta, i da na svakog čoveka na Zemlji postoji oko 20 planeta.
Kako pokazuju rezultati istraživanja objavljeni u časopisu „Nejčer", broj planeta unutar samo 50 svetlosnih godina oko Zemlje iznosi oko 1.500. Međunarodni tim naučnika sa NASA univerziteta u Kaliforniji pokazao je, preko složene statističke analize dostupnih podataka, da su planete koje kruže oko zvezda - pravilo u našem delu univerzuma, a nikako izuzetak.
Istraživanje je trajalo šest godina, a u osmatranju je korišćena takozvana tehnika „mikrosočiva". U jezgru ove složene tehnike je korišćenje jedne zvezde kao svojevrsne „lupe" koja osvetljava pozadinu druge zvezde. Na primer, ako su planete koje kruže oko zvezde u prvom planu, svetlost zvezde u pozadini daje dodatan sjaj ovom kosmičkom prizoru, i tako otkriva prisutnost inače nevidljiivih zvezda.
Gruba procena ovog istraživanja pokazuje i da postoji više od 10 milijardi planeta širom naše galaksije koje imaju kopno, a uvreženo mišljenje naučnika je da je kopno neophodan uslov za razvoj napredne civilizacije zasnovane na organskom životu.

Zona života


Američka svemirska agencija nedavno je otkrila da je svemirski teleskop „Kepler" potvrdio postojanje planete van našeg sunčevog sistema na kojoj postoji mogućnost života. Ova planeta, po imenu Kepler 22b, koju su astronomi uočili 2009, prva je za koju je NASA u stanju da potvrdi da se nalazi u zoni pogodnoj za život. To znači da su je astronomi videli kako tri puta prolazi („tranzituje") ispred svog sunca. Ovo, međutim, još ne znači da život zaista postoji na toj planeti, već samo da ovo daleko nebesko telo ispunjava osnovne uslove.
Drugim rečima, ta planeta ima orbitu na pravoj razdaljini od svoje zvezde, što upućuje na zaključak da na njoj može biti vode i da su temperatura i atmosfera prikladne za život.
- Sa Keplera 22b imamo potvrdu o postojanju planete prikladne za život - kazao je Bil Boraki, glavni istraživač projekta „Kepler" u Istraživačkom centru „Ejms".
- Sigurni smo da je planeta u zoni pogodnoj za život i ukoliko ima površinu, trebalo bi da na njoj vlada ugodna temperatura - dodao je on.
t

Kako bi mogli da izgledaju vanzemaljci

Leteći kitovi
Planeta sa niskom gravitacijom i gustom atmosferom mogla bi biti dom za bića veličine zemaljskih kitova, pa čak i veća, koja bi ceo svoj život provodila u vazduhu. Ova bića mogla bi biti i mesojedi i biljojedi, i malo je verovatno da bi mogla da razviju tehnološku civilizaciju za koju je potrebna izgradnja trajnih artefakata na čvrstom tlu.

Biljke baloni
Na planeti vrlo niske gravitacije, na kojoj je vazduh gust kao na Jupiteru, biljke bi mogle da lebde umesto da rastu iz zemlje. Ovakve biljke mogle bi da dosegnu ogromnu veličinu i plovile bi kilometrima iznad površine.

Inteligentni gušteri
Ako se zamisli planeta čija je jedna polovina stalno okrenuta prema suncu, a druga je uvek u hladovini (nalik na Merkur), mogu se zamisliti i bića koja bi bila u osnovi hladnokrvna i koja bi živela u umerenom pojasu na samoj granici dve zone. Ova bića bi se po potrebi „dogrevala" približavajući se toploj polovini planete, a spavala u hladovini. Planeta poput ove bila bi dobra za razvitak tehnologije, jer bi vreli deo planete nudio obilje energije za proizvodnju.

Vodeni divovi

Planeta sa površinom sačinjenom isključivo od vode bila bi dom divovskim, možda i kilometrima dugačkim bićima koja bi provodila život u tromom plutanju i hvatanju planktona. Biće ovakve mase moglo bi se braniti električnim pipcima i verovatno bi na svom telu gajilo čitave ekosisteme drugih, manjih bića sa kojima bi živelo u simbiozi.

Obrćući se oko svoje zvezde na udaljenosti od oko 600 svetlosnih godina od nas, Kepler 22b je 2,4 puta veći od Zemlje i prelazi orbitu oko svog sunca za 290 dana. Naučnici, međutim, ne znaju da li je ova planeta stenovita, gasovita ili tečna.
„Tranzitovanje" planete ispred svog sunca, što izaziva promenu u svetlosnom intenzitetu zvezde dovoljnu da astronomi uoče da ispred zvezde putuje neko nebesko telo, uočeno je kratko nakon lansiranja teleskopa „Kepler" u svemir u martu 2009.
NASA je saopštila da je „Kepler" otkrio još 1.000 planeta koje potencijalno mogu da sadrže život i nalaze se na spisku za detaljno proučavanje, a Kepler 22b je treća egzoplaneta za koju su astronomi potvrdili da ispunjava uslove za život. Osim nje, tu su još i Gliese 581d, koju su otkrili francuski astronomi u maju prošle godine, i HD 85512d, za koju su u avgustu 2011. švajcarski astronomi ustanovili da se nalazi u zoni pogodnoj za razvoj života.
Istraživanja kao što je ovo nisu bila moguća pre nego što je u upotrebu ušao „alat" koji omogućava do sada nečuvenu preciznost podataka iz dalekih tačaka svemira. Teleskop „Kepler" predstavlja prvu misiju Američke svemirske agencije u potrazi za planetama nalik Zemlji koje, kao ona, imaju stabilnu orbitu oko svog sunca. „Kepler" je opremljen do sada najvećom kamerom koja je poslata u svemir, rezolucije 95 megapiksela, a očekuje se da nastavi da šalje informacije na Zemlju do novembra 2012.
Naučnici koji se bave istraživanjem planeta pogodnih za život slažu se u oceni da smo ušli u uzbudljivo doba traganja za vanzemaljskim životom i da, čak i ako ne pronađemo tragove života na dalekim planetama, godine ili čak godina pred nama donose velika otkrića. Novi i inspirativni podaci o dalekim planetama nadahnuli su mnoge naučnike da predlažu nove načine za detekciju života na drugim planetama.

Veštačko svetlo - najbolji trag

U novom radu objavljenom u magazinu „Astrobiolodži", naučnici Ejvi Leb i Edvin Tarner predložili su novu i logičnu tehniku za pronalaženje vanzemaljaca: traganje za svetlima gradova. Kao i kod drugih SETI metoda (traganje za vanzemaljskom inteligencijom), ovi naučnici izneli su pretpostavku da vanzemaljci koriste tehnologije nalik onima na Zemlji. U prvim komentarima kolege su ovaj pristup proglasile razumnim, jer svaki inteligentni život koji se razvio zahvaljujući svetlu sa svoje najbliže zvezde verovatno će imati oči i veštačku rasvetu koja se uključuje tokom mraka.
Da bi se moglo uočiti veštačko svetlo na dalekoj planeti, ono se mora razlikovati od odraza svetla matične zvezde. Naučnici su predložili praćenje promena svetlosti dok se planeta kreće oko zvezde. Kad se planeta kreće orbitom, ona prolazi kroz faze poput mesečevih. Kada je u fazi zamračenosti, više veštačkog svetla sa noćne strane moglo bi se videti sa naše planete nego što je reflektovana svetlost sa dnevne strane. Ova razlika u sjaju bila bi posredan, ali jak dokaz o prisustvu veštačke svetlosti.
Nažalost, još uvek ne postoje teleskopi koji su u stanju da zabeleže ove suptilne razlike u količini svetla, ali i na ovom polju u toku je prava trka - ko će napraviti veći i moćniji teleskop, baš kao na samom početku ere istraživanja svemira.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati