Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 01. 2012.  - Autor: Ana Vlahović, Beograd

Prepreke na svakom koraku

Slepe i slabovide osobe u svakodnevnom životu susreću se sa mnogobrojnim problemima. Pokušali smo da odgovorimo na pitanje kako da im pomognemo umesto da im svojim postupcima otežamo život

s
savez slepih

U Srbiji živi više od 11.000 slepih i teže slabovidih osoba. Ulice naših gradova, institucije, prodavnice, liftovi i javni prevoz njima su nedostupni. Kada ih sretnu na ulici ili se nađu sa njima u društvu, mnogi ljudi ne znaju kako da se ponašaju. Pokušali smo da odgovorimo na pitanje kako zaista pomoći slepim osobama umesto da im svojim postupcima dodatno otežamo život.
Sekretar Saveza slepih Srbije Dragiša Drobnjak objašnjava da je u Srbiji problem to što su javne površine, putevi i parkovi često nepristupačni slepima i teže sabovidima.
- Nema zvučnih semafora, reljefnih orijentira i staza koje pomažu slepima da se što samostalnije kreću. U mali broj pozitivnih primera spada Ulica kralja Milana u Beogradu, jedan deo Ruzveltove i deo Bulevara kralja Aleksandra, gde postoje oznake koje se osećaju pod nogama. Slično je i sa zvučnim semaforima, a ideal je da svaki semafor ima i takvu signalizaciju. U manjim mestima je još gora situacija, toga gotovo tamo uopšte nema - kaže Drobnjak.

Institucije nepristupačne

Ni u javnim zgradama nema informacija na Brajevom pismu.
- U javnim ustanovama kao što su škole, zdravstvene i kulturne ustanove često nema ljudi koji bi slepom čoveku mogli da pomognu da dobije odgovarajuće usluge na način na koji to mogu drugi. Na primer, ako slep čovek dođe u bolnicu sam, i pored sve svoje spretnosti, neće moći da se snađe i zato je potrebno da mu neko iz te ustanove pomogne da dobije uslugu koja mu je potrebna. Takođe, slep čovek u maloj prodavnici može da se snađe i da pita prodavca, ali u hipermarketima nema takav kontakt i tu bi trebalo da, kao što postoji u svetu, marketi odrede nekoga ko će mu pomoći i informisati ga o onome što ga zanima.

s
Jelena Stojanović

Hrabro kroz život: Jelena razbila predrasude o slepima

Jelena Stojanović (32) iz Smedereva razbila je sve pedrasude o slepim osobama. Iako slepa, završila je Pravni fakultet u Beogradu, od 2007. radi u „Državnoj lutriji Srbije" kao organizator humanitarnih projekata i vodi jedan prilično samostalan život.
- Dve godine sam radila kao pripravnik u Opštinskom sudu u Smederevu. Otprilike u isto vreme kada sam položila pravosudni ispit raspisan je konkurs za ovo mesto u „Državnoj lutriji Srbije" i odmah sam primljena. Sada sam veoma srećna što mi se pružila prilika da radim u kompaniji koja, pored toga što zapošljava osobe sa invaliditetom, omogućava im i da iskažu svoje kvalitete - kaže Jelena.
Ona ističe da joj u poslu invaliditet nije predstavljao prepreku zahvaljujući podršci kolega. Ima sva adekvatna pomagala, radno mesto joj je opremljeno kompjuterom sa govornim softverom, skenerom i štampačem, ima i govorni softver za mobilni telefon...
- Najviše problema imala sam tokom studiranja jer često nisam imala literaturu na Brajevom pismu ili u zvučnoj tehnici, pa su moji morali da mi čitaju i snimaju, a mnoge knjige sam morala i da skeniram. Doduše, imala sam i sreće da su mi profesori izlazili u susret i davali mi udžbenike u elektronskom obliku koje sam iščitavala pomoću računara i govornog softvera - priseća se Jelena.
Jelena nije udata, ali kaže da ima u planu da jednoga dana osnuje i porodicu. U svakoj njenoj rečenici prepoznaje se velika snaga volje. Ona dodaje i da je u životu upravo najvažnije imati volju, a uz nju je veoma bitna i podrška porodice i celog društva.
- Moraš imati svoj cilj, a ja sam ga imala i zahvaljujući njemu - uspela. Meni ne predstavlja problem što svakoga dana javnim prevozom putujem iz Smedereva do Beograda na posao. Kolega me automobilom sačeka na autobuskoj stanici i odveze do posla, a posle me vrati do stanice. Radni dan mi počinje ujutru u pola sedam, a završava se tek oko sedam uveče, kada stignem kući. Ništa mi nije teško zato što imam dobar posao i radim ono što volim. Naročito mi znači to što u Državnoj lutriji radim upravo na poziciji organizatora humanitarnih projekata, jer sam u prilici da radim sa ljudima koji ponekad imaju slične teškoće kao ja - kaže Jelena.

Slepa osoba bi mogla, na primer, da se najavi telefonom kada će doći u kupovinu - predlaže naš sagovornik.
On ističe da za liftove postoji relativno jednostavno rešenje. On predlaže da se pored standardnog natpisa u liftu stavi i natpis na Brajevom pismu, a moguća je i kombinacija sa zvučnim obaveštenjima kada liftovi „govore" koji je sprat.
- Pozitivan primer je tramvaj popularno nazvani „španac" koji „govori" koja stanica sledi, na koju se stanicu stiglo i kojim se prevozom može ići dalje. To bi trebalo uvesti i u ostale tramvaje i autobuse. Važno je i da sajtovi, naročito javnih ustanova, budu dostupni slepima kako bi mogli da pristupe i čitaju obaveštenja. Ponekad ima problema kada su upleteni grafički elementi i tekst, pa slepi ne mogu to pomoću govornih programa da pročitaju. Mali je procenat institucija koje su prilagodile svoje veb-stranice slepima, mada su pojedina  ministarstva to učinila, među kojima su i Ministarstvo kulture, ministarstva za državnu upravu, rad i socijalnu politiku... Po pravilu, sajtovi banaka nisu dostupni slepima - podseća Drobnjak.
Kada je reč o ponašanju ljudi prema slepima, sagovornik Pressa napominje da je najbitnije da se ophode što prirodnije, da im se bez ustezanja i direktno obraćaju i pitaju da li je potrebna pomoć.
- Najčešća greška je kada ljudi pokušavaju da na vizuelan način prenesu informacije. Ne treba pokazivati rukama šta treba da uradi slepi čovek, već reći i opisati ono što predlažete da se uradi. To je naročito važno na ulici i u javnom saobraćaju. Preterana briga nije dobra, ali ni potpuno ignorisanje. Obraćajte se slepoj osobi po imenu, jer je samo tada sigurna da se obraćate njoj. Ukoliko sretnete slepu osobu koja ide pomoću belog štapa, treba obavezno pitati da li joj je potrebna pomoć, kao i kada vidite da čeka autobus ili tramvaj - savetuje Drobnjak.

s
Dragiša Drobnjak

Zakon ima i dobre i loše strane

Dragiša Drobnjak smatra da država treba mnogo više da pomogne slepima

On dodaje i da je slepima potreban veći broj pomagala u obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu. U prvom redu, reč je o kompjuterima sa Brajevim redom ili displejom sa govornim programima i skenerima koji omogućavaju da se skenira tekst na klasičnom pismu, a zatim da se kompjuterski „prevede" i bude dostupan slepima.
- To su obični kompjuteri, kojima je potrebno dodati Brajeve redove. Oni su, nažalost, veoma skupi i koštaju do 4.000 evra. Mogli bi da se dodaju i govorni programi, koji su povoljniji, a imamo i pogodnost da RFZZO slepim osiguranicima daje govorni softver na srpskom jeziku koji je kreirao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Kompjuteri su napravili revoluciju u obrazovanju i radu slepih, to nije samo oruđe za rad, već i svojevrsno pomagalo. Tu su i digitalni uređaji, čitači koji omogućavaju da slepi snimaju ono što im je potrebno i da slušaju zvučne knjige, časopise i druge publikacije koje su snimljene u digitalnom obliku. Fond PIO slepim osiguranicima daje besplatno digitalne plejere i rikordere za čitanje. Jedno od pomagala je uređaj za prepoznavanje boja. Tu su i beli štapovi, govorne vage, toplomeri, aparati za merenje krvnog pritiska, reljefni i govorni satovi, GPS uređaji koji nam pomažu da se lakše orijentišemo... Obaveza proizvođača je da kreiraju predmete koji su dostupni ako je moguće svima - deci, starima, osobama sa invaliditetom... - kaže Drobnjak.
Jedna od najvećih prepreka pred osobama bez vida kod nas su male mogućnosti za zapošljavanje. Na ekonomsku krizu nadovezane su i predrasude poslodavaca o mogućnostima slepih osoba.
- Važan razlog je i što slepi ponekada nemaju savremeno obrazovanje i nisu osposobljeni za zanimanja koja se danas traže. Primećeno je da je njihova obrazovna struktura dosta niska. Slepima koji su završili fakultet, znaju strane jezike i rad na računaru povećava se šansa za zapošljavanje. Ukoliko mogu da biraju, poslodavci će, međutim, pre zaposliti osobu sa lakšim invaliditetom. U Austriji, na primer, ako zaposle osobu sa težim invaliditetom, računa se kao da su zaposlili dve sa lakšim - ističe on.

s
Kako da pomognete slepoj osobi

KAKO DA POMOGNETE SLEPOJ OSOBI

Prelazak preko ulice
Nemojte je odmah hvatati za ruku i vući je preko ulice, već uvek pitajte da li možete da pomognete. Ukoliko je odgovor potvrdan, ponudite joj svoju ruku i recite: „Izvolite, uzmite me za ruku." Uvek upozorite slepu osobu pre penjanja ili silaska sa trotoara.

U javnom prevozu
Ne unosite niti iznosite slepu osobu iz tramvaja ili autobusa. Samo je otpratite do vrata vozila i spustite njenu ruku na metalni držač. Kada je reč o automobilu, dovedite slepu osobu do otvorenih vrata i spustite njenu ruku na gornju ivicu vrata - ona će sama opipati visinu krova i sedište.

Vođenje ulicom
Nikada se ne ustručavajte da ponudite pomoć, ali se ne namećite. Da biste poveli slepu osobu, uvek ponudite svoju ruku, nikada je sami ne uzimajte pod ruku da biste je gurali ispred sebe. Prilikom prolaska kroz vrata ili uzak prolaz, uvek idite prvi, ali tako da je slepa osoba tik iza vas.

Trotoari i stepenice
Pri penjanju na trotoar ili silasku sa njega dovoljno je reći: „Sada gore" ili „Sada dole". Kada nailazite na stepenice, jednostavno upozorite: „Pazite, idemo na stepenice", a prilikom silaska to najavite. Pre korišćenja pokretnih stepenica, jasno ih najavite.

Pokazivanje stolice ili sedišta
Stavite ruku slepe osobe na naslon stolice i kažite: „Evo stolice, a ovo je naslon."

Orijentacija u prostoru
Nikada nemojte reći: „Evo, tu je stolica" ili „Nešto dalje je sto" i prstom pokazivati smer. Recite: „Upravo ispred vas je stolica", „Metar iza vas nalazi se stočić" ili „Deset metara napred sa leve strane bicikl je naslonjen na zid". Pri služenju za stolom možete da kažete: „Vaša čaša se nalazi levo ispred vas" ili kucnite određenu stvar. Ako predmet dajete u ruku, na primer, čašu ili pepeljaru, ne zaboravite da kažete gde može da je odloži.

Odlaganje stvari
Najbolje je da slepoj osobi pružite priliku da sama odloži svoj kaput, ali ne zaboravite da joj kažete: „Vaš kaput visi na prvoj kuki pored vrata."

Tabu-reči
Ne izbegavajte da u prisustvu slepe osobe koristite reči „videti", „posmatrati", „slep"... Ne ustručavajte se da slepima kažete: „Želite li da vidite ovaj model džempera?" i stavite joj u ruku odevni predmet.

Obraćanje
Obraćajte se i postavljajte pitanja direktno slepoj osobi, a ne njenom pratiocu. Kada mu se obraćate, recite njegovo ime ukoliko ga poznajete ili ga dodirnite ako ga ne znate. Kada mu postavljate pitanje da li nešto želi, obavezno detaljno opišite ono što nudite. Spustite predmet nadohvat njegove ruke ili mu dajte predmet u ruku. Ne držite poslužavnik sa čašama pred slepom osobom.

Dolazak i odlazak
Uvek obavestite slepu osobu da odlazite da ne bi pričala sama sa sobom ili da ste se vratili.

Kupovina
Ukoliko pomažete slepoj osobi da ode u butik, odvedite je do prodavca koji će moći da joj pomogne ili do tačno određenog štanda ukoliko zna šta želi. Ukoliko želi da se upozna sa asortimanom, dajte joj više različitih modela u ruku. Recite nešto o boji, dezenu... i ne ustručavajte se da kažete ako mislite da to toj osobi ne stoji dobro. Ukoliko prilikom plaćanja osoba bez vida ne pominje vrednost novčanica kojima plaća, vi to učinite i kažite, na primer: „Dajte mi 2.000 dinara", a sitan novac joj direktno vraćajte u ruku.

Toalet
Ukoliko se nalazite u javnoj ustanovi i istog ste pola, možete ući u toalet sa slepom osobom ili zatražiti pomoć osoblja. Ako postoji pisoar ili klozet, recite joj za mogućnost izbora. Pre korišćenja osmotrite čistoću i pokažite joj gde se nalazi sve što bi moglo da joj bude potrebno (toalet-papir, vodokotlić, lavabo, sapun, aparat za sušenje ruku...). Zatvorite vrata od toaleta ili se udaljite na nekoliko metara od pisoara. Ako je osoba bez vida suprotnog pola, zamolite pomoć osoblja ili drugog korisnika.

Pozdravljanje
Ako niste bliska osoba čiji će glas slep čovek odmah prepoznati, pri oslovljavanju odmah recite svoje ime: „Dobro jutro, gospodine Petroviću, ja sam..." i ako je potrebno, dodajte objašnjenje: „Sećate se, sreli smo se tu i tada."

Čitanje
Kada slepoj osobi čitate privatnu poštu ili dokumentaciju koja se odnosi na novac, morate da budete taktični i diskretni. Prethodno se uverite da li na koverti postoji neka napomena pošiljaoca. Čitajte naglas, polako i doslovce. Nikako nemojte prvo da pročitate pismo u sebi i da ga zatim samo u nekoliko reči prepričate. Uzdržite se od komentara i primedbi. Ukoliko čitate novine, pročitajte sve naslove i prepustite slepoj osobi da sama odluči šta želi da čije.

Red i tačnost
Za slepe osobe svaka stvar mora da ima tačno utvrđeno mesto i zato sve vraćajte na mesto odakle ste uzeli. Kućna i sobna vrata treba uvek da budu ili potpuno otvorena ili potpuno zatvorena, dok vrata od ormara uvek treba da budu zatvorena. Ne ostavljajte kante ili korpe sa vešom na mestima kuda redovno prolaze slepi. Prilikom poseta ili nalaženja tačnost je veoma važna.

* Iz vodiča Hermana van Dajka „Ne tako, nego ovako"

Drobnjak podseća da je poslednjih godina donet čitav niz zakona koji se odnose na osobe sa invaliditetom, ali zamera to što su rađeni na takav način kao da niko nije pitao ljude na koje se odnose šta misle o njima i da li su im zaista od pomoći. Tako je, kaže, donet i set zakona kojima je predviđeno pravo na inkluzivno obrazovanje, te sve više slepih i slabovidih pohađa redovne škole.
- Problem je što podrška države nije adekvatna u pogledu pružanja stručne i tehničke pomoći. Nema dovoljno udžbenika na Brajevom pismu, u audio i elektronskom formatu, kao ni pedagoga za rad sa slepima, a redovni učitelji nisu osposobljeni za rad sa njima. Svega dva odsto knjiga prilagođeno je slepima, nema dovoljno ni stručne literature ni beletristike, a ni udžbenika. Problem je i to što imamo različite izdavače, a osim Zavoda za udžbenike, nijedan od njih ne izdaje knjige na Brajevom pismu- napominje Drobnjak.
Sa druge strane, pozitivno je to što je  izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju priznato pravo na asistenta kada slep čovek ide u banju, može o trošku države da dobije pratioca.

s
Tihomir Nikolić

VEROVALI ILI NE

Srbin napravio aparat koji prepoznaje boje

Aparat namenjen slepima koji prepoznaje boje konstruisao je još 2002. Beograđanin Miloš Stojić, a konačnu verziju izradio je 2005. Međutim, kod nas niko nije bio zainteresovan da ovaj aparat proizvede, pa je Stojić bio prinuđen da licencu proda kompaniji „Kobolt sejls" iz Velike Britanije. Aparat se sada tamo proizvodi i Srbija ga uvozi po ceni od oko 52 funte, odnosno oko 6.620 dinara.
- Miloš Stojić je aparat napravio za sebe. Suština je da pomogne slepom čoveku kada je sam i nema ko da mu kaže koja mu je boja košulje ili sakoa. Tada prisloni uređaj na odeću ili neki drugi predmet, on prepozna boju i izgovori. Postoji verzija na srpskom i na engleskom jeziku - kaže Stojićev saradnik Tihomir Nikolić.
On objašnjava i po kom principu uređaj radi - na vrhu aparata nalazi se oko koje u sebi ima diode. Aparat najpre mora da se podesi na temperaturu okoline i kada se začuje pištanje, spreman je za rad. Međutim, uprkos mnogim njegovim prednostima, Nikolić podseća da on ne može čoveku da kaže koje se boje međusobno slažu.
- Oko je nezamenljiv organ, ono ima povratnu informaciju kako izgleda određena stvar, da li je boja čista i da li se slaže sa drugim delom garderobe koji imate na sebi. Oko je analizator sa iskustvom. Onaj ko je kasnije oslepeo zna koja boja ide jedna uz drugu, a pošto sam ja slep rođen, morao sam sa svojom porodicom da naučim šta se slaže - zaključuje Nikolić.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage