Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Tema broja:

13. 05. 2012.

Sunčajte se, ali pametno

Savet stručnjaka je da se postepeno sunčate. Preporuka je da to nikada ne radite kada je sunce najjače, negde oko podneva, niti da u početku po ceo dan budete na suncu

JEDAN
Mnogi ne znaju da je osim male crne haljine, Koko Šanel 60-ih godina prošlog veka u modu uvela i preplanuo ten. Čuvena francuska kreatorka je kriva što su zbog tamnog tena žene širom planete spremne da se satima peku na suncu da bi što atraktivnije izgledale.


Suzana Miljković, specijalista kozmeto-logije

Već od marta treba da se štitimo, a od maja do septembra moramo maksimalno da se zaštitimo. Najopasniji period je kraj juna i početak jula. U Srbiji ima oko 40 dana godišnje kada je indeks zračenja 9,5 i tada nam treba najveća zaštita

Sa istim ciljem je i moja prijateljica Maja nedavne prvomajske praznike iskoristila da čvareći se na suncu uhvati boju jer ne voli da bude bela kao sir. Uživala je u toplom danu, ali je tek kod kuće shvatila da je crvena kao rak. Spas je pronašla u proverenom receptu - oblogama od kiselog mleka.

Maja je samo jedna u nizu devojaka koje plaćaju danak pomami za preplanulim tenom. I ona je, nažalost, među ogromnom većinom koja uopšte ne razmišlja o tome kako sunčanje utiče na kožu i zašto posle svake sezone imaju sve više mladeža, bora, fleka, ispucalih kapilara...

Ljudi obično nepripremljenu kožu naglo izlažu preteranom sunčanju, što je potpuno pogrešno, ukazuje mr Suzana Miljković, specijalista kozmetologije i autorka nekoliko priručnika o sunčanju.

- Treba se postepeno sunčati. Preporuka je da to nikada ne radimo kada je najjače sunce, negde oko podneva, niti da u početku po ceo dan budemo na suncu. Kožu treba polako navikavati na sunce kako bi mogla da se zaštiti od opekotina - savetuje Suzana Miljković.

Ona upozorava da se od jakog sunca i opekotina ne treba čuvati i štititi samo u letnjim mesecima jer možemo da izgorimo i usred zime.

Nega kože posle sunčanja

Kožu posle sunčanja treba negovati mlekom ili losionom za negu tela. Tako se umanjuju štetni efekti slobodnih radikala, umiruje se opekotine od sunčanja i umiruje iritirana i crvena koža. Sprečavaju se isušivanje, perutanje i ljušćenje kože, a preplanuo ten duže traje. Takođe, regeneriše se odbrambeni sistem i koža priprema za ponovno sunčanje i izloženost zračenju.

Kosa

Kosi je takođe potrebna zaštita od UV zračenja, naročito farbanoj i blajhanoj i kosi sa minivalom. Da bi se sprečili promena boje kose, rascvetalost dlake i isušivanje potrebno je koristiti šampone i regeneratore koji sadrže supstance koje štite od UV zračenja.

- To je zato što smo izloženi toplotnom zračenju, svetlosti i ultraljubičastom zračenju koje nikada ne osećamo i nismo svesni kada deluje na nas. Postoje dve kategorije u ultravioletnom zračenju: UVA i UVB zračenje. UVB izaziva opekotine i indirektno možemo da znamo da je delovalo na nas, dok se UVA ne oseća, ono izaziva starenje kože, a ponekada čak i rak kože. Postoje akutni i hronični efekti štetnog delovanja ultravioletnog zračenja. Akutni su opekotine koje se vrlo brzo osete kod dece od 6 do 8 godina, kod starijih i onih koji imaju izrazito osetljivu kožu i svetlu put. Oni već posle 10 minuta osete zatezanje kože, dobiju crvenilo i plikove. Najozbiljniji su hronični efekti koji se kasnije ispoljavaju. Recimo, opekotine nastaju brzo, ne ostavljaju ožiljke i svi misle da su bezopasne, ali to pokazuje da ste primili preveliku dozu zračenja i da je organizam morao da odreaguje - objašnjava Suzana.

Svim ljubiteljima preplanulog tena koji se žale kako su se godinama, pa i decenijama, sunčali a da nikada nisu izgoreli, a da im sada koža pocrveni i ljušti se, naša sagovornica objašnjava da je reč o hroničnim efektima koji su posledica kumulativnog dejstva zračenja.

- Sve se računa, koliko ste se često igrali u pesku, koliko ste bili na plaži, koliko ste se šetali, sedeli kraj prozora koje nema zavesu, da li ste nosili providnu i tanku odeću... Posledice se osećaju i posle 10-15 godina.

Preporuke za zaštitu od sunca

  • skloniti se sa sunca, naročito u periodu od 10 do 16 h
  • zaštiti se odećom dugih rukava i nogavica koja nije providna i tanka, zatim šeširom širokog oboda i naočarima za sunce
  • koristiti preparate za sunčanje sa zaštitnim faktorom 15 i više
  • zaštiti se od površina koje reflektuju, kao što su voda, beton, pesak, sneg...
  • pratiti promene na koži jer svaka promena na mladežima, svrab ili crvenilo oko njega mogu da ukažu na početak malignog procesa

 

Najveću dozu zračenja primamo u detinjstvu, a posledice počnu da se osećaju oko 30-35. godine, ali se ta granica, nažalost, spušta jer se poslednjih godina preterano sunčamo i rak kože se javlja sve ranije, već u ranim 30-im, a nekada je to bilo posle 40-ih - ukazuje Suzana Miljković.

Osim raka kože koji se najčešće pominje kao posledica zračenja, tu su i različite fotodermatoze, pege, fleke, osipi, zatim oboljenja oka (katarakta koja se javlja posle 40. u dve trećine slučajeva izazvana je UVB zračenjem), makularna degeneracija oka...

- Od preteranog sunčanja menja se kvalitet kože, isušuje se i počinje da visi. Opada i imunitet. Na moru kažemo da smo se prehladili od hladne vode, što nije tačno. Ako ste se u jednom danu toliko sunčali da je počelo da se javlja crvenilo kao opekotina uništili ste sve ćelije imunog sistema, a njima treba šest nedelja da se oporave - upozorava naša sagovornica.

Suština zaštite od štetnog ultravioletnog zračenja, po mišljenju Suzane Miljković, jeste u pametnom ponašanju. To znači da od 10 do 16 časova ne izlazimo napolje i da u slučaju da moramo, koristimo maksimalne mere zaštite: šešir što šireg oboda da bi se zaštitilo lice, naočare, odeća dugih rukava i nogavica, da smo u hladu, ali ne samo jednog suncobrana ili drveta, i da koristimo kreme za zaštitu od sunca. Njih, međutim, ne treba koristiti kao jedino zaštitno sredstvo.

6

Rizične grupe za nastanak raka kože

  • osobe svetlijeg tena
  • osobe koje mnogo vremena provode na suncu ili rade na otvorenom
  • osobe koje su u detinjstvu imale ozbiljne opekotine od sunca
  • oni koji imaju veliki broj mladeža koji se uvećavaju posle svake letnje sezone
  • osobe koje genetski pate od albinizma (osetljivosti na sunce)

 

Pitanje za stručnjaka

Odgovara dr Ana Mitrović Jovanović, ginekolog u GAK „Narodni front"

Uskoro počinje sezona kupanja u bazenima i moru. Da li žene trebaju treba posebno da se zaštite od infekcije i na koji način to mogu da urade?


- Tokom letnjih meseci kupanje u bazenima povećava rizik od infekcija, pa se preporučuje tuširanje običnom vodom posle kupanj i da se odmah promeni kupaći kostim. Vlažan kupaći kostim doprinosi razvoju određenih mikroorganizama kojima pogoduje topla i vlažna sredina. Leti žene češće koriste i tampone, pa je moj savet da se oni češće menjaju i da se tokom spavanja zamene uloškom. Kratke suknjice i tanga veš, takođe, povećavaju rizik od infekcije. I totalna depilacija genitalne regije povećava mogućnost lakšeg ulaska i širenja infekcije.

- Već od marta treba da se štitimo, a od maja do septembra moramo maksimalno da se zaštitimo. Najopasniji period je kraj juna i početak jula, a u Srbiji ima oko 40 dana godišnje kada je indeks zračenja 9,5 i tada nam treba najveća zaštita, a najjače zračenje je oko 12.45, bez obzira koja je temperatura. Na moru je, takođe, velika refleksija zračenja od vode, kamena, peska, betona. Mnogi misle da im je telo zaštićeno u vodi, ali čak 80 odsto zračenja prolazi kroz vodu i zato treba koristiti vodootporne kreme za sunčanje - savetuje ona.

Sada je preporuka da se krema, i to ona sa zaštitnim faktorom od 30 do 50, nanosi na svaka dva sata jer supstance u kremi nisu dovoljno stabilne na suncu. Na kremama ne treba štedeti, za jedno mazanje dovoljno je 30 ml, odnosno dve supene kašike kreme.

- Taman ten koji se stvara u koži znak je da je organizam ugrožen. To je odbrambeni sistem organizma, svaka promena boje kože znači da se ona buni protiv toga i ne može da podnese toliku dozu zračenja pod čijim dejstvom se stvaraju slobodni radikali koji oštećuju kožu i ceo organizam. Od njih se štitimo pomoću različitih antioksidanasa (vitamin C, E, koenzim Q10) koji ulaze u sastav preparata za zaštitu kože. Mi brzo trošimo oksidanse i zato je dobro da organizam ima zalihe kojima će se odbraniti od prvog udara. Preporučuje se da se u proleće piju preparati sa beta-karotenom, mineralima i vitaminima - navodi Suzana Miljković.

8

CRNA ČOKOLADA ŠTITI OD SUNCA

Direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu dr Aleksandar Adamović upozorava roditelje da zbog oštećenja ozonskog omotača, zbog kojeg je zračenje sve jače, treba da izbegavaju da decu mlađu od godinu dana izlažu suncu. On je  dodao da određena hrana pomaže da se zaštitimo od sunca:

- Treba piti sok od crvene pomorandže, zeleni čaj, čašu do dve vina i jesti crnu čokoladu. Te namirnice sadrže supstance koje mogu da nas zaštite od sunca.

 

KRAJ
Važno

Starije osobe, osobe sa osetljivom kožom sklonom iritacijama i alergijama i bebe do šest meseci trebalo bi da koriste preparate sa zaštitnim pigmentima - „mikroreflektorima", a ne sa hemijskim supstancama. Deci od šest meseci do dve godine preporučuju se kreme sa zaštitnim faktorom 4, a posle druge godine sa faktorom iznad 15.

Fatalne posledice sunčanja

Najozbiljnija promena na koži koja je izazvana dejstvom negativnog UV zračenja jeste rak kože.

- Ova bolest nastaje usled dugotrajnog, stalnog ili povremenog intenzivnog sunčanja (nekoliko dana ste se sunčali oko podneva), a promene se javljaju na delovima tela koji su najizloženiji zračenju, poput ruku i lica, posebno nosa, vrata i ušiju. U mnogim zemljama rak kože je najčešći oblik kancerogenih oboljenja, a ako se nastavi trend preplanulog tena, predviđa se da će smrtnost od raka kože prevazići smrtnost od ostalih oboljenja - upozorava kozmetolog Suzana Miljković.

 

Savet plus

Ukoliko ste izgoreli na suncu, savet je da pijete što više tečnosti, nanosite što više zaštitne kreme i preparate koji sadrže aloju veru i pantenol koji smiruju upaljenu kožu.

Preparate za zaštitu ne treba kupovati svake godine. Čak i ako su otvarani i trošeni, mogu da se koriste i sledećih sezona sve dok mu ne istekne rok utisnut na pakovanju. One koji sadrže mikropigmente treba promućkati pre upotrebe je se čestice mogu nataložiti na dnu pakovanja.

 

Alergije na sunce

Alergija na sunce može da se dobije posle mnogo godina sunčanja jer koža, objašnjava Suzana Miljković, u jednom trenutku izgubi sposobnost da se štiti.

- Alergija može da nastane jer imate u koži supstance koje u reakciji sa UV zračenjem dovode do fotosenzibilizacije. Supstance koje izazivaju alergiju na taj način mogu biti komponenete hrane (celer, limun, smokve...), kozmetički preparati, hemikalije... Ako ste oprali ruke deterdžentom i izašli na sunce, u tom delu može da dođe do alergijske reakcije. Obično se razvije jaka opekotina ili osip sličan koprivnjači. Ako ste pre izlaska na sunce stavili parfem koji sadrži neku komponentu koja reaguje na UV zračenje, na mestu gde ste prsnuli miris može da ostane trajna fleka - objašnjava naša sagovornica.

 

Zablude

Najveća zabluda je da se sunčanjem koža „čisti" od bubuljica. Sunce isušuje kožu i nakratko uklanja bubuljice. Međutim, sunce stimuliše lučenje lojnih žlezda i posle izvesnog vremena akne se javljaju u većem broju.

 

Negativni efekti UV zračenja

1. Koža

- opekotine od sunca

- maligni melanom

- hronična oštećenja kože

- fotodermatoze

2. Oči

- snežno slepilo

- katarakta

- makularna degeneracija

3. Imunitet

- povećana osetljivost

na infekcije

- aktiviranje latentnih

virusnih infekcija

 

Tipovi kože
  • keltski: svetao ten sa pegicama, lako izgori, nikada ne tamni
  • germanski: sličan prethodnom, lako izgori, a slabo potamni
  • srednjoevropski (kavkaski):
  • umereno izgori, a postepeno i ravnomerno tamni, ali ne mnogo
  • mediteranski (orijentalni): minimalno izgori i uvek dobro tamni do srednjetamne nijanse
  • hispano (indijski): retko izgori, dobro tamni do tamnobraon nijanse
  • crnci: koža ne gori, potpuno crna bez sunčanja

Mirjana Mitrović

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati