Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

27. 05. 2012.  - Autor: Zorica Janjušević

Dete kao čigra

Za decu je normalno da trče, skaču i budu stalno u pokretu. Ali, kada ovo tipično dečje ponaŠanje prelazi u hiperaktivnost? Kada prelazi u ADHD sindrom? I kako prepoznati i šta uraditi ako ove simptome primetite kod svog deteta?

dete
dete
Mnogi roditelji skloni su da svoje živahno i znatiželjno dete puno energije nazovu hiperaktivnim. Hiperaktivno i živahno dete se, međutim, razlikuju. Iako se hiperaktivnost uglavnom smatra poremećajem, ona to ipak nije. Lekari ovu patologiju nazivaju sindromom pomanjkanja pažnje s hiperaktivnošću ili sindromom ADHD (eng. Attention Deficit /Hyperactivity Disorder).

Non-stop u pokretu

Ovakvo ponašanje je prvi put opisao nemački lekar Hajnrih Hofman 1845. godine u svojoj knjizi „Nemirni Filip". Iako nam kod takve dece prvo upadaju u oči njihov nestašluk i činjenica da su konstantno u pokretu, glavni simptom je kratak period pažnje. Hiperaktivno dete ne može ni na šta da se usredsredi, bilo da je to igra, učenje ili gledanje televizije.
NebojŠa JovanoviĆ, psiholog
NebojŠa  JovanoviĆ, psiholog
Hiperaktivno dete nije isto što i živahno dete
Psiholog Nebojša Jovanović, koji već godinama radi s hiperaktivnom decom, kaže da se kod nas nedovoljno zna o ovom sindromu, pa se često ne razlikuju nemirno dete od deteta sa ADHD sindromom.- Poenta nije u količini energije i kretanja, jer neka istraživanja pokazuju da živahna i hiperaktivna deca troše isto energije, već se hiperaktivnost odnosi na aktivnost koja je neprikladna situaciji, pogotovu ona aktivnost koja dete ometa da razvija svoje potencijale, da radi, da uči, da se druži, itd. Ukoliko ne ometa, koliko god to nekome smetalo, onda se ne radi o hiperaktivnosti, već o živahnosti. Znači, osnovni kriterijum je da aktivnost ne ometa dete u njegovom razvoju - kaže psiholog Nebojša Jovanović.Osim poremećaja pažnje, u ponašanju deteta dominira nemir, velika potreba za aktivnošću i kretanjem.
a
Slavni, a hiperaktivni

Vrlo veliki broj poznatih imao je ADHD: Leonardo da Vinči, Vinsent van Gog, Salvador Dali, Bendžamin Frenklin, Abraham Linkoln, Albert Ajnštajn, Tomas Edison, Bil Gejts, Volfang Amadeus Mocart, Džordž Bernard Šo, Alfred Hičkok, Stiven Spilberg, Kirk Daglas, Dastin Hofman, Robin Vilijams, Vupi Goldberg, Suzan Samers, Tom Kruz, Bil Kozbi, Silvester Stalone...    
 Roditelji obično ističu da je dete otkako je prohodalo neprekidno u pokretu, trči, penje se, ne može da bude mirno čak i dok jede. Dete nema ni trunke opreza, ničeg se ne boji, pa se često dešava da se povredi. Ono neprestano prekida još nezavršenu aktivnost i odmah započinje drugu, vrlo brzo i tu ostavlja i kreće na sledeću... Kod njih su i impulsivnost, hiperaktivnost i selektivna pažnja veoma izraženi i ispoljavaju se u svako vreme i u svakoj prilici. Iako deficit pažnje iskusni psiholog može da primeti još u prvoj godini života, roditelji najčešće ovaj problem primećuju kada dete krene u vrtić ili školu, kada se od njega zahteva da ispunjava zadatke i poštuje pravila.- Deca sa ovom vrstom temperamenta zahtevaju drugačije vaspitanje i poseban tretman koji se uglavnom bazira na pohvalama za konkretno što urade, i na manjim i kraćim zadacima, gde mogu da održe pažnju. I nastavnici moraju da prilagode svoj tretman i onda deca sa manjkom pažnje mogu da postignu sjajne rezultate. Među današnjim profesorima i akademicima, na primer, ima onih koji su bili hiperaktivna deca - nastavlja Nebojša Jovanović.

Potrebna im je pažnja

Prema Jovanovićevim rečima, ova deca često imaju teškoće sa učenjem. U rešavanju školskih zadataka prave greške zbog nemara, brzine i neobraćanja pažnje na detalje. Teško im je da organizuju zadatke i aktivnosti. 
a

Kako da vaspitavate hiperaktivno dete

Zadajte detetu obaveze

Uvedite red u dnevne aktivnosti

Nagradite dobro ponašanje i kaznite loše - odmah

Izbegavajte grdnju

Usmeravajte ga i podstičite da završi zadatke l Podsećajte dete na obaveze    

Zadaci im obično ostaju nedovršeni, a često odgovaraju i pre nego što su čuli celo pitanje. Ova deca imaju problematično ponašanje svuda, a posebno u školi i sličnim mestima gde se od njih traži da budu usredsređena i poštuju pravila. Ona zahtevaju posebno organizovan i usmeren program vođenja kroz vaspitanje i obrazovanje. Ljudi s ADHD-om najčešće su vrlo inteligentni i izrazito maštoviti.- Hiperaktivnoj deci potrebno je puno reda i discipline. Usmeravajte ih i podsećajte ih da na vreme izvršavaju svoje obaveze - savetuje psiholog Nebojša Jovanović.Hiperaktivno dete često ima malo prijatelja. Deca ga izbegavaju jer ne prihvata pravila njihove igre. Njegova impulsivnost i naglost mogu odbijati decu, ali i odrasle. Zbog toga se često dogodi da odrasli takvo dete ne razumeju, pa mu ne pružaju potrebnu pomoć i podršku.- Roditelji koji posumnjaju da njihovo dete ima ovaj sindrom trebalo bi da se jave psihologu ili dečjem psihijatru. Tehnike modifikovanog ponašanja, koje određuju jasna pravila, za samo pola godine mogu da daju dobre rezultate - kaže Jovanović.    

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati