Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

pošast zvana zemljotres

10. 06. 2012.  - Autor: Nenad Kostić

Kad priroda pobesni

Uprkos tome što geofizičari grozničavo rade na iznalaženju načina da se izračuna kada će pokretanje tla pogoditi neku oblast, do sada nije otkriven pouzdan način da se zemljotresi predvide

s
Zemljotresi su način na koji se Zemljina kora oslobađa suvišnog pritiska i održava površinu Zemlje „urednom" i bez velikih pukotina. Kada se ovako napiše, čovek bi gotovo mogao da nauči da voli ovu pojavu. Ali, ovaj prirodni fenomen ujedno je i jedna od najstrašnijih pošasti.

Razlog za to što zemljotresi odnose veći broj žrtava nego ikada ranije nije u njihovoj većoj učestalosti, već u činjenici da danas sve veći broj ljudi živi „nabijeno" u multimilionskim metropolama, u betonskim „kulama od karata", koje izazivaju ogromne žrtve prilikom potresa.
Uprkos tome što geofizičari grozničavo rade na iznalaženju načina da se predvidi kada će pokretanje tla pogoditi neku oblast, do sada nije otkriven pouzdan način da se zemljotresi predvide na vreme.
Seizmolozi prate pokrete stena u blizini pukotina kako bi precizno odredili kuda se pojačava pritisak i na taj način je moguće izdati upozorenje, i to u poslednjem trenutku, kazao je Džonatan Amos, britanski novinar i popularizator nauke.
- U Japanu i Kaliforniji postoje naučnici koji traže upozoravajuće znake u stenama. Moguće je dobiti upozorenje do 30 sekundi pre nego što zemljotres udari u određenu lokaciju. To je dovoljno vremena da se otvore vrata u nekoj vatrogasnoj stanici da bi vozila mogla da izađu čim se potres završi - rekao je, i dodao:
- Međutim, bilo kakvu dugoročniju prognozu mnogo je teže dati.

Opasnost je i brza urbanizacija

Studija iz 2004. pokazala je da brza urbanizacija gradova zemalja u razvoju (što podrazumeva zemlje koje od siromašnih postaju ekonomski divovi, i to brzinom koju ne prati i adekvatan razvoj infrastrukture) znači i povećanu opasnost od posledica zemljotresa. Uzorak studije bili su gradovi severne Indije, na čijem je primeru pokazano da je opasnost mnogo veća nego što iko zamišlja. Kako je naveo seizmolog Brajan E. Taker, autor studije, zemljotres snage 8,3 Rihtera koji bi pogodio grad Šilong u severnoj Indiji ubio bi 60 puta više ljudi od zemljotresa koji se u toj varoši dogodio 1897, iako je broj stanovnika grada samo osam puta veći. Razlog za ovo je to što su jednospratne i stabilne kuće od bambusa zamenile nekvalitetne betonske višespratnice, građene na strmom tlu.
a

Mapa potresa

Ako imate snažne živce, postoji više veb-sajtova na kojima možete da, na mapi nekog regiona ili cele planete, gledate u realnom vremenu kakvo je stanje Zemljine kore, sa podacima o svim zemljotresima koje zabeleže seizmološki senzori širom planete. Jedna od ovih mapa nalazi se na adresi earthquake.usgs. gov/earthquakes/map/.

U razvijenim zemljama trendovi su sasvim suprotni. Pravila zidanja u zonama podložnim zemljotresima veoma su stroga. Najizrazitiji primer je japanski grad Kobe, u kome je 1995. stradalo 6.500 ljudi u zemljotresu snage 7,3 Rihtera. Smatra se da bi sada u zemljotresu te snage nastradalo „svega" nekoliko stotina ljudi.
Jedan od najbizarnijih momenata u istoriji geološke nauke dogodio se prošle godine, kada je italijansko pravosuđe odlučilo da goni grupu geologa zbog - pogrešne naučne procene. Pre tri godine u italijanskom gradu Lakvili u potresu snage 6,3 stepena Rihterove skale poginulo je 309 ljudi, a tužilaštvo ovog grada je u septembru 2011. navelo da su optuženi geolozi objavili netačno saopštenje uoči zemljotresa, u kome su uveravali stanovništvo da je bezbedno. Sedmorica optuženih bili su članovi vladine komisije koja je imala zadatak da utvrdi rizik od nekoliko stotina slabijih zemljotresa koji su se osetili u Lakvili u mesecima pre glavnog udara. Suđenje, čiji je početak u naučnim publikacijama nazvan „mračnim danom za nauku", još uvek traje, a najugledniji geofizičari sveta potpisali su peticiju za okončanje suđenja koje je opisano kao potpuno besmisleno jer na dušu geofizičarima stavlja izjavu da „veruju" da je stanovništvo bezbedno, uz ogradu da zemljotrese još uvek niko ne može da predvidi.
s

Izazivanje zemljotresa

Ubrizgavanje velikih količina tečnosti u duboke kopove može izazvati potrese, i ovo se zaista i događalo na više tačaka u SAD, Japanu i Kanadi. U svim slučajevima potresi su bili male snage i nisu izazvali veliku materijalnu štetu ili ljudske žrtve. Najpoznatiji primer dogodio se 1967, posle ubrizgavanja ogromne količine vode u jedan rudnik u blizini Denvera u Koloradu. Potres je bio snage 5,5 Rihtera i, pošto je utvrđeno da su ljudi odgovorni za njega, tehnologija ubrizgavanja vode radi čišćenja dubokih kopova pretrpela je promene.
a

Najugroženiji gradovi

- Katmandu (Nepal)
- Istanbul (Turska)
- Delhi (Indija)
- Kito (Ekvador)
- Manila (Filipini)
- Islamabad (Pakistan)
- Tokio, Nagoja i Kobe (Japan)

Iako mnogi veruju da nuklearne probe izazivaju zemljotrese, nije zabeležen nijedan potres koji se može dovesti u vezu sa nuklearnim eksplozijama. Geofizičari objašnjavaju da su nuklearne eksplozije, u smislu načina rasipanja energije, mnogo „čistije": energija detonacije rasipa se kroz Zemljinu koru brzo i ravnomerno, što ne pogoduje izazivanju smicanja i sudaranja tektonskih ploča.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati