Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ispovest

10. 06. 2012.  - Autor: Slađana Vukašinović

Prestao sam da pijem posle trećeg delirijuma

Moja pijanstva su iz faze mirnog i dobroćudnog alkosa prešla u fazu agresivnosti. Ništa nisam video, ni brigu, ni strah žene i moje majke, ni svoje dete koje je već poraslo i koje pati zbog toga što ja pijem

s
Preživeo sam tri delirijuma i lekari kažu da sam medicinski fenomen. Posle trećeg odlučio sam da se lečim i već sedam godina ne pijem. Pokušavam da nadoknadim sve ono što sam izgubio zbog osamnaestogodišnjeg alkoholičarskog staža, a u šali kažem da imam dva punoletstva, jedno pravo i drugo ono sa čašom.
Ovako za ZiN počinje priču o svom alkoholičarskom životu Miodrag M. (48), mašinski inženjer iz Beograda (identitet je skriven zbog zaštite porodice). On kaže da ga je Bog upozorio da smrt u „društvu belih miševa" vodi u pakao i da od takvih kao što je on i đavo beži. A od njega je zbog pijanstva i ludila pobegao gotovo sav normalan svet, a sopstvenu ženu i dete uspeo je sam da otera.
- I danas me je sramota i grize me savest zbog svih strahota i neprijatnosti koje sam priredio svojoj porodici. Ja sam svoje gluposti preživeo, ali moja majka nije. Ona nije mogla da gleda kako njen sin, koji je bio primer svima, svoj dan počinje čašom, a završava flašom. Možete zamisliti apsurd mog života kada ni na njenoj sahrani nisam bio trezan - počinje svoju ispovest Miodrag.
a

Srbija četvrta u svetu po potrošnji alkohola

Alkoholizam se smatra trećom bolešću savremenog društva. Procenjuje se da je u svetu 3-5 procenata populacije zavisno od alkohola. U Srbiji je svaki šesta osoba alkoholičar. Blizu 70% starijih od 18 godina pije alkohol svakodnevno. Na lečenje se javlja samo 10% alkoholičara. Srbija je na četvrtom mestu u svetu po potrošnji alkohola, a sve više mladih poseže za čašicom. Podaci pokazuju da je 9 od 10 učenika barem jednom popilo jedno ili više alkoholnih pića, a bar jednom se u životu napilo 42% učenika.


Svet slabića

On dodaje da je spisak grehova predugačak, ali da su ljubav supruge i ćerke, i posle svega što im je uradio, motivacija da nikad više ne ode u svet iluzija i ludila koji alkohol stvara.
- Za taj svet slabića nisam bio pripremljen jer do svoje mature nisam ni kap alkohola stavio u usta. Tada sam prvi put probao, i nije mi prijalo. Međutim, krenuo sam na studije i onda sam sa društvom često bio u kafani, oni piju vinjak, ja sok. Ismevali su me zbog toga, pa zato krenem i ja. Oni sa iskustvom, ja bez, oni trezni, ja pijan. I tako iz dana u dan. Završio sam fakultet, oženio se, počeo da radim, ali sam nastavio i da pijem, ne na poslu, već kod kuće, i to sve češće. Supruga se bunila, majka me je upozoravala, a ja ih ubeđivao da se opuštam posle posla. I toliko sam se opustio da sam ženu pijan odvezao u porodilište i tri dana se nisam nakon toga treznio. Majka me je tada našla na Kalenić pijaci sa grupom lokalnih pijanaca. Odvela me je kući i prvi put me upozorila da to neće izaći na dobro - priča Miodrag.
a

Ljubav je pobedila

Supruga Miodraga M. kaže da je u lečenju alkoholizma podrška i pomoć porodice najvažnija.
- Dete i ja smo Miodraga napustili samo fizički, jer su emocije ostale sa njim. Uradila sam to jer je zbog alkohola postao agresivan i ja to, i pored velike ljubavi, zbog zdravlja deteta nisam mogla da trpim. Međutim, velika ljubav koju sam osećala prema njemu i vera da se može lečenjem vratiti onaj divni čovek, pun razumevanja i ljubavi za sve, podsticale su me da ga vratim na taj put. I uspela sam. Svi smo se lečili s njim, išli na terapije. Zato svima koji imaju problem kao što smo mi imali preporučujem da ne ostavljaju bolesnog čoveka, jer alkoholizam samo uz pomoć porodice može da se izleči - kaže za ZiN Miodragova supruga.

Pijanstva su bila sve češća, a svoj život gospodina i uglednog inženjera pre podne, po podne je menjao za pijanca i grubog i agresivnog sina, oca, supruga.
- Nekoliko godina sam uspevao da na poslu prikrijem svoju alkoholičarsku zavisnost. Međutim, ruke su počele da me odaju jer su se sve više tresle ukoliko ostanem bez „doze". Moja pijanstva su iz faze mirnog i dobroćudnog alkosa prešla u fazu agresivnog, bahatog i ludog čoveka. Postao sam divljak kome je sve smetalo ako nije bilo pića. Žena i majka pokušavale su da me ubede da treba da se lečim. Kada su mi prvi put to rekle, razbio sam staklo na vratima i polupao sve što je bilo na stolu. Ništa nisam video, ni njihovu brigu, ni strah, ni svoje dete koje je već poraslo i koje pati zbog toga što ja pijem - kaže naš sagovornik.
On dodaje da je prvo njegovo suočavanje sa posledicama bolesti bilo posle prve posete „belih miševa", odnosno prvog delirijuma.
- Tada sam video da je meni alkohol postao potreba, jer sam tih nekoliko dana mislio da ću poludeti bez pića. Organizam je tražio svoju dozu, a ja je u bolnici nisam imao. Porodici sam obećao da ću se lečiti, ali reč alkoholičara vam je kao majski sneg - kratko traje. Totalno sam se obrukao kada sam pijan, pred stranim partnerima koji su bili nezadovoljni mojim radom, pocepao projekat i urinirao po njemu. Prebačen sam na kliniku gde sam proveo 21 dan, cvileći za alkoholom. Kada sam ga od svog pijanog pajtosa dobio i, pored „tetidisa" koji sam primao, organizam je reagovao burno. Počeo sam da se tresem, povraćam, cvokoćem, bio sam mokar od straha da ću umreti. Vrištao sam i bežao od „belih miševa", udarao sestre i lekare, pa su morali da me vežu, a kada sam se smirio, bio sam jedno bedno i jadno stvorenje, koje su muka i strah naterali da leži bespomoćno u svojim fekalijama. Nakon toga sam rekao: „Nikad više" - priseća se Miodrag.
a

Šta je alkoholizam i kako se leči?

Psihijatar Klinike za bolesti zavisnosti Aleksandar Vujošević kaže da je alkoholizam socijalno medicinska bolest.
- Socijalna zbog značajnog uticaja društvene sredine u nastajanju bolesti i posledicama koje izaziva u funkcionisanju pojedinca u sredini u kojoj živi i radi, a medicinska jer alkohol dovodi do brojnih somatskih oštećenja u organizmu - objašnjava Vujošević.
On dodaje da postoji više načina lečenja alkoholizma, ali da je porodični sistemski model najuspešniji.
- Ovaj model lečenja podrazumeva učešće porodice, kao i ljudi iz najbliže okoline, i on daje znatno bolje rezultate nego model individualnog pristupa. Cilj lečenja je da se uspostavi apstinencija, a motivacija pacijenta i porodice je najvažniji faktor za uspeh - kaže doktor.


Moje pijanstvo ubilo je majku

Ali, to je potrajalo kratko. Kaže da je sve zaboravio i ponovo počeo da pije. Pijanstva su bila sve agresivnija i posle jednog, prilikom kog je porazbijao gotovo sve i pretukao suprugu i ćerku, one su napustile kuću.
- Dva siluete izašle su na ulicu sa dva kofera, a ja se nisam ni pomerio. Ostao sam sam sa majkom, koja je svakim danom sve više patila, povukla se jer je od sramote htela da umre. Tako je i bilo, nedugo posle odlaska moje ćerke i supruge umrla je od infarkta u krevetu. Dva dana je ležala mrtva u sobi, a ja nisam znao. Tek kad sam ušao u sobu da joj otmem pare od penzije za piće, video sam da je mrtva. Počeo sam da plačem i ridam, na trenutak svestan da sam je ja ubio - sa suzama u očima priča Miodrag.
Tada je ćerki i ženi obećao da će se lečiti. Opet ih je prevario.
- Od mene su svi bežali, pa i rođeno dete, koje postiđeno zbog oca alkoholičara priča da joj je otac umro. Kada mi se na ulici nije javila, otišao sam u prvu prodavnicu, kupio litar neke rakije i tu mi se prekinuo film. Nastavio se u bolnici, gde pored kreveta sedi moja prerano ostarela ali još uvek lepa supruga i kaže da sam i treći put uspeo da pobegnem „belim miševima". Rekla mi je da ona i dete, ukoliko ne potpišem da ću se lečiti, više ne žele da me vide. Potpisao sam. Lečili smo se svi. I ja, i supruga, i ćerka. Išli smo na porodične terapije i dok sam pričao da sam alkoholičar i šta sam sve radio, crveneo sam od stida i osećanja krivice. Već sedam godina ne pijem, počeo sam ponovo da radim, uživam u lepoti svoje ćerke, ali u njenom pogledu se i dalje vidi neka tuga i seta zbog svega što je preživela - završava ovaj Beograđanin.
a

Da li ste znali?

- Hipokrat je tvrdio da je pijanstvo smišljeno samovoljno izazivanje ludila
- Rimska država je zakonom zabranjivala pijenje ljudima mlađim od 30 godina
- Najstariji pisani trag o alkoholnim pićima kod Srba nalazi se u pismu kralja Vladislava (1233-1242) i odnosi se na obaveznu prodaju hmelja potrebnog za proizvodnju piva

On dodaje da ga taj pogled opominje na neslavnu alkoholičarsku prošlost i kaže da se uvek uplaši kad vidi mlade ljude kako sve više piju.
- Ja nisam upoznao sve lepote mladosti. Kroz mladost svoje ćerke vidim šta je meni sve alkohol uskratio, ali i šta sam ja svojoj porodici oduzeo. Porodicama alkoholičara alkohol je oduzeo deo života. Moje dete nije imalo detinjstvo, moja supruga i ja mladost, a moja majka nije ni dočekala starost.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati