Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

REČ UREDNIKA - LJILJANA KNEŽEVIĆ

24. 06. 2012.

Koraci ko laki oblaci

Kad god se pokvari lift u zgradi u kojoj je redakcija Pressa, debelo se iznerviram. Nije to često, ali i jednom u dva meseca je dovoljno da se to dogodi, pa da se gotovo uvredim što na šesti sprat moram da idem peške. Penjem se polako stepenicama i gunđam, svađam se sa samom sobom, ljutim se na ljude iz održavanja i polako već na trećem spratu „trokiram". Nemam ni „k" od kondicije

Ljiljana
Umesto da se svakog dana peške penjem na šesti sprat i bar tako „vežbam", ja se pravdam da po ceo dan „vitlam" po redakciji i da mi je to dovoljno. A onda se već na pola zadišem, a do šestog stignem skoro četvoronoške. E, u takvim momentima setim se Goge fizioterapeutkinje, kod koje sam do pre tri godine radila vežbe. Ona bi rekla da to jurcanje po redakciji izaziva samo umor, a da je prava korist od brzog hodanja u prirodi, i to onog pravilnog, ispravljenih leđa, uvučenog stomaka i ujednačenog koraka.
Sada, u tekstu o pešačenju, čitam da u jednom danu treba da napravimo između 10.000 i 14.000 koraka kako bi organizam mogao normalno da funkcioniše. Kako kad se deset sati „zakucam" za kompjuter, pitam se ja. Lako, stvarno lako, samo je potrebna volja. Pola sata manje spavanja, jutarnja šetnja u Košutnjaku, na primer, i večernja po Adi. I to bi bilo dovoljno. Srce bi bolje radilo, mozak bi brže mislio, stomak bi odlično vario.
A kondicija bi došla sama po sebi, pa na proslavi godišnjice mature, na zavidnom jubileju, ne bih sa žaljenjem konstatovala da sam nekad mogla celu noć da se „nadmudrujem" s muzikom, ko će duže da izdrži - oni za instrumentima ili ja na podijumu za igru. Žao mi je što se toga setim samo kad se pokvari lift. Obećavam, naslovna strana ovog ZiN-a od sada će biti na udarnom mestu u kancelariji, da me podseća na odluku da pešačim. Nadam se samo da je promaja neće odneti kroz prozor.    

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati