Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 06. 2012.  - Autor: Mirjana Mitrović

Krupnim koracima u dug život

Možda niste toga svesni, ali svaki put kada umesto šetnje u prirodi izaberete sedenje kraj kompjutera, auto umesto bicikla, a lift umesto stepenica ozbiljno narušavate svoje zdravlje

Koraci
Koraci
Kada ste poslednji put potrčali ili negde otiŠli pešice? Ne moŽete da se setite... Ali sigurno ste zapamtili kako ste nedavno proklinjali pokvareni lift u zgradi u kojoj živite ili radite, dok ste se obliveni znojem i jedva dišući peli na peti sprat kao da se uspinjete na Ajfelov toranj... Sve vam to signalizira da nemate kondiciju, a to bi trebalo da vas zabrine.
Iako nije mogao da nasluti kako će se svet razvijati, još u XVII veku čuveni francuski lekar Tiso je upozorio da „kretanje može da zameni mnoge lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje, kao i da ići pešice znači dugo živeti". Možda niste toga svesni, ali svaki put kada umesto šetnje u prirodi izaberete sedenje kraj kompjutera, auto umesto bicikla, a lift umesto stepenica, ozbiljno narušavate svoje zdravlje.

Glukoza „skače" kod lenjih osoba


Tisoove reči potvrdilo je i najnovije istraživanje Univerziteta u Misuriju koje je sprovedeno na grupi zdravih i veoma aktivnih mladih ljudi koji su svakodnevno vežbali po pola sata i pravili do 10.000 koraka. Rezultati su, međutim, zabrinjavajući. Istraživanje je pokazalo da su se volonteri veoma brzo i lako ulenjili, vežbanje su zamenili sedenjem i izležavanjem, kad god su mogli koristili su lift umesto stepenica, pa čak ni na ručak nisu išli u restoran, već su hranu naručivali telefonom. Od početka im je praćen nivo glukoze u krvi i pokazalo se da je posle samo tri dana neaktivnosti posle obroka značajno rastao u odnosu na period kada su vežbali i kretali se. Osim toga, nivo glukoze se svakog dana pomalo povećavao.

a

Skupljajte bodove


Dr Branka Lazić napominje da svaki trening treba da ima tri faze: zagrevanje, aktivni deo i opuštanje da ne bi došlo do nezgoda.- Postoje tabele za osnovne fizičke aktivnosti sa bodovima za određeno vremensko trajanje i distancu. Na primer, ako se za pola sata brzog hodanja pređe 3,2 km dobija se 12 bodova. U toku sedmice treba skupiti 100-120 bodova. Ako pet dana hodate po 60 minuta, možete skupiti 120 bodova. Aktivnosti se mogu menjati u toku nedelje, može se neki dan i preskočiti i sledećeg nadoknaditi, ali dnevno ne bi trebalo da se skupi više od 35 bodova.    

- Promena kontrole šećera u krvi posle obroka se pojavila pre bilo kakvih promena u fizičkoj kondiciji ili telesnoj težini. To znači da je promena nivoa šećera verovatno direktno povezana sa tim što su dobrovoljci bili neaktivniji nego inače. Skok šećera u krvi nakon obroka povezan je sa razvojem srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2, a neaktivnost stvara fiziološke uslove koji dovode do ovih hroničnih bolesti - upozorava profesor dr Džon Tifo, koji je sproveo ovo istraživanje.Savremeni način života uslovio je da se više umaramo mentalno nego fizički, zbog čega je čovek današnjice radikalno smanjio aktivnost. Posle iscrpljujućeg radnog dana koji većina provede sedeći ispred računara, retki imaju volju za vežbanjem. Uglavnom jedva čekamo da se prevezemo do kuće i zavalimo u udobnu fotelju. Prema nekim procenama, čak dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je neaktivno i očigledno još nije ozbiljno shvatilo činjenicu da je Svetska zdravstvena organizacija pre nekoliko godina nedovoljnu aktivnost proglasila faktorom rizika od raznih oboljenja, i to ne samo od dijabetesa i srčanih smetnji.


Šetnja čuva srce


Na višestruke posledice dugog sedenja i slabog kretanja upozorava i doktorka Branka Lazić, načelnica Centra za prevenciju bolesti Doma zdravlja Stari grad.- Vežbanje, šetanje ili bilo kakav oblik aktivnosti neophodan je za očuvanje kardiovaskularnog i respiratornog sistema, pravilan metabolizam i dobro psihičko stanje. Neaktivnost uzrokuje pojavu gojaznosti, poremećaja metabolizma šećera i lipida, smanjenje aerobnog kapaciteta (iskoristljivosti kiseonika u organizmu), smanjenu čvrstinu kostiju i smanjenje mišićne mase, razdražljivost i depresiju. Zato je preporuka Centra za prevenciju bolesti da najmanje pola sata dnevno, a optimalno sat vremena, izdvojimo za neki oblik aktivnosti - brzo hodanje, plivanje ili biciklizam - kaže dr Lazić, i savetuje da se ukoliko duže vreme niste bili aktivni obavezno obratite lekaru pre nego što počnete da vežbate.- Preporučuje se testiranje „Upitnikom o spremnosti za fizičku aktivnost" (IPAQ), a ukoliko ste na bilo koje pitanje pozitivno odgovorili, treba da se javite lekaru i uradite sistematski pregled. Najbolje je izabrati aktivnost koja odgovara afinitetima i telesnom sklopu jer se onda postiže bolji efekat - kaže dr Lazić.

Vežbe pet puta nedeljno


Za normalno funkcionisanje organizma sportski trener Saša Milosavljević preporučuje najmanje pola sata fizičke aktivnosti pet puta nedeljno i napominje da sa vežbanjem treba početi postepeno, kao i da je tri do četiri nedelje dovoljno da se neutrališe stara i razvije nova navika.- Za početak je najbitniji kontinuitet, a ne intenzitet. Bitno je odrediti tip i intenzitet fizičke aktivnosti u zavisnosti od trenutne kondicije, godina, pola, opšteg psihofizičkog stanja. Zbog anatomske građe čovekov prirodni oblik kretanja je trčanje. Studije pokazuju da u toku dana treba da napravimo između 10.000 i 14.000 koraka kako bi organizam mogao normalno da funkcioniše. Kao jednu od najbitnijih i najbezbednijih fizičkih aktivnosti izdvajamo brzo hodanje, lagani džoging i trčanje - kaže Milosavljević.Ako ste pretrpani poslovnim ili porodičnim obavezama i ne stižete da se posvetite nekom sportu ili rekreaciji, osmislite sami način na koji ćete uvesti aktivnost u svoj život. Uveče prošetajte psa, izbegavajte prevozna sredstva i odvedite dete u vrtić ili školu pešice, tako ćete i na svog mališana preneti zdrave životne navike. Svaki slobodan trenutak na radnom mestu iskoristite da se prošetate po kancelariji ili na svakih sat vremena trčite u mestu, što u svojoj ordinaciji radi doktor Džon Tifo.- Ne morate da trčite maraton, ali dokazi jasno pokazuju da je potrebno da budete što aktivniji. Nosite pedometar sa sobom, to će vas naterati da se više krećete - savetuje Tifo.    

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati