Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

24. 06. 2012.  - Autor: Nenad Kostić

Muškarci i žene: dva pola, jedna sudbina

Nove teorije pokazuju da su psihofizičke razlike između muškaraca i žena napravljene ne da bi nas razdvojile nego, paradoksalno, baš zato da bi složnije koračali ka istim ciljevima

Muškarci i žene
Muškarci i žene
Često se govori da su „muškarci sa Marsa, a žene sa Venere", čime se Želi reĆi da izmeĐu dva pola postoje nepremostive razlike u genetskoj strukturi i ponaŠanju koje seŽu toliko duboko da jedni drugima ponekad izgledamo kao vanzemaljci. Nove naučne teorije ipak pokazuju nešto sasvim drugo; da muškarci i žene možda ne dele istu genetiku i obrasce ponašanja, ali da je priroda tako „udesila" stvari da pripadnici oba pola uprkos tome teže istim ciljevima.
Istraživači su stvorili novu teoriju po kojoj je jedan dobar deo razlika u ponašanju između žena i muškaraca nastao kako bi se, paradoksalno, premostile grube fiziološke razlike dva pola - pre svega, hormonalne i anatomske.

Sve je počelo od voluharica


Naučnici su ovu teoriju, koju su nazvali teorijom kompenzacije, pokušali da objasne poređenjem između kabastog bicikla za planinsku vožnju i laganog drumskog bicikla. Pošto planinski bicikl ima veću masu, potrebno je snažnije okretati pedale da bi se postigla ista brzina kao kod drumskog bicikla. Jedna razlika, dakle, vodi do toga da se u sistem mora uvesti druga razlika kako bi se postigao isti krajnji cilj.Teorija kompenzacije ugledala je svetlo dana 2004. godine kada je Gert de Vris (Geert de Vries), koji je izučavao hormone i moždane signale glodara, objavio studiju „Moždane razlike među polovima kod nezrelih i odraslih jedinki: kompenzacija, kompenzacija, kompenzacija". Rad je bio proizvod dugogodišnjeg istraživanja jedne vrste američke voluharice.Za razliku od većine drugih sisara, ove voluharice su monogamne i mužjaci su brižni očevi. Oni provode, kao i ženke, svaki raspoloživ trenutak brinući se o mladima. Međutim, postavilo se pitanje: kako to da je njihova potreba da budu sa mladima jednaka kao kod ženki iako imaju više receptora za vazopresin - jedan od molekula u mozgu odgovoran za signaliziranje - a ovaj je specijalizovan za obaveštavanje jedinke da je mladima potrebna njena pomoć? Logičan ishod ove genetski nasleđene osobine bio bi da se mužjaci daleko više brinu o mladima nego ženke. Šta je to što je uspostavilo balans, zapitao se De Vris, i došao do jednostavnog odgovora: kod ženki, vazopresin je bio nebitan za potrebu da se brinu o potomstvu jer je ta želja već usađena ženskim hormonima.

a
Muškarci jezički „hendikepirani"

Različita istraživanja razlika među polovima dala su rezultate koji se mogu objasniti jedino „teorijom kompenzacije". U jednoj studiji iz 2006. godine grupa muškaraca i žena zamoljena je da identifikuje, putem izgovaranja njihovog naziva, različite, sasvim obične predmete čije su se slike velikom brzinom smenjivale na ekranu. Prema nalazima skenera moždane aktivnosti, mozgovi muškaraca bili su mnogo aktivniji u zonama zaduženim za vizuelno prepoznavanje nego što je to bio slučaj sa ženama, iako su muškarci i žene imali gotovo jednake rezultate na testu. Autori studije rekli su da veruju da su muškarci morali dobro da se pomuče da se izjednače sa ženama u testu, pošto žene imaju veće urođene jezičke sposobnosti od muškaraca.    
- Kako to da se genetska struktura ovih životinja nalazi u koliziji sa njihovim ponašanjem? Može li biti da je razlika napravljena zato da bi se mužjaci i ženke ponašali isto - zapitao se De Vris i skicirao svoju zamisao podvrgnuvši je nizu eksperimenata.Ispostavilo se da su sve njegove zamisli, barem kada su voluharice u pitanju, potpuno tačne: majčinska afekcija prema mladima imala je snažan „okidač" u hormonskim promenama tokom trudnoće i nakon nje, a muški receptori za vazopresin radili su potpuno istu stvar, ali na drugačiji način. Umesto naučne misterije, pred De Vrisom je sada bila jasna i elegantna slika sistema u kome mužjaci i ženke rade iste stvari upravo zahvaljujući tome što su različiti i tako se otvorilo čitavo polje za spekulacije. De Vris se odmah zapitao da li se teorija može primeniti na ljude, a popularizatori nauke počeli su da razmišljaju o tome da je muški takmičarski nagon možda način na koji, na zaobilazan način, priroda nalaže muškarcu da se mora, isto kao i majka, brinuti o potomstvu.


Pomirenje ekstremnih razlika


Što se tiče konkretnih razlika među polovima, savremena nauka ne libi se da prizna da između muškaraca i žena postoje velike razlike u modelima ponašanja. Jedan italijansko-britanski tim istraživača potvrdio je da, po psihološkim standardima, postoje ekstremno velike razlike u ponašanju muškaraca i žena.Ovaj tim, kojim je rukovodio Marko del Đudiće sa Torinskog univerziteta, primenom nove metodologije ponovo je analizirao rezultate jednog američkog istraživanja iz 1993. godine, obavljenog na 10.000 muškaraca i žena.Pomenuto istraživanje bazirano je među psiholozima u poznatom Upitniku o šesnaest faktora ličnosti, među kojima su osobine kao što su toplina, dominantnost, osetljivost, opreznost, oslanjanje na sopstvene snage, perfekcionizam, napetost itd.Upoređujući sveukupne profile muških i ženskih ispitanika i uzimajući mnogobrojne karakteristike u obzir, evropski tim je utvrdio velike razlike u psihološkom profilu muškaraca i žena, koje deluju znatno manje ukoliko se, kao dosad, svaka osobina posmatra izolovano.- Prema psihološkim standardima, to su ekstremno velike razlike - ističu Del Đudiće i njegove kolege Tom But i Pol Irving sa Mančesterskog univerziteta.Oni apeluju da se sprovedu dodatna istraživanja da bi se stvorio „čvrst osnov za naučnu studiju o psihološkim razlikama između polova i njihovim biološkim i kulturnim izvorima".Do pojave „teorije kompenzacije" ovakav nalaz bi bio još jedna potvrda priče o tome da su muškarci i žene dva različita i nepomirljiva sveta. Zahvaljujući De Vrisu i njegovim kolegama sada možemo sa velikom dozom sigurnosti reći da muškarci i žene možda ne koračaju istim stazama, ni fiziološki ni mentalno, ali ipak koračaju ka istim životnim i biološkim ciljevima.    

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati