Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

misterije

08. 07. 2012.  - Autor: Nenad Kostić

Okean - poslednja tajna Zemlje

Otkriće čudne formacije na dnu Baltičkog mora, koja podseća na NLO, stavilo je u fokus potrebu za detaljnijim istraživanjem vodenih dubina

1
Okean predstavlja prvi dom i kolevku Života na zemlji i jedinu preostalu tajnu planete Zemlje. Čuveni pisac naučne fantastike Artur Klark rekao je svojevremeno: „Kako je neprikladno zvati ovu planetu Zemljom, kada je jasno da je u pitanju Okean." Kada se ima u vidu da okean prekriva tri četvrtine zemljine površine i da je najveći deo tog velelepnog plavog carstva još uvek neistražen, jasno je da vreme velikih otkrića u okeanima tek predstoji.


Nedavna euforija oko misterioznog otkrića na dnu Baltičkog mora pokazala je do koje mere ljudi još uvek čeznu za misterijama i koliko je okean pogodan objekat medijske fascinacije. Švedski ronioci su uspeli da dođu do objekta koji, po njihovim rečima i crtežima, umnogome liči na svemirski brod „Milenijumski soko" iz serijala „Ratovi zvezda", a koji se nalazi na dnu mora između Švedske i Finske.

U početku smo mislili da je to samo stena. Ali sada smo uvereni da je u pitanju nešto drugo. U centru objekta koji ima prečnik oko 60 metara je elipsasta rupa koja vodi u unutrašnjost. Na ivicama objekta se nalaze neobjašnjive kamene formacije koje podsećaju na oružje

Peter Lindberg,
ronilac

 

Režiser na dnu sveta

Objekat ima otvore koji izgledaju kao puškarnice i nalazi se na kraju „piste" dugačke oko 300 metara. Izgleda kao pečurka prečnika 60 metara, a visine oko četiri metra. Po objavljivanju ovog otkrića skeptici su očekivali da će priča o letećem objektu na dnu Baltika biti objašnjena kao podvodna stena neobičnog oblika, ali su kasniji izveštaji tima iskusnih ronilaca samo produbili misteriju.

- U početku smo mislili da je to samo stena. Ali sada smo uvereni da je u pitanju nešto drugo. U centru objekta koji ima prečnik oko 60 metara je elipsasta rupa koja vodi u unutrašnjost. Na ivicama objekta se nalaze neobjašnjive kamene formacije koje podsećaju na oružje - rekao je ronilac Peter Lindberg, član iskusnog tima lovaca na podvodna blaga.

Kasniji nalazi su još više rasplamsali polemike, ali i malo ozbiljnije naučnike učinili žestokim skepticima: najproblematičnija je izjava Lindberga da nikakva elektronska oprema ne funkcioniše u blizini objekta, ali i najava da će ovaj lokalitet postati centar podvodnog turizma.

Međutim, ako se pogleda „šira slika", bilo da je u Baltičkom moru nasukan NLO ili da je u pitanju obična bazaltna ploča, najava masovnog podvodnog turizma izmeniće način na koji percipiramo svetski okean: ne više kao misterioznu plavu pučinu, već kao „vremensku kapsulu" koja, pored tajni prirode, krije i ogroman broj artefakata koje je čovečanstvo tokom svoje duge istorije izgubilo.

a

Meduze jače od plime i oseke?

O tome koliko je more zapravo misteriozno govori i činjenica da su naučnici otkrili nešto što nazivaju „tamnom energijom okeana", biološku silu koja pomera okeane snažnije nego plima i oseka. To je kretanje običnih meduza! Kako su ustanovili istraživači sa instituta Kaltek u Kaliforniji, puko kretanje životinjica, kojih u okeanu ima zaista mnogo, moglo bi da ima veliku ulogu u komešanju vodene mase, što je nekada smatrano besmislenim. Okeanska voda bi čak mogla da upija snagu stvorenu treperenjem fitoplanktonskih treplji.

Na primer, samo na dnu Baltika nalazi se više od 100.000 raznih objekata, od primitivnih brodova iz ere vikinga do modernih brodova i aviona koji su potopljeni tokom Drugog svetskog rata.

U nauci postoji pravilo da neke oblasti istraživanja, koje su dugi niz godina ili decenija bile potpuno skrajnute, postanu, kako kažu marketinški stručnjaci, „seksi". Ovo je slučaj sa okeanografijom, koja naučnim fondacijama postaje sve zanimljivija, što zbog neiskorišćenog rudnog bogatstva dna okeana, što zbog toga što prelepe slike sa dna mora, u vreme sve kvalitetnijih digitalnih slika, generišu novo interesovanje i pokreću „pozitivni fidbek" koji, u krajnjoj instanci, donosi novac svima. Jedan od velikih popularizatora istraživanja okeana filmski režiser Džejms Kameron nedavno je doprineo medijskoj „frci" oko okeana tako što je proveo tri sata na samom „dnu sveta", na najnižoj tački Marijanskog rova kraj Japana. Bio je to drugi put u istoriji da se čovek spustio na 11 kilometara dubine i prvi put da neko ostane toliko dugo tu, potpuno sam i okružen samo potpunom tišinom morskog sveta.

- To je usamljeno, izolovano mesto, nalik na Mesec. Osećao sam se potpuno izolovano od čovečanstva, kao da sam na jedan dan otišao u svemir, na drugu planetu i vratio se - rekao je Kameron po izranjanju.

Zaranjanju su prethodile sedmogodišnje pripreme i konstruisanje specijalne podmornice koja je izdržla pritisak od 11.000 bara na dnu okeana.

Poslednji čas za spas okeana

Stena ili NLO - Ovako izgleda čudna tvorevina na dnu Baltičkog mora
O tome da i te kako ima smisla stavljanje okeana u fokus javnosti svedoči i izveštaj Međunarodnog programa o stanju okeana (IPSO), u čijem je stvaranju učestvovao veći broj stručnjaka raznih disciplina, uključujući ekologe, toksikologe i specijaliste za ribarstvo. U studiji piše da je došao poslednji trenutak da se obrati pažnja na dramatične promene u okeanskim ekosistemima, koje mogu da dovedu u opasnost celu planetu.

- Rezultati istraživanja su šokantni. Proučavajući kumulativni efekat onog što čovečanstvo čini okeanima, ustanovili smo da su posledice daleko gore nego što smo mislili - rekao je Aleks Rodžers, naučni direktor IPSO-a i profesor konzervativne biologije na Univerzitetu u Oksfordu, dodajući da se proces propadanja okeana ubrzava.

Ove „ubrzane" promene uključuju topljenje arktičkog ledenog mora kao i ledenog pokrivača na Grenlandu i Antarktiku, podizanje nivoa mora i oslobađanje metana iz dna mora.

Ono što još više zabrinjava naučnike jeste način na koji sve te opasnosti zajednički pogubno deluju na život u morima. Život na Zemlji je prošao kroz pet „doba masovnog istrebljenja", izazvanih događajima kao što je pad asteroida. Danas se, međutim, sve više govori o ljudskom kombinovanom uticaju kao o šestom uzročniku masovnog istrebljenja - a promene u okeanu, koje uključuju prekomerno množenje algi u sve toplijim morima i povećanu kiselost okeanske vode, mogle bi, kažu naučnici, da imaju domino efekat.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati