Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 08. 2012.  - Autor: Nenad Kostić

Razotkrivanje magije Marsa

Interesovanje za Crvenu planetu prešlo je put od histerije zbog radijske emisije Orsona Velsa o invaziji Marsovaca do nade da će Mars postati naš letnjikovac

Putovanje
Putovanje
Putovanje: Svemirski brod koji je preneo „Kjuriositi" lansiran je 26. novembra 2011, a pogon je obezbedila dvostepena raketa Atlas V 541. Putovanje je trajalo 254 dana.
Istraživačko vozilo „Kjuriositi" uspeŠno je spuŠteno na Mars, u jednom od retkih savremenih trijumfa kosmičkih istraživanja, dobrano načetih okončanjem „spejs-šatl" projekta i rastućom globalnom ekonomskom krizom. Vozilo je poslato na Mars sa jasnom misijom: da pokuša da na Crvenoj planeti, na kojoj ima vode i atmosfere, pronađe život.


„Kjuriositi" je najambicioznija i najveća mašina koja je ikada poslata u kosmos. Rover, koji je poznat i pod nazivom Marsova naučna laboratorija, opremljen je instrumentima za ispitivanje stene u krateru Gejl, jednom od najvećih udubljenja na Marsu, u potrazi za mogućim pokazateljima da su na toj planeti nekada živeli mikroorganizmi. U krateru se nalazi planina, koja se uzdiže više od bilo koje u SAD, čiji sedimentni slojevi, slagani milijardama godina, za naučnike predstavljaju misteriju koju bi „Kjuriositi" (u prevodu „radoznalost"), mogao nakon, kako se planira, dve godine duge misije, da odgonetne.

Sletanje
Sletanje
Sletanje: Korisnici interneta nazvali su sletanje „sedam minuta užasa", aludirajući na izvanredno kompleksne okolnosti sletanja na Mars. Ovo je bilo prvo spuštanje teškog vozila pomoću „nebeskog krana", ali sudeći po senzacionalnom uspehu, svakako ne i poslednje.


Američki predsednik Barak Obama pozdravio je uspešno spuštanje rovera „Kjuriositi" na Mars i rekao da to predstavlja izuzetno tehnološko dostignuće.- Uspešno spuštanje „Kjuriositija", najsofisticiranije naučne laboratorije koja je ikad sletela na drugu planetu, predstavlja izuzetno tehnološko dostignuće koje će služiti kao ponos nacije i u dalekoj budućnosti - poručio je Obama, čija je izjava u naučnim krugovima primljena veoma hladno, usled politike njegove administracije koja agenciju NASA tretira kao svojevrsnu Pepeljugu, očekujući od nje velika otkrića i uskraćujući joj neophodne fondove za ambiciozna istraživanja poput ovog.

Spekulacije o životu na Marsu


Naučnik lord Martin Ris, čuveni kosmolog i astronom, smatra da je trenutno osvajanje Marsa prvi korak ka putovanjima na „komšijsku planetu", bez obzira na to da li će se tamo otkriti život. Projekat istraživanja Marsa, tvrdi Ris, mogao bi biti početak sasvim nove ere u istoriji čovečanstva.- Živim u uverenju da će neki ljudi koji sada žive uskoro koračati Marsom. Štaviše, vek ili dva od danas male grupe ljudi mogle bi zauvek da žive tamo ili čak na nekom drugom asteroidu nezavisnom od Zemlje - kazao je cenjeni naučnik, bivši predsednik britanskog „Kraljevskog društva".

Kako naučnici budu otkrivali nove informacije o Marsu, Ris predviđa da će se doći do dramatične kulturološke i tehnološke evolucije.Vera da na Marsu postoji život povezana je sa početkom ozbiljnih svemirskih istraživanja pomoću teleskopa velike moći uveličavanja. Jedna od prvih spekulacija odnosila se na verovanje da je Mars ispresecan mrežom veštačkih kanala. Ova zabluda bila je posledica greške u prevodu i kasnije žarke želje da se na Marsu zaista otkrije inteligentan život, koja je zamaglila rasuđivanje naučnika. Godine 1877. Đovani Virginijus Skjapareli, direktor opservatorije u Milanu, objavio je vest da je na Marsu uočio duge, tamne, uzane i prave linije. Ove linije nazvao je „kanali". Skjapareli nije rekao da su te linije irigacioni ili neki drugi kanali kojima teče voda, ali je u engleskom prevodu reč interpretirana kao veštački kanal. 
Vozilo
Vozilo
Vozilo: Marsovsko vozilo ima šest točkova i veliko je kao automobil. 
Težina ove sofisticirane sprave je 900 kilograma, a cena je najviša ikada plaćena za jedno kopneno vozilo: 2,5 milijardi dolara. Oprema vozila sastoji se od dve kamere na „katarci" vozila, rezolucije od po dva megapiksela, potom kombinacije lasera i teleskopa koja spaljuje kamen udaljen do sedam metara i istovremeno analizira njegov hemijski sastav, spektrometra i drugih veoma složenih naprava za analizu tla, vode i vazduha.    

Dvadesetak godina kasnije američki astronom Persival Lovel, inspirisan Skjaparelijevim radom, odlučio je da život posveti izučavanju Marsa. Za sobom je ostavio ispisane beležnice sa preciznim crtežima kanala na Marsu i bio je ubeđen da kanale gradi visokorazvijena i mudra civilizacija kako bi sa ledenih polova dovela vodu u suve ekvatorske predele. U vreme pomame za izgradnjom velikih kanala na zemlji (Korintski, Suecki, Panamski), ova ideja delovala je sasvim racionalno, i opstajala je sve do druge polovine dvadesetog veka, kada su svemirske sonde obletele Mars i poslale fotografije na kojima nije bilo nikakvih kanala.

Kako je Lovel uspeo sebe da ubedi da vidi ono što je jako želeo da vidi, ostaće misterija, a ova zabluda dokaz o magičnom dejstvu Marsa na nas Zemljane. Magija Marsa ispoljavala se u raznim oblicima, od masovne histerije zbog radijske emisije Orsona Velsa o invaziji Marsovaca, preko rane naučne fantastike koja je od Marsa napravila poligon na kome se mašta mogla slobodno razmahati, do današnjeg doba, kada konačno možemo da očekujemo da će u doglednoj budućnosti Mars postati naš kosmički letnjikovac, rudnik - ili čak izvor saznanja o stranim oblicima života.

Tinejdžere više ne zanima svemir


Stariji i sredovečni ljudi dobro se sećaju kakvu je fascinaciju izazvalo sletanje čoveka na Mesec. Ovaj događaj su naše televizije prenosile u celosti i nije bilo deteta koje nije bilo „zakovano" za mali ekran na kome je inženjer Milivoj Jugin tog 21. jula 1969. godine našim gledaocima prenosio ceo ovaj kosmički spektakl, krunisan rečima „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo". 
Trajanje
Trajanje
Trajanje misije: Misija „Kjuriositi" treba da traje najmanje 98 nedelja, ili jednu marsovsku godinu. Međutim, misija će trajati sve dok istraživačko vozilo bude kadro da se kreće, analizira okolni teren i šalje podatke na Zemlju.

Danas, nažalost, egzaktni podaci pokazuju da mlađe generacije radije gledaju venčanja slavnih ljudi nego naučne podvige. Fejsbuk je ove sedmice objavio zanimljivu statistiku nastalu proučavanjem statusa i komentara na svojoj društvenoj mreži. Ona pokazuje da interesovanje za ispitivanje Marsa nije ni blizu masovne histerije koju je izazvalo kraljevsko venčanje u Britaniji. Od svih starosnih grupa, najmanje su zainteresovani bili tinejdžeri, a najviše muškarci koji imaju između 25 i 34 godina. Osim toga, Evropljani su bili manje „očarani" sletanjem na Mars od Amerikanaca. Zanimljivo je da je veće interesovanje na Fejsbuku od sletanja „Kjuriositija" izazvala i premijera prvog dela filmskog serijala „Igre gladi" („Hunger Games") sa rezultatom 6,4.    

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati