Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

02. 09. 2012.  - Autor: Nenad Kostić

Renesansa veštačke inteligencije

Tehnika probabilističkog programiranja kombinuje logičke procese starih AI sistema i moć statistike i verovatnoće

1
Posle duge pauze, pravljenje sistema koji mogu da oponaŠaju ljudsko rasuĐivanje ponovo je u centru paŽnje informatiČara, i to zahvaljujući pristupu koji objedinjuje logiku, verovatnoću i statistiku.

Pedro Domingos, istraživač na polju informatičke nauke koji radi na Univerzitetu države Vašington u Sijetlu, kaže da bi između lekara od krvi i mesa i sistema sa veštačkom inteligencijom uvek birao - mašinu.

- Mašini verujem više nego čoveku. Pouzdanije su i donose bolje odluke - rekao je Domingos.

Novi logički pristup

Pre 50 godina, kada je počelo istraživanje veštačke inteligencije - AI (artificijelna inteligencija) sistemi pokazivali su sposobnost da oponašaju ključne aspekte ljudskog uma. Naučnici su počeli da koriste matematičku logiku za predstavljanje i tumačenje znanja o stvarnom svetu, ali nažalost, pokazalo se da je stvarnost prava „ludačka košulja" za sisteme koji počivaju na izvesnostima i binarnoj logici: mnogi aspekti stvarnog sveta počivaju na nepredvidljivim i haotičnim procesima, koje nijedan kompjuter nije mogao da predvidi.

Na veliku radost istraživača, posle par decenija u kojima je razvoj veštačke inteligencije bio na margini računarskih nauka, ovo polje istraživanja ponovo je procvetalo. Istraživači se sada nadaju da su na korak od razvoja veoma složenih AI sistema, koji će moći da sa velikom efikasnošću obavljaju dijagnozu bolesti, adekvatno prevode govor u tekst i detektuju tajne nuklearne eksperimente neprijateljskih sila.

Stjuart Rasel, profesor .... Tehnika probabilističko programiranje, je moćna kombinacija koja konačno počinje da raspršuje maglu duge AI zime
U srcu ove neočekivane renesanse nalazi se tehnika po imenu probabilističko programiranje, koja kombinuje logičke procese starih, neefikasnih veštačkih inteligencija i moć statistike i verovatnoće.

- Ovo je prirodno ujedinjenje dva najmoćnija metoda za poimanje istina o našem svetu - rekao je Stjuart Rasel, pionir AI nauke, koji radi na univerzitetu u Berkliju.

- Ta moćna kombinacija konačno počinje da raspršuje maglu duge AI zime. Došlo je proleće - zaključio je Rasel.

Izraz „veštačka inteligencija" skovao je naučnik sa MIT-a Džon Makarti 1956. godine. Ovaj naučnik se, daleko ispred svog vremena, zalagao za razvoj računarskih sistema koji bi posedovali ekvivalent ljudskog razuma. Ovaj pristup je u decenijama koje su usledile formalno ustrojen u tzv. „logici prvog reda", u kojoj se saznanja o stvarnom svetu pretaču u matematičke simbole i jednačine. Na primer, ako osoba X ima bolest Y, koja je veoma zarazna, i osoba X dođe u kontakt sa osobom Z, matematička logika nameće zaključak da i osoba Z ima bolest Y. Međutim, problem sa tom logikom je u tome što u njoj nema mesta za neodređenost, pošto osoba Z možda uopšte nije bolesna. Takođe, takva logika „ne radi" kada se neka sekvenca dešavanja tumači od ishoda prema uzroku, ili „unazad", što je glavni problem savremene medicinske dijagnostike: veoma je lako napraviti sekvencu bolesti od zaraze ka simptomima, ali lekar suočen sa simptomima ima veoma težak posao dedukcije i saznavanja šta ih je izazvalo.

Munjevit napredak

Godine 1988. Džudea Perl sa Univerziteta u Kaliforniji napisala je knjigu prelomnog značaja „Probabilističko rasuđivanje kod inteligentnih sistema", u kojoj je problemu AI prišla pomoću teoreme koju je razvio Tomas Bejs, engleski matematičar i sveštenik iz 18. veka. Bejsova teorema počiva na uslovnim verovatnoćama pojedinih događaja, i načinu da se bez logičkih „gubitaka" putuje od uzroka ka posledici i nazad. Do sredine devedesetih godina prošlog veka naučnici su počeli da razvijaju algoritme za računarske mreže koje su u stanju da primenjuju Bejsovu logiku verovatnoće, a danas su već razvijeni programi koji su, na primer, kadri da pomognu u dijagnozi teških bolesti i da sa izvesnim uspehom predviđaju strateške vojne odluke na terenu sa poznatim parametrima.

3
Džoš Tenenbaum, stručnjak za AI koji radi na MIT-u, kaže da napredak nauke o AI nosi sa sobom i izvesne strepnje:

- Konačni cilj je pravljenje mašine koja će oponašati ljudsku inteligenciju, i to na način koji potpuno razumemo. Ovo je udaljen i možda opasan cilj, nalik na pronalazak vanzemaljske vrste. Malo skromniji cilj bilo bi pravljenje sistema za, na primer, vizuelno osmatranje, koji bi mogao da na osnovu jednog pogleda kaže ljudskim, jasnim rečima šta vidi. U ovom veku to je sasvim realan cilj - rekao je Tenenbaum.

Izvor: Press ZDRAVLJE I NAUKA

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati