Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

22. 10. 2018.

So je izvor zdravlja i bolesti

Da li i koliko preterujemo u dosoljavanju hrane. I smanjeni i prekomerni unos dovode do poremećaja krvnog pritiska. Važna je za normalan rad štitaste žlezde, fizički i intelektualni razvoj.

So je izvor zdravlja i bolesti

Foto:B92.net

Izvor zdravlja, ali i izvor zdravstvenih problema. Kada se umereno koristi, so doprinosi pravilnom funkcionisanju organizma. Ipak, u njenoj upotrebi često preterujemo što može da bude "okidač" za mnoge bolesti. 

- Kuhinjska so predstavlja najstarije sredstvo konzervisanja namirnica, kao što je turšija, kiseo kupus, kobasice... Ona ne spada u aditive, a popravlja ukus hrani. Takođe je i izvor joda, koji je važna za normalan rad štitaste žlezde. Do sredine prošlog veka so se nije jodirala, pa smo bili poznato endemsko područje za raširenu pojavu gušavosti i ozbiljnog oblika smanjene funkcije štitaste žlezde. Zahvaljujući, obavezujućem jodiranju soli, Srbija je uglavnom uspela da gušavost iskoreni. Inače, jodom su izuzetno bogate školjke, škampi i bele ribe koje ovaj mineral u velikim količinama apsorbuju iz mora i okeana. Konzervirana tuna u ulju, takođe sadrži veliku količinu joda - kaže dr Jagoda Jorga, specijalista ishrane i profesor sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Koliko je važna uloga natrijuma i hlora, koje so sadrži u velikoj količini? 

- Njihov najvažniji zadatak je održavanje ravnoteže nivoa tečnosti u celom organizmu. Nedostatak soli može da dovede do funkcionalnih i organskih poremećaja, koji se ispoljavaju u vidu grčeva glatkih mišića, a ponekad dolazi i do oštećenja centralnog nervnog sistema. Unos soli i krvni pritisak su u direktnoj vezi, pokazale se brojne kontrolisane studije. I smanjeni i prekomerni unos soli dovodi do poremećaja krvnog pritiska. Preterani unos soli je daleko pogubniji jer dovodi do hipertenzije, koja ukoliko se ne leči, može da izazove moždani i srčani udar, kao i otkazivanje rada bubrega. 

Koje su optimalne količine potrebne organizmu? 

- Za odraslog čoveka pet miligrama, odnosno jedna kašičica. U uslovima tropskih vrućina i teškog fizičkog naprezanja, potrebe su i dvostruke količine, jer se so izgubljena znojenjem mora nadoknaditi. Organizam znojenjem, zapravo, gubi velike količine elektrolita. U takvoj situaciji preporučuju se slanije supe i druga slanija jela. Ipak, problemi nastaju kada unesemo hranu koja ima mnogo skrivene soli. S obzirom na to da su dnevne potrebe za natrijumom između jedan i jedan i po gram, a za hlorom od jedan i po do dva i po grama, dnevno je dovoljno uzeti samo dva i po grama soli i nadomestiti ove minerale iz drugih namirnica. 

Koliko smo kao nacija "disciplinovani" u potrošnji soli? 

- S obzirom na podatak da svaki 11 građanin dosoljava hranu pre probanja obroka, a da čak 46,5 odsto odraslog stanovništva ima hipertenziju, izgleda da uopšte nismo disciplinovani i da ne poštujemo preporuke vezane za zdravu ishranu. Naravno da nije dobro izbaciti ili drastično smanjiti unos soli, zbog opasnosti od nedostatka joda. Ali je još više opasno oglušiti se na upozorenja i preterano je koristiti. Treba znati da namirnice poput mesa, ribe, mleka, žitarica, prirodno sadrže u proseku 15 odsto dnevnog unosa soli. So koja se dodaje prilikom kuvanja čini takođe 15 odsto, ali je zato najveći deo, čak 70 procenata "skrivena so" u gotovim proizvodima. 

Koji su to proizvodi? 

- Najčešće pekarski, mesne prerađevine, sirevi, supe iz kesice, kocke za supu, povrće u konzervama i teglama, fabričke mešavine začina i sosova. Tu su i mineralne vode, šumeće tablete. Recimo, šumeće vitaminske tablete u osnovi predstavljaju so natrijuma kao citrata ili maleata. Prašak za pecivo i soda bikarbona su praktično natrijumova jedinjenja. Treba obratiti pažnju i na mnoge gotove začine, jer imaju ogroman procenat soli. Među njima su i tečne mešavine, kao što je soja-sos ili sušene biljne mešavine. Zato prilikom kupovine obavezno treba čitati deklaraciju proizvoda, mada je ona često previše sitno ili nečitko napisana, a može da se dogodi da sastojak koji tražite nije ni upisan. 

Kako ukloniti višak soli iz ishrane? 

- Pre svega, trebalo bi što manje da konzumiramo namirnice kojima je so dodata tokom obrade u prehrambenoj industriji ili kod kuće. Tu naročito mislim na usoljeno meso i konzervisanu zimnicu. Ukiseljeni kupus i turšiju, koju gotovo svi volimo, moguće je donekle odsoliti držanjem u hladnoj vodi dva do tri sata pre upotrebe. Na taj način će višak soli izaći. Gotove sosove takođe treba smanjiti i pri kuvanju i pri serviranju. Umesto toga koristite biljne začine, biber, alevu papriku, bosiljak, peršunov list. Vodite računa i o upotrebi sode bikarbone i praška za pecivo. Naravno, na stolu nikako ne bi trebalo da se nađe slanik. 

ELIKSIR IZ MORA 

Morska so se zbog raznolikog sadržaja minerala smatra najukusnijom i najzdravijom. Od minerala su najznačajniji jod, brom neophodan nervima, kao i kalijum koji pomaže u koncentraciji i mentalnom radu. Poređenja radi, obična kuhinjska so sadrži male količine ovih minerala. I pored svih ovih prednosti, morska so nije skuplja od kuhinjske, a može da se nađe u bolje snabdevenim prodavnicama i dućanima zdrave hrane. 

U lekovitom smislu, morska so od davnina predstavlja lek protiv stresa i celulita i doprinosi lepom i zdravom izgledu kože. Za razliku od obične kuhinjske soli koja iz ćelija izvlači vodu, čineći kožu suvom, morska so kožu ne isušuje već je hrani. Osim minerala i mikroelemenata, u tragovima sadrži vrlo važne aminokiseline i vitamine. Snažno utiče na razmenu materija u koži i potkožnom tkivu, podstičući metabolizam i izlučivanje štetnih materija. 

DNEVNE POTREBE ZA DECU 

S obzirom na to da se navike dosoljavanja i presoljavanja hrane stvaraju u najranijem detinjstvu, Britanski komitet za ishranu dao je skalu dnevnih potreba ovog vitalno važnog sastojka. Po ovoj skali deca u predškolskom uzrastu treba da unose manje od dva grama soli, osnovci između tri i četiri grama, a odrasli pet do sedam grama. Stručnjaci smatraju da je povećana gojaznost kod dece posledica stvaranja navike za jačim slanim i slatkim ukusima. Takva deca imaju potrebu za unosom veće količine hrane da bi zadovoljila potrebe za intenzivnijim ukusima, što se kasnije, u odraslom dobu, teško iskorenjuje. Zato mališanima između prve i druge godine, ne treba davati jako začinjena jela, već ih navikavati na blage ukuse. 

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati