Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

30. 12. 2019.  - Autor: nedeljnik

Kako drhtanje na hladnoći troši višak kalorija

Frančesko Celi, jedan od istraživača, zaključio je da oni koji spuste temperaturu svoje spavaće sobe sa 23 na 18 stepeni dobijaju „smeđu mast", koja aktivira metabolizam i brže sagoreva kalorije (takozvana smeđa mast je „dobra", bela mast je koncentracija kalorija)

Kako drhtanje na hladnoći troši višak kalorija

Hladno vreme jedna je povoljnost za gubljenje kilograma, jer spoljna temperatura i te kako utiče na naš organizam. Hladan vazduh i niske temperature mogu da povećaju potrošnju kalorija. To je već poznata stvar, ali su nove studije ispitivanja braon masnoća i hormona irisina, koji su uključenji u trošenju energije, aktiviraju se nevoljnim mišićnim kontrakcijama, kao što je drhtanje na hladnoći.

Ipak, da bude jasno, drhtanje na hladnoći nikako ne može da postigne efekat izgradnje mišića vežbanjem, skijanjem ili sankanjem, pa čak i hodanjem kroz planinski sneg. Može da pomogne i prohladna voda bilo kojeg bazena koje koriste sportisti tokom treninga.

Sve je počelo od profesora Roja Kronisa, naučnika u NASA koji se zainteresovao za urbanu legendu o Majklu Felpsu i pripremama za Olimpijske igre na kojima je pomerao granice mogućeg i dozvoljenog: unosu od 12.000 kalorija dnevno. Kao neko ko se borio s prekomernom težinom, Kronis nije mogao da shvati: kako jedan sportista unese pet puta više kalorija od prosečnog Amerikanca i ostaje bez grama sala. Zapravo, jedan maratonac sagoreva oko 2.500 kalorija dnevno, što znači da bi Felps morao da ima bukvalno nadljudske 24-časovne treninge da bi mu one speedo gaćice tako dobro stajale. A onda je Kronis shvatio: caka je u hladnoj vodi. Felps troši kalorije uranjanjem u hladnu vodu.

Kronis je odlučio da to primeni na sebi. Počeo je da nosi majice s kratkim rukavima ili da se šeta bez majice, tušira hladnom vodom i za samo šest nedelja izgubio je 12 kilograma, naravno, uz pravilnu ishranu. Pratio je svoj metabolizam i na aparatima očitavao pojačano trošenje energije. Telo umesto da je skladištilo mast, pretvaralo je kalorije u energiju da bi održalo temperaturu svog "jezgra".

Termodinamika i još neki zakoni koje baš i slabo razumemo, kažu da naše telo mora da se bori jače da bi održalo normalnu temperaturu, i kad je izloženo ekstremnim hladnoćama, ono troši dodatne kalorije. Zvuči prosto kao pasulj.

Ideja da temperatura okruženja utiče na ljudski metabolizam datira iz 18. veka i čuvenog francuskog hemičara Antoana Lavoazjea, ali je to u prošlom veku postalo relevantno za svakodnevni život. Kronis veruje da se na epidemiji gojaznosti i bolestima uzrokovanim njima, kao na primer dijabetesu, možemo da zahvalimo tome što se više ne smrzavamo. Ima tako malo ljudi, ili tako mali broj sati tokom dana kad nam je hladno, a ne možemo da se utoplimo. Jer udoban način života omogućio nam je da se ugrejemo gde god da smo: u kolima ili u nekom drugom objektu.

Mnogi žive u konstantno toplim prostorijama, a često možete da čujete da su stanovi toliko pregrejani da se ukućani skidaju u majice s kratkim rukavima. I kad dođete u situaciju da ste u okruženju koje je ispod proseka temperature u kojoj ste najčešće, vi se brzo utopljavate ćebetom, jaknom, džemperom ili okretanjem termostata. U tom smislu, mi zaista više ne doživljavamo sezonske varijacije u temperaturi na način kao što su to naši preci. Čak se i ljudi iz tropskih predela prehlade u periodima kad opadne temperatura ili u kišnim noćima.

U članku iz prošle godine, Kronis i koautor Andreju Brimersa Vanderbilt Univerziteta i genetičar sa Harvarda Dejvid Sikler bavili su se gojaznošću, zastupajući tezu koju su nazvali „metabolička zima". Da je gojaznost samo u neznatnom delu prouzrokovana nedostatkom vežbanja, a više zbog kombinacije hroničnog prekomernog unošenja kalorija i izloženosti hroničnoj toploti. Autori kažu da smo sedam miliona godina ljudske evolucije imali dva izazova: nedostatak hrane i jaku hladnoću. Kako smo u poslednjem veku to sve rešili, zamrzavanjem hrane i modernim transportom, rešili smo oba problema. Druge vrste - osim ljudi i kućnih ljubimaca - ne pokazuju sklonosti ka gojenju i hroničnim bolestima kao mi. „Možda je naš problem taj što zima nikad ne dolazi."

Časopis Cell Metabolism bavio se istraživanjem Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, tvrdeći da bi bolje razumevanje endokrinih odgovora na hladnoću bilo i te kako korisno u sprečavanju gojaznosti. Frančesko Celi, jedan od istraživača, zaključio je da oni koji spuste temperaturu svoje spavaće sobe sa 23 na 18 stepeni dobijaju „smeđu mast", koja aktivira metabolizam i brže sagoreva kalorije (takozvana smeđa mast je „dobra", bela mast je koncentracija kalorija). Druga studija iz 2014. potvrdila je da osim dijete, načina života i drugih faktora, na težinu Španaca utiče i to u kojim delovima žive; oni iz toplijih skloniji su debljanju pre nego oni iz hladnijih delova zemlje.

Ako se stresete i na samu pomisao na hladnoću, onda će pomoći istraživanje holandskog tima na čelu s profesorom Vuter van Marken Lihtenbelt s Mastriht Univerziteta. Izlaganje blagoj hladnoći povećava potrošnju energije bez drhtanja i bez kompromisa za vašu dragocenu udobnost.

Dovoljno je da skinete jedan sloj odeće sa sebe, ili uzmete tanju jaknu, ili snizite tempraturu sobe. Niti morate baš da odvrnete klimu na najjače usred leta, odnosno da pretvorite sobu u ledaru, jer postoji i ono što se zove temperaturni šok. Ali, prvi put kad okrenete termostat naniže usred zime, biće šokantno. Nekoliko puta kasnije, jedva da ćete i primetiti da je hladno.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati