Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

13. 07. 2018.  - Autor: B92

Revolucionarna metoda menjanja gena moći će da leči rak i sidu

Prvi put naučnici su pronašli način da efikasno i precizno uklone gene iz belih krvnih zrnaca našeg imunog sistema i ubace uspešne zamene, i to u značajno kraćem roku nego što je to uobičajeno potrebno za promenu gena

 
Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

Ukoliko tehnika bude mogla da se ponovi u drugim laboratorijama, to bi moglo da otvori različite mogućnosti za lečenje niza bolesti, uključujući rak i infekcije kao što su HIV, pa i autoimuna stanja poput lupusa i reumatoidnog artritisa, piše Njujork tajms

Nova studija, objavljena u magazinu Nejčr, "veliki je napredak", prema rečima dr Džona Verija, direktora Instituta za imunologiju Univerziteta Pensilvanija, koji nije učestvovao u studiji. Ali, kako je ta tehnika sasvim nova, nijedan pacijent nije do sada lečen belim krvnim zrncima koje su na taj način menjane. 

"Dokaz ćemo imati kada ta tehnologija bude korišćena za razvoj nove metode lečenja", rekla je dr Marsela Mus, direktorka ćelijske imunoterapije u Opštoj bolnici Masačusets. 

To možda i nije tako daleko. Istraživači su već koristili taj metod u laboratoriji da izmene abnormalne imune ćelije dece sa retkim genetskim problemima. Oni planiraju da tako reprogramirane ćelije vrate u decu, u pokušaju da ih trajno izleče. Trenutno, naučnici koji pokušavaju da izmene genom vrlo često moraju da se oslanjaju na modifikovane viruse, da bi "otvorili" DNK ćelije i ubacili nove gene u nju. Metod je dugotrajan i težak i vrlo ograničavajuć kada je u pitanju primena. 

Uprkos nedostacima, metoda sa virusom imala je nekog uspeha. Pacijenti sa nekoliko retkih karcinoma krvi mogu da budu lečeni inženjeringom belih krvnih zrnaca - T ćelijama imunog sistema - koji direktno ulaze u tumore i ubijaju ih, prenosi Nedeljnik

Ovaj način lečenja, inženjeringom belih krvnih zrnaca, koji nazivamo imunoterapijom, do sada je bio ograničen zbog teškoća stvaranja virusa koji bi nosili genetski materijal, i vremena potrebnog za njihovo stvaranje. Ali, sada naučnici kažu da su pronašli način, koristeći električna polja, a ne viruse, da bi ubacili "alatke" kojima menjaju gene i novi genetski materijal u ćeliju. Ubrzanjem tog procesa, u teoriji, lečenje bi moglo da bude dostupno pacijentima sa skoro bilo kojim tipom raka. 

"Ono što je trajalo mesecima ili čak godinu dana sada bi moglo da potraje nekoliko nedelja korišćenjem ove nove tehnologije", rekao je Fred Ramsdel, potpredsednik istraživanja na Parker institutu za imunoterapiju raka u San Francisku. 

"Ako ste pacijent sa rakom, nedelje nasuprot mesecima mogle bi da naprave ogromnu razliku. Mislim da će to biti ogroman preokret." 

Parker Institut već radi sa autorima nove studije, koje predvodi dr Aleksandrer Marson, naučni direktor biomedicine na Institutu inovativne genomike - partnerstvo Univerziteta Kalifornija iz San Franciska i Berklija - na stvaranju ćelija koje leče različite vrste raka. 

U novoj studiji, dr Marson i njegove kolege menjali su T ćelije da prepoznaju ćelije ljudskog melanoma. Kod miševa koji su nosili ljudske ćelije raka, modifikovane T ćelije su napadale direktno rak. Istraživači su takođe uspeli da "isprave" T ćelije, doduše u laboratoriji, troje dece sa retkom mutacijom koja je izazivala autoimune bolesti. Plan je da se tako izmenjene ćelije vrate u decu, gde bi trebalo da fukcionišu normalno i potisnu defektne imune ćelije, i time izleče decu. 

Ova tehnika obećava i u lečenju HIV-a, prema rečima dr Verija. HIV virus inficira T ćelije. Ukoliko mogu da budu izmenjeni tako da virus ne može da uđe u T ćelije, osoba inficirana HIV-om sigurno neće razviti AIDS. One inficirane T ćelije bi nestale, a one ubačene, modifikovane bi ih zamenile. 

Prethodno istraživanje pokazalo je da je moguće lečiti HIV na ovaj način. "Ali, sada stvarno postoji efikasna strategija za to", kaže dr Veri. 

Ta ideja modifikovanja ćelija bez korišćenja virusa nije nova, ali imune ćelije su krhke i jako teško je održati ih u životu u laboratoriji, tako da je uvek bilo teško ubaciti gene u njih. 

Naučnici su obično ubacivali modifikovane gene u T ćelije uz pomoć virusa koji je bio bezopasan, tako da ne bi izazvao drugu bolest i koji bi mogao da ubaci nove gene u ćeliju. Ali, kada su ovi virusi ubacivali gene u ćelijski DNK, oni bi to učinili slučajno, uništavajući druge gene. 

"Bilo nam je potrebno nešto ciljano, nešto brzo i nešto efikasno", kaže dr Marson. "Šta ako bismo samo mogli da ubacimo delić DNK i izbegnemo viruse?" 

Ideja je da se vrsta molekularnih "makaza", nazvanih "krisper", ubaci u ćelije koji bi glatko otvorili DNK gde god naučnici žele tačno da ubace gen. To bi izbeglo probleme koje izaziva ubacivanje virusa koji ubacuju gene prilično slučajno.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati