Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

26. 01. 2015.  - Autor: Novosti

Mamine medalje su me naterale da se bavim atletikom

Mama i tata su zaduženi za novinske isečke i rado ih čuvaju, ali tu nema onih u kojima su napisane laži. Iznerviram se kada pročitam neku vest o sebi koja nema veze sa istinom, kaže Ivana Španović

Mamine medalje su me naterale da se bavim atletikom

Poruka koju želim da prenesem kroz društvene mreže jeste da šta god radite u životu morate da budete profesionalni i posvećeni, ali da isto tako ne morate da žrtvujete sve ostale sfere svog života radi karijere. Ovim rečima Ivana Španović, srpska rekorderka u skoku udalj, za "Novosti", otkriva zašto je ravnodušna kada se za ime evropske vicešampionke u skoku udalj i treće na svetu vezuju pojmovi "Instagram", seksepil, tetovaža...

- Volim da održavam kontakt sa mojom publikom. Volim da podelim sa njima i one lepe i manje lepe trenutke, ali ne volim kada novinari to iskoriste, pa prenesu u nekom drugom značenju i prave famu od svake fotografije koju objavim. Ja sam na prvom mestu sportista, ali kao i svaka devojka volim da ponekad iz patika uskočim u štikle i trenerku zamenim nekom elegantnom haljinom - počinje priču jedna od najatraktivnijih sportistkinja na svetu.

Šta je tinejdžerka iz Zrenjanina osećala kada je čula himnu Srbije posle zlata na juniorskom SP 2008?

-Sigurna sam da nije bilo srećnije devojčice na svetu u tom trenutku. Kada se popnem na bilo koje mesto na podijumu, zaboravim kroz kakve sam muke prošla da bih došla do medalje. Ali, kada se zaori himna, tek onda postanem svesna da to nije samo moj uspeh nego uspeh cele nacije.

Kako se devojčica izborila sa slavom?

-Svetsko juniorsko zlato dalo mi je potreban vetar u leđa za nove izazove, ali i nametnulo veliku obavezu i očekivanja. Čak 18 godina je Srbija čekala juniorskog svetskog šampiona i drago mi je da je taj uspeh bio prepoznat od strane javnosti. Iz Bidgošća zaista nosim lepe uspomene, jer su, pored mene, medalje doneli i Mihail Dudaš i Tatjana Jelača. Bio je to veliki uspeh srpske atletike.Nisu mi potrebni drugi da mi kažu koliko vredim, svaku medalju slavim dva dana, a posle toga već sanjam o novim podvizima.

Da li neko u porodici čuva članke iz novina o brojnim uspesima?

- Sećam se prvog intervjua kao juče da je bilo, nemam ja baš toliko puno godina da bih to zaboravila. Mama i tata su zaduženi za novinske isečke i rado ih čuvaju, ali tu nema onih u kojima su napisane laži. Iznerviram se kada pročitam neku vest o sebi koja nema veze sa istinom.

Kakvu ulogu u vašem sportskom razvitku je imala majka Vesna, nekadašnja atletičarka?

- Majka, kao i otac, uvek su me podržavali i verovali u mene. Mamine medalje su me naterale da i ja počnem da se bavim atletikom, a njeni lični rekordi su mi bili dugo pravi izazovi. Oni su me naučili da nikada ne odustajem od svojih ciljeva, i da, šta god se desi, nastavim dalje i mislim samo pozitivno.

Dežurni kritičari su ućutkani na najbolji mogući način, het-trikom medalja sa najvećih takmičenja?

- Nikada nisam posumnjala u sopstvene vrednosti, koliko mogu i koliko vredim. Znala sam da će kad tad sav trud i rad morati da se isplate. Verujem treneru i u ono što radimo kao tim, oboje smo predani i posvećeni svojim ciljevima. Ne vidim da bilo šta može da nas zaustavi na putu do trona osim povrede ili zdravstvenih problema koji uvek vrebaju.

 Šta strancima govorite o Srbiji, čime ih mamite da posete našu zemlju?

- Poznato je da smo mi sportska nacija i da su takmičenja kod nas posebna stvar, koja mora da se doživi ukoliko ste adrenalinski zavisnik. "Egzit" festival godinama privlači turiste, znam da smo sjajni domaćini i da je provod svake godine sve kvalitetniji! Sa druge strane, volim da putujem, mene dosta privlači istočnjačka kultura i njihov stil života, volim da putujem u Šangaj. Ali, privlače me i Njujork, Majami. Slobodno vreme u inostranstvu bih uvek tamo provodila.

Novi Sad, ipak, zauzima posebno mesto u srcu?

- Idealan je za moje potrebe i stil života. Volim ga jer imam svoj mir bila kod kuće, kod prijatelja u restoranu,šetajući psa u Dunavskom parku... To sam volela i u rodnom Zrenjaninu, jer je manji grad, nema gužve, žurbe i nervoze.Često od silnih putovanja, danonoćnih letova, psihofizičkih priprema za takmičenje ne osetim umor sve dok se ne vratim kući. Onda shvatim da mi je takav mir nedostajao da bih se oporavila i odmorila za ono što me dalje čeka.

Mnogo je lakše sa sopstvenom teretanom?

- Ali dosta vremena provodimu Fitnes centru, tamo treniram i družim se sa devojkama koje dolaze da vežbaju. Često me pitaju za savet i srećna sam samo kada mogu da pomognem. Imamo stručne, a i zgodne instruktore tako da su Novosađanke sigurno odbrale najbolje mesto za trening. Pošto je u pitanju ženska teretana, sve dame su dobrodošle.

Koliko je teško održati kontinuitet sjajnih rezultata?

- Definitivno je prethodna godina bila najuspešnija u mojoj karijeri, ne samo zbog rekorda, već i zbog činjenice da sam nastavila kontinuitet osvajanja medalja na velikim takmičenjima. Za svakog sportistu je vrlo teško da nastavi kontinuitet uspeha jer se susreće ne samo sa izazovom da mora biti najbolji na fizičkom nivou, nego i sa dodatnim psihičkim pritiskom

Primer ste da žena može biti uspešna u svom poslu, ali i da vodi računa o svom telu, da ima vremena za prijatelje, porodicu i da bude u stabilnoj vezi?

- Zahvalna sam na svemu što sam nasledila od roditelja, svemu onome čemu su me naučili i na tome šta sam danas postala. Ljubav u porodici je oduvek bila bezuslovna pa sam to prenela i na ostale sfere života. Kroz trening sam naučila da je sve stvar vežbe, prilagođavanja, usvajanja i davanja da bi nešto dobio. Verenik Vladimir i moji prijatelji su pored porodice moja najveća podrška svih ovih godina.

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage