Mediji nisu objavili da je taj svedok kontra strane bio visoki oficir savezne UDBE već samo da je učesnik NOB-a. Dražu je zarobila UDBA i potom ga likvidirala. Svedok je Vuković njegov advokat je Pavićević a komandant im je Jovo Kapičić, svi su ono iz crveno-zelene Crne Gore. Udba je još moćna pa ti je namestila da budeš u hodniku a ne u sudnici, ali to ti je priznanje jer ti je na taj načina rekla da te se plaše. Otkud svedoku Dražin dokument zar sva arhivska građa ne bi trebalo da budu u državnom arhivu. Ti isti su poharali državnu građu koja se danas izgleda nalazi u privatnim rukama a naša država zbog toga traži "istinu" u stranim arhivima i to kod Engleza koji prvi izdaše Dražu i sada sa tom dokumentacijom on će možda biti rehabilitovan. Kakva tuga!

politicka a ne sudska odluka,a, eventualna, zakonska legalna radnja je *obnova postupka*..u kojoj, da kako moraju biti pozvani * i jedni i drugi* kao svedoci. Bezanje od *obnove postupka*, bezanje od svedoka, mozda cak i aktera..je po meni *priznanje krivice* sa namerom ajde da promuvamo.Ta propaganda, a no obavestavanje javnosti, unapred osuda i iskljucenje UDB..bivse ! je jednostrana politicka odluka. No sve jedno..kakav takav postupak traje, i kao politicki nemoze doneti nista dobro..jer se pod krovom pravde ocekuje nesto drugo.

ce doci vreme da se rehabilituje Tito. Pa i onaj ispod visnje...
kruske...

Kad neko ZNA da je DOGADJAJ iz proslosti s kojim ima veze prljava rabota,taj se svim silama buni i trudi da reviziju tog dogadjaja SPRECI.S druge strane POSTEN covek kome je SAVEST CISTA,koga nocu u snu niko ne "posecuje da ga budi",on mirno posmatra svacije pregledavanje istorije i proslih dogadjaja,jer nema razloga ni DELA zbog kog bi bio uznemiren.
PS.OD OVOGA SE IZUZIMA JEDINO KAD NEKO HOCE DA RUSI TO STO JE ZAHVALJUJUCI KOMUNJARAMA DANAS ENGLESKA ZEMLJA PROLETERSKA PROLETERSKA.

Iz slika i partizanskih filmova "uče" istoriju samo oni koji su polupismeni. Treba da se pročita i koja knjiga, pregleda istorijska građa, utvrde okolnosti i dr. Ali pošto voliš iz slika da učiš evo i tebi jedna.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Partizani_i_Nemci_marta_1943.jpg

Di si druze moj? Fali nam komentar tvoj!

Милосаве знамо да је много тешко,теби хвала на свему што радиш,ми ти се дивимо(мој брат и ја)и имаш нашу подршку и моралну и свакакву другу која ти треба,достојан си предака и славног чиче,држ' се Србендо,нема повлачења,нема предаје!!!

A zasto bismo rehabilitovali Drazu? Koje su njegove zasluge? Gde i kada su se cetnici borili protiv fasista? Koju su to bitku dobili? Koga su to oslobodili? Gde je to zapisano? Ko je zapisao? Dokaz da Draza nije bio agent vermahta? Dajte cinjenice!

Tesko!Nazalost vrlo tesko, jer su "zarazeni" "idejom" samo promenili maske i odore! Kamuflirali se i "utopili" u "tranzicione" procese ( citaj - pljackasko-otimacko-zgrtacke procese ) i odatle, iz te "busije" lukavo deluju!!!
Mnogi su se "shifrovali" raznim slovno-numerickim kombinacijama, sakrili se iza bombasticnih "demokratoidnih" naziva svojih partijica i strancica, "ogrnuli" se ponjavom "demokraticnosti" strgnutoj u zurbi bezanije sa shtrika "sarene lazhe i paralazhe", uskocili na brzaka u razne tzv. "NVO" pa odatle, parama raznih "Sorosha" i "soroshcica" rovare i burgijaju srecni i prezadovoljni sto na racun pljuvanja po sopstvenoj zemlji i narodu mogu na letovanje "iz snova", mogu da kupe nov auto i poneki stancic ili stancugu od 100-200-300 kvadratica!!!
Sto rece onomad u jednoj svojoj pesmi nas veliki roker, pesnik i boem Bora Corba: - "Srbin je lud, Srbin je proklet, ubijes ga jednom a on bi opet..."!!!
Nazalost, u ovim Borinim stihovima krije se ziva istina! To je otprilike bas tako. Ubijali su nas dusmani, ubijali smo se sami, medjusobno, za racun i interes istih tih dusmana, ubijali smo jedni druge ne shvatajuci da UBIJAMO SAMI SEBE!!! I o uzasa, "hteli bi i opet"!!!

Zbog toga, ( izmedju ostalog ) gotovo uvek i naglasavam strashnu tragicnost nase istorijske sudbine koja se ogleda u nevidjenim stradanjima naseg naroda koja se ne mogu uporediti po svojoj stravicnosti i tragicnosti niti sa jednim drugim evropskim narodom!!!
Pocev od 1389 god. i sada vec mitske bitke na Kosovu pa do ovih savremenih krvoloka i zaludjenika poznatijih pod imenom - komunisti a danas nekakvi vajni mundijalisti, evropejci, meltingpotovci! I u celoj toj tragediji koja traje evo vec vise od sest vekova, mi Srbi nikako da se dozovemo pameti i UJEDINIMO SE!?? Najpre u duhovnom ( Sveto Pravoslavlje ) a onda i u svakom drugom smislu!!! Da na primer jedan uspesan Srbin pomogne svim svojim silama i umecem da se pojave barem jos DVA uspesna Srbina!!! A onda ta dvojica uspesnih Srba da na isti nacin daju sve od sebe da "proizvedu" svaki po nova "dva uspesna" Srbina!!! I tako redom, i tako dalje! Pa gde bi nam bio kraj!? A potencijala imamo, barem u ljudima. Samo je potrebna spoznaja i samospoznaja STANJA u kojem smo i dobra organizacija drustva u celini i vaspostavljanje funkcionalnog sistema! Jacanje nataliteta se podrazumeva. Poboljsanje obrazovnog sistema sa akcentom na ocuvanje i negovanje slavne srpske tradicije,pravih vrednosti i obicaja i preko potrebne duhovnosti.U sklopu toga i potpuno logicno i zarad zemaljske pravde i istine i apsolutno REHABILITOVANJE svih NASIH istinskih rodoljuba, istinskih heroja i stradalnika koji su sasvim NEPRAVEDNO gurnuti u nekakve mocvare "izdajstva" i "izdajnika" "zlocinstva" i "zlocinaca" a sve od strane kreatora "pobednicke istorije" a ne objektivne i nepristrasne istorijske nauke!

Ako znacaj toga, kao narod ne shvatimo i tome krajnje ozbiljno, iskreno i posteno ne pristupimo, ne zarad nekakve licne ili partijske i politikantske koristi vec zarad buducnosti naseg naroda, bojim se da cemo u veoma bliskoj buducnosti ZAISTA i DEFINITIVNO nestati kao narod i kao drzava!
Jer, narod koji se odrice svojih HEROJSKIH PREDAKA, sam sebe osudjuje na propast!
Daj Boze da se to nikada ne dogodi, ali zato i mi sami moramo nesto preduzeti a ne samo kukati, medjusobno se mrzeti i uvek traziti krivca u drugome! POKAJMO se i UJEDINIMO se! OPROSTIMO jedni drugima da bi nam bilo OPROSTENO! Da bi nas narod imao buducnost dostojnu zrtava svojih slavnih predaka.

S VEROM U BOGA ZIVELA SRBIJA, ZIVELI SVI NJENI ISTINSKI JUNACI, ZIVELO SVETO PRAVOSLAVLJE!

*Draža se danas opet ubija,opet mu se sudi,i ako treba i opet će,i opet i opet...jer ovo je ipak bastion.
pošalji odgovor*
------------------------------------
Vi ga sami izvedoste *opet na streljanje*..pa, kako sam tvrdis, neko nauci *lekciju* iz prve, a neko mora da buba slovar nekoliko puta...hm, hmm...bastion istine !!

Imao sam oko pet godina i gledao
sam ubijanja,zapaljene kuce,spi-
june i razne dodvorice okupator-
skim vlastima...
U te grupe najvise je govoreno o
Cetnicima Draze Mihalovica,Koste
Pecanca u Srbiji,Crnoj Gori,Bos-
ni i Hercegovini,Specijalnoj po-
licij u Beogradu kao i o okupa-
torskim saradnicima LJotica,Ne-
dica,Siptarima,muslimanima i o
onoj"HANDZAR DIVIZIJI"Crnokosu-
lasima,Esesovcima iz ovih struk-
tura.Sve ove izdajnicke i ponni-
zne FORMACIJE,imale su dve glav-
ne metu u saranj sa okupatorom
i to:Partizanski oslobodilacki
pokret i srpski narod,opredeljen
tom pokretu.
Danas,u neko neodgovorno vreme.
i neki samonikli vode neodgovor-
hajku ko su oslobodioci Srpskog
naroda?Takodje je besmisleno i
odvratno da je Partizanski pok-
ret nelegalan-istorijska sramota.
Istina je da su svi pucali i ubi-
jali.Istina je i to:da je nakon
kapitulacije okupatora,doslo do
velikog obracuna izmedju NOP i
ostatka izajnika i njihovih po-
magaca...
Tada je doslo neko novo vreme za
one koji su bili na strani oku-
patora i onih koji su ginuli za
slobodu...
Sada,neki neodgovorni u ime neke
demokratije,navode na nove gres-
ke,proglasavajuci izdajnike za
oslobodioce i patriote...
Hocu i ovi da se zna:kuca mojih
roditelja je dva puta gorela,moj
brat je zrtva izdajnika i da ne
pricam o nekim drugim rafalima u
rukama zlocinaca iz onih teskih
godina...
Ali,danas,imamo neke druge laz-
ne refali,najcesce iz klupa ili
onih sa orlovog krsa ili nasih
novih plivaca,koji su,eto,osta-
li zivi i nikako da se vrate na-
ona ranija polazista,kada su cu-
vali ovce...
Eto,neka se zna,danas su velikim
vilama i bili sve i svasta i uvek
jedno isto,skriveno:Nista.

*Jer, narod koji se odrice svojih HEROJSKIH PREDAKA, sam sebe osudjuje na propast! *
-------------------------------
Da, lepo receno, ali nekada svesno *narod* mora da se odrekne, nekih svojih razmirica...(nisu iz Kumrovca), kao sto je imenima receno...Milos, Karadjordje, kum Vujica..Draza, Nedic,Ljotic..*sva troica* navodno pod istom *krunom*..ali, *kajzerice* im bile sladje od *domace pogace*..a, nepostovati, jedini mir, najduzi mir u svom dvoristu i *siroj okolini*..ubacuje ozbiljnu sumnju, pod ciji barjak zoves, za koje i kome dobro zoves...??

nosilac bloga, odredjuje vreme i teme..vrni malo u rikverc po blogu, gde ih pozivam, da *ovlas* predjemo 1990-1995. godinu, godinu *rusenja* ne Berlinskog nago naseg zida, i zidanje *novog svetskog poretka*.kako bi dosli do *danas*, sa losijim i boljim iskustvima..kazu da je istorija uciteljica zivota,pa ne treba cucati, uporno u *sancu Ivanjice*...taj *ivanjicki zid* je srusen pre Berlinskog, necemo valjda *jovo nanovo*...??

i sluti na nekakvu, zovu je neki *druga srbija*..koja, po necemu aludira na nekada *staru srbiju*..
po *nato kisobranom i zdruzenim snagama*..
---------------------------------
*1 ) 19.novembra 1914. godine.. *Oko podne je usla glavnina. Prvo je
naisla madjarska konjica na dobro uhranjenim konjima. Oni su nastupali
lagano do kafane *Mostar* ulicom Kneza Milosa ka kafani *London*. Za
njima je nstupala pesadija. Vojnici su isli veselo, smejuci se i
dobacujuci reci koje nerazumemo. Za njima su nastupali Austrijanci,
tj. vojnici svih narodnosti Austro-Ugarske monarhije...zaprepastili
smo se kad smo na nasim ulicama ugledali beogradske Madjarice i Nemice
sa ponudama za nase neprijatelje. Korpe i plehovi puni kolaca i pita,
boca vina i rakije, sve su to one iznele u izobilju. Marsirale su
uporedo s vojnicima kao da su one osvojile Beograd*
2) 26. maja 1916. godine...*Danas je neprijateljska policija poskidala
sve stare firme i naredila da se ispisu nove, latinicom. Popodne su midva madharska policajca da zamenim cirilicom ispisanu moju lekarsk tablu*
-----------------------------------
Napad armade Hitlerovog "Trećeg Rajha" počeo je bez objave rata, uprkos tome što je vlada nekoliko dana ranije Beograd proglasila "otvorenim (nebranjenim) gradom".

Prve bombe pale su na Beograd tog nedeljnog jutra, 6. aprila 1941. godine, u 6:30 sati, dok je ogromna većina stanovnika srpske prestonice još spavala.

Nemački bombarderi su istog dana u četiri navrata razornim i zapaljivim bombama zasuli grad, a oko 16 časova iz pravca Rumunije doletelo je tridesetak zloglasnih bombardera "štuka" iz kojih se pucalo po kolonama izbeglica, dok su panično napuštale razoreni grad.

Avioni su poletali sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada, a Beograd su 6. i 7. aprila tepihom bombi zasula 484 aviona "Luftvafe".

Tadašnja prestonica Kraljevine Jugoslavije ponovo je napadnuta 11. i 12. aprila, napadi su trajali i noću, a na nju je izručeno 440 tona smrtnog tovara.

Tačan broj žrtava nikada nije precizno utvrđen.

Na spisku stradalih u srpskoj prestonici, koja je tada imala 370.000 stanovnika, vodi se 2.274 poginulih, ali se procenjuje da je stradalo oko 4.000 građana.

Grad je pretrpeo neprocenjivu materijalnu štetu - potpuno je razoreno 714, a teže oštećeno 1.888 zgrada, dok je delimično oštećeno 6.829, među njima i zgrada Starog dvora, čija je kupola srušena.

Gađane su gusto naseljene četvrti, bolnice, Učiteljski dom, Kalenić pijaca, Železnicka stanica, Glavna pošta, zemunski aerodrom.

U porti Vaznesenjske crkve, prvog dana agresije, pobijeno je i ranjeno nekoliko stotina civila, a više stotina građana je stradalo kada je direktno pogođeno gradsko sklonište u Karađorđevom parku.

Potpuno je uništeno zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, podignuto 1832. godine.

Bila je to jedina nacionalna biblioteka koja je namerno napadnuta i uništena tokom Drugog svetskog rata, a u požaru, izazvanom zapaljivim bombama, nestao je ceo fond od oko 350.000 knjiga, uključujući i srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.

Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, više od 200 starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, umetničkih slika i novina, kao i sve knjige štampane u Srbiji i susednim zemljama od 1832. godine.

Sudbina Kraljevine Jugoslavije bila je odlučena pučem i demonstracijama 27. marta 1941. godine u Beogradu protiv Trojnog pakta koji je dva dana ranije sklopila tadašnja vlada Cveković-Maček.

To je razjarilo nacistickog vođu Adolfa Hitlera, jer je poremetilo nemačke planove na Sovjetski Savez, pa je istog dana na osnovu njegove naredbe u operativnom štabu Nemačke armije doneta odluka (Direktiva 25) da se, pored Grčke, i Kraljevina Jugoslavija uništi kao država.

Komanda nemačke četvrte vazdušne flote razradila je plan napada pod nazivom "Kaznena odmazda", kojim je predviđeno i bombardovanje Beograda, a operacijom je komandovao general-pukovnik Aleksandar Ler.

Na aerodromima u susednim zemljama koncentrisano je 2.236 aviona različitih tipova, među kojima 885 lovaca i 1.062 bombardera.

Prestonicu Kraljevine Jugoslavije branile su jedinice PVO vazdušne zone Beograd i elitni 6. lovački puk naoružan najsavremenijim lovačkim avionima "mesersmit Me-109E" i, ponosom jugoslovenske vazduhoplovne industrije, nažalost malobrojnim, lovcima IK-3.

Braneći slobodno nebo Beograda, poginulo je 11 pilota 6. lovačkog puka kojima se grad odužio sa velikim zakašnjenjem, tek 1997. godine otkrivanjem spomenika na Zemunskom keju kod hotela "Jugoslavija".

I Kraljevo je napadnuto 6. aprila, a u napadu na Niš 8. aprila poginulo oko 600 ljudi.

Do 17. aprila 1941. godine, kada je kapitulirala vojska Kraljevine Jugoslavije bombardovani su i Leskovac, Kragujevac, Novi Sad, kao i više gradova u delovima bivše Kraljevine u kojima su, uglavnom, gađani strateški objekti, uništavani infrastruktura i aerodromi.

Pobeda sila osovine bila je brza i Jugoslavija je kapitulirala za samo 11 dana uprkos nastojanjima kraljevske vojske da zaštiti granice zemlje, a kralj i vlada su tri dana ranije napustili zemlju.

U skladu s generalnim planom "Trećeg Rajha" o njenom uništenju i Hitlerovoj direktivi od 12. aprila, Jugoslavija je raskomadana i podeljena između Nemačke, Mađarske i Bugarske s tim što su Srbiju okupirale Hitlerove snage.

Hrvatska sa ustaškim liderom Antom Pavelićem na čelu, uz podršku Musolinijeve Italije, proglasila je sedam dana pre nego što je okončana invazija, tzv. Nezavisnu državu Hrvatsku, kojoj su pripojene BiH i Srem.

Ova nacistička tvorevina priključila se u Drugom svetskom ratu Silama osovine i stvorila sistem logora smrti u kojima je likvidirano više od 600.000 pravoslavnih Srba 80.000 Roma i 48.000 Jevreja.

Crnoj Gori je obećano ponovno uspostavljanje dinastije Petrović, a u Srbiji je Hitler nametnuo kvislinšku vladu generala Milana Nedića.

Prema jednom od najboljih poznavalaca istorije Jugoslavije, u šestoaprilskom ratu je bilo oko 20.000 stradalih, ali je to bio samo početak četvorogodišnje borbe za oslobođenje tokom koje će na prostorima bivše Jugoslavije život izgubiti više od 1,5 miliona ljudi.
-----------------------------------
NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil))[2], u Srbiji poznato kao Milosrdni anđeo ili NATO agresija, je bila završna faza Rata na Kosovu i Metohiji, koje je trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja bosanskih Srba u operacija „Namerna sila“ 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

Intervencija NATO pakta je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bio je incident u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.

NATO je 24. marta 1999. godine oko 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Ekonomski eksperti iz Grupe-17 procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Tokom rata sa Kosova je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244 po kojoj Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom Unmika i Kfora. Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih ne-Albanaca.

Kosovski Albanci su 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost Kosova od Srbije, što Srbija ne priznaje.
Tokom agresije oborena su dva NATO aviona (F-117 i F-16), 30 bespilotnih letelica, 238 krstarećih raketa.
-----------------------------------
U navedenim primerima na vlasti nisu bili *omrazeni komunisti*, bili su neki drugi,sa prizvukom *monarhije*..i *pratecih sadrzaja*.
tako da taj *patriotski greh, ne prisustvovanja stranih efektiva.na nebu i na zemlji,1945---1990,u ostatcima istih do 1998.godine, pada na teret *komunista*,a, od kojih *stafetnu palicu* iznose komunjare, uz bujne i burne ovacije i podrsku naroda.delova policije, delova vojske...koja polako *pusta bradu* u zalu za prikazanom prosloscu, iz koje je *prinudno iseljena*, navodno.

Jasno i "glasno", a ta fircanja koja pominjes, to verovatno samo ti znas na sta se odnosi!??

Ali, cinjenica je neumoljiva - "Isfircali" ste vi munjaroidni kaprofagi nasu istoriju sasvim dovoljno! I previse! Toliko ste je "isfircali" da se posledice tog "fircanja" osete i danasnji dan a osetice se po svemu sudeci jos mnogo vremena. I ovo je previse za jedan ljudski vek ( trajanja )! A vidim, kao sto i svi normalni vide, da ste se ukorovili i razmnozili pod raznim licima i imenima! Ne bi me zacudilo da otvorim haubu kola pa da iz nje iskoci neki munjaroid preobucen u automehanicara i da odmah pocne da me ubedjuje kako je motor "zreo" za generalku!
Ma, sta vise reci, kad je sve vec davno receno i davno vidjeno! Ovu "zonu sumraka" napravili ste vi munjaroidni kaprofagi i u toj "zoni" najbolje se snalazite. Plivate u njoj kao Borina "braon jahta u tunelu ispod shahta"!
Ma ne vredi trositi dragoceno vreme i reci...
Plivajte i samo plivajte i gledajte da otplivate sto dalje...

Чланство Комунистичке Партије по Националности.

Срби 541,526
% Члнаство 51.77
% Тотална Популације 42.08

Хрвати 189,605
% Члнаство 18.13
% Тотална Популације 23.15

Словени 70,516
% Члнаство 6.74
% Тотална Популације 8.57

Македонци 67,603
% Члнаство 6.46
% Тотална Популације 5.64

Црно Горци 65,986
% Члнаство 6.31
% Тотална Популације 5.64

Муслимани 37,433
% Члнаство 3.58
% Тотална Популације 5.24

Албанци 31,780
% Члнаство 3.04
% Тотална Популације 4.93

Мађари 12,683
% Члнаство 1.21
% Тотална Популације 2.72

Остали 28,886
% Члнаство 2.76
% Тотална Популације 4.90

Вероватно мало објасњење зашто стање је како јести!

Moja sluzba te nadzire! Ne zabusavaj nego pisi komentare kao sto sam ti i naredio, a i debelo platio!!!
Nemo' bre da se zezas sa mnom jer cu te bre ispalim u mojoj najnovijoj raketli direktno na Mesec!!!
A sad na pisanje komentara, tr-koooom!!!

I sa 5 godina si sve shvatio, ma vi komunisti ste cudo od prirode!

slusam intervju Nebjojse Covica u emisji cirilica, kako on opisuje sa kim je razgovorao sa automehanicarem koji postao kapetan u ovk i kaze mu taj kapetan pa koliko ja moram da radima i popravim auta da zaradim ovoliko. Postavim svoje ljude na putu i svakom po 100 do 500 evrica. Kaze Covic kako mozes i sta mozes sa njim da pregovaras ali eto medjunarodna zajednica ih podrzava.

Nesto me asocira na naseg bravara i abadziju!

Svi zlocini koje se spominju od cetnika bi bili procesuirani kao sto je procesuiran i Vojvoda Kosta Pecanac od Vojnog suda Draze Mihailovica.

Samo 520 jama komunistickih zlocina u Sloveniji govore knjige dece i zena, palili i snimili jos kako su svestenike polivali benzinom i zapalili ih zive normalno i to si sa 5 godina ti video i cuo?

Ili preko 800 jama u Hrvatskoj je locirano a najvise je u Srbiji!

Jer je to bolje sutra sto su doneli komunisti znaci ako su neki manjaci njima ubili onda oni 100 puta vise drugoj strani i jos ponekome ko nije bio ni na jednoj strani ali se nije slagao sa ideologijom komunistickom?

Drugo sta mi Srbi imamo sa Komunistima i tom ideologijom, ama nista i bas nista to je jedna nama neprijateljski perverzna anahorna nastrojena ideologija.

Koja u samoj srzi ima silu kao resenje svih problema i Karl Marks je najvise mrzeo Srbe i smatrao da nas treba unistiti ili ponemciti tako nesto je smatrao i Pavelic i Hitler i nevidim razliku izmedju njih!

Ah da ti si sa 5 godina znao da su Hitler i Staljin napravili pakt o podeli Evrope i zajednickom napadu na Poljsku?

I ratom devedesetih sve maske padaju svi Brozovi prelaze u Hrvatsku mislim na najbitnije i rade za Tudjmana sin Misa Broz radi kao savetnik u ministarstvu inostranih poslova Hrvatske i posle je ambasador Hrvatske u Moskvi, Joska Broz unuku sin Zarkov osniva firmu Hrvatskoj da ima alibi za cesta putovanja u Hrvatskoj a sada je osnovao KPJ u Srbiji po cijoj je to instrukciji?
Svetlana Broz cerka Zarka rodjena i skolovana u Beogradu preselila se u Sarajevo gde se bori za istinu o silovanim muslimanka od strane vojnika JNA koju je njen Deda osnovao i bori se us to za nezavisnost Kosova! Slucajnost?

I normalno i to si znao sa 5 godina?

a vi sluzili i *cinodejstvovali* u dedinoj JNA..? hm, hmm i umesto da gledate svoja posla, dok vam iskacu travaju iz sina, otpadaju trole, gore autobusi..vi politicite po sajtovima, moorrree kad vam dodje drug Djido pa vas razbuca i oduzme sve takse koje ste pocapali za dozvole prilikom sklapanja ugovora sa vlasnicima autBUSa..

Ulaznica za "suđenje" Draži.

http://img228.imageshack.us/img228/474/47864113.jpg

A kad ce se SUDITI osumnjicenom za najvece zlocine protiv covecnosti, za genocid prema srpskom narodu, za krsenje prava i obicaja ratovanja, za udruzeni zlocinacki poduhvat usmeren ka rusenju LEGALNOG drzavnog uredjenja medjunarodno priznate Kraljevine Jugoslavije!?
Dakle, kada ce se podneti tuzba za sve te zlocine protiv osvedocenog zlocinca, bandita i vodje ilegalne banditske druzine poznatije pod skracenicom KPJ!?
Koliko mi je poznato, ratni zlocin NE ZASTAREVA!!!

Da li ce se suditi tek kada poodapinju deca decine dece koja maskirana i preobucena jos uvek vladaju ostatkom Srbije!?
Dakle, sudjenje glavnom banditu i zlocincu "trostrukom heroju" i "najvecem sinu" trebalo bi svakako da usledi makar kao simbolican gest pravde prema svim nevinim zrtvama tog zlotvora i agenta pretece Novog Zverskog Poretka!

Jel tako druze Lune?

TAKO JE!!!

nije zlocin, moguce da je bila po neka *kolateralna steta*..hm, hmm
----------------------------------
Borise, pomiluj!

Napomena: Tekst čitati uz liturgijsko pojanje. Borise, pomiluj raba božjeg Bogoljuba Arsenijevića Makija, kao što tvoji pomilovaše Marka, sina Slobodanovog i mezimca Mirjaninog, što mu predmet zastari zaturen u fiokama reformisanog sudstva - Aaaaamin!

Postovani,
Draza je izvrsio samoubistvo isto tako kao sto je sve vreme zivio u Moskvi, dogovorite se vec za jednu pricu koju cete da plasirate ovako ste bas verodostojni?

I medju Srbima nema podele posto komunisti nisu Srbi to su aktivni neprijatelji Srba kao ustase, nacionalsocijalisti i osmanlije, da medju njima ima bivsih Srba to da, ali oni su izgubili svaki osecaj za svoj nacion kao Srbi katolici i Srbi janicari.

Neka se pokaju i slede put civilizovanog demokratskog sveta a ne manifesta komunisticke partije gde im je zapovedjeno odricanje od svoje nacije.

Englezi nisu izdali Drazu to su bile svetske prilike takve borba protiv veceg neprijatelja Hitlera, ta borba je morala da proguta zrtve a u tom trenutku smo to bili mi sa Poljskom i Ceskom.

Sada za opste dobro covecanstva nepravda mora da se ispravi!

Cudan je ovaj narod srpski...barem jedan njegov deo.
Pricaju o komunistima danas, danas kad kapitalisticke svinje otkupljuju sve po Srbiji, kad kapitalisticke banke drze pola srpskog naroda u duznickom ropstvu svojim nepovoljnim kreditima. Imamo par srpskih tajkuna koji drze dobar deo zemlje u svojim rukama, a pri tome ne mare za narod. Ono sto nisu uzeli za sebe, prodato je strancima...i sto je najgore deo toga je u rukama Hrvata. Svi oni iskoriscavaju Srbiju i njen narod.
A kao sto je poznato i pre rata je bila slicna situacija, naprimer Borski basen je bio u vlasnistvu Francuza. Da nisu i to komunisti prodali? Da nisu komunisti dali prava srpskim i inostranima industrijalcima pre rata da eksploatisu radnicku klasu?
Hajde da razumem da jedan tajkun dodje pa da kuka ovde na komunisticka "nedela". Ali ne, to su obicni ljudi, radnicka klasa koji se zale.
E pa dragi robovi, ako vam vec komunizam nije bio dovoljno dobar, jedino sto mogu da zakljucim je da i niste zasluzili ljudska prava koja vam sleduju, vec treba da vas eksploatisu domaci i strani tajkuni do zadnjeg atoma snage u vama. A vi cete cutati i odobravati...
I jos nesto...ako se vec odlucite da se oglasite na internetu bar se koristite srpskim jezikom, koji ima padeze. Dakle imenica Tito se menja kroz padeze: Kaze se Tita a ne Tite, kaze se Titu a ne Titi...i recimo kaze se Titovo a ne Titino.

A ti si taj koji odredjuje ljudska prava, sto ne kazes da znamo koga da hvatamo!

U okupaciji komunistickoj sve je bilo u vlasnistvu Hrvatske i Slovenije meni je bolje da bude u vlasnistvu Francuza i Engleza i nas Srba nego Austrougara i njihovih konjusara ako ti hoces da budes sluga Austrougarskih konjusara idi u Hrvatsku i soli njima pamet tamo je sve u rukama Nemaca vasih navodnih neprijatelja idite tamo oslobodite zemlju vaseg voljenog vodje pa se javite posle nama ovde primitivcima!

Pa, sebi se obrati, koliko vidim ti sljes nekog, negde iz Srbije...a, to je velika laz da je sve bilo vlanistvo Hrvata i Slovenaca...bar koliko se razumem u moj zivot u Srbiji. Danas je vec neka druga slika, *domaci* kapitalisti, sa neskrivenoim zarom prodaju, poklanjaju preprodaju, vitalne srpske resurse i interese...u lazi su kratke noge !!!

Mozes ti da se segacis sa Svetim Pravoslavljem, ali jedno NE MOZES, a to je - da se segacis KOLIKO HOCES!!!
Doci ces i ti druze Lune tamo gde i SVI! A onda, kada dospes TAMO, e, tada kada te TVORAC SVEGA VIDIVOG I NEVIDIVOG bude upitao - "A sta si radio Lune?"
- sta ces mu reci i odgovoriti!?
Da li ces mu reci, - "Pa izvinite, ( neka mi Bog oprosti ) "druze" Boze, nisam verovao da postojite"!?
Hoces li mu to reci!?
Ne, neces!!!
Cutaces pred SAVRSENSTVOM koje te je STVORILO - KAO ZALIVEN!!!
A zloba i gnusoba curece na traci tvoga zivota... Dok sasvim ne iscuri!
Potom sledi - SUD!!!
Neizbezni i nezaobilazni!
Samo, taj SUD nece biti zemaljski, vec BOZIJI!!!
Razmisli o tome, dok jos imas prilike...

Presude izrečene na osnovu tih normi su ništave.”

Dakle, u Italiji nije izvršena generalna rehabilitacija svih osuđenih u vreme fašizma, već samo onih koji su izvršili krivična dela izmišljena od strane fašizma i uperena protiv njega.

Ovo upoređenje sa rehabilitacijama u Nemačkoj i Italiji sa sadašnjom rehabilitacijom u Srbiji može izgledati neprimereno iz jednog osnovnog razloga: u Italiji i Nemačkoj radilo se o rehabilitaciji antifašista, a u Srbiji se radi o rehabilitaciji kvislinškog i profašističkog četničkog pokreta. To je apsolutno različita vrednosna orijentacija.

Međutim, sa jednog apstraktnog teorijskog stanovišta, problem je sličan: radi se o poništavanju osuda za ona krivična dela koja neka vlast unese u krivično pravo iz ideoloških razloga. Sa tog stanovišta može se reći da su i u Krivičnom zakonu SFRJ postojala ideološka krivična dela. Radi se o grupi krivičnih dela protiv samoupravljanja. Najviše što su sadašnji zakonodavci mogli da učine, ukoliko su želeli da ostanu na terenu prava, bilo je da proglase rehabilitaciju lica koja su počinila ta krivična dela. Pošto samoupravljanje danas više ne postoji, ne postoji ni krivično delo kršenje samoupravljanja, pa je bilo moguće rehabilitovati one koji su ga u prošlosti počinili. Sva druga krivična dela koja su postojala u doba socijalističke Jugoslavije i po kojima je suđeno pripadnicima četničkog pokreta i drugim saradnicima okupatora, postoje i u današnjem Krivičnom zakoniku Srbije i za njih nikakva rehabilitacija nije moguća.

Na kraju, još jedno pitanje: šta učiniti sa slučajevima saradnika okupatora likvidiranih bez sudske odluke?

U čitavoj okupiranoj Evropi, čak i u miroljubivoj Holandiji, bilo je nakon oslobođenja masovnih pojava obračuna sa saradnicima okupatora i to ne od strane nekih organa vlasti i zvaničnih lica, već od strane običnih građana. Naime, sami građani su vrlo dobro znali ko je među njima tokom okupacije lagodno živeo, ko je došao do nekog bogatstva, ko se družio sa nemačkim oficirima, bio na banketima, pevao njihove pesme i sl. Kada su Nemci otišli, građani su svoj gnev usmerili prema tim osobama, upadali im u kuće, prepoznavali ih na ulici, ponižavali i tukli, a ne retko i linčovali.

Naravno, zakon linča nije nikada bio izraz prava i verovatno je u tim obračunima bilo i osoba koje su nesrazmerno ili neopravdano kažnjene. Uprkos tome, nigde nije stvoren takav institucionalni mehanizam za kolektivnu rehabilitaciju kvislinških snaga, kao što je to učinjeno u Srbiji.

Da zaključimo:

1. Zakon o rehabilitaciji nije nikakav pravni akt već izraz političke samovolje i osionosti sledbenika kvislinških snaga koje tim zakonom i onim o izjednačavanju četnika i partizana žele da izvrše prekrajanje istorije. To što on nosi naziv “zakon” ne znači da je zaista zakon i pravni akt, kao što ni “Marfijev zakon” nije nikakav zakon i pravni akt.

2. Ovaj zakon predstavlja flagrantno kršenje međunarodnih konvencija o kažnjavanju krivičnih dela protiv čovečnosti koje je Srbija prihvatila i po kojima nema zastarelosti krivičnog gonjenja za takva dela, pa sledstveno tome ne može biti ni rehabilitacije.

3. Ovim zakonom povređen je krivično-pravni sistem Srbije, uključujući i odredbe Ustava Srbije, te on mora biti proglašen za neustavan.

4. Ovaj zakon i onaj o izjednačavanju četnika i partizana predstavljaju pokušaj političkog krijumčarenja, tj. pokušaj da se u antifašističku tradiciju Evrope ubace kvislinški elementi, te stoga Evropska unija treba od Srbije da zahteva ukidanje ta dva zakona, kao uslov za nastavak evropskih integracija.

Tekst je pročitan na protesnom skupu povodom pokrenutog sudskog postupka za rehabilitaciju Draže Mihailovića 19.05.2009.

Autor je član Glavnog odbora Saveza antifašista Srbije

Neku novu komunisticku laz?

Sve to ponavljate po stoti put i mislite da ce neko da vam veruje?

Ajde pakujte lepo kofere ti i tvoji ustasko-komunisticki spijuni i u Hrvatsku odatle ste i dosli i odatle vam je vodja i tamo do milje volje zajedno izmisljajte vase bajke!

Vreme vam ovde polako ali sigurno odmice!!!

"Hm, hmm, hmmm, hmmmm, hmmmmm, hmmmmmm, hmmmmmmm, hmmmmmmmm, hmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmmmmmmmmm, hmmmmmmmmmmmmmmmmmm, ..."

Govorna mana je cudo!
Tesko iskorenjiva pojava!

Da nisi ti, druze Lune, kao mali poceo da MUCAS!?
Pa ti je ta mana ostala i kad KUCAS!? - po tastaturi compa.
A da li MUCAS i kad (S)TUCAS!??
Jel i onda vices - "hmm, hmmm, hmmmmm, sad cu, evo, odmaaaah, stize, nadolazi, hmmm, hmmmmm, eeeeeevooooooo... Hmmmmmmmm..."

Jel to kod vas munjaroida neki ustaljeni obicaj ili propis ili prosto - ruzna navika!?

mnogo je dece posle prolaska cetnickog zla, zanemelo od straha, i promucalo...gledajuci kako im koljete i ubijate najmilije, bile su to teske i ne retko trajne traume.
---------------------------------
Đujić je sa ustašama počeo pregovarati u decembru 1941. kad je u Kninu posjetio velikog župana velike župe Bribir i Sidraga Davida Sinčića. Ministar vanjskih poslova NDH Mladen Lorković je odobrio pregovore i saradnju. Naredio je Sinčiću da Đujiću i još trojici vojvoda isplati po 100.000 kuna. Sporazum o “borbenom sadejstvu” postignut je 9. juna 1942. Sinčić je 10. juna aktom BT 16/185 obavijestio poglavnika Pavelića: “Jučer sam trima glavnim vođama četnika, koji se bore protiv partizana, Momčilu Đujiću, Branku Bogunoviću i Mani Rakviću dao svakome po 100.000 kuna radi organizacije borbe protiv partizana” (dokument je u Arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA, kutija 195. broj registra 12/6-1 - dalje AVII 12/1). U aktu VT 16/197, Sinčić 18. juna 1942. obavještava Pavelića da je “četničkim vođama isporučio makar skromne količine hrane” i da im je “domobransko zapovjedništvo stavilo na raspoloženje 20.000 metaka. 100 pušaka i 10 dobrovoljaca puškomitraljezaca” (AVII, 244, 35/11-1). Sedam dana kasnije, glavni stožer domobranstva je isporučio “Momčilu Đujiću milijun kuna, 200 pušaka jugoslovenskog porijekla, 20 puškomitraljeza i odgovarajuće količine streljiva” (Arhiv Hrvatske, FND, III-801450). Dokumenti u AVII (npr. MF-H-46/137-378, MF-H-34/493, 83 B, 32/1-19 itd.) svjedoče o zajedničkim akcijama ustaša i četnika i o tome kako je Đujić vodio “operacije čišćenja srpskih sela od partizanskih simpatizera i saradnika”, među kojima je bilo posebno surova ona s kraja februara 1944. godine, kad je sa Vjekoslavom Servatzijem, komandantom 7. ustaškodomobranskog zbora, ubio stotine Srba.
pošalji odgovor

Nisam ja taj koji odredjuje ljudska prava...vec je to uradio civilizovan svet odavno. Ali za takve kao ti, sto su po razmisljanju jos uvek u 19. veku ta prava nista ne znace...jer tvoj kmetovski mozak ne moze da pojmi da moze da ima bilo kakvu vrstu slobode. Lakse ti je da slusas cime ti drugi pune glavu i verujes u to...ja te razumem zaista je tako lakse. Eto Miloslav nesto napise i vi svi ocas posla od partizana predjoste u cetnike. A znam dobro da je vecina vas polozila i pionirsku zakletvu i zakletvu vernosti drugu Titu kad ste bili u JNA. A gledaj sad sta pricate, toliko o tome koliko znaci vasa rec i koliko ste sposobni da je odrzite. Sto se tada niste busali u grudi, "junaci srpski"? Ili ce toboze da ispadne da niste bili ni pioniri niti ste isli u vojsku.

A sto se tice toga da je sve bilo u rukama hrvatske i slovenacke strane, dovoljno govori cinjenice da isti takvi kao vi, ali medju njima, imaju iste argumente zasto su morali da se odcepe...sve je bilo u rukama Beograda i sve su pare isle u Beograd.
Danas se istim tim argumentima koriste i odredjene strukture u Sandzaku i Vojvodini...cak se i neke Nislije koriste tim argumentima.
To mi sve daje dovoljnu potvrdu da sam na pravoj strani...i da se pre svega borim za bolju buducnost dece u Srbiji...da budu svoji na svome i da njima pripadaju bogatstva kojima raspolaze Srbija.

*Ajde pakujte lepo kofere ti i tvoji ustasko-komunisticki spijuni i u Hrvatsku odatle ste i dosli i odatle vam je vodja i tamo do milje volje zajedno izmisljajte vase bajke! *...
-----------------------------
Hm, hmm..kao prava i *postena* gospoda, jel tako, vi niste lopovi kao komunisti, vratite prvo oteto..RSK, pa da *imamo* gde da se vratimo..hm, hmm naravno meni to ne pada napamet..da uradim..jel tako ! takojeee razleze se aplauz ispred restorana *crveni bar* ..pri.. *BAS*..skupili se seljaci da gledaju crkus, mis beli srecu deli, suveniri,..ima i *drugih belih sadrzaja*...?

Operacija “Rat Week”, 20. oktobar 1943. - 18. septembar 1944.

OBAVJEŠTENjE ŠTABA 2. UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 7. NOVEMBRA 1943. POTČINjENIM ŠTABOVIMA DIVIZIJA O OZNAKAMA NA NAŠIM AVIONIMA, ŠTAB II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. Br. 186 Kopija 7 novembra 1943 god. u 22.15 čas.


Štabu: Od Vrhovnog Štaba NOV i PO Jugoslavije dobili smo sledeću depešu:
“Naši avioni imaće odozdo crvenu petokraku zvezdu i na krilima jugoslovensku zastavu sa zvezdom na belom polju. Nad slobodnom teritorijom leteće nisko. Objavite to borcima”. Dostavljamo Vam prednju depešu da je u najkraćem vremenu saopštite svojim jedinicama. S drugarskim pozdravom SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
Za Štab Korpusa Načelnik pukovnik, Rudi Primorac M. P.
Zbornik NOR-a, tom III, knj. 9, dok. br. 248.
NAREĐENjE ŠTABA DRUGOG UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 11. NOVEMBRA 1943. GOD. POTČINjENIM JEDINICAMA ZA POSTUPAK PREMA SAVEZNIČKIM OFICIRIMA I VOJNICIMA U VEZI S PRILOŽENIM UPUTSTVOM VRHOVNOG ŠTABA NOV I PO JUGOSLAVIJE Š T A B II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. br. 199 11 novembra 1943 god. u 19.00 čas



Sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici pokazuju da je 13 časova i 3 minuta. Nebo nad Nišom je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. U ruševinama život gubi više od 250 ljudi, žena i dece.

5. februara 1944. godine, Josip Broz Tito svojim izaslanicima u Srbiji upućuje depešu kojom ih obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im od reči do reči kaže:

Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak ODLUČITI da li će



30. mart 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada. Po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Najlakše su imale 100, a najteže 500 kilograma. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece.

U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, po drugi put sejali smrt po Nišu, svom vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je svom maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić".
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom. U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao. “Pod ruševinama je nađeno 500 muškaraca, žena i djece, što mrtvih, što ranjenih, dok su drugi dijelovi stanovništva bez krova i pomoći” javio je Međunarodnom crvenom krstu u Ženevi gradonačelnik Nikšića Jevrem Šaulić.

9. aprila, progovorio je i Radio London:
- Prilikom napada britanskih "velingtona" na Nikšić bačene su na razne objekte blok bombe od 2.000 kilograma. Porušeno je ili oštećeno pola varoši. Nikšić je bombardovan na traženje maršala Tita.

15. aprila, na Veliku subotu, engleski i američki bombarderi, po nalogu Titovog Vrhovnog štaba opet seju smrt po Srbiji. Na meti je opet, četvrti put, bio Niš. Razaranje ovog grada trajalo je, sa kraćim prekidima, ravno pet časova. U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.



Nedelja, 16. april, Uskrs. Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno.
Razoren je isto, ako ne i više, kao i 6. aprila 1941.

Nekoliko sati kasnije, na drugi dan Uskrsa, usledilo je drugo još bezobzirnije razaranje Beograda. "Savezničke" bombe pogodile su Centralni higijenski zavod, Bolnicu za zarazne bolesti, Dom slepih, Berzu rada, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer...
Stradalo je nekoliko mlinova, galerija, biblioteka, izdavačkih preduzeća, muzičkih škola, bioskopi na Terazijama, Centar za humor, Srpsko narodno pozorište...
Srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine...

Život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.

Samo u jednom danu ispred centralnog groblja stajalo je 450 kovčega Beograđana.

Na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, Beograđani su otkrili rukom ispisanu poruku krupnim ćiriličnim slovima: "Srećan Uskrs". Radio Bejrut je u emisiji na rumunskom jeziku objavio da su u mnogim engleskim avionima koji su sejali smrt po Beogradu bile jugoslovenske posade koje je Tito početkom 1944. godine uputio na obuku u angloameričke baze smeštene na jugu Italije. Novoobučeni partizanski piloti su dobro znali koga I zašto bombarduju.

Razorne "savezničke" bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, Okružni ured za osiguranje radnika, palatu "Albanija", Poštu broj 2, Fabriku štofova Vlade Mitića na Karaburmi, Fabriku hartije "Vapa", Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom.

Istog dana kada i Beograd, na Uskrs 1944. godine, "saveznički" bombarderi su se ustremili i na crnogorsku prestonicu. Cetinje je bilo svo u ruševinama. Istog dana stradala su i Žabljak, Šavnik, Kolašin, Andrijevica, Gacko, Bileća.


Samo dva dana kasnije, 19. aprila 1944. godine, maršal Tito se obraća Peku Dapčeviću i Mitru Bakiću, svojim izaslanicima u Štabu 2. korpusa NOVJ:
"Javite nam koja mjesta treba bombardovati."
Dapčević i Bakić radio vezom odgovaraju.
"Neka bombarduju Sjenicu, Bijelo Polje i Podgoricu. Molimo hitan odgovor na ove predloge. Peko, Mitar."
Titov odgovor je stigao iz vazduha.

U ranu zoru 5. maja 1944. na Podgoricu je krenulo 120 teških četvoromotornih bombardera.
Nastao je pravi pakao.

Pola Podgorice je razoreno do temelja. Engleske i američke bombe ubijaju svakog šestog žitelja Podgorice. Od 15.000 ljudi, teže i lakše je ranjeno gotovo 4.500 dece, žena, staraca.

Četvrtak, 18. maj 1944. Jutro je uveliko odmaklo. Časovnik na Terazijama pokazuje 9.55 kada je krenuo novi napad. Glavna meta, ovog puta, bila je periferija Beograda u kojoj je stanovla gradska sirotinja. Pašino brdo, Kotež, Neimar i Čubura obavijeni su gustim oblacima dima i prašine. U nekim delovima grada bombe padaju na svakih sto kvadratnih metara. Samo ispod jedne kuće izvučena su 32 leša. U ovom razaranju Beograda, trećem po redu, izginulo je blizu 2.000 ljudi, žena i dece

Dok su Beograd i mnogi drugi gradovi i varoši u unutrašnjosti Srbije vidali rane i sahranjivali svoje najrođenije, engleski i američki "saveznici i oslobodioci" nastavljali su svoj krvavi pir. Na njihovoj meti opet se, po šesti put, našao već odavno ojađeni Niš.

Dva dana kasnije, 11. juna u 9 časova, zapadni "saveznici" obrušavaju se na Smederevo. Na grad je palo oko 500 bombi koje su usmrtile 80 ljudi, žena i dece, a teže i lakše ranile oko 200 Smederevaca.
U isto vreme Englezi i Amerikanci, na osnovu odobrenja Titovog Vrhovnog štaba, po sedmi put kreću na Niš.

Na Beograd, Niš, Smederevo i mnoge druge gradove Srbije, pored bombi, sve češće bacaju razne predmete punjene eksplozivom. Radnik Simeon Kindobranski je u dvorištu kuće u Admirala Vukovića 55 u Beogradu ugledao jednu tubu karmina za usne. Kad je pokušao da je otvori tuba je eksplodirala. Iznad Gornjeg Milanovca iz anglo-američkih aviona su bacali razne eksplozivne kutije, pehare i olovke koje su teško povredile četvoricu ljudi. Eksplozivni predmet veličine jajeta odneo je desnu ruku i tri prsta leve ruke Đorđu Krstiću iz okoline Leskovca. Od sličnih predmeta stradao je Pavle Savkić iz Kusatka kod Smederevske Palanke, devojčice Draginja i Dragica Antonijević iz Bora i mnogi drugi.

Samo pet dana posle sedmog usledilo je i osmo razaranje Niša. Pred ponoć između 14. i 15. juna na grad je najpre ispaljeno nekoliko stotina svetlećih raketa, a potom je na Nišlije sručeno oko 200 bombi.
Osam dana kasnije, 23. juna između 9.30 i 10.15 časova na Niš bacaju i fosforne bombe.
Dvadeset dana kasnije, 3. jula između 10.30 i 12 časova, avioni opet kruže nad Beogradom. U sedmom granatiranju najvećeg grada Srbije najviše je stradala Čukarica, na kojoj je, pored nekoliko desetina mrtvih, sa zemljom sravnjeno oko 80 kuća. Razoreni su Fabrika šećera i škola "Matija Ban".

U subotu, 22. jula 1944. avionic su se obrušili na civilni voz koji je saobraćao između Kraljeva i Čačka. Ubili su četiri putnika a 12 teško ranili. Na stanici u Kraljevu, učinak im je bio još veći. Ubili su ravno 30 ljudi.
Istog dana prvi put je bombardovan i Kragujevac, u kome je ubijeno više od 30 nevinih ljudi, žena i dece.
Tad su prve bombe pale i na periferiju Kruševca, u selo Bivolje, na Glibovac i druga sela u okolini Smedereva i Smederevske Palanke.

U petak, 11. avgusta 1944. organizovano je noćno razaranje nezaštićenog Kraljeva. Šest bombi palo je na Dečji dom. Samo u jednoj kolektivnoj grobnici sahranjeno je 40 kraljevačkih mučenika.

U međuvremenu, "oslobođenje" je uzimalo novi danak u krvi. Saveznici su u Alibunaru ubili 128 nevinih ljudi, žena i dece, gotovo četvrtinu celokupnog stanovništva ovog banatskog mesta.
Ubrzo je na Niš bačeno još oko 800 bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
Tih dana na Peć su bacane bombe od 500 kilograma. Razorena je i Ćuprija, bombe padaju po šumadijskom selu Markovcu, Žitkovcu kod Aleksinca i drugim bespomoćnim srpskim selima i gradovima.
U međuvremenu, nastavljeno je sistematsko razbijanje Beograda. Masakriranje prestonice Srbije organizovano 3. septembra 1944. godine trajalo je puna dva sata. Ovog puta na redu su Dušanovac, Rakovica, Karaburma, pa ponovo Pašino brdo, Kotež, Neimar i ulice oko glavne Železničke stanice.
Tri dana kasnije, 6. septembra kada se u srpskim crkvama obeležavao rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića, u 10 časova je usledilo novo granatiranje. Stradali su Senjak, Sarajevska ulica, sirotinjske barake pored Save...
Dan pakla za Leskovac osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina... Ono što je ostalo od Leskovca ležalo je obavijeno pokrovom od dima", zapisao je očevidac ovog terorističkog čina Ficroj Maklejn, Čerčilov izaslanik u Titovom Vrhovnom štabu, a potonji dugogodišnji Titov prijatelj, kojem je maršal posle rata, u znak zahvalnosti, poklonio jednu, pre toga otetu od pravog vlasnika, vilu na Korčuli.
Ispod "savezničke" prašine ostala je gotovo četvrtina Leskovca. Od 28.000 stanovnika život gubi više od 6.000 ljudi, žena i dece. Nemački gubici u Leskovcu i okolini bili su 300 puta manji od gubitaka nevinog civilnog stanovništva.
Bila je to kulminacija angloameričke pomoći Titu da što više rastroji i istraumira Srbiju u kojoj je većina stanovništva bila protiv njegove komunističke diktature.

26. aprila 1944 Radio-London je javio da je maršal Tito Englezima i Amerikancima uputio poruku zahvalnosti za bombardovanje jugoslovenske teritorije.

Desetak dana posle "Nedelje pacova" maršal Tito je noćnim letom s Visa otišao u tajnu posetu Josifu Visarionoviču Staljinu.
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika, čime je počelo sledeće kasapljenje I pljačka Srbije od strane komunista.



Kafedžija Taško Teofilović, na čiju su kafanu "Kumanovo" na Čuburi zapadni "saveznici" 18. maja bacili devet bombi, za 13 dana je na istom mestu podigao novu kafanu. U čast njenog otvaranja organizovao je veliku svečanost na kojoj je u ranu zoru besplatno delio piće svojim starim i novim gostima.


|| , 12. novembar 2007 14:46:00
0 komentara:

Add commentOperacija “Rat Week”, 20. oktobar 1943. - 18. septembar 1944.

OBAVJEŠTENjE ŠTABA 2. UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 7. NOVEMBRA 1943. POTČINjENIM ŠTABOVIMA DIVIZIJA O OZNAKAMA NA NAŠIM AVIONIMA, ŠTAB II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. Br. 186 Kopija 7 novembra 1943 god. u 22.15 čas.


Štabu: Od Vrhovnog Štaba NOV i PO Jugoslavije dobili smo sledeću depešu:
“Naši avioni imaće odozdo crvenu petokraku zvezdu i na krilima jugoslovensku zastavu sa zvezdom na belom polju. Nad slobodnom teritorijom leteće nisko. Objavite to borcima”. Dostavljamo Vam prednju depešu da je u najkraćem vremenu saopštite svojim jedinicama. S drugarskim pozdravom SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
Za Štab Korpusa Načelnik pukovnik, Rudi Primorac M. P.
Zbornik NOR-a, tom III, knj. 9, dok. br. 248.
NAREĐENjE ŠTABA DRUGOG UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 11. NOVEMBRA 1943. GOD. POTČINjENIM JEDINICAMA ZA POSTUPAK PREMA SAVEZNIČKIM OFICIRIMA I VOJNICIMA U VEZI S PRILOŽENIM UPUTSTVOM VRHOVNOG ŠTABA NOV I PO JUGOSLAVIJE Š T A B II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. br. 199 11 novembra 1943 god. u 19.00 čas



Sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici pokazuju da je 13 časova i 3 minuta. Nebo nad Nišom je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. U ruševinama život gubi više od 250 ljudi, žena i dece.

5. februara 1944. godine, Josip Broz Tito svojim izaslanicima u Srbiji upućuje depešu kojom ih obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im od reči do reči kaže:

Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak ODLUČITI da li će



30. mart 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada. Po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Najlakše su imale 100, a najteže 500 kilograma. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece.

U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, po drugi put sejali smrt po Nišu, svom vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je svom maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić".
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom. U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao. “Pod ruševinama je nađeno 500 muškaraca, žena i djece, što mrtvih, što ranjenih, dok su drugi dijelovi stanovništva bez krova i pomoći” javio je Međunarodnom crvenom krstu u Ženevi gradonačelnik Nikšića Jevrem Šaulić.

9. aprila, progovorio je i Radio London:
- Prilikom napada britanskih "velingtona" na Nikšić bačene su na razne objekte blok bombe od 2.000 kilograma. Porušeno je ili oštećeno pola varoši. Nikšić je bombardovan na traženje maršala Tita.

15. aprila, na Veliku subotu, engleski i američki bombarderi, po nalogu Titovog Vrhovnog štaba opet seju smrt po Srbiji. Na meti je opet, četvrti put, bio Niš. Razaranje ovog grada trajalo je, sa kraćim prekidima, ravno pet časova. U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.



Nedelja, 16. april, Uskrs. Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno.
Razoren je isto, ako ne i više, kao i 6. aprila 1941.

Nekoliko sati kasnije, na drugi dan Uskrsa, usledilo je drugo još bezobzirnije razaranje Beograda. "Savezničke" bombe pogodile su Centralni higijenski zavod, Bolnicu za zarazne bolesti, Dom slepih, Berzu rada, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer...
Stradalo je nekoliko mlinova, galerija, biblioteka, izdavačkih preduzeća, muzičkih škola, bioskopi na Terazijama, Centar za humor, Srpsko narodno pozorište...
Srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine...

Život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.

Samo u jednom danu ispred centralnog groblja stajalo je 450 kovčega Beograđana.

Na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, Beograđani su otkrili rukom ispisanu poruku krupnim ćiriličnim slovima: "Srećan Uskrs". Radio Bejrut je u emisiji na rumunskom jeziku objavio da su u mnogim engleskim avionima koji su sejali smrt po Beogradu bile jugoslovenske posade koje je Tito početkom 1944. godine uputio na obuku u angloameričke baze smeštene na jugu Italije. Novoobučeni partizanski piloti su dobro znali koga I zašto bombarduju.

Razorne "savezničke" bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, Okružni ured za osiguranje radnika, palatu "Albanija", Poštu broj 2, Fabriku štofova Vlade Mitića na Karaburmi, Fabriku hartije "Vapa", Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom.

Istog dana kada i Beograd, na Uskrs 1944. godine, "saveznički" bombarderi su se ustremili i na crnogorsku prestonicu. Cetinje je bilo svo u ruševinama. Istog dana stradala su i Žabljak, Šavnik, Kolašin, Andrijevica, Gacko, Bileća.


Samo dva dana kasnije, 19. aprila 1944. godine, maršal Tito se obraća Peku Dapčeviću i Mitru Bakiću, svojim izaslanicima u Štabu 2. korpusa NOVJ:
"Javite nam koja mjesta treba bombardovati."
Dapčević i Bakić radio vezom odgovaraju.
"Neka bombarduju Sjenicu, Bijelo Polje i Podgoricu. Molimo hitan odgovor na ove predloge. Peko, Mitar."
Titov odgovor je stigao iz vazduha.

U ranu zoru 5. maja 1944. na Podgoricu je krenulo 120 teških četvoromotornih bombardera.
Nastao je pravi pakao.

Pola Podgorice je razoreno do temelja. Engleske i američke bombe ubijaju svakog šestog žitelja Podgorice. Od 15.000 ljudi, teže i lakše je ranjeno gotovo 4.500 dece, žena, staraca.

Četvrtak, 18. maj 1944. Jutro je uveliko odmaklo. Časovnik na Terazijama pokazuje 9.55 kada je krenuo novi napad. Glavna meta, ovog puta, bila je periferija Beograda u kojoj je stanovla gradska sirotinja. Pašino brdo, Kotež, Neimar i Čubura obavijeni su gustim oblacima dima i prašine. U nekim delovima grada bombe padaju na svakih sto kvadratnih metara. Samo ispod jedne kuće izvučena su 32 leša. U ovom razaranju Beograda, trećem po redu, izginulo je blizu 2.000 ljudi, žena i dece

Dok su Beograd i mnogi drugi gradovi i varoši u unutrašnjosti Srbije vidali rane i sahranjivali svoje najrođenije, engleski i američki "saveznici i oslobodioci" nastavljali su svoj krvavi pir. Na njihovoj meti opet se, po šesti put, našao već odavno ojađeni Niš.

Dva dana kasnije, 11. juna u 9 časova, zapadni "saveznici" obrušavaju se na Smederevo. Na grad je palo oko 500 bombi koje su usmrtile 80 ljudi, žena i dece, a teže i lakše ranile oko 200 Smederevaca.
U isto vreme Englezi i Amerikanci, na osnovu odobrenja Titovog Vrhovnog štaba, po sedmi put kreću na Niš.

Na Beograd, Niš, Smederevo i mnoge druge gradove Srbije, pored bombi, sve češće bacaju razne predmete punjene eksplozivom. Radnik Simeon Kindobranski je u dvorištu kuće u Admirala Vukovića 55 u Beogradu ugledao jednu tubu karmina za usne. Kad je pokušao da je otvori tuba je eksplodirala. Iznad Gornjeg Milanovca iz anglo-američkih aviona su bacali razne eksplozivne kutije, pehare i olovke koje su teško povredile četvoricu ljudi. Eksplozivni predmet veličine jajeta odneo je desnu ruku i tri prsta leve ruke Đorđu Krstiću iz okoline Leskovca. Od sličnih predmeta stradao je Pavle Savkić iz Kusatka kod Smederevske Palanke, devojčice Draginja i Dragica Antonijević iz Bora i mnogi drugi.

Samo pet dana posle sedmog usledilo je i osmo razaranje Niša. Pred ponoć između 14. i 15. juna na grad je najpre ispaljeno nekoliko stotina svetlećih raketa, a potom je na Nišlije sručeno oko 200 bombi.
Osam dana kasnije, 23. juna između 9.30 i 10.15 časova na Niš bacaju i fosforne bombe.
Dvadeset dana kasnije, 3. jula između 10.30 i 12 časova, avioni opet kruže nad Beogradom. U sedmom granatiranju najvećeg grada Srbije najviše je stradala Čukarica, na kojoj je, pored nekoliko desetina mrtvih, sa zemljom sravnjeno oko 80 kuća. Razoreni su Fabrika šećera i škola "Matija Ban".

U subotu, 22. jula 1944. avionic su se obrušili na civilni voz koji je saobraćao između Kraljeva i Čačka. Ubili su četiri putnika a 12 teško ranili. Na stanici u Kraljevu, učinak im je bio još veći. Ubili su ravno 30 ljudi.
Istog dana prvi put je bombardovan i Kragujevac, u kome je ubijeno više od 30 nevinih ljudi, žena i dece.
Tad su prve bombe pale i na periferiju Kruševca, u selo Bivolje, na Glibovac i druga sela u okolini Smedereva i Smederevske Palanke.

U petak, 11. avgusta 1944. organizovano je noćno razaranje nezaštićenog Kraljeva. Šest bombi palo je na Dečji dom. Samo u jednoj kolektivnoj grobnici sahranjeno je 40 kraljevačkih mučenika.

U međuvremenu, "oslobođenje" je uzimalo novi danak u krvi. Saveznici su u Alibunaru ubili 128 nevinih ljudi, žena i dece, gotovo četvrtinu celokupnog stanovništva ovog banatskog mesta.
Ubrzo je na Niš bačeno još oko 800 bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
Tih dana na Peć su bacane bombe od 500 kilograma. Razorena je i Ćuprija, bombe padaju po šumadijskom selu Markovcu, Žitkovcu kod Aleksinca i drugim bespomoćnim srpskim selima i gradovima.
U međuvremenu, nastavljeno je sistematsko razbijanje Beograda. Masakriranje prestonice Srbije organizovano 3. septembra 1944. godine trajalo je puna dva sata. Ovog puta na redu su Dušanovac, Rakovica, Karaburma, pa ponovo Pašino brdo, Kotež, Neimar i ulice oko glavne Železničke stanice.
Tri dana kasnije, 6. septembra kada se u srpskim crkvama obeležavao rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića, u 10 časova je usledilo novo granatiranje. Stradali su Senjak, Sarajevska ulica, sirotinjske barake pored Save...
Dan pakla za Leskovac osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina... Ono što je ostalo od Leskovca ležalo je obavijeno pokrovom od dima", zapisao je očevidac ovog terorističkog čina Ficroj Maklejn, Čerčilov izaslanik u Titovom Vrhovnom štabu, a potonji dugogodišnji Titov prijatelj, kojem je maršal posle rata, u znak zahvalnosti, poklonio jednu, pre toga otetu od pravog vlasnika, vilu na Korčuli.
Ispod "savezničke" prašine ostala je gotovo četvrtina Leskovca. Od 28.000 stanovnika život gubi više od 6.000 ljudi, žena i dece. Nemački gubici u Leskovcu i okolini bili su 300 puta manji od gubitaka nevinog civilnog stanovništva.
Bila je to kulminacija angloameričke pomoći Titu da što više rastroji i istraumira Srbiju u kojoj je većina stanovništva bila protiv njegove komunističke diktature.

26. aprila 1944 Radio-London je javio da je maršal Tito Englezima i Amerikancima uputio poruku zahvalnosti za bombardovanje jugoslovenske teritorije.

Desetak dana posle "Nedelje pacova" maršal Tito je noćnim letom s Visa otišao u tajnu posetu Josifu Visarionoviču Staljinu.
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika, čime je počelo sledeće kasapljenje I pljačka Srbije od strane komunista.



Kafedžija Taško Teofilović, na čiju su kafanu "Kumanovo" na Čuburi zapadni "saveznici" 18. maja bacili devet bombi, za 13 dana je na istom mestu podigao novu kafanu. U čast njenog otvaranja organizovao je veliku svečanost na kojoj je u ranu zoru besplatno delio piće svojim starim i novim gostima.


|| , 12. novembar 2007 14:46:00
0 komentara:

Add commentOperacija “Rat Week”, 20. oktobar 1943. - 18. septembar 1944.

OBAVJEŠTENjE ŠTABA 2. UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 7. NOVEMBRA 1943. POTČINjENIM ŠTABOVIMA DIVIZIJA O OZNAKAMA NA NAŠIM AVIONIMA, ŠTAB II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. Br. 186 Kopija 7 novembra 1943 god. u 22.15 čas.


Štabu: Od Vrhovnog Štaba NOV i PO Jugoslavije dobili smo sledeću depešu:
“Naši avioni imaće odozdo crvenu petokraku zvezdu i na krilima jugoslovensku zastavu sa zvezdom na belom polju. Nad slobodnom teritorijom leteće nisko. Objavite to borcima”. Dostavljamo Vam prednju depešu da je u najkraćem vremenu saopštite svojim jedinicama. S drugarskim pozdravom SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
Za Štab Korpusa Načelnik pukovnik, Rudi Primorac M. P.
Zbornik NOR-a, tom III, knj. 9, dok. br. 248.
NAREĐENjE ŠTABA DRUGOG UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 11. NOVEMBRA 1943. GOD. POTČINjENIM JEDINICAMA ZA POSTUPAK PREMA SAVEZNIČKIM OFICIRIMA I VOJNICIMA U VEZI S PRILOŽENIM UPUTSTVOM VRHOVNOG ŠTABA NOV I PO JUGOSLAVIJE Š T A B II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. br. 199 11 novembra 1943 god. u 19.00 čas



Sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici pokazuju da je 13 časova i 3 minuta. Nebo nad Nišom je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. U ruševinama život gubi više od 250 ljudi, žena i dece.

5. februara 1944. godine, Josip Broz Tito svojim izaslanicima u Srbiji upućuje depešu kojom ih obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im od reči do reči kaže:

Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak ODLUČITI da li će



30. mart 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada. Po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Najlakše su imale 100, a najteže 500 kilograma. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece.

U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, po drugi put sejali smrt po Nišu, svom vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je svom maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić".
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom. U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao. “Pod ruševinama je nađeno 500 muškaraca, žena i djece, što mrtvih, što ranjenih, dok su drugi dijelovi stanovništva bez krova i pomoći” javio je Međunarodnom crvenom krstu u Ženevi gradonačelnik Nikšića Jevrem Šaulić.

9. aprila, progovorio je i Radio London:
- Prilikom napada britanskih "velingtona" na Nikšić bačene su na razne objekte blok bombe od 2.000 kilograma. Porušeno je ili oštećeno pola varoši. Nikšić je bombardovan na traženje maršala Tita.

15. aprila, na Veliku subotu, engleski i američki bombarderi, po nalogu Titovog Vrhovnog štaba opet seju smrt po Srbiji. Na meti je opet, četvrti put, bio Niš. Razaranje ovog grada trajalo je, sa kraćim prekidima, ravno pet časova. U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.



Nedelja, 16. april, Uskrs. Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno.
Razoren je isto, ako ne i više, kao i 6. aprila 1941.

Nekoliko sati kasnije, na drugi dan Uskrsa, usledilo je drugo još bezobzirnije razaranje Beograda. "Savezničke" bombe pogodile su Centralni higijenski zavod, Bolnicu za zarazne bolesti, Dom slepih, Berzu rada, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer...
Stradalo je nekoliko mlinova, galerija, biblioteka, izdavačkih preduzeća, muzičkih škola, bioskopi na Terazijama, Centar za humor, Srpsko narodno pozorište...
Srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine...

Život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.

Samo u jednom danu ispred centralnog groblja stajalo je 450 kovčega Beograđana.

Na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, Beograđani su otkrili rukom ispisanu poruku krupnim ćiriličnim slovima: "Srećan Uskrs". Radio Bejrut je u emisiji na rumunskom jeziku objavio da su u mnogim engleskim avionima koji su sejali smrt po Beogradu bile jugoslovenske posade koje je Tito početkom 1944. godine uputio na obuku u angloameričke baze smeštene na jugu Italije. Novoobučeni partizanski piloti su dobro znali koga I zašto bombarduju.

Razorne "savezničke" bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, Okružni ured za osiguranje radnika, palatu "Albanija", Poštu broj 2, Fabriku štofova Vlade Mitića na Karaburmi, Fabriku hartije "Vapa", Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom.

Istog dana kada i Beograd, na Uskrs 1944. godine, "saveznički" bombarderi su se ustremili i na crnogorsku prestonicu. Cetinje je bilo svo u ruševinama. Istog dana stradala su i Žabljak, Šavnik, Kolašin, Andrijevica, Gacko, Bileća.


Samo dva dana kasnije, 19. aprila 1944. godine, maršal Tito se obraća Peku Dapčeviću i Mitru Bakiću, svojim izaslanicima u Štabu 2. korpusa NOVJ:
"Javite nam koja mjesta treba bombardovati."
Dapčević i Bakić radio vezom odgovaraju.
"Neka bombarduju Sjenicu, Bijelo Polje i Podgoricu. Molimo hitan odgovor na ove predloge. Peko, Mitar."
Titov odgovor je stigao iz vazduha.

U ranu zoru 5. maja 1944. na Podgoricu je krenulo 120 teških četvoromotornih bombardera.
Nastao je pravi pakao.

Pola Podgorice je razoreno do temelja. Engleske i američke bombe ubijaju svakog šestog žitelja Podgorice. Od 15.000 ljudi, teže i lakše je ranjeno gotovo 4.500 dece, žena, staraca.

Četvrtak, 18. maj 1944. Jutro je uveliko odmaklo. Časovnik na Terazijama pokazuje 9.55 kada je krenuo novi napad. Glavna meta, ovog puta, bila je periferija Beograda u kojoj je stanovla gradska sirotinja. Pašino brdo, Kotež, Neimar i Čubura obavijeni su gustim oblacima dima i prašine. U nekim delovima grada bombe padaju na svakih sto kvadratnih metara. Samo ispod jedne kuće izvučena su 32 leša. U ovom razaranju Beograda, trećem po redu, izginulo je blizu 2.000 ljudi, žena i dece

Dok su Beograd i mnogi drugi gradovi i varoši u unutrašnjosti Srbije vidali rane i sahranjivali svoje najrođenije, engleski i američki "saveznici i oslobodioci" nastavljali su svoj krvavi pir. Na njihovoj meti opet se, po šesti put, našao već odavno ojađeni Niš.

Dva dana kasnije, 11. juna u 9 časova, zapadni "saveznici" obrušavaju se na Smederevo. Na grad je palo oko 500 bombi koje su usmrtile 80 ljudi, žena i dece, a teže i lakše ranile oko 200 Smederevaca.
U isto vreme Englezi i Amerikanci, na osnovu odobrenja Titovog Vrhovnog štaba, po sedmi put kreću na Niš.

Na Beograd, Niš, Smederevo i mnoge druge gradove Srbije, pored bombi, sve češće bacaju razne predmete punjene eksplozivom. Radnik Simeon Kindobranski je u dvorištu kuće u Admirala Vukovića 55 u Beogradu ugledao jednu tubu karmina za usne. Kad je pokušao da je otvori tuba je eksplodirala. Iznad Gornjeg Milanovca iz anglo-američkih aviona su bacali razne eksplozivne kutije, pehare i olovke koje su teško povredile četvoricu ljudi. Eksplozivni predmet veličine jajeta odneo je desnu ruku i tri prsta leve ruke Đorđu Krstiću iz okoline Leskovca. Od sličnih predmeta stradao je Pavle Savkić iz Kusatka kod Smederevske Palanke, devojčice Draginja i Dragica Antonijević iz Bora i mnogi drugi.

Samo pet dana posle sedmog usledilo je i osmo razaranje Niša. Pred ponoć između 14. i 15. juna na grad je najpre ispaljeno nekoliko stotina svetlećih raketa, a potom je na Nišlije sručeno oko 200 bombi.
Osam dana kasnije, 23. juna između 9.30 i 10.15 časova na Niš bacaju i fosforne bombe.
Dvadeset dana kasnije, 3. jula između 10.30 i 12 časova, avioni opet kruže nad Beogradom. U sedmom granatiranju najvećeg grada Srbije najviše je stradala Čukarica, na kojoj je, pored nekoliko desetina mrtvih, sa zemljom sravnjeno oko 80 kuća. Razoreni su Fabrika šećera i škola "Matija Ban".

U subotu, 22. jula 1944. avionic su se obrušili na civilni voz koji je saobraćao između Kraljeva i Čačka. Ubili su četiri putnika a 12 teško ranili. Na stanici u Kraljevu, učinak im je bio još veći. Ubili su ravno 30 ljudi.
Istog dana prvi put je bombardovan i Kragujevac, u kome je ubijeno više od 30 nevinih ljudi, žena i dece.
Tad su prve bombe pale i na periferiju Kruševca, u selo Bivolje, na Glibovac i druga sela u okolini Smedereva i Smederevske Palanke.

U petak, 11. avgusta 1944. organizovano je noćno razaranje nezaštićenog Kraljeva. Šest bombi palo je na Dečji dom. Samo u jednoj kolektivnoj grobnici sahranjeno je 40 kraljevačkih mučenika.

U međuvremenu, "oslobođenje" je uzimalo novi danak u krvi. Saveznici su u Alibunaru ubili 128 nevinih ljudi, žena i dece, gotovo četvrtinu celokupnog stanovništva ovog banatskog mesta.
Ubrzo je na Niš bačeno još oko 800 bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
Tih dana na Peć su bacane bombe od 500 kilograma. Razorena je i Ćuprija, bombe padaju po šumadijskom selu Markovcu, Žitkovcu kod Aleksinca i drugim bespomoćnim srpskim selima i gradovima.
U međuvremenu, nastavljeno je sistematsko razbijanje Beograda. Masakriranje prestonice Srbije organizovano 3. septembra 1944. godine trajalo je puna dva sata. Ovog puta na redu su Dušanovac, Rakovica, Karaburma, pa ponovo Pašino brdo, Kotež, Neimar i ulice oko glavne Železničke stanice.
Tri dana kasnije, 6. septembra kada se u srpskim crkvama obeležavao rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića, u 10 časova je usledilo novo granatiranje. Stradali su Senjak, Sarajevska ulica, sirotinjske barake pored Save...
Dan pakla za Leskovac osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina... Ono što je ostalo od Leskovca ležalo je obavijeno pokrovom od dima", zapisao je očevidac ovog terorističkog čina Ficroj Maklejn, Čerčilov izaslanik u Titovom Vrhovnom štabu, a potonji dugogodišnji Titov prijatelj, kojem je maršal posle rata, u znak zahvalnosti, poklonio jednu, pre toga otetu od pravog vlasnika, vilu na Korčuli.
Ispod "savezničke" prašine ostala je gotovo četvrtina Leskovca. Od 28.000 stanovnika život gubi više od 6.000 ljudi, žena i dece. Nemački gubici u Leskovcu i okolini bili su 300 puta manji od gubitaka nevinog civilnog stanovništva.
Bila je to kulminacija angloameričke pomoći Titu da što više rastroji i istraumira Srbiju u kojoj je većina stanovništva bila protiv njegove komunističke diktature.

26. aprila 1944 Radio-London je javio da je maršal Tito Englezima i Amerikancima uputio poruku zahvalnosti za bombardovanje jugoslovenske teritorije.

Desetak dana posle "Nedelje pacova" maršal Tito je noćnim letom s Visa otišao u tajnu posetu Josifu Visarionoviču Staljinu.
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika, čime je počelo sledeće kasapljenje I pljačka Srbije od strane komunista.



Kafedžija Taško Teofilović, na čiju su kafanu "Kumanovo" na Čuburi zapadni "saveznici" 18. maja bacili devet bombi, za 13 dana je na istom mestu podigao novu kafanu. U čast njenog otvaranja organizovao je veliku svečanost na kojoj je u ranu zoru besplatno delio piće svojim starim i novim gostima.


|| , 12. novembar 2007 14:46:00
0 komentara:

Add commentOperacija “Rat Week”, 20. oktobar 1943. - 18. septembar 1944.

OBAVJEŠTENjE ŠTABA 2. UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 7. NOVEMBRA 1943. POTČINjENIM ŠTABOVIMA DIVIZIJA O OZNAKAMA NA NAŠIM AVIONIMA, ŠTAB II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. Br. 186 Kopija 7 novembra 1943 god. u 22.15 čas.


Štabu: Od Vrhovnog Štaba NOV i PO Jugoslavije dobili smo sledeću depešu:
“Naši avioni imaće odozdo crvenu petokraku zvezdu i na krilima jugoslovensku zastavu sa zvezdom na belom polju. Nad slobodnom teritorijom leteće nisko. Objavite to borcima”. Dostavljamo Vam prednju depešu da je u najkraćem vremenu saopštite svojim jedinicama. S drugarskim pozdravom SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
Za Štab Korpusa Načelnik pukovnik, Rudi Primorac M. P.
Zbornik NOR-a, tom III, knj. 9, dok. br. 248.
NAREĐENjE ŠTABA DRUGOG UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 11. NOVEMBRA 1943. GOD. POTČINjENIM JEDINICAMA ZA POSTUPAK PREMA SAVEZNIČKIM OFICIRIMA I VOJNICIMA U VEZI S PRILOŽENIM UPUTSTVOM VRHOVNOG ŠTABA NOV I PO JUGOSLAVIJE Š T A B II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. br. 199 11 novembra 1943 god. u 19.00 čas



Sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici pokazuju da je 13 časova i 3 minuta. Nebo nad Nišom je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. U ruševinama život gubi više od 250 ljudi, žena i dece.

5. februara 1944. godine, Josip Broz Tito svojim izaslanicima u Srbiji upućuje depešu kojom ih obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im od reči do reči kaže:

Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak ODLUČITI da li će



30. mart 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada. Po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Najlakše su imale 100, a najteže 500 kilograma. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece.

U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, po drugi put sejali smrt po Nišu, svom vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je svom maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić".
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom. U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao. “Pod ruševinama je nađeno 500 muškaraca, žena i djece, što mrtvih, što ranjenih, dok su drugi dijelovi stanovništva bez krova i pomoći” javio je Međunarodnom crvenom krstu u Ženevi gradonačelnik Nikšića Jevrem Šaulić.

9. aprila, progovorio je i Radio London:
- Prilikom napada britanskih "velingtona" na Nikšić bačene su na razne objekte blok bombe od 2.000 kilograma. Porušeno je ili oštećeno pola varoši. Nikšić je bombardovan na traženje maršala Tita.

15. aprila, na Veliku subotu, engleski i američki bombarderi, po nalogu Titovog Vrhovnog štaba opet seju smrt po Srbiji. Na meti je opet, četvrti put, bio Niš. Razaranje ovog grada trajalo je, sa kraćim prekidima, ravno pet časova. U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.



Nedelja, 16. april, Uskrs. Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno.
Razoren je isto, ako ne i više, kao i 6. aprila 1941.

Nekoliko sati kasnije, na drugi dan Uskrsa, usledilo je drugo još bezobzirnije razaranje Beograda. "Savezničke" bombe pogodile su Centralni higijenski zavod, Bolnicu za zarazne bolesti, Dom slepih, Berzu rada, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer...
Stradalo je nekoliko mlinova, galerija, biblioteka, izdavačkih preduzeća, muzičkih škola, bioskopi na Terazijama, Centar za humor, Srpsko narodno pozorište...
Srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine...

Život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.

Samo u jednom danu ispred centralnog groblja stajalo je 450 kovčega Beograđana.

Na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, Beograđani su otkrili rukom ispisanu poruku krupnim ćiriličnim slovima: "Srećan Uskrs". Radio Bejrut je u emisiji na rumunskom jeziku objavio da su u mnogim engleskim avionima koji su sejali smrt po Beogradu bile jugoslovenske posade koje je Tito početkom 1944. godine uputio na obuku u angloameričke baze smeštene na jugu Italije. Novoobučeni partizanski piloti su dobro znali koga I zašto bombarduju.

Razorne "savezničke" bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, Okružni ured za osiguranje radnika, palatu "Albanija", Poštu broj 2, Fabriku štofova Vlade Mitića na Karaburmi, Fabriku hartije "Vapa", Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom.

Istog dana kada i Beograd, na Uskrs 1944. godine, "saveznički" bombarderi su se ustremili i na crnogorsku prestonicu. Cetinje je bilo svo u ruševinama. Istog dana stradala su i Žabljak, Šavnik, Kolašin, Andrijevica, Gacko, Bileća.


Samo dva dana kasnije, 19. aprila 1944. godine, maršal Tito se obraća Peku Dapčeviću i Mitru Bakiću, svojim izaslanicima u Štabu 2. korpusa NOVJ:
"Javite nam koja mjesta treba bombardovati."
Dapčević i Bakić radio vezom odgovaraju.
"Neka bombarduju Sjenicu, Bijelo Polje i Podgoricu. Molimo hitan odgovor na ove predloge. Peko, Mitar."
Titov odgovor je stigao iz vazduha.

U ranu zoru 5. maja 1944. na Podgoricu je krenulo 120 teških četvoromotornih bombardera.
Nastao je pravi pakao.

Pola Podgorice je razoreno do temelja. Engleske i američke bombe ubijaju svakog šestog žitelja Podgorice. Od 15.000 ljudi, teže i lakše je ranjeno gotovo 4.500 dece, žena, staraca.

Četvrtak, 18. maj 1944. Jutro je uveliko odmaklo. Časovnik na Terazijama pokazuje 9.55 kada je krenuo novi napad. Glavna meta, ovog puta, bila je periferija Beograda u kojoj je stanovla gradska sirotinja. Pašino brdo, Kotež, Neimar i Čubura obavijeni su gustim oblacima dima i prašine. U nekim delovima grada bombe padaju na svakih sto kvadratnih metara. Samo ispod jedne kuće izvučena su 32 leša. U ovom razaranju Beograda, trećem po redu, izginulo je blizu 2.000 ljudi, žena i dece

Dok su Beograd i mnogi drugi gradovi i varoši u unutrašnjosti Srbije vidali rane i sahranjivali svoje najrođenije, engleski i američki "saveznici i oslobodioci" nastavljali su svoj krvavi pir. Na njihovoj meti opet se, po šesti put, našao već odavno ojađeni Niš.

Dva dana kasnije, 11. juna u 9 časova, zapadni "saveznici" obrušavaju se na Smederevo. Na grad je palo oko 500 bombi koje su usmrtile 80 ljudi, žena i dece, a teže i lakše ranile oko 200 Smederevaca.
U isto vreme Englezi i Amerikanci, na osnovu odobrenja Titovog Vrhovnog štaba, po sedmi put kreću na Niš.

Na Beograd, Niš, Smederevo i mnoge druge gradove Srbije, pored bombi, sve češće bacaju razne predmete punjene eksplozivom. Radnik Simeon Kindobranski je u dvorištu kuće u Admirala Vukovića 55 u Beogradu ugledao jednu tubu karmina za usne. Kad je pokušao da je otvori tuba je eksplodirala. Iznad Gornjeg Milanovca iz anglo-američkih aviona su bacali razne eksplozivne kutije, pehare i olovke koje su teško povredile četvoricu ljudi. Eksplozivni predmet veličine jajeta odneo je desnu ruku i tri prsta leve ruke Đorđu Krstiću iz okoline Leskovca. Od sličnih predmeta stradao je Pavle Savkić iz Kusatka kod Smederevske Palanke, devojčice Draginja i Dragica Antonijević iz Bora i mnogi drugi.

Samo pet dana posle sedmog usledilo je i osmo razaranje Niša. Pred ponoć između 14. i 15. juna na grad je najpre ispaljeno nekoliko stotina svetlećih raketa, a potom je na Nišlije sručeno oko 200 bombi.
Osam dana kasnije, 23. juna između 9.30 i 10.15 časova na Niš bacaju i fosforne bombe.
Dvadeset dana kasnije, 3. jula između 10.30 i 12 časova, avioni opet kruže nad Beogradom. U sedmom granatiranju najvećeg grada Srbije najviše je stradala Čukarica, na kojoj je, pored nekoliko desetina mrtvih, sa zemljom sravnjeno oko 80 kuća. Razoreni su Fabrika šećera i škola "Matija Ban".

U subotu, 22. jula 1944. avionic su se obrušili na civilni voz koji je saobraćao između Kraljeva i Čačka. Ubili su četiri putnika a 12 teško ranili. Na stanici u Kraljevu, učinak im je bio još veći. Ubili su ravno 30 ljudi.
Istog dana prvi put je bombardovan i Kragujevac, u kome je ubijeno više od 30 nevinih ljudi, žena i dece.
Tad su prve bombe pale i na periferiju Kruševca, u selo Bivolje, na Glibovac i druga sela u okolini Smedereva i Smederevske Palanke.

U petak, 11. avgusta 1944. organizovano je noćno razaranje nezaštićenog Kraljeva. Šest bombi palo je na Dečji dom. Samo u jednoj kolektivnoj grobnici sahranjeno je 40 kraljevačkih mučenika.

U međuvremenu, "oslobođenje" je uzimalo novi danak u krvi. Saveznici su u Alibunaru ubili 128 nevinih ljudi, žena i dece, gotovo četvrtinu celokupnog stanovništva ovog banatskog mesta.
Ubrzo je na Niš bačeno još oko 800 bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
Tih dana na Peć su bacane bombe od 500 kilograma. Razorena je i Ćuprija, bombe padaju po šumadijskom selu Markovcu, Žitkovcu kod Aleksinca i drugim bespomoćnim srpskim selima i gradovima.
U međuvremenu, nastavljeno je sistematsko razbijanje Beograda. Masakriranje prestonice Srbije organizovano 3. septembra 1944. godine trajalo je puna dva sata. Ovog puta na redu su Dušanovac, Rakovica, Karaburma, pa ponovo Pašino brdo, Kotež, Neimar i ulice oko glavne Železničke stanice.
Tri dana kasnije, 6. septembra kada se u srpskim crkvama obeležavao rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića, u 10 časova je usledilo novo granatiranje. Stradali su Senjak, Sarajevska ulica, sirotinjske barake pored Save...
Dan pakla za Leskovac osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina... Ono što je ostalo od Leskovca ležalo je obavijeno pokrovom od dima", zapisao je očevidac ovog terorističkog čina Ficroj Maklejn, Čerčilov izaslanik u Titovom Vrhovnom štabu, a potonji dugogodišnji Titov prijatelj, kojem je maršal posle rata, u znak zahvalnosti, poklonio jednu, pre toga otetu od pravog vlasnika, vilu na Korčuli.
Ispod "savezničke" prašine ostala je gotovo četvrtina Leskovca. Od 28.000 stanovnika život gubi više od 6.000 ljudi, žena i dece. Nemački gubici u Leskovcu i okolini bili su 300 puta manji od gubitaka nevinog civilnog stanovništva.
Bila je to kulminacija angloameričke pomoći Titu da što više rastroji i istraumira Srbiju u kojoj je većina stanovništva bila protiv njegove komunističke diktature.

26. aprila 1944 Radio-London je javio da je maršal Tito Englezima i Amerikancima uputio poruku zahvalnosti za bombardovanje jugoslovenske teritorije.

Desetak dana posle "Nedelje pacova" maršal Tito je noćnim letom s Visa otišao u tajnu posetu Josifu Visarionoviču Staljinu.
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika, čime je počelo sledeće kasapljenje I pljačka Srbije od strane komunista.



Kafedžija Taško Teofilović, na čiju su kafanu "Kumanovo" na Čuburi zapadni "saveznici" 18. maja bacili devet bombi, za 13 dana je na istom mestu podigao novu kafanu. U čast njenog otvaranja organizovao je veliku svečanost na kojoj je u ranu zoru besplatno delio piće svojim starim i novim gostima.


|| , 12. novembar 2007 14:46:00
0 komentara:

Add commentOperacija “Rat Week”, 20. oktobar 1943. - 18. septembar 1944.

OBAVJEŠTENjE ŠTABA 2. UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 7. NOVEMBRA 1943. POTČINjENIM ŠTABOVIMA DIVIZIJA O OZNAKAMA NA NAŠIM AVIONIMA, ŠTAB II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. Br. 186 Kopija 7 novembra 1943 god. u 22.15 čas.


Štabu: Od Vrhovnog Štaba NOV i PO Jugoslavije dobili smo sledeću depešu:
“Naši avioni imaće odozdo crvenu petokraku zvezdu i na krilima jugoslovensku zastavu sa zvezdom na belom polju. Nad slobodnom teritorijom leteće nisko. Objavite to borcima”. Dostavljamo Vam prednju depešu da je u najkraćem vremenu saopštite svojim jedinicama. S drugarskim pozdravom SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!
Za Štab Korpusa Načelnik pukovnik, Rudi Primorac M. P.
Zbornik NOR-a, tom III, knj. 9, dok. br. 248.
NAREĐENjE ŠTABA DRUGOG UDARNOG KORPUSA NOVJ OD 11. NOVEMBRA 1943. GOD. POTČINjENIM JEDINICAMA ZA POSTUPAK PREMA SAVEZNIČKIM OFICIRIMA I VOJNICIMA U VEZI S PRILOŽENIM UPUTSTVOM VRHOVNOG ŠTABA NOV I PO JUGOSLAVIJE Š T A B II UDARNOG KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE
Pov. br. 199 11 novembra 1943 god. u 19.00 čas



Sreda, 20. oktobar 1943. godine. Časovnici pokazuju da je 13 časova i 3 minuta. Nebo nad Nišom je proključalo. U niskom letu, sa zaglušujućim motorima, Nišu se približava nekoliko desetina bombardera. U ruševinama život gubi više od 250 ljudi, žena i dece.

5. februara 1944. godine, Josip Broz Tito svojim izaslanicima u Srbiji upućuje depešu kojom ih obaveštava da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im od reči do reči kaže:

Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak ODLUČITI da li će



30. mart 1944. Samo jedna bomba teška 500 kilograma srušila je i u prah i pepeo pretvorila četiri porodične kuće u centru ovog izmučenog grada. Po treći put, ustremili na Niš. Bilo je to u sredu, 5. aprila 1944. Na bespomoćne Nišlije Englezi i Amerikanci su preko Titovog Vrhovnog štaba izručili 248 bombi, od kojih samo tri nisu eksplodirale. Najlakše su imale 100, a najteže 500 kilograma. Život je izgubilo 88, a teže i lakše je ranjeno 184 ljudi, žena i dece.

U međuvremenu, dok su Englezi i Amerikanci, prema odluci Titovog Vrhovnog štaba, po drugi put sejali smrt po Nišu, svom vrhovnom komandantu se 30. marta 1944. šifrovanom porukom javio Peko Dapčević. On je svom maršalu prijavio svoju želju:
"Treba tražiti da saveznici što prije bombarduju Nikšić".
Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom. U ovom gradu, koji je tada imao 5.000 stanovnika i oko 10.000 izbeglica, nastupio je pravi pakao. “Pod ruševinama je nađeno 500 muškaraca, žena i djece, što mrtvih, što ranjenih, dok su drugi dijelovi stanovništva bez krova i pomoći” javio je Međunarodnom crvenom krstu u Ženevi gradonačelnik Nikšića Jevrem Šaulić.

9. aprila, progovorio je i Radio London:
- Prilikom napada britanskih "velingtona" na Nikšić bačene su na razne objekte blok bombe od 2.000 kilograma. Porušeno je ili oštećeno pola varoši. Nikšić je bombardovan na traženje maršala Tita.

15. aprila, na Veliku subotu, engleski i američki bombarderi, po nalogu Titovog Vrhovnog štaba opet seju smrt po Srbiji. Na meti je opet, četvrti put, bio Niš. Razaranje ovog grada trajalo je, sa kraćim prekidima, ravno pet časova. U vazduh su leteli čak i posmrtni ostaci onih nesrećnika koje su ti isti Englezi i Amerikanci pobili prilikom ranijih bombardovanja Niša. Gradsko groblje bilo je potpuno razrovano, krstovi s kolektivnih grobnica oskrnavljeni.



Nedelja, 16. april, Uskrs. Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno.
Razoren je isto, ako ne i više, kao i 6. aprila 1941.

Nekoliko sati kasnije, na drugi dan Uskrsa, usledilo je drugo još bezobzirnije razaranje Beograda. "Savezničke" bombe pogodile su Centralni higijenski zavod, Bolnicu za zarazne bolesti, Dom slepih, Berzu rada, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer...
Stradalo je nekoliko mlinova, galerija, biblioteka, izdavačkih preduzeća, muzičkih škola, bioskopi na Terazijama, Centar za humor, Srpsko narodno pozorište...
Srušene su Terazije, oštećeni svi mostovi na Savi i Dunavu, prah i pepeo prekrio je destine beogradskih ulica. Od Niške, Stiške, Alekse Nenadovića, Krunske, Francuske, Rimske, Miletine, Mekenzijeve i Kneza Miloša do Mletačke, Kraljice Natalije, Zvečanske, Hadži Đerine, Nemanjine...

Život je izgubilo oko 2.000 ljudi, žena i dece, teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana.

Samo u jednom danu ispred centralnog groblja stajalo je 450 kovčega Beograđana.

Na jednoj velikoj bombi, koja slučajno nije eksplodirala, Beograđani su otkrili rukom ispisanu poruku krupnim ćiriličnim slovima: "Srećan Uskrs". Radio Bejrut je u emisiji na rumunskom jeziku objavio da su u mnogim engleskim avionima koji su sejali smrt po Beogradu bile jugoslovenske posade koje je Tito početkom 1944. godine uputio na obuku u angloameričke baze smeštene na jugu Italije. Novoobučeni partizanski piloti su dobro znali koga I zašto bombarduju.

Razorne "savezničke" bombe pogodile su glavnu Železničku stanicu, železnike stanice u Topčideru i Rakovici, Okružni ured za osiguranje radnika, palatu "Albanija", Poštu broj 2, Fabriku štofova Vlade Mitića na Karaburmi, Fabriku hartije "Vapa", Tehnički fakultet, Vajfertovu pivaru, Studentski dom.

Istog dana kada i Beograd, na Uskrs 1944. godine, "saveznički" bombarderi su se ustremili i na crnogorsku prestonicu. Cetinje je bilo svo u ruševinama. Istog dana stradala su i Žabljak, Šavnik, Kolašin, Andrijevica, Gacko, Bileća.


Samo dva dana kasnije, 19. aprila 1944. godine, maršal Tito se obraća Peku Dapčeviću i Mitru Bakiću, svojim izaslanicima u Štabu 2. korpusa NOVJ:
"Javite nam koja mjesta treba bombardovati."
Dapčević i Bakić radio vezom odgovaraju.
"Neka bombarduju Sjenicu, Bijelo Polje i Podgoricu. Molimo hitan odgovor na ove predloge. Peko, Mitar."
Titov odgovor je stigao iz vazduha.

U ranu zoru 5. maja 1944. na Podgoricu je krenulo 120 teških četvoromotornih bombardera.
Nastao je pravi pakao.

Pola Podgorice je razoreno do temelja. Engleske i američke bombe ubijaju svakog šestog žitelja Podgorice. Od 15.000 ljudi, teže i lakše je ranjeno gotovo 4.500 dece, žena, staraca.

Četvrtak, 18. maj 1944. Jutro je uveliko odmaklo. Časovnik na Terazijama pokazuje 9.55 kada je krenuo novi napad. Glavna meta, ovog puta, bila je periferija Beograda u kojoj je stanovla gradska sirotinja. Pašino brdo, Kotež, Neimar i Čubura obavijeni su gustim oblacima dima i prašine. U nekim delovima grada bombe padaju na svakih sto kvadratnih metara. Samo ispod jedne kuće izvučena su 32 leša. U ovom razaranju Beograda, trećem po redu, izginulo je blizu 2.000 ljudi, žena i dece

Dok su Beograd i mnogi drugi gradovi i varoši u unutrašnjosti Srbije vidali rane i sahranjivali svoje najrođenije, engleski i američki "saveznici i oslobodioci" nastavljali su svoj krvavi pir. Na njihovoj meti opet se, po šesti put, našao već odavno ojađeni Niš.

Dva dana kasnije, 11. juna u 9 časova, zapadni "saveznici" obrušavaju se na Smederevo. Na grad je palo oko 500 bombi koje su usmrtile 80 ljudi, žena i dece, a teže i lakše ranile oko 200 Smederevaca.
U isto vreme Englezi i Amerikanci, na osnovu odobrenja Titovog Vrhovnog štaba, po sedmi put kreću na Niš.

Na Beograd, Niš, Smederevo i mnoge druge gradove Srbije, pored bombi, sve češće bacaju razne predmete punjene eksplozivom. Radnik Simeon Kindobranski je u dvorištu kuće u Admirala Vukovića 55 u Beogradu ugledao jednu tubu karmina za usne. Kad je pokušao da je otvori tuba je eksplodirala. Iznad Gornjeg Milanovca iz anglo-američkih aviona su bacali razne eksplozivne kutije, pehare i olovke koje su teško povredile četvoricu ljudi. Eksplozivni predmet veličine jajeta odneo je desnu ruku i tri prsta leve ruke Đorđu Krstiću iz okoline Leskovca. Od sličnih predmeta stradao je Pavle Savkić iz Kusatka kod Smederevske Palanke, devojčice Draginja i Dragica Antonijević iz Bora i mnogi drugi.

Samo pet dana posle sedmog usledilo je i osmo razaranje Niša. Pred ponoć između 14. i 15. juna na grad je najpre ispaljeno nekoliko stotina svetlećih raketa, a potom je na Nišlije sručeno oko 200 bombi.
Osam dana kasnije, 23. juna između 9.30 i 10.15 časova na Niš bacaju i fosforne bombe.
Dvadeset dana kasnije, 3. jula između 10.30 i 12 časova, avioni opet kruže nad Beogradom. U sedmom granatiranju najvećeg grada Srbije najviše je stradala Čukarica, na kojoj je, pored nekoliko desetina mrtvih, sa zemljom sravnjeno oko 80 kuća. Razoreni su Fabrika šećera i škola "Matija Ban".

U subotu, 22. jula 1944. avionic su se obrušili na civilni voz koji je saobraćao između Kraljeva i Čačka. Ubili su četiri putnika a 12 teško ranili. Na stanici u Kraljevu, učinak im je bio još veći. Ubili su ravno 30 ljudi.
Istog dana prvi put je bombardovan i Kragujevac, u kome je ubijeno više od 30 nevinih ljudi, žena i dece.
Tad su prve bombe pale i na periferiju Kruševca, u selo Bivolje, na Glibovac i druga sela u okolini Smedereva i Smederevske Palanke.

U petak, 11. avgusta 1944. organizovano je noćno razaranje nezaštićenog Kraljeva. Šest bombi palo je na Dečji dom. Samo u jednoj kolektivnoj grobnici sahranjeno je 40 kraljevačkih mučenika.

U međuvremenu, "oslobođenje" je uzimalo novi danak u krvi. Saveznici su u Alibunaru ubili 128 nevinih ljudi, žena i dece, gotovo četvrtinu celokupnog stanovništva ovog banatskog mesta.
Ubrzo je na Niš bačeno još oko 800 bombi, a 21. avgusta 1944. godine drugi po veličini grad Srbije potpuno je dokusuren.
Tih dana na Peć su bacane bombe od 500 kilograma. Razorena je i Ćuprija, bombe padaju po šumadijskom selu Markovcu, Žitkovcu kod Aleksinca i drugim bespomoćnim srpskim selima i gradovima.
U međuvremenu, nastavljeno je sistematsko razbijanje Beograda. Masakriranje prestonice Srbije organizovano 3. septembra 1944. godine trajalo je puna dva sata. Ovog puta na redu su Dušanovac, Rakovica, Karaburma, pa ponovo Pašino brdo, Kotež, Neimar i ulice oko glavne Železničke stanice.
Tri dana kasnije, 6. septembra kada se u srpskim crkvama obeležavao rođendan kralja Petra Drugog Karađorđevića, u 10 časova je usledilo novo granatiranje. Stradali su Senjak, Sarajevska ulica, sirotinjske barake pored Save...
Dan pakla za Leskovac osvanuo je 6. septembra 1944. godine: "Ceo Leskovac kao da se digao u vihoru prašine, dima i ruševina... Ono što je ostalo od Leskovca ležalo je obavijeno pokrovom od dima", zapisao je očevidac ovog terorističkog čina Ficroj Maklejn, Čerčilov izaslanik u Titovom Vrhovnom štabu, a potonji dugogodišnji Titov prijatelj, kojem je maršal posle rata, u znak zahvalnosti, poklonio jednu, pre toga otetu od pravog vlasnika, vilu na Korčuli.
Ispod "savezničke" prašine ostala je gotovo četvrtina Leskovca. Od 28.000 stanovnika život gubi više od 6.000 ljudi, žena i dece. Nemački gubici u Leskovcu i okolini bili su 300 puta manji od gubitaka nevinog civilnog stanovništva.
Bila je to kulminacija angloameričke pomoći Titu da što više rastroji i istraumira Srbiju u kojoj je većina stanovništva bila protiv njegove komunističke diktature.

26. aprila 1944 Radio-London je javio da je maršal Tito Englezima i Amerikancima uputio poruku zahvalnosti za bombardovanje jugoslovenske teritorije.

Desetak dana posle "Nedelje pacova" maršal Tito je noćnim letom s Visa otišao u tajnu posetu Josifu Visarionoviču Staljinu.
Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih "saveznika", koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada sovjetskih vojnika, čime je počelo sledeće kasapljenje I pljačka Srbije od strane komunista.



Kafedžija Taško Teofilović, na čiju su kafanu "Kumanovo" na Čuburi zapadni "saveznici" 18. maja bacili devet bombi, za 13 dana je na istom mestu podigao novu kafanu. U čast njenog otvaranja organizovao je veliku svečanost na kojoj je u ranu zoru besplatno delio piće svojim starim i novim gostima.


|| , 12. novembar 2007 14:46:00
0 komentara:

fircate vi i crkve, cim ste dobili pasose *od munjosa*..odma sve na tezgu..drzavu, crkve, kaftane, opanci, sakacu..secerane...

za kaznu, uredno da prepises raspored casova, danas je ponovno sudjenje Drazi, po vasem zahtevu...jasno !
A, taj *vas cilj, da sve pobijene *munete komunistima* da su to oni pobili, kako vidis, *zajednickim naporom* je, dokazima sve neuspesniji..koda ti se pokvario neki fax, pa ti kurbla rolna iz Libertvila..*dokaza*..sve duze i duze slajfne...??? Trosis papir...?

"Previse vas je ostalo u zivotu, ali jos uvek imamo dovoljno vremena da tu gresku ispravimo" - Slobodan penezic Krcun, prva izjava u oslobodjenom Beogradu!

Direktiva je, dakle, zahtevala ubistva širokog kruga ljudi, što je uskoro počelo da se sprovodi u delo. Najpre u Srbiji. I najpre po srpskim varošima i selima. I opet je upotrebljen poznati recept sa slanjem Lenjina da diže revoluciju i razbija sistem „iznutra".

Očekujući otpor Srba, 1941. godine u Srbiju stiže 400 profesionalnih revolucionara, pronađenih u okupiranim evropskim zemljama, gde su se sklonili posle poraza u Španskom građanskom ratu. Na čelu je Josip Broz Tito. Pošto se pokazalo da 400 revolucionara nije dovoljna brojka, oni su potražili saveznike u robijašima odbeglim iz zatvora tokom aprilskom sloma. Tako se u partizanima našao i najpoznatiji kriminalac u zemlji Draža Gligorijević, koji je aprila 1941. čekao izvršenje smrtne kazne, zatim zloglasni razbojnik sa Kosmaja Milosav Živanović Čaruga, Aleksandar Živaljević Coja, zvani Coja prvoborac, iz Kragujevca i mnogi drugi.

Teorija i praksa dolaze prvi put masovno do izražaja u Užicu, jedinom većem mestu iz kog su se Nemci povukli, 21. septembra 1941. Nemci su predali Užice Žandarmeriji i Pećančevim četnicima koji, videvši da dolaze komunisti, pozivaju najviđenije građane da proglase mobilizaciju. Ovi, pak, nameću odluku da se grad preda bez borbe, s obrazloženjem: „Da vidimo šta i ova naša deca hoće". Već 1. oktobra komandant Užičkog partizanskog odreda, Dušan Jerković, izdaje proglas: „Glavni cilj naše borbe jeste uništenje naših klasnih neprijatelja". Uskoro u grad dolaze sve komunističke strukture. Bogate, ugledne i nepokorne građane komunisti masovno hapse i streljaju iznad kasarne u Krčagovu. Jedan od glavnih egzekutora, Vladan Mićić iz Požege, svedočio je posle da su ubili preko 400 osoba.

„Neke sam ubio i maljevima", rekao je. Poslednja grupa od 50 uhapšenika, a među njima i akademski slikar Mihailo Milovanović, ubijena je u noći između 27. i 28. novembra, uoči povlačenja iz Užica.

Stravičnu sliku komunisti su ostavili i u Čačku. U podrumima katastarske uprave i sokolskog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod sreskog načelstva nađeni ljudske oči i prosut mozak. Nemački izveštaji javljali su o klanju žrtava, a nedićevski o ubijanju sekirama. Glavni egzekutor bio je Milan Bata Janković, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju, na levoj ruci, a ubijao je čekićem. Komunisti su pedesetih godina sakupljali potpise da se Janković proglasi za narodnog heroja, ali su odustali jer bi to ipak bilo previše. Ali, postavili su mu bistu, koju su Čačani prvom prilikom sklonili. Milan je bio rođeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih komunista Miloša Minića, dok je drugi rođeni brat, Dušan, tokom rata bio korektor u jednom listu u Beogradu. To je bio razlog da ga posle rata streljaju. Kada su mu drugi uhapšenici u ćeliji rekli da će sigurno preživeti, zbog sestre i šuraka, on je odgovorio: ''Naprotiv, ja ću prvi biti streljan!''

Masovna ubistva građana u Užicu, Čačku i drugim mestima gde su 1941. uspostavili vlast, komunisti su nazivali „drugom fazom revolucije", u kojoj, prema teoriji, „treba da se izvrši definitivni obračun sa klasnim neprijateljem". Pod „prvom fazom revolucije" oni podrazumevaju osvajanje vlasti svim sredstvima, a pod „drugom fazom" učvršćivanje vlasti, pre svega likvidacijom stvarnih i potencijalnih neprijatelja njihove stranke. Tu „drugu fazu" počeli su da sprovode u novim oblastima koje su osvojili: u istočnoj Hercegovini i Crnoj Gori.

Na osnovu Titovih naređenja, komunistički preki sudovi slali su ljude u smrt po kratkom postupku i bez prava žalbe. „Ova presuda je izvršna i protivu iste nema mjesta žalbe", pisao je Sava Kovačević, predsednik Prekog vojnog suda Nikšićkog partizanskog odreda. Od 19 optuženih na ovom procesu osmoro je osuđeno na smrt, uz uobičajenu konfiskaciju imovine. Od ovih osmoro petoro su bili rođaci Save Kovačevića: Novica, Blažo, Marko, Mirko i Petar Kovačević. Prvooptuženi Novica Kovačević pre rata je bio sudija, dok je njegov rođak Sava Kovačević bio krijumčar duvana.

A sad malo "najveci sin"!

„Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali" J. B. Tito deset dana po zauzimanju Beograda

Po zlu najčuveniji zločin u Crnoj Gori komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike). U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali: „Ovo je pasje groblje". Svedok, koji je posle nekoliko meseci posmatrao otkopavanje žrtava „pasjeg groblja", piše:

„Pred jezivim prizorom nemo stojimo svi, naročito rodbina. Ona ne može da prepozna leševe svojih milih i dragih, jer su strašno unakaženi i bez pojedinih delova tela. Ruke i noge su im polomljene; zubi povađeni grubim kleštima još dok su bili živi; lobanje su im razmrskane drvenim maljevima, čije su udarce čuli stanovnici najbližih kuća one svete noći uoči Božića..."

Najobimniji rad o komunističkim zločinima u Hercegovini, dvotomnu knjigu „Krvavo kolo hercegovačko 1941-1942", objavio je bivši hercegovački partizan i visoki oficir Titove armije, dr Savo Skoko. Mnogobrojna dokumenta Skoko je upotpunio svedočenjima partizana očevidaca događaja. On piše da su J. B. Tita i njegov Centralni komitet na novi talas zločina naročito inspirisali uspesi Crvene armije pod Moskvom i Staljinov govor na proslavi godišnjice Oktobarske revolucije. U prvoj polovini decembra 1941. godine oni su procenili da je došlo vreme za uspostavljanje ''diktature proletarijata'', kao ''zakonom neograničene i na nasilju osnovane vladavine proletarijata nad buržoazijom''.

U prve velike zločine komunista u Hercegovini spada ubistvo trojice kaluđera u manastiru Duži, 23. decembra 1941. Bili su to stari ruski kaluđeri, izbegli posle 1917. godine od boljševičkog terora. Zločini se umnožavaju posle 4. januara 1942, kada je u Hercegovinu upućen Savo Kovačević sa delom Nikšićkog partizanskog odreda. Bilo je pritužbi da su hercegovački komunisti „meki" u obračunu sa klasnim neprijateljem, pa je vrh partije smatrao da će im koristiti osoba koja je upravo osudila na smrt petoro svojih rođaka. Kovačevićeva desna ruka bio je još jedan „narodni heroj" Petar Drapšin.

U zločinima je prednjačio 1. udarni bataljon, specijalno osnovan za ovu namenu. Za komandanta je postavljen Vlado Šegrt, a u štabu su bili Savo Kovačević, Ljubo Kovačević i Milija Stanišić. Dan po osnivanju ove jedinice, sekretar Okružnog komiteta KPJ za severnu Hercegovinu, Miro Popara, donosi zaključke sa savetovanja Vrhovnog štaba i Centralnog komiteta u Ivančićima, o ''beskompromisnoj borbi protiv 'petokolonaša' srpske nacionalnosti''.

Već 30/31. januara Preki vojni sud 1. bataljona osuđuje na smrt 16 „najistaknutijih razbijača narodnooslobodilačke borbe" u Dabarskoj vili. Četvorica su streljana, a ostalima je kazna izrečena uslovno na godinu dana. Pod neposrednom komandom Save Kovačevića i Petra Drapšina, partizani su 27. februara pod uobičajenim lažnim optužbama na Radačkom brijegu streljali 21 seljaka. Posle „užasno surovog" nastupa i streljanja pred velikim narodnim zborom, partizani su, piše Skoko, oko ubijenih zaigrali kolo.


Srđan Cvetković, istoričar: Arhiv krije dokumenta koja bi uzbudila duhove

Istoričar Srđan Cvetković, saradnik Instituta za savremenu istoriju, kaže da se u svim društvima koja su imala periode totalitarnog režima pokreću četri procesa: rehabilitacije, otvaranje arhiva, denacionalizacije i lustracije, dok je kod nas započet samo proces rehabilitacije.

- Kod nas je bilo tek nekoliko pojedinačnih pokušaja istraživanja zločina dok, na primer, u Sloveniji, istoričar Mitja Ferenc rukovodi nacionalnom komisijom i u saradnji sa državom već nekoliko godina nastoji da obeleži sve masovne grobnice, u kojima se procenjuje da ima od 80.000 do 100.000 žrtava. Među njima je oko 20.000 Srba, koji su pripadali raznim vojnim formacijama. Kod nas, nažalost, nema ni značajne javne diskusije o tome - priča Cvetković.
Hrvati su otvorili svoje arhive OZNA, a pretpostavlja se da se većina dokumenata krije upravo u Beogradu.

- Iako su po zakonu dostupni svi podaci o događajima do 1958.godine, oni se pozivaju na interni pravilnik, po kome treba da se traži odobrenje od institucije koja je arhivu predala građu. To su sve izgovori. Sama činjenica da građa nije dostupna govori o tome da bi ona prilično uzbudila javnost - kaže Cvetković.

Jedan od najmonstruoznijih zločina odigrao se tokom 3. i 4. marta u Golobrđu, na Divljakuši i u Mekoj Grudi, kada partizani streljaju 41 osobu. U Lastvi su streljali braću Petra i Ivana Saičića, kojima su kao otežavajuću okolnost uzeli što su bili dobrovoljci na Solunskom frontu. U selu Brajićevići streljali su 12 starijih ljudi. Posle obilnog ručka, pred masom sveta, Drapšin je uperio pištolj u Milana Zirojevića, rekavši: „Ovoga gađam u oko". Ipak je promašio, pa je nesrećnika, koji je govorio da ništa nije kriv, dotukao partizan Slavko Kocka. Utom je rodbina osuđenih, do tada u neverici, stala da leleče, dok su partizani započeli pesmu i šenlučenje, terajući rodbinu da im se pridruži. „Ta stravična mešavina pesme i leleka ostavljala je poražavajući utisak na sve prisutne, izuzimajući organizatore i izvršioce tog groznog čina", piše u svojim sećanjima Savo Skoko.

Partizansko kolo, nad još toplim leševima (bukvalno), vilo se i u Jasenku. Drapšin je tu izjavio: „Moramo ubijati i nevine zajedno sa kvislinzima da ne bi nas oni ubijali". Na igrankama oko ubijenih u selima Mala i Velika Gareva i Dobrelje partizani su pevali svoju novu pesmu: ''Što ne valja ubićemo, komunizam širićemo''. U Dobreljima su streljali dva starca i jednog 13-godišnjeg dečaka, Obrena Nikolića.

Drapšina, potonjeg komandanta jedne od komunističkih armija, Savo Skoko opisuje kao „psihički nestabilnu ličnost", uz napomenu da se ova nestabilnost „graničila sa ludilom". Neposredno posle rata, u trenucima psihičkog rastrojstva, Drapšin je izvršio samoubistvo, što su komunisti, kao i njegove zločine, decenijama skrivali.

Za Pavla Kovačevića, partijskog rukovodioca Operativnog štaba za Hercegovinu, Skoko kaže da je bio još gori i da se njegov ekstremizam graničio „sa nekom vrstom mentalne poremećenosti". Kovačević je lično učestvovao u suđenju i ubistvu svog oca Petra, 8. marta 1942. u Grahovu. Kada mu je sutradan u kancelariju došla majka i pitala da li može videti muža, sin joj je hladnokrvno odgovorio: „Ne možeš, ubili smo ga noćas".

Samo u zborniku dokumenata Nedićeve uprave, koja su sami komunisti odabrali i objavili 1965. godine, navedeno je oko 1.000 imena njihovih žrtava (civila) u „Nedićevoj Srbiji", pre jeseni 1944. godine. Samo jedna dopuna spiska žrtava komunizma iz 1941. godine sadrži 76 imena zemljoradnika, činovnika, domaćica, sveštenika, zanatlija. Nedićeve vlasti nastavile su da beleže ubistva i narednih godina. Avgusta 1942. godine nedićevci su evidentirali 18 slučajeva ubistava civila. Na primer: „Trećeg avgusta u selu Negrišori (Guča) ubijen je od strane partizana Milomir Davidović, koji je ranije bio u partizanskim redovima, pa je odrekao saradnju komunistima". Ili: „Tridesetog avgusta od strane komunista ubijen je u Stragarima (srez Orašački) Miron Đurić, arhimandrit".

Novi veliki talas zločina pokreće se krajem 1943, kada su partizani otpočeli sa pokušajima povratka u Srbiju. Među najzverskijim bila je likvidacija porodice Radić u selu Mali Požarevac, koju su izvršili partizani iz Kosmajskog odreda, pod komandom Marka Nikezića. Stradali su glava porodice Nikola, njegova žena Novka, sinovi Živorad i Milorad i snaja Mileva (Živoradova žena). U ovom selu ubili su ukupno 34 osobe, u obližnjem Malom Popoviću 22, itd. Lakoću s kojom su ubijali vidimo i u dnevniku 1. čete Kosmajskog odreda: „Rad u četi: Čitanje 'Proletera' sa diskusijom. Brijanje. Uveče je četa izvršila likvidaciju jedne izdajnice iz Kusatka", zapisano je za 20. jul 1943. A ovo je zapis za 21. jul: „...Individualno čitanje. Uveče četa je izvršila likvidaciju jednog narodnog izdajnika u Kusatku".

A, onda je stiglo oslobođenje... Prava prilika za izvođenje „druge faze revolucije" ukazala se, iza tenkova Crvene armije, oktobra 1944. godine. U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi", rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog" Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti", rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava „poludivljeg" Slobodana Penezića Krcuna, kako ga naziva pisac knjige „Na strašnom sudu" dr Radoje Vukčević, glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo".

Ovakav nastup komunista u Srbiji potvrđuju i hrvatski izvori. Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali". (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću", rekao je.)

Stojan Pribićeveić izvestio je jedan američki list 27. januara 1945. godine da se „posle oslobođenja Beograda... čitavu nedelju dana civili nisu usuđivali da izađu na ulicu". Bila je to posledica strahovitog terora. Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi".

Mnogo godina kasnije, major OZNA Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila. A Beograd je imao 16 kvartova. Kada su otkrivena dokumenta OZNA u Zagrebu, ispostavilo se da su komunisti više ljudi ubili u jednom beogradskom kvartu nego u celoj hrvatskoj prestonici.

Pripadnik KNOJ-a, Mija Petrović iz sela Badnjevac kod Kragujevca, stražario je šest meseci ispod Avale, gledajući kako OZNA svake noći strelja civile dovezene kamionima iz Beograda. Dovozili su ih oko 9-10 časova uveče, sakupljali ih u podrumima kuća beogradskih trgovaca sa leve strane kragujevačkog druma, a onda svlačili i izvodili na streljanje. „Slušao sam i plač i jauk tih žrtava dok su ih ti beogradski oznaši tukli, rukama, nogama i kundacima, jer su se oni jedva kretali, a jaka zima, oni jadnici goli", svedočio je Petrović. On je takođe pokazao masovnu grobnicu, odnosno nekadašnji nemački rov za stojeći stav dug oko kilometar i po, od skretanja za Ralju prema Beogradu, tik iznad druma. Kako je koja grupa streljana, rov je zatrpavan, a i danas se vide kasnije nastala ulegnuća. „Za onih šest meseci dok sam ja bio po stražama, verujem da je pobijeno najmanje 10.000. A koliko je u novembru i decembru, pa i u oktobru 1944. postreljano, ne znam, ali sam slušao od drugih da su za ta dva-tri meseca streljali masovnije", kaže Mija Petrović.

Druga masovna grobnica nalazi se u negdašnjim Belimarkovićevim voćnjacima na Banjici. Ovde je tokom rata bilo najveće nemačko podzemno skladište benzina na Balkanu. Komunisti su celo skladište napunili leševima, pa su pored kopali nove masovne grobnice, kao i u Lisičjem potoku, u Železničkoj koloniji i na mnogim drugim mestima. Istovremeno, koncentracioni logor na Banjici nije prestao da radi, samo je promenio čuvare.

Sudbinu prestonice, u odgovarajućoj srazmeri, doživeli su i svi drugi gradovi u Srbiji. U Nišu, zloglasni koncentracioni logor na Bubnju nastavio je da radi. Nišlije i meštani okolnih sela i varošica ubijani su na brdu Bubanj, iza zidina Kaznenog zavoda, kao i na mestima gde su danas teniski tereni i rov iza tvrđave. Jedno od najvećih stratišta bilo je u selu Krupac kod Aleksinca, gde su seljaci, mnogo godina kasnije, prilikom oranja otkopavali ljudske kosti. Prema minimalnoj proceni istoričara Aleksandra Dinčića, u Aleksincu i okolini komunisti su ubili preko 600 osoba.

Zasad najdetaljniji popis žrtava komunista sačinili su istoričari Goran Davidović i Miloš Timotijević za čačanski kraj. Sakupili su imena 1.341 žrtve, s tim što za 735 osoba nije bilo moguće utvrditi od koga su stradale, ali pouzdano se zna da je reč o protivnicima komunizma. Ovde treba dodati još preko 1.000 mladića koje su komunisti nasilno mobilisali i smišljeno odvodili pred nemačke cevi na Sremskom i drugim frontovima toga doba. Inicijativa da se otkopa jedna od masovnih grobnica, na pomoćnom igralištu FK ''Borac'', uvek je propadala.

U Kragujevcu, komunisti su najviše ubijali u Kapislani, u krugu vojne fabrike, a imali su i logor na Metinom brdu, takođe preuzet od nacista. U Kruševcu postoji čak i toponim Madžino groblje, prema imenu jednog komuniste. U Užicu, krajem 1944. i početkom 1945, ubijali su u Skojevskom parku na brdu Pora, u Krčagovu, gde je danas gradska bolnica, u Starom gradu (danas: Terazije), kao i u tranšejama iznad Carine. U Valjevu su ubijali na brdu Krušik, ispod kasarne Petog puka. Žrtve leskovačkog kraja ubijane su u okolnim selima, najviše u Slavniku, gde je postojao i logor. U Gornjem Milanovcu, mnogi „narodni neprijatelji" izdahnuli su pod mukama u zgradi starog suda, gde je bila glavna tamnica. U samom gradu egzekucije su bile na mestu zvanom Groblje. U Resavi svake noći su bila streljanja kraj druma Svilajnac - Crkvenac, a masovna grobnica postoji i u Rasadniku. Masovne grobnice u Jagodini nalaze se u bagremaru kraj puta za Rakitovo, u bagremaru Mike Mladenovića i na Konjskom groblju, koje se i danas zove Strelište, a u Zaječaru na brdu Kraljevica, kraj puta za selo Vražogrnac, u potoku Zmijanac, u jarugama prema Boljevcu, na obalama Timoka, u šumi pored Tupižnice...

Kao strelište u Šapcu poslužila je stara tvrđava, dok je u Požarevcu najviše nevinih građana palo kraj starog petrovačkog puta.

Jedna od današnjih opština sa najvećim brojem žrtava komunizma je Aranđelovac. Istraživač Rade Glavaš sakupio je više od 500 imena ubijenih, koja će uskoro biti objavljena u njegovoj knjizi. Kompletan popis postoji i za opštinu Sopot, koji sadrži 202 imena ubijenih od komunista.

U Novom Sadu komunisti su ubijali „narodne neprijatelje" u Rajinoj šumi, a u Banatu najviše u Deliblatskoj peščari. Na Kosmetu, najviše u Kosovskoj Mitrovici, a postojao je i logor kraj manastira Visoki Dečani, u kome su kosti ostavljali „kulaci" iz cele Srbije

S.M."
_____________________

Sta imas da guknes na ovo druze Lune!!!???

Zarobljeni pripadnici JVuO ubijani su na najbrutalniji način, ali su ih uglavnom klali i bacali u more. Rezervni poručnik Anton Šuster iz Sušaka uzviknuo je pred meštanima "Živjela Jugoslavija" i zamolio da prenesu kralju Petru Drugom da je ispunio zakletvu i da je srećan što umire za Jugoslaviju. Pojedeni meštani su negodovali, te je likvidacija nastavljena na palubi jednog od partizanskih brodova, a leševe su takođe bacali u more.

Zakletva se daje Kralju a ne jednom Austrougarskom kaplaru prema tome to pozoriste je hvala Bogu proslo a ti partizanu sedi i dalje u prvim redovima komunistickog pozorista niko ti ne brani to je demokratija samo nemoj da vi opet nekoga kaznjavate i vasu pravdu da namecete kao opstu daleko ste vi od civilizacijskih principa volim svoje a tudje postujem.

Idi 6pe u (/#&% /"#&$%*? sa tim tvojim hm,hmm, khm.

ko ti brani da dokazujes istinu, eventualno nekoga tuzis sudu i slicno itd..? Naravno, ne brani ti niko, nego ti treba politicka propaganda, pljuvanje i sve sta stoji iza te *Ljoticeve civije*..i politickom ropcu, prokuzila vas *sirotinja raja*..*edukovala se u 9 martovskoj i 5 oktobarskoj praksi- pljackaske revolucije*..*vase* lelemud revolucije i laznih obecanja.

Srdjan Cvetkovi..(postojalo je vise vrsta cetnika..kako izjavi), Miloslav Samardzic, Joilo..hm,hmm (moj drug urgiracu kod komadanta KNOJ/a),*oni* pripadaju onoj *dobroj vrsti* ali je ne definisu, svaka je krvava.. sve napisase, komuniste urnisase...a nista ne dokazase..upotrebljivo za rehabilitaciju...jer, 2.000. godine, pokusali su da spale arhivu, BIA i slicno, kad ono *povampirile se fascikle*..neprijatna situacija za neke *elitne srbe, one prave*, pa ajde da malo *mrnjau* po istoriji,borba protiv komunista...itd...skretanje sa *tacka na pljacka*..i, raznih *prangijanja*..hm, hmm posle 1945, hm, hmm 1990/91. godine..ali, to ceka...!!!

Mnogo bre penis dok pises i vidim da se sekiras...a prosta psihologija kaze da onaj ko na sve strane urla i pokusava da dokaze drugima svoje stavove ustvari samo sumnja u njih i u sebe samog. Trazis potvrdu od nas za ono sto nisi ni sam siguran.
I bolje bi ti bilo da se bavis malo tom svojom strukom nego da se ovde razbacujes mrznjom i druge nazivas izdajicama i placenicima. Mozda i doneses neku korist drustvu.
Ovako samo trosis struju bezveze, jer mene i milione meni slicnih nikad neces ubediti u to sto pokusavas...mada meni nije ni jasno sta pokusavas, mnogo si konfuzan. A i iskreno mene bas i ne zanima sta se desilo pre 70 godina, vec sam ovde da sekiram vas zatucane paore. Sto kazu klinci: dosao sam da zvacem zvaku i trolujem, a nestalo mi zvaka.

Da kazem, ubijali su i po Hrvatskoj, Sloveniji itd...

blog je zatvoren, kako stoji u *dispozitivu*...a, fajl. ide u herbarijum, i stavlja na raspolozenje katedri Istorija Jugoslavije..hm, hmm
--------------------------------
PRIOPCENJE

hm, hmm dobro je,

zajednickim naporom, i pored mucanjnjnjnja povremenih *kastigovanja* moderatora, uspeli smo da dokazemo, da je Drazu stigla i sustigla pravedna kazna za zlocine koji su pocinjeni pod njegovom komandom i njegovim naredjenjima. Takodje, smo utvrdili, da su bezuspecni pokusaji, da se cetnicke zrtve,podmetnu komunistima i partizanima,navodno, pocinjenih 1945.godina, sto je upravo cilj ovoga bloga i stampanih pamfleta.Pomenutom presudom, SFRJ je oprala sramoru u svetu, zalosno je sto neki *nenarodni elementi*, odbacuju cast i cest, pa se uporno odricu slavne borbe protiv okupatora i njegovih slugeranja i saradnika, i svrstavaju u danas *nesvrstane*..u nekakve *iscezle necivilizacije*...

* ne posvadjanih* je u toku..cuvaju bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svog..*staklenac iz Paracina*...a flase iz komsiluka, da im ne crkne krava kada je vec nama crklo tele...
------------------------------------
Jedna od najvećih pivara u Srbiji „Karlzberg", kao i „Valjevska" i „Apatinska pivara", ali i „Knjaz Miloš„, staklenu ambalažu za svoja pića naručuju od stranih staklara. Flašice se mahom naručuju od hrvatske kompanije „Vetropak straža". Vršačka pivara je jedina koja je nedavno raskinula ugovor sa Hrvatima i počela da sarađuje sa paraćinskom staklarom.

Kazes, po pitanju Pravoslavlja, da si bajke davno prestao da citas!??
I pritom kazes kako si veoma inteligentan!!??
Hmm, hmmm, sto bi rekao tvoj sadrug Lune, ali izvini, TI si ocigledan primer i zivi dokaz one biblijske pouke koja glasi: - "Najveca ljudska mudrost, pred Bogom je LUDOST"!!!
A TI si partizancino, daleko od bilo kakve mudrosti! Udaljen si od mudrosti jedno 300 svetlosnih godina...Minimum!
I sta vise reci, zakljucak se namece sam po sebi!
Al' sta cemo, i vama takvima je dato da postojite, bas kao DOKAZ vise u prilog postojanja beskrajne ljudske gluposti...
Ko ono bese rece: - "Samo dve stvari su beskrajne, ljudska glupost i Svemir.Za ovo drugo nisam siguran"!

* nismo cicini cica je vas*

* nismo cicini cica je vas*

* nismo cicini cica je vas*

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/8/17/117156/1.jpg

Blago, umereno, i kulturno...sve u duhu pravoslavlja.
Vidi se koliko verujes u Boga, koliko si siguran da postoji, da jedan covek koji je daleko od mudrosti moze da te isprovocira sa par reci.
Pre ce biti da si ti pripadnik neke sekte po tvojim nastupima. Tvoja agresivnost govori umesto tebe....dugouhi!

I ona je ucestvovala u svemu tome. Ona je i znala i naredjivala zlostavljanje i ubijanje ljudi. Zato se sada i femka pa kao cuti, neko joj brani da prica. Gle Boga ti, misli da joj mi svi verujemo. Cuti jer je svesna zlocina u kojima je i sama ucestvovala.

Još 1994. godine, dopisnik kragujevačkih „Pogleda”, hmm, hmm…*POGLEDI*..hm, nesto su mi *poznati*… iz Njujorka, dr Petar Pavlović, u svom tekstu „Bog Svami!” („Pogledi”, br. 145/1994.) ukazao je na to da se u srpskom rasejanju u SAD nešto sprema – barem kada je u pitanju dalja „amerikanizacija” pastve. Naime, na jednom saboru, održanom u Detroitu 15. septembra 1994. bilo je traženo da se ukinu srpske bogoslovije u Libertivilu i mestu Tri jezera u Ilinoju (bogoslovija Novogračaničke mitropolije), a da se obrazovanje srpskih bogoslova nastavi u Ruskim i Grčkim školama. Drugi predlog je bio da se Kanadska eparhija oslobodi učešća u centralnoj crkvenoj kasi (što bi je uklonilo i iz učešća u radu svesrpskog crkvenog sabora na severnoameričkom kontinentu). Iako prvi predlog nije prošao, a drugi je bio zaogrnut filantropskim plaštom, videlo se da se nešto sprema. Pavlović je upozorio da ne treba zaboraviti prostu činjenicu – Srbi u Kanadi su mnogo više vezani za maticu, i živo zainteresovani za zbivanja u njoj, dok rasejanje u SAD polako gubi vezu s korenima, i amerikanizuje se. Mitropolit Hristifor, sa sedištem u Libertivilu, i sam rođen u Americi, po Pavloviću, bio je sklon sazdavanju crkvene zajednice nezavisne od Beograda. U dopuni pravilnika za funkcionisanje crkveno-školskih opština, usvojenom na skupu u Detroitu, naglašavana je njihova potčinjenost jerarhiji SPC u Americi i Kanadi, ali ne i Patrijaršiji u Beogradu.

neki dan si sam sebe proizveo u *gospodina*, sada se sam proizvodis u *visokoumnog*..hm, hmm *visokosedeci pod rep gledajuci gospodine*..toliko keceva si *napabircio* tvojim od tebe *vlasnim* visokoumljem,,,da ti je dnevnik popunjen do kraja *nastavne godine*..ajde, sada lepo, pazi da te neko nevidi...*vozi miska*...!

nego u crvenom baru...BAS
-----------------------------------
Taman kad se činilo da će država morati da formira spasilačku komisiju koja će se baviti misterioznom sudbinom Komisije čiji je zadatak bio da reši enigmu likvidacije i mesta pokopa Draže Mihajlovića, eto ti njih - oglasiše se pogubljena državna čeljad, demantujući glasine da ih grupa obesnih konobara drži kao taoce dok Vlada ne namiri račune za sirovine korišćene u forenzičkoj obradi strog. pov. dokumenata o sudbini đenerala - viski, janjetinu i škembiće

mozda veruje i sada, ali dal ga ima...hm, hmm
------------------------------------
Bivši komandant dobrovoljačkih odreda u ratu u Hrvatskoj Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, čije izručenje zbog ratnog zločina Hrvatska traži od Australije, zatražio je da bude pušten iz zatvora u kome čeka izručenje i da mu se zbog neosnovanog hapšenja i optužbi isplati odšteta, piše australijski list "Ostrelijan" (Australian)

Tako gledano Jolilo, tebi covek moze da se obrati samo potpunom tisinom jer je to jedino sto ces mozda razumeti - cuces samo svoje sumove u glavi i savrseno ces shvatiti sam sebe

O Gnojilo, s obzirom da smo MI dokazani humanisti i altruisti, ne brini, obezbedili smo ti dovoljnu dozu jakog antibiotika!
Izlecicemo te od tog crvenog gnoja koji te je mucki zahvatio!
Bez brige. Vec od prve doze, prestaces da buncas u groznici izazvanoj tim gnojnim upalnim procesom.

Sta vise reci? Ionako ne bi razumeo. Nastavi ti samo da muces... Mozda ti neko i donese silaze, vode, pusti te na livadu...PARTIZANSKU! Ma, te su najbolje! Narocito one u okolini Kumrovca! Znas onaj vas hit - "Lepe ti je, lepe ti je Zagorje zeleeeneee..."?

Zakljucih da ces se sa Govedom najbolje razumeti, a vidim i da ti ide od ruke.
Hvala za preporuku oko livade, vidi se da imas iskustva iz prve ruke, a oseca se i neki zal kod tebe za tim pasnjacima.
Bice i za tebe, kao sto je bilo uostalom i dosada - bez brige.
Ako nista od gore napisanog nisi razumeo, onda da ti prevedem: Muuuuu.
Sada ti je valjda jasnije.

Ovo je jedan od najpreciznijih opisa mentalne strukture drugova:
"Prostacima uvek tesko pada to sto ih skolovani i obrazovani ljudi odbacuju. Oni bi hteli da budu ravnopravni. Posto ne moze da se uzdigne do obrazovanog coveka, prostak pokusava da ga obori na svoju razinu. "Ako ja nisam pismen, neces biti ni ti pismen, pa cemo svi biti jednake neznalice!" "Ako ja nemam oca neces ga ni ti imati, pa cemo svi biti jednaka kopilad!"

Sprovesti tako nesto u vreme kada se ima vlasnistvo ne samo nad drzavom nego i nad drustvom je sasvim moguce. Obrazovan covek se otera u planinu ne toliko da sece, nego zapravo da unistava sumu, ili u rudnik da kopa nepotreban ugalj. On cinjenicno postaje ravan neobrazovanom coveku. Spale se maticne knjige i niko vise nema ni oca, ni dedu, ni mater, ni babu. Svi smo jednaki.

To se i sprovodilo. Ustanak u Srbiji je bio obican pljackaski pohod na srpskog domacina. Paljene su opstinske knjige samo zato da se ne zna ko je vlasnik koje imovine. "Do sada ja nisam imao nista, od sada neces ti imati nista." Crkvene knjige su paljene da se ne zna ko su roditelji, a ko su im deca. "Do sada sam ja bio kopile, od sada ces ti biti kopile." Islo se tako daleko da su posle rata ponistavane skolske svedodzbe. "Do sada sam ja bio nepismen, od sada ces ti biti nepismen." U celosti: "Svi cemo biti ravnopravni, ali ja cu biti ravnopravniji od svih ostalih."

To besnilo je vidljivo ispoljavao Slobodan Penezic. Postoje razlozi da se veruje da je on bio svapsko kopile iz prvog svetskog rata. Rodjen 1918 godine, sto znaci da je zacet u vreme kada su Srbi bili ili na Solunskom frontu, ili u austrijskoj internaciji. Plav kao Prus, rodjen u okolini gde su skoro svi crnomanjasti. On je to dobro znao. Mozda je on i znao ko mu je bio otac. Jedini nacin da bude ravan sa onima ciji su preci ucestvovali u ustanku sa Karadjordjem bio je da se unisti proslost, da sve pocne od danas, zapravo od njega."
Taj soj, "od zla oca i jos gore majke", koji jos uvek drzi Srbiju pod okupacijom je zlo sa kojim se mora obracunavati sa hiruskom preciznoscu. Nakon svega sto smo pod njima preziveli moraju biti u potpunosti odstranjeni iz srpskog tkiva kao i tumor kome je i najmanji zaostatak dovoljan da bude smrtonosan.

Jel to ta cuvena kumrovacka "govedja duhovitost"!?

Koliko mi je poznato iz kom. "mitologije", "najveci sin" je preferirao svinjske glave ( pa se prosrao ) a ne govedje!??

Ne vidim sta si hteo reci citiranjem zakona koji ni na jedan nacin nisam prekrsio. Osim ako svoju ljubav prema komunizmu ne smatras "seksualnom opredeljenoscu", sto me uopste ne cudi i samo potvrdjuje svu vasu devijantnost i samo "lepe reci hvale" koje svet i zvanicna svetska istorija imaju za vas.

Imam lepu i zgodnu zenu i super mi je sa njom.
A vi drugovi, seksualno ugrozeni idite pa jurite... mozda nesto i na'vatate!?
Samo, pripazite, cuo sam da su te vase drugarice radodajke svojevrsni "rasadnici" raznih egzoticnih mikroorganizama...

Komandantu Drugog Mileševskog četničkog korpusa Vuku Kalaitoviću Kalaitu, kao što je i ranije najavljeno, otkriven je spomenik u selu Štitkovu, kod Nove Varoši.

Spomenik je osvještao episkop mileševski Filaret, a njegovo podizanje su finansirali Beograđani rodom iz tog kraja Vojin Vučićević, Rajko Dobrosavljević i Radiša Tomašević.

Vučićević je izjavio beogradskim medijima da su podigli spomenik oficiru do kraja odanom kralju i otadžbini, “upamćenom po tome što je podjednako branio pravoslavni i muslimanski živalj”.

Inicijatori ove ideje trojica beogradskih biznismena nisu se obazirali suviše na ranije kritike upućene na njihov račun.

"Krajputaš podižemo potomku knezova Raškovića, oficiru odanom kralju i otadžbini, komadantu Mileševskog četničkog korpusa. Za bistu na mermernoj ploči na Vukovoj djedovini imamo saglasnost porodice i potomaka, a u opštini Nova Varoš su nam rekli da nam građevinska dozvola nije potrebna" - ističe jedan od pokretača ideje za podizanje spomenika Vojin Vučićević, predsednik Fondacije "Stara Raška".


Ova vijest izazvala je burna reagovanja različitih udruženja, historičara, boraca NOR i njihovih potomaka, koji smatraju da je ovaj čin nedopustiv i da je "podgrijao podjele iz prošlosti".

U javnosti se, povodom ove akcije, prvi oglasio Jovan Radovanović, novinar i historičar iz Užica. On kaže da istorijske činjenice nepobitno govore da je Kalait bio jedan od najvećih ratnih zločinaca i koljača. Od njegovih zločina Radovanović izdvaja ubistvo seoskog odbornika za večerom u novovaroškom selu Vraneša 1945. godine, dvije godine kasnije ovaj četnički komadant je u selu Trudovo ubio jednog seljaka i njegovu ćerku na spavanju.




Kalitovi koljači su, prema tvrnjama ovog historičara, 1943. zaklali 12 ljudi na brdu Kitonja nedaleko od Nove Varoši, a pripisuje mu se i direktna odgovornost za paljenje 45 partizanskih kuća u selima Radijevići i Bistrica, takođe u novovaroškoj opštini.

"Želio bih da pitam "darodavce" i finansijere ovog spomenika koljaču i ratnom zločincu da li zaista znaju kakav je krvolok i nečovjek bio "čovjek" kojem podižu spomenik" , kaže se u pismenom obraćanju javnosti historičara Jovana Radovanovića.

Na Kalaitove zločine u svom saopštenju podsjećaju i članovi predsjedništva novovaroškog odbora SUBNOR-a, koji su ovih dana zatražili i reagovanje opštinske uprave i Ministarstva kulture.

"Smatramo da je ova inicijativa neprihvatljiva i tome u prilog iznosimo vjerodostojne historijske podatke sa kojima raspolažemo kao što su oni da je, između ostalog, pored zločina počinjenih u novovaroškom kraju, Vuk Kalaitović , poznat po brutalnim i bestijalnim ubistvima, ostao upamćen i po "čišćenju" terena i zločina nad mahom bošnjačkim življem na prostorima opština Priboj, Rudo, Višegrad, Čajniče i Goražde. Po nekim podacima, od četničkog noža je tada stradalo oko 1200 civila (mahom Bošnjaka)", ističu novovaroški borci.

Reagovao je i učesnik NOR Diko Pejatović, nosilac partizanske spomenice 1941, koji, između ostalog pita trojicu Beograđana da li je podizanje spomenika četničkom vojvodi njihov doprinos u rasplamsavanju vatre na području Sandžaka.

Vučićević, Dobrosavljević i Tomašević ovakve optužbe smatraju nedobronamjernim, a takva shvatanja van vremena u kojem živimo. Svojim sadržajima ovakva saopštenja poništavaju postignuto nacionalno pomirenje dveju ideologija partizana i četnika, i upravo se njima raspiruje mržnja u srpskom narodu, smatraju oni.

"Odgovaramo svima njima da odlično znamo kome spomenik podižemo, to činimo sa ponosom, izražavajući svoja osjećanja i priređujući sebi ideološko i duhovno zadovoljstvo. Pismeno smo se obratili opštini Nova Varoš sa pitanjem da li ima prepreka za podizanje spomenika i dobili smo odgovor da za takvu inicijativu nema posebno propisanih uslova, što znači da ideju možemo slobodno sprovesti u djelo" - kažu finansijeri izgradnje biste Vuka Kalaitovića.


I dok ovih dana pljušte saopštenja na sve strane, a lokalna javnost ponovo raspreda oko ideologije partizana i četnika, u Beogradu se pred Višim sudom razmatra zahtjev za rehabilitaciju najvećeg koljača Bošnjaka iz Drugog svjetskog rata Dragoljuba Draže Mihailovića.
---------------------------------
http://www.sandzak-x.com/images/news/kalait_spomen_001.jpg

On je ocenio da je tišina koja vlada u politici i u medijima kada je Vojvodina u pitanju, zapravo "proizvedena", s namerom da se ne priča o potrebi da Vojvodina dobije punu autonomiju.

Prema njegovim rečima, krajnje je vreme da se u Srbiji shvati da Vojvodina ima svoj identitet i da Srbija bez Vojvodine ne bi imala brojne kulturne vrednosti, poput Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, baroka, Matice srpske...face book, blog,,...hm, hmm

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/2/2d/Filaret-mitraljez.jpg

Ministar policije Ivica Dačić prisustvovao slavi Sveti vrači Kozma i Damjan kod vladike mileševskog Filareta, koji je ishvalio gosta iz Beograda

http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2010-07/10885.jpg

Ako se dobro plati, zasto da ne!? Hm, hmmm, rad je stvorio coveka!
Prao bih ga i pevao nesto od bogatog repertoara revolucionarnih pesama... Kao recimo, "Druze Tito ljubicice bijela", "Budi se Istok i Zapad...", "Partizan sam tim se dicim" itd.

pranje MIG-ova, je bolji posao nego pranje Filaretu i hm, hmm..*vidi prilog*..xe, xe !

samo navali otac Filaret ceka...da ti napuni usta !

Pored izgradnje pruga omladina je učestvovala i u izgradnji velikih industrijskih objekata:

* fabika „Ivo Lola Ribar“ u Železniku (od aprila 1947. do početka 1948. uz učešće 15.566 omladinaca);
* fabrika hidrauličnih ležajeva i parnih kotlova u Žitnjaku, kod Zagreba;
* fabrika za prehrambenu i hemijsku industriju „Jedinstvo“ u Žitnjaku, kod Zagreba;
* fabrika za proizvodnju tempera i sivog liva „Titarf“ u Kamniku;
* fabrika magnezijskih opeka (današnji „Magnohrom“) u Kraljevu;
* hemijski kombinat u Vitkovićima, kod Goražda (od 1950. do 1951.);
* fabrika „Maglić“ i „Sutjeska“ u Foči (1950);
* fabrika tekstila „Raška“ u Novom Pazaru (od 1951. do 1953.);
* fabrika kablova „Moša Pijade“ u Svetozarevu (1952);
* fabrike u Aranđelovcu i Mladenovcu;
* fabrika „Krušik“ u Valjevu;
* železara u Zenici (od 1948. do 1953.);
* valjaonica bakra u Sevojnu, kod Užica (od 1950. do 1952.);
* železara u Nikšiću (1951).

[uredi] Hidrocentrale

Kao i na izgradnji nekoliko hidrocentrala:

* u Jablanici (od 1947. do 1954.);
* sistemu hidrocentrala u Mavrovu (od 1948. do 1952. uz učešće 37.000 omladinaca);
* hidrocentrali u Zvorniku (od 1950. do 1955.);
* sistemu hidrocentrala na Vlasini (od 1950. do 1955.);
* hidrocentrali u Vinodolu (od 1950. do 1954.)

[uredi] Novi Beograd

U ovome periodu mladi rade i na izgradnji Novog Beograda.

* Prva faza ove akcije traje od 1948. do 1951. godine, a u radovima učestvuje 140.000 omladinaca i omladinki, da bi
* druga faza bila u periodu 1968. do 1969. godine.

U periodu od 1948. do 1951. godine traje izgradnja Nove Gorice, a radovi se odvijaju i na izgradnji studentskih gradova u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani itd.
[uredi] Period malih radnih akcija

Nakon velikih radnih akcija dolazi period koji se naziva „vreme malih akcija“ ili akcija koje su imale lokalni značaj. Taj zastoj u organizovanju velikih, saveznih radnih akcija ne znaci da su radne akcije zamrle, jer je omladina kroz taj period ipak održavala svoju aktivnost radeći u svojoj lokalnoj sredini. U ovom periodu, između 1953. i 1958. godine računa se da je bilo oko 20.000 lokalnih omladinskih gradilišta. Radovi su se posebno odvijali na izgradnji objekata za razvoj nekoga grada ili kraja. Glavna tačka koja je činila prekretnicu jednom takvom stanju bio je poziv Josipa Broza Tita da se nastavi sa izgradnjom auto-puta, izrečen na Šestom kongresu Narodne omladine Jugoslavije 27. januara 1958. godine.
[uredi] Izgradnja auto-puta „Bratstvo-Jedinstvo“
Brigadiri četvrte čete Studentske radne brigade „Jovan Popović“ u Loznici 1964. godine

Omladina je oduševljeno prihvatila poziv Josipa Broza Tita i nastavkom radova na izgradnji auto-puta započinje nova faza radnih akcija u Jugoslaviji. Inače, izgradnja auto-puta „Bratstvo i Jedinstvo“ odvijala se u dve faze.

Prva faza u izgradnji auto-puta je išla paralelno s izgradnjom velikih omladinskih pruga, a cilj joj je bio da poveže putem Beograd i Zagreb. Prvi radovi na trasi započeli su još 1946. godine i sve do 1948. godine vršile su se pripreme za akciju koja će trajati naredne tri godine. Zvanični početak izgradnje deonice auto-puta između Zagreba i Beograda je bio 1. april 1948. godine, a radovi su trajali do 15. jula 1950. godine. U tom periodu omladina je izgradila 9 metara širok kolovoz u dužini od oko 400 km i tako povezala ta dva grada.

Nakon 8 godina započeo je nastavak izgradnje tog velikog puta. Omladini je povereno da u nekoliko etapa potpuno izgradi autoput „Bratstvo i Jedinstvo“. Za nepunih šest meseci, do 23. novembra 1958. godine, 53.323 brigadira je izgradilo 80 km modernog auto-puta i tako povezalo Zagreb i Ljubljanu. U proleće 1959. godine započinje izgradnja dve deonice auto-puta: između Niša i Paraćina i između Demir-kapije i Negotina u ukupnoj dužini od 110 km, a te godine tu deonicu je gradilo 51.000 brigadira. Sledeće, 1960. godine grade se deonice Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija. Put u dužini od 113 km te godine je gradilo 48.557 omladinaca.

Deonicu auto-puta Grdelica-Skoplje 1961. godine u ukupnoj dužini od 138 km gradi 46.699 omladinaca. Godine 1962. započinju poslednji radovi na auto-putu da bi sledeće 1963. godine mladi završili poslednju deonicu autoputa između Osipaonice i Beograda. Tako je 251.737 brigadira za šest godina povezalo Ljubljanu s Đevđelijom.

Na velikom mitingu u Beogradu, autoput je pustio u rad Aleksandar Ranković
[uredi] Radne akcije tokom 1960-ih i 1970-tih
Sa radne akcije

Nakon pokretanja velike akcije na izgradnji auto-puta dolazi do ponovnog oživljavanja saveznih radnih akcija. Među brojnim akcijama koje se u tom periodu pokreću posebno se ističe ORA „Sava“, koja je pokrenuta 1960. godine i koja je okupila veliki broj mladih na izgradnji nasipa i uređenju Zagreba i okoline. Tokom 1963. godina omladina je radila na obnovi Skoplja, porušenog u zemljotresu, avgusta iste godine, a tokom 1964. godine na izgradnji Jadranske magistrale. Ali broj saveznih radnih akcija ostaje tek na njih nekoliko, tako da 1968. godine egzistira nekoliko većih radnih akcija: ORA „Novi Beograd '68“; ORA „Sava '68“; ORA „Zeleni pojas Đerdapa“; ORA „Motovun '68“ i nekoliko manjih. To je bio period kada ponovo opada broj brigada i brigadira.

Radne akcije iz 1969. i 1970. godine bile su začetak reafirmacije dobrovoljnog rada omladine. Tako su 1970. godine organizovane sledeće akcije: u Banja Luci na otklanjanju posledica od zemljotresa, Sava, Novi Beograd, Đerdap, a s radom počinju akcije u Nišu i na Tjentištu - ORA „Sutjeska“. Sledeće godine se pokreću uz ove i dve nove akcije: na regulaciji Morave i izgradnji pruge Beograd-Bar. U tom periodu sve veća pažnja se poklanja društvenim aktivnostima, a 1972. godine potpisan je Društveni dogovor o izvođenju radova na objektima od šireg društvenog značaja. U 1973. godini, uz već postojeće, izrastaju nove radne akcije: Kumrovec, Kozjansko, Kopaonik i Jasenovac. Sledeće 1974. godine ORA „Sava“ slavi svoju 15-godišnjicu postojanja i organizovanog okupljanja mladih, a od većih akcija te godine bile su ORA „Sutjeska“; ORA „Niš“; ORA „Morava“; ORA „Beograd-Bar“; ORA „Kozara“; ORA „Šabac“ itd. U 1975. godini organizujera se 15 saveznih omladinskih radnih akcija sa oko 15.500 brigadira.

Na osnovu vrlo masovnog učešća mladih na lokalnim omladinskim radnim akcijama izrasta sve veći interes omladine za učešće na akcijama saveznog značaja. Tako se u toku 1979. godine organizovalo 32 omladinske radne akcije saveznog značaja, sa ukupno 46.663 brigadira, a uz njih i 13 akcija republičkog i 3 akcije pokrajinskog značaja. U 1980. godini organizovane su 34 savezne omladinske radne akcije sa oko 43.000 brigadira, a istovremeno su organizovane 23 akcije republičkog i pokrajinskog značaja. Sledeće godine (1981) organizovano je 36 saveznih omladinskih radnih akcija i 60 omladinskih radnih akcija na republičkom i pokrajinskom nivou. U okviru tih akcija učestvovalo je oko 60.000 brigadira.
[uredi] Aktivnosti i život na radnim akcijama

Omladinci su na akcijama ustajali rano i prvi deo dana su radili fizičke poslove na terenu. Nakon završetka rada vraćali su se u naselje gde su se bavili sportskim, kulturnim i idejno-političkim aktivnostima. Omladinci su mogli da pohađaju kino, foto i radio kurseve, da dobiju diplomu o položenom ispitu za sportskog sudiju, te da uče vožnju i to moped, automobil ili traktor. Kasnije su dodati kursevi kozmetike, ikebane, saobraćajne kulture, kao i elektrovarilački i daktilografski kurs. Ove aktivnosti su bile organizovane u okviru „tehničkog obrazovanja“ omladinaca koje su sprovodile institucije republike u kojoj se održavala akcija.
[uredi] Vidi još

sta sam ti ja kriv..?

http://www.pressonline.rs/thumbnail/0301-200.jpg?thumbId=456257&fileSize=13920&lastModified=1285267021000&contentType=image/jpeg

Filaret, to bese onaj aka "crveni pop" iz plejade prilicnog broja onih koje su vase sluzbe ubacile u SPC? Pa, i to ce se resiti valjda ovih dana, bas kao i u npr. Poljskoj.

je, odraz *vaseg vremena*, i preotimanja biznisa u EU po javnim klozetima jer..hm, hmm nije se moglo zamisliti !!
---------------------------------
*„Kuda ideš, svete moj“ – pitala se „Korni grupa“ u svom čuvenom hitu, još 1975. godine, kada je bilo nezamislivo da u posetu predsedniku Titu dođe, na primer, nemački gej vicekancelar, preteći mu da će ga Evropa „izopštiti“ iz svojih redova, ako se ne odrekne dela jugoslovenske teritorije! Međutim, to je uistinu bilo sasvim drugo vreme,*

Sve sam gigant do giganta pa isli na zapad da mole za novac (pa u pocetku bili srecni da dobiju umesto novca Trumanova jaja, ej koje ponizenje koji naziv Trumanova jaja) od Tita do Ante Markovica!

A Kraljevina Srbije i Kraljevina Jugoslavije davale humanitarne pomoci kao Kraljevini Svedskoj, Nemci bili srecni da mogu da budu gastarbajteri u Kraljevini Jugoslaviji a financijski investirala Kraljevina Srbije u zavrsetak pruga u americi istok-zapad.

Pokraj sto ste zlocinici ranga 2 iza svojih bivsih saveznika nacista vi ste unakazili privredu Srbsku i Kraljevine Jugoslavije skidali ste kupole i stukove sa zgrada i prodavali, da ne pricam da ste citave fabrike i pruge preseljavali u Albaniju, Bosnu, Hrvatsku i Sloveniju!

Toliki ste privredni giganti bili, da smo gladovali do 1968 i kada smo dobili priliku da odemo vani svi vani a blata do kolena.

Toliki gigantni pa iskljucenja struje, pa par nepar nestasice ovog onoga a za nekoliko zvaka i dobrih najlon carapa sa zapada bio si glavni dasa medju drugaricama u SFRJ.

A drugarice medicinske sestre je Joza slao kod Arapa na dodatni rad da im malo uvecavaju harem i natalitet!

Tako drugovi komunisti lepo vam je neko ovde pisao da treba polako da napustite ovu Srbiju i pravac za Hrvatsku da dokazete vasu teoriju o komunizmu i sirite tamo tu ideologiju to ste duzni vasem vodji zar ne?

A Lune je perac MIG-a u penziji!
Vala, zasluzio je! Naprao se brate i napevao...

Kazu da je potrebno znati pisati i govoriti kad zelis da te drugi razumeju. Mada tebi je svejedno, toliko lupas da sve i da si potpuno pismen retko ko moze da te razume.
Samo ovo me zanima: Ako je toliko bajno i sjajno bilo u Kraljevini Jugoslaviji, kako to da se toliki narod podigao protiv vlasti, i posle rata podrzao komuniste i partizanski pokret? Ili je moguce da sacica prevaranata po vasim teorijama drzi celu jednu zemlju pod svojom cizmom?

Inace:
1) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški, -čki, se pisu malim slovom
2)Jednacenje suglasnika...kad je ispred slova s slobo b prelazi u slovo P!
tako da se pise: srpski a nikako Srbski...
Mada koliko vidim vi bi sve da menjate, pa i gramatiku, ali vam slabo ide "gospodo".

cim *gvozdeni puk..press online*, si dal slobodu da *kastigira* odgovore...na postavljenu teme, znaci da je blok, posetio pravi komunista..utemeljivac, civilizacije, industrijalizacije, elektrifikacije srbije iz feudalnog doba, teske zaostalosti..hm, hmm i dan danas ima 27%..bez osnovne *komunisticke skole*, i bilo kakve skole..teska je to bila zaostalost..i kod jednog dela traje i dan danas...kod tog dela *demokratskog birackog tela mraka*.

opet si promasio temu, hm, hmm partizana nema..niti neko *sanja* povratak partizana..bila je to generacija napretka, motorna snaga modernizacije i razvoja Jugoslavije..i Srbije...obrazovnog i zdravstvenog sistema..bez vracara i bajanja,...koju zdusno nudite na tacni evropskim monarhijama..da im bufete *stitonose*..*pazevi*..*dvorske dame muskog i zenskog roda*

U periodu nakon oslobođenja Jugoslavije omladinske radne akcije se proširuju na izgradnju ratom uništene zemlje i tako u periodu do 1952. godine nastaju velike Savezne akcije, gde mladi rade na gradilištima od opšteg društvenog interesa. Svojom masovnošću, iskazanom nesebičnošću i željom da se izgradi zemlja mladi ostvaruju niz vrednih rezultata, iako su u tim prvim radnim akcijama nakon rata vladali veoma teški uslovi rada i života. Akcijaši su radili sa malo mehanizacije i iskustva, često bez pijaće vode, bez dovoljno odeće i obuće. Godine 1946. mladi iz svih krajeva Jugoslavije okupljaju se na izgradnji omladinske pruge Brčko-Banovići (od 1. maja do 7. novembra 1946), a u izgradnji 90 km duge pruge učestvuje 62.268 omladinaca.

Sa mitinga u Brčkom, graditelji su uputili pismo maršalu Titu u kome su dali obećanje da će prugu završiti do 29. novembra 1946. godine. Da bi izgradili prugu mladi su iskopali 1.360.000 kubnih metara zemlje i probili tri tunela ukupne dužine oko 600 metara. Pruga se najviše gradila ručno, jer je bilo vrlo malo alata, a o mehanizaciji sa se i ne govori. Od provoznih sredstava najviše je bilo drvenih kolica. Najteži radni ispiti za mlade graditelje bili su: proboj tunela kroz Majevicu, na Kiseljaku i Orloviku. Prva velika omladinska pruga je bila završena 22 dana pre zadatog roka a na prvom vozu koji je krenuo iz Banovića prema Beogradu bilo je ispisano: „Mi gradimo prugu - pruga gradi nas“.

Pored izgradnje pruge Brčko-Banovići, tokom 1946. godine omladina je radila i na izgradnji Novog Travnika, završavanju radova na izgradnji rudarskog naselja u Banovićima, pripremnim radovima za izgradnju auto-puta Beograd-Zagreb, izgradnji 36 km koloseka između Foče i Kopača, i izgradnji 40 km dugog Posavskog kanala koji predstavljao prvi melioracioni objekt kojeg su gradili mladi. Tokom 1947. godine započinje se s gradnjom druge velike omladinske pruge između Sarajeva i Šamca (od 1. aprila do 15. novembra 1947) čija dužina iznosi 242 km (skoro tri puta duža od prethodne), a gradilo ju je 217.234 omladinaca. Prilikom izgradnje ove pruge trebalo je izgraditi 17 mostova (dužina svakog je između 90 i 180 metara), 9 tunela ukupne dužine 2.525 metara i obaviti zemljane radove sa preko 5 miliona kubnih metara. U prugu je bilo ugrađeno 335.000 pragova i koloseka čija težina iznosi oko 22.000 tona, odnosno za izgradnju pruge je trebalo ugraditi 68.000 vagona materijala za što je bilo potrebno 3 miliona radnih sati.

Omladina je još jednom napravila veliki podvig zavšivši prugu 14 dana pre zadatog roka. Pored ovih radnih rezultata mladi su na stručnim kursovima sticali nova znanja, mnogi su ne samo naučili prva slova, nego su pročitali i više knjiga, mnogi su postali kvalifikovani radnici spremni da odu u fabrike. Izgradnja pruge Doboj-Banja Luka je bio jedan od poslednjih velikih radova omladine na prugama u periodu obnove Jugoslvije. Od 1. marta do 20. decembra 1951. godine, 90 kilometara dugu prugu gradilo je više od 87.000 mladih. Zadatak je bio velik, jer je trebalo izgraditi 34 mosta i 3 tunela čija je dužina oko 3,5 km, a u nasipe je trebalo ugraditi oko 2 miliona kubnih metara zemlje i kamena. Poseban podvig ove pruge je izgradnja tunela Ljeskove vode, kojeg su kasnije nazvali "institut tunelogradnje", jer su vrlo snažne podzemne Vode i često urušavanje ometali nesmetani rad. Slično je bilo i kod izgradnje tunela Tromeđa. I pored ovih nezgoda prvi voz je ovom prugom prošao 20. decembra 1951. godine.

Pored izgradnje pruga omladina je učestvovala i u izgradnji velikih industriskih objekata: fabika "Ivo Lola Ribar" u Železniku (od aprila 1947. do početka 1948. uz učešće 15.566 omladinaca); fabrika hidrauličnih ležajeva i parnih kotlova u Žitnjaku, kod Zagreba; fabrika za prehrambenu i hemijsku industriju "Jedinstvo" u Žitnjaku, kod Zagreba; fabrika za proizvodnju tempera i sivog liva "Titarf" u Kamniku; fabrika magnezijskih opeka (današnji "Magnohrom") u Kraljevu; hemijski kombinat u Vitkovićima, kod Goražda (od 1950. do 1951.); fabrika "Maglić" i "Sutjeska" u Foči (1950); fabrika tekstila "Raška" u Novom Pazaru (od 1951. do 1953.); fabrika kablova "Moša Pijade" u Svetozarevu (1952); fabrike u Aranđelovcu i Mladenovcu; fabrika "Krušik" u Valjevu; železara u Zenici (od 1948. do 1953.); valjaonica bakra u Sevojnu, kod Užica (od 1950. do 1952.); železara u Nikšiću (1951). Kao i na izgradnji nekoliko hidrocentrala: u Jablanici (od 1947. do 1954.); sistemu hidrocentrala u Mavrovu (od 1948. do 1952. uz učešće 37.000 omladinaca); hidrocentrali u Zvorniku (od 1950. do 1955.); sistemu hidrocentrala na Vlasini (od 1950. do 1955.); hidrocentrali u Vinodolu (od 1950. do 1954.). U ovome periodu mladi rade i na izgradnji Novog Beograda. Prva faza ove akcije traje od 1948. do 1951. godine, a u radovima učestvuje 140.000 omladinaca i omladinki, da bi druga faza bila u periodu 1968. do 1969. godine. U periodu od 1948. do 1951. godine traje izgradnja Nove Gorice, a radovi se odvijaju i na izgradnji studentskih gradova u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani itd.

Read more: Omladinske radne akcije http://www.sloboda-narodu.co.cc/povijest/9-omladinske-radne-akcije#ixzz10XCpAJvm
Get this free plugin from FreeCSS3Templates.com

a ti se *koprcas* ko pile u kucinama..panicno grickas nokte i cekas *fax slajfnu*..od nekog Dobrijevica end company..hm, hmm..*istrosena rolna*..hm, *Godo nece doci*...!!

U kraljevini Srbiji kao i u Americi i u Evropi.

Istorijske cinjenice treba sagledavati u vremenu u kojem su se odvijale.
Prvo se zapitajte kako se zivelo u najrazvijenijim drzavama tog doba.
Tome u prilog, znajte da su Americi, radnici radili po 12 sati dnevno za dnevnice koje bi ih tek odrzavale u zivotu.
Isto je bilo i u Evropi samo za jos manje plate.
Recimo, u Irskoj i Svedskoj su ljudi bukvalno umirali od gladi, dok u Kraljevini Srbiji (Jugoslaviji) to nije bio slucaj. Naprotiv, u vreme velike krize, srpski kralj salje Svedskoj nekoliko brodova sa humanitarnom pomoci te spasava silne ljude od gladi.
Kao znak zahvalnosti, svedski kralj nasem vadaru daje najlepsi plac u svedskoj prestonici. Na tom mestu srpski kralj je sazidao ambasadu Kraljevine Jugoslavije koja bi i danas trebalo da je na tom mestu.
Ukratko, u periodu do Drugog rata, zivot je na celoj planeti bio tezak do tragicno tezak. Prvi rat je doneo velika razaranja, usledila je najveca ekonomska kriza a masine nisu u dovoljnoj meri obavljali posao ljudi.
Posledica je - mala produktivnost, puno ljudskog rada i to za minimalne nadnice.
Nemacka je imala hiperinflaciju i ljudi su i tamo bukvalno umirali od gladi.

novcanica od 100 000 000 000 maraka:

http://de.wikipedia.org/w/index.php?title=Datei:100-Billionen-Geldschein-2.jpg&filetimestamp=20100329160515

Pa je ljudima jeftinije bilo da lepe tapete sa novcanicama u Nemackoj nego da ih kupe.

http://de.wikipedia.org/w/index.php?title=Datei:Bundesarchiv_Bild_102-00104,_Inflation,_Tapezieren_mit_Geldscheinen.jpg&filetimestamp=20081209142353

Najrazvijeniji region u Kraljevini Jugoslaviji bila je Srbija. 77% tadasnje tekstilne indistrije u periodu od 1918 do 1941 je bilo bazirano u dansnjoj Srbiji. 1955 65% tekstilne industrije u SFR Jugoslaviji bazirano u Sloveniji. Kako su samo uspeli tako brzo da razviju tu industriju????
1904 prvi auto sklopljen u celoj Jugoistocnoj Evropi je bio u Kragujevcu, investicije su dosle od Americkog Forda. Srbija uveliko proizvodi auta 1904 u Kragujevcu dok nasi ‘susjedi’ jos za auto nisu ni culi. 1939 Shervolet ulaze u Kragujavecku fabriku automobila i to usred Sumadije pravi svoje modele za celu Evropu, zaposljavajuci 12,000 radnika, a broj Slovenaca i Zagoraca od tih 12,000 se ne zna tacno. SRBSKA avio industrija ubedljivo najaca u celoj Jugoistocnoj Evropi i tu granu srpske privrede su uspeli da uniste Tito i Kardelj. Prvi letovi su vidjeni na Balkanu opet u Kraljevini Srbiji. 1911 Srbi proizvode prvi model ratnog aviona OLUJ koga su imali prilike da vide nasi ‘susjedi’a i da osete na svojoj kozi prilikom dolaska u Srbiju u austrougarskim uniformama.1914.

Od ovih Srbskih fabrika komunisti Tito i Kardelj su sve uspeili da uniste a ono sto nisu unistili preselili u druge krajeve kao na primer cela fabrika aviona IKARUS premestana od Tita i partije ‘U IME NARODA’ u Mostar.

Iscrpnu studiju o preseljenju industrije Srbije od 1948 do 1953 godine, koju je za potrebe Srbske vlade uradio beogradski Ekonomski institut, upućuje na zaključak da je privreda Srbije u tom periodu ’48 do ’53 izgubila 42% svoje industrije koja je imala za vreme Kraljevine Jugoslavije u druge krajeve SFRJ-a, dok sa druge strane ni jedna jedina fabrika iz tih krajeva (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija) nije dosla u Srbiju.
Ako se samo procita izvestaj hrvata Andrije Hebranga ( Kardeljov covek) , tada predsednika Savezne planske komisije, da se industrija Srbije između dva rata najbrže razvijala i da je taj region bio ekonomski najrazvijeniji u Kraljevini Jugoslaviji, zato taj isti region ( Srbija) u započetom planskom periodu, treba da ima najsporiji rast od svih ostalih republika. Politika sporijeg privrednog razvoja Srbije usledila je samo mesec dana posle istupa Blagoja Neškovića u kojem je kritikovao i realnost otkupa, tvrdeći da to nije plan Srbije, jer je donet bez učešća srpskih clanova KPJ-a.
Bilo kako bilo, nacionalni dohodak, industrijska proizvodnja i budžet Srbije 1956 su ostali na nivou 1948 godine. Sve nove investicije u Srbiji su bile gotovo stopirane, dok su drugi krajevi u SFRJ uveliko ( kao na primer Slovenija) imali ekomnski rast do 15 do 20% godisnje.

Partizanova pitanja:
Samo ovo me zanima: Ako je toliko bajno i sjajno bilo u
Kraljevini Jugoslaviji,
1. kako to da se toliki narod podigao protiv vlasti, i posle rata podrzao komuniste i partizanski pokret?
2. Ili je moguce da sacica prevaranata po vasim teorijama drzi celu jednu zemlju pod svojom cizmom?

Da skratimo vidimo da mlada gospoda administratori ne objavljuju sve po redosledu pa ce se izgubiti smisao.

Na pitanje 1. ja sam numerisao, gde si t video taj silni narod pre WWII i za vreme WWII da podrzava tita i komunisiticku partiju daj mi makar jednu fotografiju.
Na ispracaju Kralja Aleksandra I vidi sliku:
http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:8A1S167hUrtfgM:http://img61.imageshack.us/img61/2462/14jmanjase4.jpg&t=1

E tu elitu Srbsku su komunisti ubili oko 600 000 hiljada ljudi za vreme WWII i posle a tek koliki je broj koji nije smeo da se vrati u otadzbinu natrag.

A na pitanje 2 koje si postavio mora svako za sebe ponaosob da odgovori!

Ja se nadam da ce ti ovaj moj trud malo pomoci realnije da sagledavas stvari a i u privatnom zivotu malo drugacije analiticne metode da primenjujes.

ocekivan napad Rusije, tacno je da bilo oko osam divizija na granici, tacno je da su izmestani industrijski kapaciteti, tacno je da je sve obnovljeno, nije vracena starudija za kojom kukas..

nisu to bili MIG0-ovi !
.........................................
*Pominje se i to da je Titova Jugoslavija 1947, pre tog perioda, odbila pomoć u okviru Maršalovog plana, a da je JNA tokom tršćanske krize oborila dva aviona iznad Slovenije, pa je usledilo zvanično izvinjenje jugoslovenskih vlasti, uz materijalnu odštetu.*

Koji Djerdap i elektroprivreda?
Zgrade i mostovi, zelezara Smederevo gajila pecurke, koliko ste bili spretni tito naredio da mu se izgradi velnes na dedinju majstori komunisticki izgradili a on nikad proradio nije eto koliki ste majstori bili?

Djerdap i citava elektroprivrede je toliko neracionalno napravljena da je to uzas a i pokraj toga snabdevali smo opet strujom Hrvate i Slovence.

Cuj ti njega mi dobili nesto, vi ste nam poklonili? Dosli ste gologuzi opljackali sve sto vam je pod ruku doslo i sada vi poklonili nekom nesto u cijem ste stanovima i vilama.

Hajd lepo u Hrvatsku posto ovde je vama veoma lose i mi smo vam upropastili vase delo i fuseraj, dizite tamo revoluciju a ne ovde mi smo suvise glupi za taj komunizam moramo prvo da vidimo kako funkcionise u Hrvatskoj!

platite coveku, vidite da &*sve* zna pa valjda i gde je chicha...?
........................................
Punih četrdeset godina SFRJ je tražila od Kanade da izruči Beogradu ratnog zločinca, agenta IV. odeljenja za borbu protiv komunista Specijalne policije Radoslava Radana Grujičića radi sudjenja zbog izvršenih deset ubistava 25. maja 1943. godine. Osmog decembra 1992. Radan Grujičić je uhapšen u Vindozru i optužen za "zaveru sa nemačkim okupatorima i srpskom kvislinškom vlašću". Bio je to rezultat upornosti i komunisticke vlasti i tajne policije SFRJ, koji su želeli živog Radana Grujičića, jer je za mnoge žive i mrtve članove KPJ ovaj osamdesetdvogodišnji emigrant bio neugodan svedok izdaje u njihovim redovima.

Kanada je, na sugestiju SAD, više godina odugovlačila hapšenje, jer navodno nije imala dovoljno dokaza u Grujičićevoj krivici, pa je čak i specijalna delegacija suda iz Vindzora dolazila u Beograd da se uveri da je njihov sugradjanin ratni zločinac. Posle samo nekoliko dana, medjutim, sudjenje Radanu Grujičiću u Vindozu je obustavljeno. Kako je Ministarstvo pravde SRJ obavešteno proces je obustvaljen zbog starosti i teške bolesti Radana Grujičića. Njemu je već zbog šećerne bolesti i gangrene amputirana jedna noga, preživeo je moždani udar, a pronadjen mu je i rak, pa je za Kanadjane bilo besmisleno da se sudi polumrtvom čoveku. Kada je dve godine kasnije Radoslav Grujičić preminuo u staračkom domu, mnogi komunisti u Srbiji su odahnuli. Za njih je Radan Grujičić, posle vojvode Momčila Djujića, bio najopasniji Srbin u emigraciji.

Radan Grujičić je rodjen 1910. u Pljevljima. Gimnaziju je završio u Užicu, a prava u Beogradu 1938. godine. Bio je tada blizak komunistima, sve dok nije iz ilegalnog kružooka KPJ, preko Zadružnog saveza našao zaposlenje u policijskoj upravi grada Beograda. U početku je bio samo običan agent IV. odelenja za borbu protiv komunista, ali je zbog svoje upornosti i efikasnosti ubrzo unapredjen u zamenika zloglasnog Boška Bećarevića, načelnika u Specijalnoj policiji. Tokom rata kroz istragu i saslušanja kod Grujičića i Bećirevica prošli su mnogi poznati komunisti : Petar Stambolić, Draža Marković, Olga Dedijer, Vladimir Ribnikar, Miloš Minić, Mitra Mitrović, Vera Miletić, Ivo Andrić, Milutin Doroslavac, Koča Popović, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Boško Šiljegović, Svetozar Vukmanovic Tempo. Kada je prebegao u Ameriku inspektor Radan Grujičić je poneo sva dosijea, u kojima je crno na belom pisalo kako se ko od komunista držao u Specijalnoj policiji. Tačnije, ko je izdao svoje drugove, a ko nije. Tu arhivu i sve što je i sam znao i video Grujičić je docnije ustupio CIA. Za uzvrat je dobio lažni identitet i obećanje da neće biti izručen Jugoslaviji i komunistima koje je isledjivao. O tome sam Grujičić je jednom prilikom rekao :

- Pred kraj rata uspeo sam da prebegnem u Italiju, a odatle u Austriju, pravo kod Amerikanaca. Američki oficiri tajne policije su mene i Jovana Kodema odveli u opštinu varoši Ensu na Dunavu. Bilo je to 1948. godine. Odatle su nas priveli u Štab za Mediteran, kod generala Leja u Livornu. Tamo je bio pukovnik Grener iz Njujorka, Irac poreklom, i on nas je uzeo u svoj obaveštajni servis. Radili smo samo defanzivnu obaveštajnu službu. Ako im se neki Srbin ili Jugosloven obrati za neku molbu ili slicno, oni su prvo pitali nas šta eventualno o njemu znamo. Njih je interesovao rad komunista u vojsci i slično - i mi smo im to i davali. Još u leto 1947. meni, Kodemu i Žutajkoviću koji su radili u Upravi grada Beograda i dobro govorili francuski i italijanski jezik, Amerikanci su dali jednog arheologa. Bio je to Huk Dejvis iz Kentakija. Njegov posao je bio da nas ispituje i da nas drži na vezi. Bili smo u Pizi, a posle smo prebačeni u jednu vilu u Livornu, gde je stanovao i direktor lista "Il Telegrafo" i lični prijatelj grofa Ćana. U toj vili smo se mi stanovali i hranili se.

Kada je počeo komunistički ustanak u Grčkoj, pukovnik Grener, šef obaveštajne službe SAD za Mediteran, tražio je od viših vlasti da nas povede u Atinu i da nas ubaci iza linije fronta da bi sakupljali važne informacije za njih. Kodemo je tada išao sa mnom. Kasnije je Kodemo nastradao. Ubio ga je neki Sekulić, šef Ozne stacioniran u Lincu. Ja sam to prijavio Amerikancima. Oni su me prebacili u SAD, a zatim u Kanadu. Onda su mi redovnim putem u opštini promenili ime. Ja sam uzeo ime Marko Janković.

U Kanadi sam dobio državljanstvo i pasoš. Bio sam dva puta u Engleskoj, Belgiji, Austriji, Nemačkoj i Francuskoj. Putovao sam po celoj Americi i prodavao srpske i jugoslovenske knjige kao Marko Janković. Čak sam saradjivao i sa izdavačkom kućom "Komunist" iz Beograda kao Marko Janković. Trideset godina sam živeo od knjiga koje su štampane u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. A mene je Udba tražila po Americi i Kanadi da me ubije. Tražila me je po imenu Radan Grujičić. Ni na kakvoj listi ratnih zločinaca ja nisam bio. Nikoga rukom nisam ubio, to je najvaznije da se zna, govorio je Radan.

Komunisti su me optuživali da sam kriv za smrt najmanje 50. 000 komunista u Jugoslaviji. Zasto? Zato što sam jedini iz Specijalne policije grada Beograda ostao živ. Dragog Jovanovica su ubili na putu iz Toronta u Bari, gde je trebalo da bude izručen komunistima. Nadjen je obešen u vozu. Sličnu sudbinu doživeli su Bećarević, Vujković i Gubarev. Meni je glavu spasla Bećarevićeva i moja arhiva.

Jedan deo policijske dokumentacije, ja sam 1945. godine poneo sa sobom. To su bili dosijei, zapisnici sa saslušanja i dokumenti o beogradskim komunistima koje sam ja lično obradjivao. Drugi deo je bio Boška Bećarevića, koji je ovu dokumentacoju držao neprikidno uz sebe kada se videlo da Nemci gube rat. Pre nego što je Boško Bećarevic uhvaćen on je tu čitavu dokumentaciju o komunistima predao našem kolegi Milašinu Čupiću koji je emigrirao u Australiju. Dok je bio u logoru Sent Cezaro, četnici su Englezima prijavili Čupića zbog te arhive. Da ne bi dokumentacija Specijalne policije pala u ruke Englezima, kolega Čupić je predao takodje emigrantu Dušanu Hajdukveljkoviću. On je bio domaćin seljak iz Smederevske Palanke u koga Englezi nisu posumnjali.

Hajdukveljković je potom emigrirao u Ameriku. Oboleo je pedesetih godina od raka i kad je video da će umreti, predao mi je čitavu arhivu. Tu su bila i dokumenta iz Pokrajinskog komiteta KP za Srbiju. Ja sam je stavio u kofer, koji je bio uvek kraj mene. Srbi iz Engleske, onaj Tošić mi je tražio arhivu da delove iz nje objavio u "Našoj reči" u Londonu. Nije mi padalo na pamet da se odvajam od ovog „ blaga“ . Meni je neko iz Beograda u ime profesora Jovana Djordjevića nudio 25 000 dolara da mu predam orginale dokumenata iz njegovog dosijea. Pre desetak godina neko mi je upalio kuću. Pretila je opasnost da mi kofer sa arhivom izgori, ali mi je profesor Nikola Štulić, odavde iz Vindzora spasao dokumentaciju i biblioteku sa pedeset hiljada knjiga. Ja sam arhivu čuvao koliko sam mogao, sve dok 15. juna 1990. iz Beograda nisu došli neki Udbaši da me ubiju. Tada sam je dao CIA. Najuverljvija verzija je da je Miloševićeva žena Mirjana Marković dala 30 000 dolara i obećala još 70 000 ako me ubiju. Razlog je što ja imam svedočenje njene majke Vere Miletić, koja je izdala 346 članova KP - govorio je Radoslav Radan Grujičić.

Iva Ćora ili Slepi bili su nadimci Mome Markovića, brata Draže Markovića. Početkom 1943. kada sam ja otišao u Veliko Gradište da vodim istragu protiv jedne grupe komunista, sreo sam medju njima i Veru Miletić. Trebalo je da bude meni dovedena, ali je tada već bila u drugom stanju sa Momom Markovićem, kažu. Uspela je nekako da se skloni i da se izvuče. Uhapsena je medjutim Slobodanka Stefanović, studentkinja agronomije i komunista na Beogradskom univerzitetu inače najbolja drugarica Vere Miletić. Sve što je znala, kazala nam je na dvadeset strana. Pošto je Vera Miletić rodila devojčicu i dala je roditeljima u Požarevac, Moma Marković da bi se rešio obaveze poslao je "Mihailu" u Beograd. Tu smo je uhapsili u jednoj zasedi, a saslušavao je samo Bećarevic i od svakoga je krio. Olivera Živković iz Kragujevca je pisala zapisnik sa saslušanja. I ja imam taj zapisnik, odnosno samo fotografisan, jer je original sakriven na sigurno mesto. Vera Miletić nam je odala 346 članova partije i partizana, i dala je sve podatke o njima. To je bila jedna medju najvećim provalama medju komunistima. Ona je provalila i samog Janka Jankovića. Bećarević je mislio da sakrije svog kuma Janka i da pusti Veru. Ali, Nemci su naredili da svi koji su bili uhvaćeni u toj provali moraju biti odvedeni na Banjicu i Vera.

Komunisti su bili opaki ljudi. Imali su strahovitu organizaciju. Sada mogu da priznam da su bili bolje organizovani od nas u policiji. Moje je duboko uverenje da se Titova Jugoslavija raspala zato što na kraju nije bilo više pravih komunista ili ih je ostalo jako malo. Zadnjih dvadesetak godina na vlast su dolazili pohlepni ljudi i otvoreni hrvatski i slovenački nacionalisti... izjavio je Radan Grujičić alijas Marko Janković u jesen 1993. godine.

pa, eno je radi..sta joj fali...? samo nije isto kada sluzite strancu i kada radite za i u Srbiji..*lizguzovci*..sva oprema je americka i engleska..a fuseri su bili zaposleni..*dokazivaci da komunisticka zelezara ne valja*, a valjala je raspitaj se malo !!!

struja se prodavala, *tocno* i Hrvatima i Slovencima...?

Lunizam, je edukativna metoda, tranzicije *gospode chetnikha* u *drugove chetnikhe*..po njihovom postavljenom zahtevu..*da se xe, xe, pomirimo*, naravno, niko vam nije poverovao,jer, radi se o otpacima,sljamu. Pomirenje je obavljeno, jos 1945..proglasom Broza i kralja u *ostavci*..tako da vas *gerilski napada na istoriju, atentat na ljudski um nije uspeo*..a, tada pomireni, tada vec vojnici Jugoslavije. su vrlo *vjerojatno* zajedno umarsirali u Trst..utvrdjivali granice svoje drzave, ideoloski nisu pristupili, patriotski jesu, sljam nije !!. Nastavi da vredjas, to je najbolja *edukacija* za posetioce da vide ko ste i sta ste..*cetnicki otpad*..na smetlistu istorije..

Savetujem Vam da brzo posetite lekara ! Mada,i Putinovi lekari tesko bi Vam pomogli !

U predstavi *Biciklist* prisustvujemo casu anatomije, na kojem reditelj i tekstopisac Ristic secira les XXI veka, u potrazi za uzokom smrti. Uvaljani u blato Novog svetskog poretka, dostojni kapitalistickog vrhunskog imperativa da *vuk na ovcu svoje pravo ima*, pred ocima defiluju junaci naseg doba-clanovi Zemunskog klana, predatori i krvoloci, kriminalni otpad iznikao na bunjistu postoktobarske Srbije, uzgajan na evroatlantskim vrednostima sveprozimajuce filozofije kapitalizma, prema kojima zlocin Raskoljnikova isijava kao cista poezija, a nacisticka Nemacka se dozivljava kao decije obdaniste...........

Lunetove halucinacije ili pokusaj munjaroidne lunizmicke podvale!?

"Uvaljani u blato Novog svetskog poretka, dostojni kapitalistickog vrhunskog imperativa da *vuk na ovcu svoje pravo ima*, pred ocima defiluju junaci naseg doba-clanovi Zemunskog klana, predatori i krvoloci, kriminalni otpad iznikao na bunjistu postoktobarske Srbije,"

Pa nece biti druze, lunizmicki izrazu degeneratvinog oboljenja centralnog nervnog sistema!
Pre ce biti da je taj "kriminalni otpad" samo prirodni proizvod iliti nus produkt nastao u komunjarskim kuhinjama tipa UDB-e i ostalih komunjarskih sluzbi organizovanih u vidu raznih, tada popularnih DPO!!!
Veoma perfidno ste regrutovali svoje izvrsioce gnusnih dela u zemlji i inostranstvu pretezno iz redova "zestokih momaka" i ostalog sljama i otpada a sve zarad zastrasivanja postenog sveta i zarad smicanja politickih i ostalih "neprijatelja" vase "revolucije koja tece"!!! A sve po oprobanom i efikasnom sistemu - MI ( komunjare ) vama ( krimosima ) dozvolimo da odradjujete svoje "unosne" poslove, a VI ( krimosi i otpadija ) nama usput "odradjujete i nase unosne" poslove! I svi zadovoljni a "ovce na broju"!

Dakle, ovaj tvoj pokusaj podvale ili providnu zelju za tzv. zamenom teza, lako moze da prozre svako ko je iole informisan i pismen!
Ne vrede ti ovakvi kilavi pokusaji. Jer vec je i "vrapcima na grani" jasno sa kakvim se sve stvorovima susrece ovo drustvo i ovaj narod!
Vasa "revolucija koja tece" nepovratno je ( i neminovno ) otekla u smradne i sramotne klozete istorijskog pamcenja, na sramotu celokupne civilizacije i za opomenu buducim generacijama!
Sto bi se reklo: - "Bilo, ne ponovilo se"! I nece se ponoviti!

To je moj otac rekao za Srbiju,sobzirom šta je sve rađeno od II svetskog do danas.A u kakvim smo ludačkim rukama mi Srbi bili,najbolje govori suludi plan o MINIRANJU ĐERDAPSKE KLISURE I POTAPANJU GOTOVO CELE ISTOČNE S R B I J E u slučaju da SSSR izvrši invaziju na SFRJ.A Tito i kompanija bi se sa 100 000 skojevaca povukli u bosanske gudure(predpostavljam kao vođina telesna garda i siguran sam da bi svaki od 100 000 retarda bio spreman ni na tern razmislivši da POGINE ZA TITU)
P.S.Hvala Ekonomisti na mnoštvu informacija o kojima većina nas nije imala pojam.Kako su ono komunjare govorile: SLABA SRBIJA-JAKA JUGOSLAVIJA.

Lunizam, je edukativna metoda, tranzicije *gospode chetnikha* u *drugove chetnikhe*..po njihovom postavljenom zahtevu..*da se xe, xe, pomirimo*, naravno, niko vam nije poverovao,jer, radi se o otpacima,sljamu. Pomirenje je obavljeno, jos 1945..proglasom Broza i kralja u *ostavci*..tako da vas *gerilski napada na istoriju, atentat na ljudski um nije uspeo*..a, tada pomireni, tada vec vojnici Jugoslavije. su vrlo *vjerojatno* zajedno umarsirali u Trst..utvrdjivali granice svoje drzave, ideoloski nisu pristupili, patriotski jesu, sljam nije !!. Nastavi da vredjas, to je najbolja *edukacija* za posetioce da vide ko ste i sta ste..*cetnicki otpad*..na smetlistu istorije..

pa, niste prihvaceni ni od amerike, ni od demokrata..novog doba..batrgate se u stripovima nekada X-100, izgubljeni u svemiru...itd...itd

hm, hmm na mladima svet ostaje..oslusni ih ?

* nismo cicini cica je vas*

* nismo cicini cica je vas*

* nismo cicini cica je vas*

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/8/17/117156

lepo pise 142.400 *skojevaca*, pozdravi dedu, hm, hmm stariji covek..pa eto ..
----------------------------------
doktor filoloskih nauka.....* Sve je isto kao i tog aprila samo sto odavno nije vise nista nije isto kao i tog aprila 1948. godine, kada je dunav plavio useve, dan mirisao na okasneli sneg, a polasena jata divljih gusaka zauvek napustila gnezda u savskim rukavcima, na mocvaristu izmedju Beograda i Zemuna. pevalo se..* Gradili smo pruge al nije nam dosta, gradicemo Beograd da bude ko Moskva...* Ovo je prica o herojskim vremenima i ljudima koji su ga ucinili takvim, i njegov licni dug prema nezaboravu graditeljima Novog Beograda. Samo nas 150 moglo je iz Sapca za beograd, a odziv je bio barem dvostruko veci, prekobrojni su plakali i molili da podju i oni, ali tako je bilo. Jednostavno manjkalo je alata, oskudevalo u hrani... Novi Beograd je gradilo 9o4 brigada, odnosno 142.400 ljudi, uraganskim tempom, briga za coveka, sto medjusobna, sto drzave, bila je na prvom mestu. Cak je i Josip Broz znao da prekori poslovodje da *smire tempo rada * jer uzalud je sve ako mladi izgube zdravlje na gradilistima. Tih godinama izgradnje Novog beograda 1948. 1949...opismenjeno je oko 10.000 brigadira, mnogi su uz rad naucili i stekli znanje i iskustvo iz zanatstva...* .inserti iz intervjua Slobodana Ristanovica (77)...

na periferiji Beograda, postoji ulica *Avalski korpus*..a, samo nekoliko kilometara od nje se nalazi selo Vranic, u kome je taj *junacki korpus*, izvsio pokolj seljana,prihvatite sopstveni predlog kao resenje,pa lepo na *grupnu terapiju*...u ordinaciju Dr Dulitl...!!!

na delu, tranzitira u *snagu nasih argumenata*..

*na periferiji Beograda, postoji ulica *Avalski korpus*..a, samo nekoliko kilometara od nje se nalazi selo Vranic, u kome je taj *junacki korpus*, izvsio pokolj seljana,prihvatite sopstveni predlog kao resenje,pa lepo na *grupnu terapiju*...u ordinaciju Dr Dulitl...!!!*

Srpska grafička industrija je totalno unistena. Pojedini uređaji i mašine su odneti iz šesnaest štamparija, a u celini je dato šest a vecina zavrsila u Sloveniji i Hrvatskoj. Jedna od njih je cak završila i u Albaniji.
Krađa stoleća zadesila je takozvanu "granu 117". Preseljene su: Fabrika noževa braće Janez iz Rume, u Sarajevo je stigla subotička Livnica (tri stotine vagona opreme i materijala), kulska fabrika plugova Poliha i Varge, fabrika satova iz Apatina, a "Jugoalat" je iz Novog Sada dospeo u Trebinje. Veci deo masinerije Fabrike vagona iz Kraljeva data je preduzeću "Tito" u Sarajevu,a masinerija iz Fabrika hartije u Čačku prebačena je u železari "Zenica". 1948. iz Srbije su preneti i neki pogoni "saveznog" značaja. Na primer, mlin čekićar iz zrenjaninskog "Luksola" u sarajevski "Lekobilje"; dve prese iz beogradskog Preduzeća za dubinska bušenja bez naznake primaoca; velika količina materijala, svrstana u 37 stavki, iz železare u Smederevu u "Elku" - Zagreb; tri kotla i još tri druga uređaja iz Fabrike vunenih tkanina - Vučje u Belišću; sva masinerija za proizvodnju cementa iz poznate predratne srpske Beočinske fabrike za Split...
Iz Srbije su put Maribora, Kranja, Ljubljane išli vozovi natovareni opremom za proizvodnju kamiona "pionir", uređajima za valjanje žica i traka, alatnih mašina. Čak je i osam srpskih fabrika dalo opremu za zenički "Novi život", smešten u zeničkom zatvoru, za proizvodnju bicikla i šivaćih mašina. Iz zemunskog "A. Ranković" preneti su šest peći i jedan kran u mariborski TAM, a čitava fabrika automobilskih svećica iz beogradske Industrije precizne mehanike otišla je u Industriju autopribora Brčko..

Pozdrav svima:

Bez Kralja ne valja!

Sa verom u Boga za Kralja i Otadzbinu!

http://www.youtube.com/watch?v=in7BjkUGVZ4&feature=related

Postovani Lune posto patis od stereotipa moram malo da te edukujem:

Inteligencija je mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za učenje iz iskustva, prilagodbe na nove situacije, razumijevanja i korištenja apstraktnih pojmova, i korištenja znanja za snalaženje u novoj okolini u kojima ne pomaže stereotipno nagonsko ponašanje, a niti učenjem stečene navike, vještine i znanja.

Ovo je uzeto iz Hrvatske vikipedije posto si odatle da bi bolje razumeo mozda imamo nesporazum zato sto si odrastao u drugom govornom porducju pa ne shvatas sta ti mi ovde pisemo, mozda ti treba prevodioc?

Lune ja nisam uporedio Ce gevaru sa Cicom(ne daj Boze), nego sam dao primer kako se odnosi na civilizovan nacin sa neprijateljem.

Bolivijanske vlasti su predale les Cegevare u Kubu da ga njegovi saborci dostojno sahrane iako je Cegevara dosao u Boliviju da im srusi vlast.

Ja se nadam da druze Lune da ce tvoj um pun mrznje da shvati da postoji ljubav prema bliznjem na primer zeni, deci itd., ali i postovanje osnovnih ljudskih principa da je svako zasluzio da bude sahranjen na nacin kako on hoce, a ne bacen u jamu bez obelezja i gde?

Mozes to da shvatis??????????

to je tvoja- vasa karakterna osobina..mrznja !

u prvim danima 1945, osudjeno je i u zagrebu izvrsena smrtna kazna nad 100 ustasa..sta tu ima lose..?

Апсолутно поистовећивање вере и нације нам је остало као турско наслеђе, објашњава протојереј-ставрофор Зоран Крстић
Илустрација: Бранислав Кнежевић

Уз вест да је у албанском граду Фијери почела организована настава српског језика за Србе из те земље, добили смо и информацију да у три села у околини овог града живи више од 500 српских породица муслиманске и хришћанске вероисповести. У матици, Србији, око 85 одсто становништва изјаснило се на последњем попису из 2002. године као православци, а у неким круговима српство се везује за православље, па је по тим размишљањима Србин само онај ко је православан. Срби нису били, нити јесу, нити морају бити искључиво православне вероисповести, објашњава протојереј-ставрофор Зоран Крстић, професор канонског права и хришћанске социологије на Православном богословском факултету у Београду.

– Апсолутно поистовећивање вере и нације нам је остало као турско наслеђе. Крстоваскрсни подвиг Господа Исуса Христа означава почетак постојања цркве као новог човечанства, новог рода, новог Израиља. Христос нас је искупио Богу из сваког рода и језика, народа и племена. По свој природи, дакле, црква има саборни, васељенски и наднационални карактер. Она не дели људе ни по каквој основи било националној, било расној, било старосној, било родној, било класној или сталешкој. Овакав карактер цркве не подразумева потирање и брисање разлика између људи или између народа. Напротив, сваки човек и сваки народ је призван да са својим специфичним даровима уђе у цркву – истиче протојереј-ставрофор Зоран Крстић.

Православље је несумњиви део националног идентитета Срба и наш народ чува и развија свој национални идентитет као део свог општег идентитета, онолико колико се руководи темељним хришћансккм вредностима у свом свакодневном животу, истиче наш саговорник.

– У цркву се улази и у њој живи слободном вољом. Слобода вероисповести је предуслов сваке здраве религиозности. То подразумева да ако Срби по рођењу могу да буду агностици или атеисти, на шта смо навикли, могу исто тако својим слободним опредељењем да постану муслимани, будисти и слично. Питање да ли су појединци или групе некада у историји насилно превођени у друге вере јесте питање греха и злочина тих других. Оно што је за нас битно јесте то да безусловно поштујемо верска опредељења наших ближњих и онда кад се са том чињеницом не слажемо. Поред злоупотребе слободе вероисповести, историја познаје и злоупотребе цркве и хришћанства у националне и политичке сврхе. Свака нација може да нађе своје место у цркви, али црква није слушкиња ниједне нације нити је Христос било чији племенски бог. Злоупотреба овакве врсте је нарочито било током 19. и 20. века у периоду стварања националних држава на Балкану када су младе и нестабилне националне државе користиле православље за унутрашњу интеграцију становништва, али и за спољашњу конфронтацију, па чак и према истоверној, православној браћи, истичући прво национални па тек онда православни идентитет – каже отац Зоран.

Када бисмо се, на пример, водили тезом да су Срби искључиво православци, одрекли бисмо се и дела наше историје. Нешто више од 20.000 Срба католика живело је у Далмацији и Боки у 19. веку, највише у Дубровнику, Сплиту и Задру, а њихов утицај био је знатно већи од удела у укупном становништву, који је чинио између три и четири одсто, објашњава историчар Чедомир Антић. Он истиче да се средњовековна Србија простирала обалом до Омиша, а касније и до Стона, па су многи српски крајеви у приморју били у одређеним раздобљима католички, као и да су бројни наши владари били католици.

– Срби католици су били политички Срби. Њихова породична традиција је била католичка. То је ишло дотле да је аустроугарски поданик, католик Лујо Бакотић, а не неки православни владика, преговарао о конкордату са Ватиканом у име Краљевине Србије. Перо Будмани, филолог, рођени Сплићанин, из револвера је пуцао на учеснике погромашких демонстрација против Србије које су уследиле после Сарајевског атентата 1914. године.

Асимилаторске процесе је дозволила Краљевина Југославија, а убрзала их и довршила комунистичка власт после 1945. године. Односи су били сложени, али мање напети него што би били данас. Не знам да ли се ико тако изјаснио у новије време. У Сплиту је на последњем попису избројано деветоро Срба. У Истри се више грађана изјашњава као Срби него што их је спремно да признају да говоре српски језик– напомиње Антић.

Срби муслимани јесу или, тачније, могли би логично бити припадници српског народа који су у одређеном тренутку примили ислам, истиче оријенталиста Дарко Танасковић, додајући да је током вишевековне османске владавине на Балкану приличан број Срба, односно словенског становништва за које се с разлогом може претпоставити да је било српско, прешао на ислам.

– У периоду стварања модерних нација за наш простор је кључни критеријум за национално раздвајање етнички и језички блиских и сродних народносних група постала верска припадност. Због тога је готово потпуно укинута могућност да Срби буду, како је говорио још Вук Караџић, „свих трију закона“, што је умногоме сузило опсег српског националног (само)одређивања. Неретко и противно осећању Срба муслиманске вере, јединим природним стањем сматрало се, и сматра се, да Срби могу бити искључиво православни, а данас, наравно и атеисти, али с православном традицијом. Срби муслимани су, тако, усмерени ка националном идентификовању са својом верском припадношћу, односно уливању у нациотворни процес чији је коначни израз бошњачка нација. Многи појединци који су религијски или културно-традицијски били муслимани, национално су се осећали Србима, а неки истакнути су то и у новије време јавно исказивали. Статистички, а и политички, то је, међутим, било ирелевантно, а често је доживљавано и као провокација и нарушавање утврђеног поретка ствари, ма колико људски било аутентично. Стога је нација политичка формација. Срба муслимана данас као друштвено институционализоване скупине нема – истиче Танасковић и додаје да управо та чињеница чини вест о „Србима муслиманима“ из околине града Фијере интересантном.

nejasan snimak..el to stvarno..cetnici marsiraju, oslobadjaju Beograd..?? da nije to *onaj* Avalski korpus...? jevite mi !!

http://www.pressonline.rs/thumbnail/trivan.jpg?thumbId=457131&fileSize=2378&lastModified=1285521455000&contentType=image/jpeg

Prvo pravo zena za glasanje u Evropi bilo je u carskoj Rusiji 1906 u njihovoj tadasnoj provinciji Finskoj a u svetu u Kolumbiji.

U Americi 1920 tako da je to bio tek taj period kada su zemje uvodile te standarde tako da Kraljevina Jugoslavije nije uopste zaostajala.

A komunisti su bili toliko napredni da su zabranili glasanje i za zene i muskarce.

Pa dali maloletnicima puske i lopatu u ruke!

Stvarno Lune ne brukaj se vise ovde idi bolje na dodatne kurseve agitropa smislite neku noviju strategiju sve vam polako ide kraju.

Bez Kralja ne valja!

Zemlje koje su takođe ozakonile žensko pravo glasa tokom ranih godina XX veka su: Kanada, Island, Nemačka i Austrija. U periodu između dva svetska rata, veći broj evropskih zemalja je svojim ustavima dao ženama puno pravo glasa, čime ih je, bar u ovoj oblasti, potpuno izjednačio sa muškarcima. Manji broj zemalja je definisao pravo glasa za žene pod specijalnim uslovima, a bilo je i država koje ovo pravo nisu ozakonile sve do kraja Drugog svetskog rata.

Posle Drugog svetskog rata najveći broj država sveta daje ženama puno pravo glasa. Jugoslavija je to učinila 1946. godine, Francuska 1944. godine, a Švajcarska tek 1971. godine. Očigledno je da političko izjednačavanje žena s muškarcima nije toliko zavisilo od ekonomske i kulturne razvijenosti zemlje. Zanimljivo je navesti i podatak da su većinski muslimanske države, kao što su Turska, Sirija i Egipat, omogućile ženama da glasaju istovremeno kada i mnoge evropske zemlje, a, na primer, mnogo pre Švajcarske.

Nakon studiozne analize laprdanja ovog druga Luneta, dodjoh do preciznog i nepobitnog zakljucka koji kaze: - "Drug Lune je samo jedan obicni i propali bivsi komunjarski funkcionercic koji je umislio da svojim laprdanjem jos uvek moze da utice na rehabilitaciju "pokreta" koji je svojevremeno predvodio njihov "najveci sin" J.B.T. a na nemerljivu stetu SRBSKOG NARODA!
Drugim recima, drug Lune je samo jadni ostatak prohujalog ZLA koje je SRBIJU previse kostalo a koje bi drug Lune po svaku cenu da ozivi i produzi na sveopstu radost i veselje okorelih SRBSKIH NEPRIJATELJA!!! Zbog toga i pise ove nebuloze po ZADATKU PARTIJE i nada se da ce za ulozeni trud i rad dobiti obecanu "kocku secera"!
Medjutim, zbog svoje ogranicenosti i mentalne zaraze koja razara i poslednju trunku zdravog razuma, on jadan ne moze da pojmi uzaludnost svoga truda i stepen nesvesti svoje svesti! A obecana "kocka secera" nikako da stigne!

Zato, braco chetnici, ovog komunjaroidnog "Don Kihota" savremenog doba, treba pustiti da i dalje laprda i jurisa na "vetrenjace" ziveci u nadi da ce, jednoga jutra kada se probudi, ugledati "najveceg sina" kako jase na belom konju u "marsalskom sinjelu" i kaze: - "O, druze Lune, za tvoje izuzetno zalaganje i nastavak borbe protiv SRBIJE i SRBSKOG naroda, odlikujem te "srebrnom zvezdom zasluga za komunisticku ideju" kao i "zlatnim srpom i cekicem" za upornu i predanu borbu protivu srbskog hegemonizma, imperijalizma i monarhizma!"

Neka ga braco chetnici, neka se batrga u halucinantnim isparenjima svoga uma, jos malo! A posle, kada stane pred LICE STVORITELJA, e, tada ce u cudu zanemeti i nece imati sta da kaze u svoju odbranu!
Pre toga naravno, sresce se sa svojim IDOLIMA u predvorju samoga Pakla!
Amin!

sve to nije argument za OBNOVU POSTUPKA chichi, a jos manje *slamka spasa za davljenika SPO..*Kozaracko kolo pa zaigraj lolo...?? A ?, pukli ko zvecke..pa neki Migovi i price..kao gubitnici, ponizno podvijte repove...!!!!

to jdna od ogavnih floskula vas koji se trudite *da ste manje*..ostavili mrtvih iza sebe,i niste nikada uhvatli korak sa daljim zivoto, konzervativni, zal zalite *sto niste vise* pa pobedili.. Takvom nacinu razmisljanja, odgovara jovo nanovo, sansa da se *dokazete*..*pobedite*..pa drugima 20 puta veci porez kao sto je *argumentovano* u jednom od priloga.Do bola i lidila idete dalje..ne priznajuci ni ono sto mozda gledate svakoga dana, i kunete se u *kralja i otadzbinu*, koju ste, predali, izgubili, emigrirali..to je vas krah, a ne pobeda komunista, oni su samo kako su mogli i umeli,oslobodili zemlju i to *bez pardona*, znali su da saradjuju sa svetom, uocavaju okolnosti..nekada trapavo, vise dobro nego lose...mir, i razvoj, najduzi u istoriji ovih prostora, po obimu nedostizan. Evo 20. godina..*svakoga dana u svakome trenu sve vise nazadujemo*.A, nezaboravimo, devedesete godine, arlaukanje po trgovima..opet, i pored masovne podrske, niste uradili nista..opet se dokazalo, da se kokarda i krst nemazu na *lebac*.

tebe voli omladina cela*..tako nekako...?

Покрет социјалиста се противи актуелном Закону о пензијском и инвалидском осигурању, као и најављеним изменама и допунама.
Тим за социјална питања Покрета социјалиста упозорава актуелну власт у Србији да се оваквим Законом и најављеним изменама и допунама, одузима основно право сваког човека – право на рад.
Потлачени радници, без права на рад и дохотка нису у стању да брину о својим породицама.
У Србији је данас милион незапослених и исто толико гладних!
Покрет социјалиста информише јавност да овакав Закон и најављене измене о допуне иду на руку тајкунима и онима који будзашто купују српске фабрике и предузећа а потом им мењају делатности, терају у стечај и остављају хиљаде породица без посла.
Тим за социјална питања Покрета социјалиста упозорава да ће најављене измене довести до смањења већ ионако ниских пензија.
Покрет социјалиста се оштро супротставља Закону о пензијском и инвладиском осигурању и најављеним изменама и допунама.
Покрет социјалиста се залаже и бори за постојање социјално одговорне државе, у којој ће радници имати право на рад и достојанствен живот, а пензионери право на мирну и сигурну старост.

Kraljevina Svedske, Norveske i knezevine Luksemburg i Lichtenstein nisu nikad imali robove niti trgovale sa njima.

Amerika je bila republika pa je tek Abraham Lincoln ukinio robovlasnistvu a Kraljevina Srbije nikada nije imala robove a cak u najvecem srednjem veku kada smo mi Srbi imali carevinu i kada su svi imali dozivotne robove pogotovo ratne zarobljenike mi smo njih pitali posle tri godine zarobljenistva i prinudnog rada da li hoce kod nas da ostanu ili da se vrate svojim kucama sto ponavljam niko do tada nije radio.

Mi Srbi smo pojam za civilizacijsko ponosanje to je ono sto vi komunisti nikad niste imali niti ce!

E sad stvarno sa tobom slazem da je sramota imati crno roblje ali je jos veca sramota da drzis svoj narod robovski kao sto su komunisti u SFRJ cinili.

Mom prijatelju sa dedinja ciji deda je bio u Svajcarskoj pre WWII apotekar njemu su sve oduzeli a posebno Vilu na dedinju i njegova porodica je morala sve do 1973 da komunistima koju su im oteli vilu i zive u njoj da ciste i odrzavaju za dzabe jer su im pretili da ce citavu porodicu likvidirati, toliko o vasoj humanosti i svetskim standardima drzanja zatvorenika a da ne pricamo o mucenjima itd..

Posto vidim neces da dizes revoluciju u Hrvatskoj vidim da tvoja zakletva data tvome vodji titi ne vredi pet para eto i tu ste nikakvi kao ljudi.

Sta bi vam vas veliki vodja sada rekao ``cmizdre jedne zar slovenacki sumari da vas pobede`` ja mislim da bi vas on licno streljao zbog nesposobnosti cccc?

Ali vidim da ti se svidja Venecuela i Hugo javi nam kada si spreman da predjes da zivis i da uzivas tamo u komunistickim blagodatima ja sam tamo proveo sest meseci zelim ti lep provod tamo i puno komunisticke pravde, ha,ha,ha!

Lune stvarno ti se vidi da ti nisi izasao dalje od Novog Beograda i sindikalnih putovanja do jadrana i verovatno kao maskimalno titovo dostignuce sverca farmerica i kafe iz Trsta a posle malo zlata sa kapali carsije iz Carigrada.

Ma uzivaj pobednice u dostignicuma titinim verovatno se tvoji nisu ovajdili previse cim provodis ovde toliko vremena ti ipak nisi onaj dedinjski komunista ti si onaj mocvarni novobeogradski ona poslednja njihova klasa koja srecna da spijunira svoje sugradjane i prijatelje zbog supljeg stana u Novom Beogradu gde prdnes na prvom spratu i sve komsije te cuju.

Ma sad mi je jasno svi tvoji pretpostavljeni lepo vile na dedinju ukradeno legalizovane i po nekoliko vikendica a decu skoluju na Harvardu a ti jada moras da lupas tastaturu za djabe gde bi novopecena gosposda komunisticka to radila to je za njih sramota kada imaju Luneta, ha, ha.

Ma srecan ti nama bio i uzivaj u tvom trudu nagradice i tebe tvoje gazde Joska ima restoran bacice ti po neku kosku a mozda te i pozove i na srneci gulas to zna odlicno da sprema.

Sad si mi jasan ha, ha, pozdravi mi Josku ipak je malo umereniji od dedeka, dobro vas je organizovao ajd srecan rad.

Opet te pitam kako sacica bandita moze pobiti 600.000 uglednih ljudi, a da se pritom narod ne pobuni?
I sto nije narod skinuo komunisticku vlast posle rata kad je bio u prilici?
A sto se naroda na slikama tice, to je uvek isto, dovedu ih pod pratnjom policije da klicu i raduju se...tako je bilo i pod kraljem i pod komunistima.
Mada razumem ja vas "gospodu", ko gubi ima prava da se ljuti! A ko vam je kriv kad ste izabrali pogresnu stranu u ratu....FASISTICKU!

Pobedili su sociajlisti sa manje od 2% vise glasova ali hteli su dvo trecinsku vecinu radi promene ustava nisu uspeli.

Ali najvise je ineteresantno kako komunisti sire vesti ako niste znali Severna Koreja je igrala fudbal na svetskom prvenstvu u Juznoj Africi 2010 i izgubila protiv Brazila a u Severnoj Koreju nisu prikazali utakmicu nego snimak i objavili narodu da su pobedili Brazil, bilo je opste veselje!

Eto tako ste vi pobedili niko vam jos nije javio da je tito umro i da SFRJ vise nema, mora da imate neki specijalni kanal koji samo vi gledate, javite i nama da se i mi edukujemo mozda cemo isto misliti kao i vi!

Izborni uspeh venecuelanske opozicije


Članovi opozicionih stranaka u Venecueli nisu krili radost zbog ishoda nedeljnih izbora.
Izborna komisija u Venecueli je saopštila da je, posle nedeljnih opštih izbora, Socijalistička partija predsednika Uga Čaveza zadržala većinu u parlamentu.

Socijalisti imaju manje od 2 procenta glasova više od opozicione koalicije.

Opozicija je time onemogućila vladajuću stranku da osvoji dvotrećinsku većinu neophodnu za sprovođenje socijalisitčkih reformi u Venecueli.

Opozicija je bojkotovala prošle parlamentarne izbore, održane 2005. godine, čime je socijalistima omogućila punu kontrolu nad zakonodavnom vlašću.

Posle vise desetina godina, tlacenja i pljackanja, nije lako zaleciti rane i tragove monstruoznih prebeglih Hitlerovih nacista, smisljeno od amerike prebacenih.. u i ne samo Venecueli..Cinjenica je da im je dozlogrdilo !!

ne vredi,1945.godine pobedili su *kaj*. pametniji, bolji, hrabriji..u ostalom, sva ova vasa *lelemud kuknjava* to dokazuje..nikogovici !!!

LU-di NE-krst?

ili

LU-d, NE-krsten?

ili

LU-kavi NE-valjalac?

ili

LU-dorija NE-dotupavnosti?

ili

LU-pez NE-vazni?

ili

LU-dorija NE-pojamnosti?

Tu se negde krije resenje ove zagonetke, olicene u ovoj napasti!

bas bih i ja volela to da znam...

http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/8/27/118128/2201.jpg

Evo braco cetnici, priznajem da sam bio jadan i bedan u svojoj zabludi i slepoj odanosti "Tiiitii na konju belome"!
Sinoc me je pogodila saksija sa sve cvecem koja je pala ( srecom ) samo sa drugog sprata, i odjednom mi je nesto "kvrcnulo" u dubini glave i neka crvenkasta izmaglica je pocela da se naglo razilazi!!!

Uh, hm, hmm, iznenada zacuh glas sa visine - " Luuuuneeeeee, pokaaaaaaj seeeee, dok ne bude kasnooooo, jer sledeeeeeciiiii puuuut, pasce ti na glaaaaavuuuu KLAVIR sa osmooooog spraaataaaaa!"

I stvarno, u trenu me spopade neki grozan strah! Nesto mi bljesnu pred ocima!! posle sam uvideo da je to bila glinena tacna od saksije koja me pogodi izmedju ociju te ja videh pregrst zutih zvezda i poneki mesec! I tada, SHVATIH, SPOZNAH, postade mi JASNO da je to poslednja opomena!

Otrcah kuci i sve uramljene slike "Velikog vodje"-"najveceg sina"-"trostrukog heroja", kao i svo ordenje "zasluga za narod" pa cak i udarnicku znacku sa radne akcije, SVE to pokupih u jedan poveci dzak i strovalih u prvi kontejner za SMECE na koji naidjoh!

Posle sam otrcao do Pravoslavne crkve, zapalio najvecu svecu koju sam mogao naci i jedva namolio popa da dodje i okadi mi i osvesta stan! Naime, kada je cuo gde treba da ode, pop se silno uplasio i odbio, rekavsi da sa "toliko demona na jednom mestu" jos nije imao posla! Medjutim, nekako ga namolih a i on se sazalio na moju zlehudu sudbu kletu, pa je na kraju ipak pristao da dodje i osvesta mi stan-cugu!
Eh, braco, tako mi svega, vise nikada necu hteti da budem "DRUG"!!! Ne daj Boze! Izvinjavam se vama, pravim srpskim rodoljubima, kao i gospodinu Miloslavu sto sam mu opsednut raznim necistim silama kvario blog i nervirao prave patriote i rodoljube!

Oprastajte braco meni pokajniku. Necu vise nikad biti munjara i zlobni JBT-oista! Amin!
Vas brat Lune.

Praska deklaracija..? pa nije zlocinac Draza bio *strani* drzavljanin pa da se pozivate na strane deklaracije, uvek obijate pragove stranih ambasada..vi ste *organski zakleti* stranom faktoru..
Viii bi da sudite, Vii ? *krvavijeh kljuna do ociju*...viii ste sami sebi presudili, a sada klevecete druge !

hm, hmm svaka cast, na brojnosti *zive sile*.., nego da se pokupite vas 40.000, i *nas* jedva 10.000, pa lepo, oslusnemo...*srpska se truba sa Kosova cuje*..ali, nesmete da prevarite kao 1941..hm, hmm i kasnije..pa da odemo na ustolicenje patrijarha...*u prolazu*, hm, hmm pa produzimo dalje da posetimo *Diznilend*, da vam damo *istorijsku sansu*, da konacno ne proganjate sopstveni narod nego okupatora..? A ?..cvikate..? *precvikovali bi spenadlu*..?

Ljubi ga deda!

U trenutku duševnog rastrojstva izazvanog rođenjem unuka Marka, Gvozden Petronijević iz Topole, pucajući iz minobacača naneo je teške telesne povrede svom komšiji Milutinu Pašiću, ubio svoju svinju u oboru dok se blaženo odmarala, presekao napola u dvorištu orah star 140 godina i potpuno ogluveo svog tek rođenog unuka Marka. Svedoci kažu da su ga rođaci i prijatelji, koji su prisustvovali slavlju, kao i policajci, jedva sprečili da iz staje ne izvuče brdsku haubicu (125 mm) iz Prvog svetskog rata i ne otvori paljbu na obližnje selo Božunja..."
1
Ova vest izašla je u rubrici „Verovali ili ne"! Ja, lično, ne verujem! Ali, verovali ili se pravili da ne verujemo, to jesmo mi! Isti mi, koji čim se ponapijamo jednu od najpoznatijih nacionalnih pesama prepravljamo u: „Nije mala, triput ratovala, i opet će, i opet će, ako bog da sreće..."

U beogradskim bioskopima, od pre nekoliko dana, prikazuje se domaće ostvarenje „Srpski film" za koje mi je svojevremeno Sergej Trifunović lično priznao da je nešto najluđe u čemu je glumio. „Srpski film" obiluje nasiljem, ubistvima, siledžijstvom, manijačenjem, možda čak i prekomernim, posebno za ukuse čitalaca onih časopisa u kojima je sve u Srbiji bajno, sjajno, mirisno i rascvetano. I za pojmove onih, koji veruju da se duševna rastrojstva izazvana rođenjem unuka i silovanja dece dešavaju uvek nekom drugom...

„Srpski film" zabranjen je u Londonu, Berlinu, kod nas je dozvoljen za gledanje starijima od 18 godina i verovatno nijedna domaća televizija neće imati muda da ga prikaže na svojoj, mukom zarađenoj frekvenciji. Širom sveta izazvao je bujicu komentara, a diskusije o tome da li je to umetnost ili grozota ne prestaju. Kažu da je horor-dramu Srđana Spasojevića i Ace Radivojevića koja je „pomerila granice grafičkog prikazivanja užasa" najbolje gledati naliven rakijom... istom onom koju je deda Gvozden surduknuo kako bi proslavio rođenje unuka... i koja se u našim kućama, što reče neko, koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu.

U čemu je razlika? Pa, skoro ni u čemu! Možda samo u tome što je ovo „Srpski film", a ono nije... ono je srpska stvarnost!

Kako je tebi dobro, zavidim ti.
Nmeci, Rusi, Bugari, Italijani...zaboravio si jos samo Marsovce u cuvenoj prici o interplanetarnoj zaveri da se unisti srpski narod i Kraljevina Srbija.
Zato ti i ne zameram, ni tebi slicnima, jer treba da postoje i matori ljudi koji veruju bajke.

A Deda Mraz? Jel i u njega verujes?

Sve mi se cini da si ti onaj lik iz onog vica...o verovanju u Deda Mraza.

ne pomaze *sumadijski tey*..?

Kralj Petar II Karadjordjevic, Vrhovni komandant Jugoslovenske vojske u Otadzbini, kako su cetnici Draze Mihailovica proglaseni od strane izbjeglicke vlade, pokusavajuci da spere sramotu sa svoje vojske, pozvao je 12. septembra 1944. godine preko BBC sve gradjane Jugoslavije (Srbe, Hrvate i Slovence) da se ujedine i pristupe Narodnooslobodilackoj vojsci pod komandom marsala Tita »nasoj narodnoj vojsci koja je jednodusno priznata od nasih velikih saveznika Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Drzava Amerike...«
Pri tom je kralj Petar posebno upozorio cetnike: »Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove buducnosti, i koji se ne bi ni odazvali ovom pozivu nece uspeti da se oslobode izdajnickog ziga ni pred narodom, ni pred istorijom«.

DRAZA PROGLASAVA PAVLA DjURISICA ZA IZDAJNIKA

Apel kralja Petra II dosao je prekasno i za Pavla Djurisica i za cetnike Draze Mihailovica. Uskoro iza toga Pavlu Djurisicu je stiglo priznanje od njegovog »vrhovnog komandanta«, vodje Njemackog Rajha Adolfa Hitlera. Za Djurisiceve zasluge za sile Osnovne Hitler je pocetkom oktobra 1944. odlikovao Pavla Djurisica Gvozdenim krstom, najvecim nacistickim odlikovanjem za ratne zasluge.
Pavlu Djurisicu nije bilo drugog izbora vec je sa oko 8.000 svojih boraca i oko 3.000 izbjeglica preduzeo povlacenje u pravcu bosanske Posavine, gdje su se nalazile cetnicke trupe pod neposrednom komandom Draze Mihailovica.
Pri susretu Pavla i Draze doslo je do nesporazuma. Draza je trazio da se Pavle sa svojom vojskom vrati natrag – u Crnu Goru. To je Pavle odbio, pa je sa Sekulom Drljevicem napravio sporazum, kako bi svoju vojsku lakse preveo preko teritorije tzv. nezavisne Drzave Hrvatske do Slovenije, gdje bi se povezao sa Nedicem i Ljoticem, gdje su ovi bili izbjegli. Djurisicevu saradnju sa Sekulom Drljevicem »najvecim izdajnikom srpskog naroda« Draza je proglasio za izdaju i naredio svojim jedinicama da sa Djurisicem prekine svaku saradnju.
Eto, to je u najkracem »curriculum vitae« - ratna biografija Pavla Djurisica.
To je razlog zbog kojega je Drzavna komisija Federalne Crne Gore, 12. oktobra 1945. godine, Pavla I. Djurisica, kapetana bivse jugoslovenske vojske, komandanta Limsko-sandzackih cetnickih odreda i cetnickog vojvodu proglasila za ratnog zlocinca. Na to je Drzavnu komisiju obavezivala odluka sefova Antifasisticke koalicije (Staljin, Truman, Atli) iz Potsdama, avgusta 1945. godine da se svim nacistickim i fasistickim vodjama i njihovim saradnicima organizuje sudjenje kao ratnim zlocincima.
Zar je moguce da ima i takvih drznika koji ove cinjenice o Pavlu Djurisicu mogu da ignorisu i da takvom ratnom zlocincu podizu spomenik. To bi bio spomenik zlu, jedinstven slucaj u civilizovanom svijetu.

http://www.znaci.net/00001/4_14_3_262.htm

- Mirko & Slavko : - "Luneee, pazi KLAVIR!"

Zvviiiiiiiiiizzzz...traaaaasss...blaaang-draaaang-dleeeeng...

- Lune : - "Hvala vam dobri moji Mirko & Slavko, zahvaljujuci vama izbegoh jos jednu zamku sudbine moje partizanske, hm, hmm, hmmm..."

*uspavanku* na tim *klavirima*...?/
------------------------------------
Kolevke u kojima su deca zaklana, nošene su kao dokazni materijal suđenje ratnom zločincu Draži Mihailoviću, koji je tada, za izvršene rat zločine prema svom narodu, osuđen na smrt, a sada mu neki, bez stida, podižu spomenike i traže da bude rehabilitovan.,

Narod smatra da najveći zločin prema poklanim žrtvama i preživelim članovima porodica, kao i prema svom narodu, čine oni koji traže rehabilitaciju ratnih zločinaca i koji koljaše i saradnike okupatora hoće silu da proglase borcima za slobodu.

U kući Stevana Pantića, četnici su poklali najviše - deset članova porodice. Takva strašna sudbina, znamo iz istorije, zadesila je samo porodicu deset Jugovića. S tom razlikom, što su oni svi bili za borbu sposobni ljudi i što su pali na bojnom polju. Narod ih je, zbog velikog broja žrtava jedne porodice, u pesmi opevao i do naših dana sačuvao trajnu uspomenu.

Iz porodice Pantić je i najstarija žrtva pokolja - deda Joksim imao je 87 godina. Pored njega, zaklane su tri žene i četvoro dece. Najmlađe - jednogodišnji Ljuba zaklan je u kolevci i na osam mesta izboden nožem. Od deset članova porodice, samo su Stevan, nosilac Albanske spomenice i njegov sin Dragomir bili za vojsku sposobni ljudi i verovatno su mogli biti opasni četnički pokret i nemačkog okupatora.

Oni koji su preživeli taj strašni pokolj, kakav istorija ne pamti je jedna nacija izvršila nad sopstvenom nacijom, najbolje znaju ko se za vre rata borio protiv okupatora i domaćih izdajnika, a ko je sve vreme rata sarađivao sa okupatorom u borbi protiv svog naroda. Sve to narod zna i pamti. O tome postoje i brojni dokumenti.

U selu Vraniću postoje Spomen dom i dve spomen sobe, gde se čuvaju dokumenti i spiskovi imena svih ratnika i boraca iz oba svetska rata i spis žrtava četničkog pokolja. Takođe, spisak žrtava četničkog pokolja nalazi se u Spomen sobi porodice Pantić kao i u seoskoj crkvi, čijeg su sveštenika popa Boru Gavrilovića četnici zaklali u aprilu 1944. godine, kao zarobljenog partizana.

Kao nemi svedoci, na tri groblja u selu Vraniću, rasuti su grobo masovnog pokolja iz 1943. godine, koji i danas stravično podsećaju i ukazuju četnički zločin.

Čineći nečuvene zločine nad nedužnim narodom i sopstvenom nacijom, kakve nisu činili ni Turci ni Nemci, četnici su želeli da unište slobodarski duh Vranićana

U tome nisu uspeli. Vranić je jedinstveno osudio počinjena zverst i još se odlučnije svrstao pod zastavu slobode, koju je tako gordo nosio još početka ustanka

Tim ponosnim i nepokornim ljudima, njihovoj herojskoj borbi i gavnom umiranju posvećena je ova knjiga.

Na njihovim svetlim i slavnim primerima treba da uče nove generacije kako se voli i brani sloboda i kako se treba žrtvovati za svoj narod.

Da bi se istinito prikazalo ko je i kakav doprinos dao narodnooslobodilačkoj borbi, ko je i kakve žrtve podneo u toku rata, ko je sve četiri ratne adine bio na pravoj, a ko na pogrešnoj strani, mora se, pre svega, krenuti od 1941. godine.


Vida Pantić


deset ubijenih Pantića


bebe zaklane u kolevci


zaklani đaci osnovci


silovane i zaklane devojke

Nisam znao da je coveku ime Rodoljub zaista, inace bih ga imenom oslovljavao.

Ja sam pomenuo Marsovce u jednom sarkasticnom tonu. Valjda znate druze Joilo sta ta rec znaci, mada ste nam u vise navrata dokazali da nemate smisla za humor a posebno ne za te finije podvrste koje obelezava ironija i sarkazam.

No i nije bitno, od ljudi koji nemaju osecaj za zivot vise i ne treba ocekivati. Takav sam sta cu, uvek drugim dajem vise prostora nego sto zasluzuju i ocekujem vise od njih, a ispostavi se da ne nisu sposobni ni za to malo. Sta cu, gledam sve ljude kao ravne sebi ali se onda ispostavi da nije bas tako...nekako uvek kaskaju zamnom.

A drug Lune je u jednom u pravu...Vi ste Sotonin sluga, jer se poklanjate njegovim slugama. Jer sta drugo reci za ljude koji nose crno, boju smrti.

Iz vasih ( partizan i Lune )komunjarskom zarazom obuhvacenih mozgova govori slepi bes nemoci! Govori prostota primitivizma i zloba pakosti! Govori ocaj onih koji su snagom istorijskih orkana ODUVANI ZAUVEK sa istorijske scene!

Petokraka zvezda CRVENE boje, boje KRVI, to je vas omiljeni simbol! Ne KRST CASNI! Ne! Vec satanisticki simbol, crvena zvezda sa pet kraka!!! Koju ste turali na sred cela neandertalskoga! Pa sta vise reci!? Vasi simboli vec sami po sebi dovoljno jasno govore ciji ste sledbenici!!! Sledbenici vaseg "Vodje" koji vas nestrpljivo ocekuje u najdubljim dubinama samoga PAKLA!

S VEROM U BOGA, ZA KRST CASNI I SLOBODU ZLATNU!

ZIVELA MAJKA SRBIJA!!!

- Vranićani, da biste se uverili ko su i kakvi su partizani, govoriće vam bivši sveštenik Bora Gavrilović, koji je bio krenuo stranputicom i doskora se nalazio u partizanima.

Pop, mršav, bled i izmučen, jedva se popeo na opštinski prag. Krajnjim naporom izgovorio je nekoliko dvosmislenih reči: - Eto, braćo, pošao sam pogrešnim putem, vi nemojte ići, ja sam bio u partizanima, sada sam ovde, ne znam šta da kažem. Poče da drhti i pre nego što se sruši, Ustaša, koji je sprovodio popa, na Zekin mig svuče ga sa stepenica i ugura u opštinsku zgradu. Žurili su da ga što pre sklone od tužnih pogleda izbezumljenih ljudi.

Da bi prekinuo mučnu tišinu, Zeka objavi da je zbor završen. Masa je jedva čekala da se razbeži svojim kućama Dvorište se brzo isprazni, svi su želeli da što pre pobegnu od bradatog silnika i surove pretnje.

Posle zbora, Palošević je sa svojom pratnjom otišao u školsku zgradu, gde je bio pripremljen bogat ručak.

U toku ručka, Zeka je Paloševiću referisao da su Avalski korpus, a naročito njegova četa, dosledno sprovodili Dražino naređenje - "da se Kosmaj pa sve do Beograda očisti od komunista". Opširno je govorio o pokolju komunista u Vraniću i okolnim selima, o uništenju partizanskih baza i uporišta, a naročito se hvalio uhvaćenim partizanima.

Kad je ručak završen i uz piće nastalo četničko orgijanje, da bi obezbedio bolji štimung i četničku superiornost, Palošević naredi da se u školsku zgradu dovede popadija - Neka moji ljudi vide kako bedno izgledaju partizani - rekao je Zeki.

Nakon kraćeg vremena, Gačić uvede popadiju i postavi je ispred Paloševića. Četnici brzo zaključiše da je popadija prava lepotica Bila je devojačkog izgleda, na sebi je imala tanku izgužvanu bluzu, kosa joj je bila bujna, ali neočešljana. Videlo se kakav surov režim vlada u Zekinom kazamatu.

Palošević se podiže i srdito viknu:

-Kurvo jedna partizanska, zar se tako neuredno izlazi pred starešinu.

-Ja sam u zatvoru - reče popadija.

-Kurvaš se na Kosmaju, a ovde se krutiš.

-Popadija je ćutala.

Svi su pažljivo slušali, kako se Palošević ruga popadiji.

-Odakle si?

-Iz Belotića, kod Šapca.

-Kurvo, zar iz Šapca? Šapčanke su poštene Srpkinje, a ti si izrod.

-Ja jesam bila partizanka, ali nisam izrod!

-Ako nisi izrod, hajde ovde pred svima kaži da si pogrešila i da se kaješ što si bila u partizanima.

Popadija ponosno odgovori: - Nisam pogrešila i ne kajem se.

Palošević uvređeno planu. On se očigledno prevario u računu, očekivao je skrušenu, bespomoćnu ženu, koja će na kolenima da cvili i moli za život, a ova partizanka stoji gordo pred silnikom i ponosno kaže: - Ne kajem se.

Palošević se snažno ušmrknu i pljunu popadiji u lice: - Trifkoviću preneti da je treba odmah zaklati. Vodite je, ne mogu više da je gledam.

Kad popadiju izvedoše, orgijanje se nastavi.

Zeka nije bio ljut na popadiju, što se tako arogantno ponašala pred Dražinim izaslanikom. Mislio je, neka se uvere bradonje sa Ravne Gore sa kakvim se zverkama on ovde bori.

Nekoliko dana posle zbora, stiglo je naređenje od Trifkovića, da se pop i popadija ubiju. Zeka se kolebao, da li odmah da izvrši naređenje, ili pokuša da spasi popadiju.

Sasvim iznenada, sedeći za stolom, Zeka se obrati popadiji: - Stiglo je naređenje od Trifkovića, da se ti i pop likvidirate.

Popadija se kao iz sna trže, ali mirno reče: - Ja sam to i očekivala

-Postoji samo jedan način, pod vrlo strogim uslovima, da te spasim.

-Dosta mi je laži i ucena, ne mogu više psihički da izdržim, bolje je časno umreti nego nečasno živeti.

-Ali ja ozbiljno želim da ti pomognem.

-Da čujem kako i šta se od mene traži.

Zeka se interesovao ima li popadija nekog u selu kod koga bi je smestio. Pod uslovom da niko za nju ne zna. Jedino će on, povremeno, noću, kod nje dolaziti. Za četnike ona će biti mrtva, jer će on izvestiti višu komandu da je ona streljana.

- A šta će biti sa popom? - upitala je ona

- On je za sada mobilisan u četnike, a za dalje ćemo videti. Popadija je kazala Zeki da bi mogla da se krije kod kuće Joksić Živane, nju najbolje zna, ona je kod njih radila - pomagala u kući. To je jedna sirotinjka, ali je izuzetno vredna i poštena žena. Naravno, ona nije kazala Zeki da je Živana partizanski saradnik i da će uz pomoć nje pokušati da se oslobodi Zeke.

Dogovoreno je da za tu tajnu, da je popadija smeštena kod Živane, znaju samo Zeka i njegov pratilac Živan Lazarević - Žokej od četnika, a od građana samo Živana i, eventualno, njena porodica. Zeka je lično zapretio Živani, da će joj celu porodicu poklati, a kuću zapaliti ako neko sazna, da se popadija nalazi u njenoj kući, ili ako pobegne na Kosmaj.

Zeka je jedne noći, pred velikom grupom četnika, pozvao svog pratioca Živana i strogo mu naredio: - Vodi ovu partizansku kurvu, zakolji i uništi sve tragove, neću niko za grob njen da zna.

Četnik je prišao popadiji, svezao joj ruke i, po dogovoru, odveo je pravo Živaninoj kući.

Popadija nije znala da Zeka ubrzava njen smeštaj da bi što pre sproveo Trifkovićevo naređenje o likvidaciji popa.

On je odabrao grupu koljaša i naredio da odmah zakolju popa Koljaši su 7. aprila 1944. godine odveli vezanog popa u Malu Moštanicu, ceo dan ga mučili i uveče zaklali.

Pre nego što su ga zaklali, pop ih je zamolio da mu odreše ruke, da bi mogao da se prekrsti i pomoli bogu.

-Odrešićemo ti ruke, pod uslovom, da nam iskreno kažeš, šta misliš, ko će pobediti?

-Vi sigurno nećete.

-Ali pope, mi smo već pobedili, vidiš da vas ubijamo kao zečeve.

-Nećete pobediti. One koji kolju decu u kolevkama, srpski narod nikada neće prihvatiti. Bile su to poslednje reči popa Bore Gavrilovića.

Pop Bora je ukopan u Maloj Moštanici, jer četnici nisu dozvoli da se prenese u Vranić i po narodnom običaju sahrani.

Posle oslobođenja, o popu Bori je u crkvenoj knjizi zapisano: "Prenesen je i nakon izvršenog opela u ovdašnjem hramu, a sa znanjem Arhijerejske vlasti, po želji naroda, sahranjen u crkvenoj porti dana 19.11.1944. godine, da je prenet iz Male Moštanice".

Već 8. aprila, Zeka je obavestio višu komandu da su u Vraniću likvidirani pop i popadija, koji su bili borci Kosmajskog partizanskog odreda.

Zeka je naređenje o streljanju popa i popadije pročitao ispred postrojene čete i trudio se da tu vest što pre sazna celo selo. Čak su četnici i pes ispevali o obračunu sa popom i popadijom.

Popadija se u skloništu kod Živane mnogo bolje osećala, pre sve mogla je sa Živanom redovno da kontaktira i da se redovno informiše štg u selu događa. Od Živane je saznala da je pop ubijen u Maloj Moštanici. Dugo je plakala i razmišljala kako da se Zeki osveti.

Zeka je povremeno, noću, strogo ilegalno, dolazio kod popadije. Rekao da za njegov dolazak kod nje, zna samo njegov pratilac, Pa ako bi on nekom hitno trebao, taj bi četnik tajno došao po njega

Imajući ovo saznanje u vidu, ljuta na Zeku zbog ubistva popa, i poj svih pretnji i opasnosti, popadija je počela da smišlja plan da likvidira Zeku.

Popadija je preko Živane o svemu obavestila Milijana Pantića sa molbom da se on, eventualno, sa još nekim saradnicima uključi u realizaciju plana

Plan se sastojao u sledećem:

Da se sa dve debele motke podigne jedna strana drvljanika, ispod nje iskopa rupa i drva ponovo spuste.

Zatim bi ilegalci sačekali i Likvidirali Zeku, a popadiju bi odveli u pripremljeno sklonište kod Milijana.

Kada se Zeka ne bi vratio iz posete popadiji, normalno je da bi njega došao njegov pratilac, tada i njega likvidirati, pa obojicu prekriti zemljom i spustiti drva.

Znao je Milijan da plan nije idealan, ali je, u želji da pomogne i spase popadiju, bio spreman da se uključi u njegovu realizaciju. Ipak je zamolio Živanu i popadiju da još jednom temeljito razmotre sve aspekte plana, naročito okolnost - ko sve zna za popadiju.

Plan bi bio ostvariv, mislio je Milijan, ako zaista za popadiju znaju samo Zeka i njegov pratilac, onda bi njihovom eliminacijom krug bio zatvoren. Međutim, šta ako je Zeka tajnu o popadiji detaljno ispričao nekom svom rođaku ili prijatelju. Njegovim nestankom oni ne bi više bili obavezni da tu tajnu čuvaju, već bi odmah ispričali četnicima A onda bi usledio novi pokolj, kao drastična odmazda.

Posle razmatranja svih okolnosti, plan je privremeno odložen, a popadija zadužena da oprezno, ali uporno, ispituje Zeku, da li još neko za nju zna i da prati njegovo ponašanje. Ako oceni da joj preti neposredna opasnost, plan bi se realizovao bez obzira na cenu.

Plan je ipak delimično realizovan krajem septembra 1944. godine. Popadija je po Živani obavestila Milijana, da se nalazi u neposrednoj opasnosti, Zeka je neće ostaviti u životu, ili će je silom povesti sa sobom - glasila je njena poruka.

Sledeće noći, Milijan i Ilija Marinković naoružani puškama bombama, oprezno su propešačili 5 km do Živanine kuće. Po dogovoru, preuzeli su popadiju u Živaninom voćnjaku i istim putem se vratili za Rašić kraj.

Bila je već zora, kada se popadija sa nekoliko ćebadi smestila u sklonište.

Ilija je bio zadužen da u četničkom štabu prati ponašanje četnika i odmah obavesti, ako sazna, za neku opasnost.

Naime, Ilija Marinković je bio mobilisan u četnike i kao izuzetno pismen čovek raspoređen da radi u četničkom štabu. On se, kao partizanski simpatizer, nalazio na izvoru mnogih važnih informacija, naređenja, saslušanja, imao je evidenciju cinkaroša i raznih provokatora.

On je pomagao uhapšenima, prenosio poruke, ublažavao priznanja prilikom kucanja. Iz kartoteke je prikupio sve podatke i adrese Zekinih koljaša Prilikom povlačenja četnika, lično je organizovao konzerviranje i skrivanje oružja i municije, kao i četničke arhive, a spiskove i planove gde šta nalazi predao je Milijanu.

Kada su četnici, pred naletom partizana, panično odstupali, Velimir Janković, četnički komandant sela, naredio je Iliji da i on pođe njima - Svakako - odgovorio je Ilija, samo idem kući da se presvučem i uzmem neke stvari. Uzeo je pušku i otišao kod Milijana, gde su se već bili okupili neki partizanski saradnici.

Ilija je, posle rata, radio u Komisiji za utvrđivanje ratnih zločina. Podaci koje je prikupio u četničkom štabu, bili su dragoceni za rad komisije, a i za pisanje ove knjige.

Živana je oprezno pratila dalji razvoj događaja Dani su sporo prolazili. Zeka nije dolazio, a strah je kulminirao. Najteže je umreti na kraju ta - mislila je Živana.

Jednog dana, oko 14 časova, videla je Živana, Zekinog pratioca, kako brzim koracima dolazi njenoj kući. Prvi put je dolazio danju, još sa kapije kao je: - Naredio Zeka da se popadija odmah spremi i sa mnom krene u štab.

-Pa, ona je već otišla - odlučno reče Živana

-Gde je otišla?

-Pre pola sata, došao je jedan četnik i odveo je. Kaže da je naredio Zeka. Kada sam vas videla, mislila sam da je popadija nešto zaboravila, pa vas poslali.

-To je nemoguće! - zbuni se četnik, nesigurno uđe u kuću i pregleda prostorije. U sebi je mislio: možda je Zeka zaista poslao drugog četnika kad je već rešio da popadiju legalizuje.

-Pazite, ako me lažete sve ćemo vas poklati - zapreti četnik.

-Ne lažem, duše mi - hrabo odgovori Živana.

Živana je, posle toga, sve ukućane hitno poslala u šumu Babinovac, uz napomenu da se ne vraćaju dok im ona ne javi.

Ona se popela na komšijski tavan i kroz skriveni otvor pratila okolinu.

Čekajući popadiju, Zeka je nervozno šetao po sobi. Kada mu je pratilac saopštio šta mu je Živana kazala, urlikao je od besa: - Klipane jedan, i ti si joj poverovao. Smesta uzmi još dva četnika i najsvirepijim mukama naterajte Živanu da prizna gde je sakrila popadiju. Ako prizna, doterajte u štab i popadiju i celu Živaninu porodicu. A ako ne prizna, pokoljite ih sve na licu mesta.

Pola sata kasnije, pojavio se Zekin pratilac sa još dva četnika, skoro trčeći ušli su u avliju. Detaljno su pretresli kuću, ostale zgrade i dvorište. Vikali - pretili. Zatim su stali na sred dvorišta i nešto se dogovarali. Živana je strahovala da će joj kuću zapaliti.

Iznenada, od Stepojevca zagrmeše topovi i bacači, do Živaninih ušiju dopre glas: - Hajdemo, pusti popadiju i onako je sve otišlo u majčinu. - Brzo su odmicali uskim seoskim putem.

Kada je popadija, u oslobođenom Vraniću, krenula od Milijanove kuće, sa njegovim kćerkama, u goste kod Živane, ljudi su se čudili, niko nije mogao da veruje da je ona još živa.

U 1943, a naročito u 1944. godini, veliki broj Beograđana je preko ove teritorije otišao u partizane.

Nažalost, nije mali broj onih, koje su četnici, tom prilikom, uhvatili i po kratkom postupku zaklali. Svi koji su, misleći od četnika da su partizani, izjavili da su krenuli u partizane, bili su zaklani. Međutim, doktorka Julija Marić bila je mnogo opreznija, kada je krajem leta 1944. godine pošla partizane i nabasala na četnike. Ispričala je dugo pripremanu i sasvim ubedljivu priču, da sa partizanima nema ama baš nikakve veze. To je četnike dovelo u zabludu i zato je nisu odmah zaklali. Dugo su je saslušavali i vukli svojim štabovima u Boždarevcu, Velikom Borku i na kraju u Vraniću.

U istrazi, doktorka se vrlo uspešno branila, pa usled nedostatka dokaza nije zaklana, ali je i dalje bila četnički zarobljenik. Držali su je, je vreme, u četničkoj stražari, a zatim je smestili u jednu sobu u kući Kate Marinković, u čijoj je avliji i bila stražara

Četnička seoska straža bila je obavezna da danonoćno čuva doktorku da ne pobegne u partizane. U prvo vreme, sa doktorkom niko nije kontaktirao jer su četnici znali, da umesto partizanskog saradnika "drže u zatvoru" provokatora, koji čeka da mu partizanski saradnici ponude pomoć, a onda ih prijavi četnicima.

Imajući sve ovo u vidu, Milijan je upozorio Katu da bude izuzetno oprezna u kontaktu sa doktorkom, dok se ne uveri da je ona zaista partizanski saradnik.

I Julija je bila dosta odbojna prema Kati, jer je od četničke strane saznala da je Katin sin Ilija mobilisan u četnike i da radi u njihovom štabu. Ipak, jednog dana upitala je Katu za kim nosi crninu. Znala je Kata, da je prava prilika, da sazna ko je doktorka, pa je oprezno i detaljno ispričalaj joj četnici zaklali oca, brata, snaju, bratiće, unuke - ukupno deset najbližih rođaka, jer je ona rodom iz te kuće. Doktorka je sa pažnjom saslušala Katu i svim iznenada upitala: - A kako to da vam sin radi u četničkom štabu? Kata je očekivala takvo pitanje, ali pošto još nije znala ko je doktorka, odgovorila je dvosmisleno: - On je u četnike mobilisan, a to što radi u štabu, ocenjeno je da može mnogo da nam koristi. Iako je odgovor bio dvosmislen, doktor shvatila da su i Kata i njen sin Ilija partizanski saradnici. Iz daljeg razgovora je saznala da je Kata Milijanova tetka i da sve to što radi, radi organizovano i po zadatku Partije.

Po prvi put od kada je uhapšena, doktorka se razvedrila i nasmešila - shvatila je da više nije sama, da je njena sudbina od tada u mnogo sigurnijim rukama Otvorila je srce i pred Katom više nije imala tajni. Kazala je; opredelila za partizanski pokret još 1941. godine. Bila je među onima koji su obavestili Partiju da je Leka Ranković uhapšen. Pomagala je prilikom njegovog oslobađanja Zatim je hapsi specijalna policija, stric i ujak daju ogroman novac kao kauciju da je puste. Potom prelazi u ilegalu i kada je postojala realna opasnost da bude otkrivena i ponovo uhapšena, krenula je u partizane, ali su je četnici uhapsili. Smatrala je da će je četnici sigurno zaklati. Zamolila je Katu da o svemu obavesti Milijana, uz molbu da se nešto preduzme za njeno oslobođenje.

Milijan je obećao da pomogne u oslobađanju doktorke, samo treba sačekati pogodan trenutak, jer su četnici i dan i noć pazili na svaki njegov korak. Dogovoreno je da doktorka pažljivo prati situaciju i, ukoliko uoči neposrednu opasnost, odmah obavesti Katu.

Dani su prolazili, a neizvesnost je rasla. A onda, sasvim iznenada, kod Kate je došla Ljubinka Marinković, žena četničkog komandanta. Posle priče o svemu i svačemu, Ljubinka ugleda doktorku i reče Kati: - Gledam ovu jadnu doktorku i čini mi se da je ona neka dobra žena, a noćas će četnici da je zakolju. - Kata se trže, kao da je grom udari, ali se brzo pribra i skoro nezainteresovano upita: - Ko kaže da će da je zakolju?

- Malo pre je došao Sutula našoj kući i kaže drugim četnicima, da je naređeno da se noćas doktorka zakolje.

Kata je pravo sa kapije otišla kod Milijana Pantića i ispričala šta je čula od Ljubinke.

-Ako je tako, onda moramo brzo da delujemo, zamišljeno reče Milijan.

-Odmah pronađi Živojina Marinkovića i kaži mu da sa još nekoliko omladinaca, večeras u prvi mrak, ukrade doktorku i odvede je na bezbedno mesto. On će to najbolje da izvede. Žoja je istaknuti partizanski saradnik, a i najbliži je vaš komšija, što umnogome olakšava izvršenje akcije - rekao je Milijan.

Žoja je rekao Kati: - Organizovaću akciju spasavanja doktorke i, ukoliko sve bude išlo kako treba, u određeno vreme, stajaću u svom voćnjaku mestu koje se dobro vidi iz sobe u kojoj je doktorka zatvorena. Čim me doktorka ugleda, neka pođe prema voćnjaku, gde ćemo je prihvatiti. Međutim, ako voćnjaku ne pojavim, znači da akcija nije uspela.

Za izvršenje akcije, Žoja je angažovao Đorić Milivoja, R savljević Iliju i Trišić Milovana.

Kada je pala noć, na dogovoreno mesto, došli su samo Žoja i Đdždžs Milivoje, dok se druga dvojica iz nepoznatih razloga nisu pojavili. Zavladala je panika. Ići u akciju, bilo je izuzetno rizično. Odustati, znači sigurnu smrt doktorke. Žoja je izneo pretpostavku, da su se ona druga dvojica sigurno uplašila i ceo slučaj možda prijavili četnicima. Milivoje se slaže sa Žojom, da su se Ilija i Milovan verovatno uplašili i odustali od akcije, smatra da nisu prijavili četnicima i da akciju treba odmah izvesti.

Kasnije se ustanovilo, da nije bilo razloga za paniku, Ilija i Milovan se nisu uplašili i odustali od akcije, već su samo neki minut kasnije stigli na dogovoreno mesto kada je akcija već bila izvršena, i zahvaljujući mnogim srećnim okolnostima izbegli su četničku poteru, koja je već bila preduzeta.

Kata je sa izuzetnom pažnjom očekivala da se Žoja pojavi u svom voćnjaku. Ona je, za svaki slučaj, imala pripremljenu rezervnu varijantu. Naime, u slučaju da se Žoja ne pojavi, Kata je htela na svoju ruku da izvede doktorku i odvede je u pripremljeno sklonište kod Milijana.

Kada se Žoja pojavio u voćnjaku, doktorka je izašla iz sobe i kazala četničkoj straži da ide u klozet, koji se nalazio u dnu dvorišta, iza sadevenih stogova sena i slame.

Prvih dana četnici su pratili svaki doktorkin korak, pratili je do klozeta i nazad, ali kasnije im je pažnja popustila, pa su samo klimnuli glavom u znak odobrenja i rutinski pogledali za njom.

Doktorka je samo prošla pored klozeta, preskočila prvo u Katin, pa u Živojinov voćnjak, gde su je drugovi čekali. Da bi zavarali trag goniocima, prvo su potrčali prema zapadu, a onda napravili zaokret prema jugu.

Despot, Katin muž, koji ništa nije znao o akciji, kad je doktorka preskočila ogradu i potrčala niz njegov voćnjak, tek je sa vilama poneo denjak slame da prostre pod goveda. Srećom, on nije odmah bacio slamu da bi obavestio četnike, već je odneo u štalu, pa tek onda otišao u stražaru i rekao: - Pobeže doktorka!

http://www.znaci.net/images/20005.jpg

hm, hmm..drz se dobro za sljivu..da ne panes sa merdevina..he, he...

http://www.partijarada.org/images/bil-sep10-01.jpg

Komanda Jugoistoka je, nakon neuspeha u sprečavanju snaga NOVJ da prodru u Srbiju, planirala operacije kojima bi njena operativna grupa uz pomoć JVuO tokom septembra razbila snage NOVJ u Srbiji.[7] Međutim, pojava prethodnica Crvene armije naterala je Komandu Jugoistoka da svoju operativnu grupu tokom septembra prebaci u istočnu Srbiju, tako da je u centralnoj i zapadnoj Srbiji teret odbrane od NOVJ pao na JVuO i SDK, uz nedovoljnu pomoć Nemaca.

Istovremeno, u skladu sa instrukcijom Vrhovne komande o prikupljanju i etapnom prebacivanju snaga Armijske grupe E, počeo je transport snaga sa juga. Tokom septembra uspešno je iz Soluna prebačena u Banat 4. SS policijska oklopna divizija, dok je sledeća - 117. lovačka - zaustavljena od strane NOVJ u Šumadiji i presečena na dva dela.

Prema Hitlerovom naređenju od 3. oktobra 1944, Komanda Jugoistoka trebala je da pomoću Armijske grupe E i delova Druge oklopne armije uspostavi front glavnom linijom Skadar - Skoplje - Đerdapska klisura (takozvana plava linija). Međutim, pokret Armijske grupe E bio je u zastoju, a izvlačenje relativno malih delova sa područja 2. OklA dovelo je do značajnog gubitka teritorija i pozicija (videti u članku Ofanziva NOVJ u zapadnim krajevima Jugoslavije septembra 1944.).

Istovremeno, uočivši nastupanje 46. sovjetske armije u Banatu prvih dana oktobra, nemački štab pretpostavio je da se radi o planskom koncentričnom nastupanju na mbeni sistem odbrane Beograda iz dva pravca: sa severoistoka sovjetskim snagama, te sa juga i jugozapada snagama NOVJ. U tim okolnostima, izvršene su pripreme za odsudnu odbranu Beograda. Raspuštena je Nedićeva vlada i celokupnu upravu preuzeo je u svoje ruke nemački komandant Srbije. Nedićeve snage i korpusi JVuO, koji su bili od koristi u ometanju NOVJ na terenu[8][9][10], kao beskorisni u odsudnim frontalnim borbama, transportovani su vozovima i kamionima 3-5. oktobra iz Beograda u Čačak i Kraljevo[11][12]. Tamo su Nedićeve snage preformirane u Srpski udarni korpus i stavljene pod Mihailovićevu komandu[13].

U samom Beogradu i okolini preduzete su sve mere za odsudnu odbranu. Formirani alarmni puk Feste Belgrad (nem. Veste Belgrad - Tvrđava Beograd) ojačan je i preformiran u diviziju pod istim imenom (kasnije: Divizija Štefan (nem. Stephan). Od privučenih snaga za odbranu formirane su dve korpusne grupe: severna pod komandom generala Vilija Šnekenburgera, i južna, pod komandom Fridriha Vilhelma Milera. Komandu nad njima i nad "Tvrđavom Beograd" objedinjavao je general August Felber, vojnoupravni komandant Jugoistoka i komandant Armijske grupe Srbija (od 6. oktobra 1944.)

Izvršeni su opsežni radovi na utvrđivanju. Svesni nepovoljnog odnosa snaga, Nemci nisu bili optimisti u pogledu ishoda borbe, ali su bili odlučni da pruže odsudnu odbranu.

je svakako 20. oktobar 1945. oslobadjanje Beograda, dok su se chethnici, na brzinu sisali i brijali, po selima oko Avale, da ne umarsiraju u beograd.xe, xe..*neuredni*..*oni dugi omrazeni su*..hm, hmm..su postali *utisak XX veka...hm, hmm
......................................................................
http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRgprvC9Mn-4iN5FMtDehf9WajnsfZ0bvX23KDF8dwGW9UzVH8&t=1&usg=__f1irEWlgJOSEi0AA5jFVHrECOfQ=

A evo i presude.

Krivi su:

Sto se u toku natcovjecanske borbe koju su narodi Jugoslavije od 1941-1945. godine u odbrani svoje slobode i nezavisnosti i za svoj opstanak vodili rat protiv hitlerovske Njemacke, fasisticke Italije i nihovih satelita, stupili i za sve vrijeme rata i neprijateljske okupacije odrzavali politicku i vojnu saradnju sa okupatorom radi zajednickog ugusivanja opstenarodnog ustanka i podrzavanja okupacije, kako bi uz pomoc okupatora uspostavili rezim protiv narodne diktature i nacionalnog ugnjetavanja te su na taj nacin u najsudbonosnijem razdoblju istorije naroda Jugoslavije izvrsili zlocin izdaje naroda i otadzbine.

- Optuzeni Mihajlovic Dragoljub-Draza i njegovi cetnici i komandanti po njegovim naredjenjima i direktivama izvrsili su masovnim zahvatima, tzv. ciscenjima terena, zatim putem letecih brigada i crnih trojki tokom citavog rata i okupacije bezbrojne ratne zlocine nad narodom u svim krajevima Jugoslavije. Tako su u novembru 1941. godine cetnici strijeljali u selu Brajicima, u mjestu zvanom Drenov Vuk, oko 500 zarobljenih partizana i njihovih porodica.

- Optuzeni Mihajlovic je u noci izmedju 13. i 14. novembra 1941. godine, tj. iste noci kada se sastao sa gestapovcem, kapetanom Matlom, naredio svom komandantu Daki Tesmanovicu da 365 zarobljenih partizana preda srpskoj drzavnoj strazi u selu Slovac, iako je morao znati da ce ih srpska drzavna straza prostrijeljati ili predati Njemcima, to je i ucinjeno tako da ih je Tasmanovic predao Jovanu Skavi, a ovaj Njemcima. Njemci su strijeljali njih 270, a ostale odveli u logore.

- Pocetkom novembra 1941. godine, Mihajlovicev komadant Ajdacic zaklao je 13 partizanskih simpatizera u blizini Kosjarica na mjestu zvanom Ridovi, medju kojima je i uciteljicu Jelenu Subic-Gmizovic i Milevu kosovac, koje su cetnici, prije nego sto su ih zaklali, silovali i unakazili usijanim gvozdjem.

- U novembru 1941. godine cetnici su ubili u blizini Ravne gore oko 30 partizana, koje su na prevaru zarobili, medju kojima je bilo 18 djevojaka, koje su bile upucene u Uzice za bolnicarke.

- U decembru 1941. godine u Pozeskom srezu mjesoviti njemacko-cetnicki sud osudio je na smrt 12 pristalica partizana.

- U istom mjesecu 1941. godine i tokom januara 1942. godine, cetnici su poklali preko 2000 muslimana - ljudi, zena i djece iz okoline Foce, Gorazda i Cajnica. Klanja su se vrsila na mostovima na Drini, Foci i Gorazdu. Tokom cijele 1942 godine, Mihajlovicevi cetnici pohapsili su i predali Njemcima u raznim krajevima Srbije hiljade pristalica partizana, koje su Njemci strijeljali u logorima na Banjici, Nisu, Uzicu, Cacku i drugim mjestima, a pored toga sami cetnici su poubijali hiljade pristalica partizana, opljackali mnoga sela, batinali hiljade ljudi, a veliki broj zena i djevojaka iz partizanskih porodica silovali.

- Prvog aprila 1942 godine. cetnici Rada Radica pobili su u Josavki 20 ranjenih partizana, medju njima i tesko ranjenog narodnog heroja dr. Mladena Stojanovica.

- Aprila mjeseca iste godine cetnici Lazara Tesakovica i Rada Radica (koji su se stavili pod komandu Mihajlovicevog kapetana Racica) ubili su 70 partizana.

- Krajem istog mjeseca, Spasoje Dakic, komadant Mihajlovicevih bataljona u Celebicu, ubio je engleskog majora Terenca Atertona, njegovog radiotelegrafistu i jednog engleskog narednika.

- Juna 1942. godine, cetnici su u okolini Gacka u selu Izgorima zapalili bolnicu sa 10 teskih partizanskih ranjenika. Istog mjeseca Mihajlovicev odred pod komandom kapetana Vladimira Djukica izveo je iz zatvora u Niksicu 25 pristalica NOP-a i zajedno sa Italijanima su ih strijeljali.

- Avgusta 1942. godine, cetnicki komadant Bacovic ubio je simpatizere NOP-a Rada Pravicu, Toma Galena, Jovu Ljubibratica, Budimira Hiropina i Tasu Kosorica.

- Istog mjeseca Mihajlovicevi cetnici pod komandom Petra Bacovica, prilikom zauzeca Foce, zaklali su u Foci i okolnim selima oko hiljadu lica muslimanske vjeroispovjesti, medju kojima je bilo oko 300 zena, djece i staraca.

- Avgusta mjeseca 1942. godine, na teranu oko Ustikolne i Jahorine (istocna Bosna), cetnici su pod komandom majora Zaharija Ostojica i Petra Bacovica, zaklali oko 2500 lica muslimanske vjeroispovjesti, a sela popalili.

- Septembra mjeseca 1942. godine, cetnici Petra Bacovica ubili su u Makarskoj 900 Hrvata, nekoliko katolickih svecenika odrali i 17 sela zapalili.

- Oktobra 1942. godine, cetnici Petra Bacovica ubili su u okolini Prozora zajedno sa Italijanima, kojima je komandovao porucnik Vidjak, oko 2500 muslimana i Hrvata, medju kojima je bilo zena, djece i staraca, a veliki broj sela popalili.

- Istog mjeseca, pod komandom istog vojvode, cetnici su ubili u selima Gatu, Nikolice i Cislu u Dalmaciji, zajedno sa Italijanima, 109 Hrvata simpatizera narodnooslobodilackog pokreta.

- U jesen 1942. godine u Dreznici (Hrvatska) cetnici iz okoline Gacka pri pohodu na Prozor su zaklali oko 100 muslimana.

- Januara 1943. godine, zaklao je major Cvetic 16 zarobljenih partizana u okolini Uzica. Istog mjeseca pod komandom Komarcevica, Mihajlovicevi cetnici su zaklali 72 partizana u srezu posavskom.

- Takodjer, u januaru iste godine cetnici Pavla Djurisica ubili su u srezu bjelopoljskom oko 400 muskaraca i oko 1000 zena i djece muslimanske vjeroispovjesti.

- U februaru 1943. godine, cetnici pod komandom Zaharija Ostojica, Petra Bacovica, Pavla Djurisica, Voje Lukacevica, Vuka Kalatovica i drugih, u srezovima pljevljanskom, cajnickom i focanskom, zaklali su 1200 muskaraca i 8000 staraca, zena i djece muslimanske vjeroispovjesti, opljackali i potom spalili 2000 domova.

- Polovinom juna 1943. godine, u selu Cikoti (istocna Bosna) cetnici su otkrili 80 ranjenika Prve proleterske brigade i predali ih Njemcima, koji su ih potom strijeljali.

- Istog mjeseca, u toku Pete neprijeteljske ofanzive, cetnici su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske, pa su tada u selu Jelecu i Vrbnici zaklali dr. Simu Milosevica i hrvatskog pjesnika Ivana Gorana Kovacica.

- Jula 1943. godine u Visini (BIrac) cetnici su otkrili ranjenike Prve i Druge proleterske brigade i izdali ih Njemcima koji su ih poubijali.

- Decembra 1943. godine, cetnicki komadant major Petricevic strijeljao je u Kolasinu 28 zarobljenih partizana i 6 njihovih pristalica.

- Decembra mjeseca 1943. godine, cetnicki komadant Zivan Lazovic zaklao je u selu Selevcu 15 seljaka pristalica partizana. Istog mjeseca zaklali su cetnici u okolini Bosanskog Grahova 137 zarobljenih partizana.

- Decembra 1943. godine, cetnici su zaklali u selu Ticevu kod Drvara 28 zarobljenih partizana.

Sve navedene i mnoge neotkrivene zlocine cetnici su izvrsili na temelju naredbi Draze Mihajlovica i njegovih komandanata u toku Drugog svjetskog rata.[size=6]

hm, hmm *lutracija* je valjda vrsta *lustracije*...??
-----------------------------------------------------------------------
U Valjevu su tako rehabilitovali jednog četnika za koga se kaže: „Jeste bio u četnicima, ali bio je dobar, mada ga je narod zvao 'koljač'". To dovoljno govori i o zakonu i o odnosu države - napominje Popović.

Koncept izdajnika je relativan.Svako ga tumaci na svoj nacin.Partizani jesu bili paravojna formacija u napadnutoj kraljevini...Moga rodjaka jesu ubili Cetnici.Zemlja napadnuta..Cepa se pod izdajom.ON umesto da krene u sumu..On sedi zeni uz suknju,uz sporet.Dva puta mu je receno da krene i pridruzi se srpskim braniocima.Nista.TRreci put je dobio batine od kojih se nije povratio.Nije bio zaklan,.nije dobio metak.Cist bes je prevagnuo tas.Ne kritikujem nikog jer je ostatak moje familije bio u Cetnicima.Bulajic jos sljaka,a i nj. fikcije kom. "velicine" i njihove borbe..Mnoge se stvari moraju postaviti na prave noge i pravo mesto.Da bi krenuli dalje u pomirenje.Srbi su izgubili samo jedan rat zasad.Rat izmedju Cetnika i Partizana.Bratoubilacki rat.Mrtve vratiti ne mozemo..ali istinu nadam se da mozemo.I makar-kakav mir i poverenje.