Blog

Још једна прослава ''Дана републике''

2011-12-09 00:29:12.0 Милослав Самарџић

Готово сви медији говорили су афирмативно о дану на који су 1943. године ликвидирани демократија и тековине ослободилачких ратова с почетка 20. века

У прошлом броју ''Слободе'' објавио сам чланак под насловом ''Напредак комуниста'', мислећи на ситуацију у историји током 2011. године. Међутим, још једном се потврдило да је све повезано, а посебно такве области као што су историја и политика. Џорџ Орвел је то прецизно дефинисао: ''Онај ко контролише прошлост, контролише будућност; онај ко контролише садашњост, контролише прошлост''.

У Србији су то комунисти, односно неокомунисти. Фаслсификовање историје на коме толико инсистирају, нарочито кроз бесомучно репризирање партизанских филмова, доводи до апсурда да се они с једне стране заклињу на демократију и европске вредности, док с друге стране обнављају ''заклетву Титу маршалу'' и величају доба његове диктатуре.

Једна од те две заклетве не може бити искрена.

Потоњу смо поново имали прилике да чујемо поводом разноврсних обележавања 29. новембра, негдашњег Дана републике, на који су 1943. године ликвидирани демократија и тековине ослободилачких ратова с почетка 20. века. Готово сви медији говорили су афирмативно о ''Титовом добу'', хвалећи тадашње, наводно боље, економске прилике. Притом су бездушно прескакали шестоцифрени број убијених и злостављаних, директно прелазећи на ''филозофију стомака''.

Међутим, ни та ''филозофија'' није тачна, тј. негирају је цифре.

Пре свега, од Титове Југославије са цифрма је боље стајала Краљевина Југославија. Она не само што није имала дугове вредне помена, већ јој је у државној каси и на рачунима остала велика сума новца. Само златне резерзе превежене су априла 1941. године из Београда у Никшић у око 70 камиона. То злато су запленили Италијани, а после рата је његов већи део враћен Брозу.

Краљевина је боље стајала и ако се пореде плате запослених. Са предратних платних листа видимо да се за месечна примања могло купити много више ципела, хаљина, свиња или дрва за огрев. Ево једног примера. Плата ђенералштабног пуковника износила је 4.800 динара, док су дрва за огрев коштала 75 динара по кубном метру. Дакле, могао је купити 65 кубика дрва. Данас је кубни метар дрва 3.500 динара, док је плата ђенералштабног пуковника вероватно 80.000 динара, ако не и мање. То је 22,8 кубика дрва, тј. три пута мање. Производни радник је 1939. године за просечну плату од 1.000 динара могао да купи 13,3 кубика дрва, док данашњи радник са просечном платом од 25.000 динара може да купи седам кубика дрва, односно упола мање.

Природно, анкете у којима би старији грађани говорили о овим разликама, нисмо могли да гледамо, јер у комунизму нема слободе говора, мишљења и изражавања. Обожаваоци Броза, сем тога, заборављају да до 1965. године - а за ''неподобне'' и касније - није било ни слободе кретања. Другим речима, током већег дела Брозове владавине просечан грађанин није могао да добије пасош, тј. није смео да напушта земљу. Хиљаде су ипак бежале из ''социјалистичког раја'', па је на границама свакодневно долазило до инцидената, у којима су гинули и граничари и бегунци. Када је граница коначно отворена - побегли су милиони. Ускоро је преко ноћи заборављен онај први, дужи део Брозове владавине, па је почела прича о ''магичном црвеном пасошу''. Према тој причи, малте не нема Југословена који није обишао свет. То је још један раскорак са бројкама: док су из земље бежали милиони, на путовање из задовољства могао је да мисли само мањи проценат повлашћених становника. Огромна већина за то није имала новца. Просечне плате у социјалистичкој Југославији увек су биле вишеструко мање него у западним земљама.

Економска историја казује да је сваки социјалистички систем стајао лоше са тзв. инпут-аутпут анализом. Сваки је био неефикасан, што се манифестовало или великом инфлацијом, или дугим редовима пред радњама, узрокованим несташицама широког спектра роба. Трећа опција, поред инфлације и редова, није забележена ни у једној социјалистичкој земљи у 20. веку. На крају им је управо тај закон економије свима дошао главе, осим, наравно, оних малобројних држава у којима и данас царују или инфлација или несташице, у комбинацији са разним облицима репресије.

Колико је југословенски социјализам био разоран, видећемо по огромним свотама новца које је прогутао.

Као прво, изражено у еврима, он је добио ''на готово'' десетине милијарди из златних и девизних резерви Краљевине Југославије.

Друго, добио је стотине милијарди евра пљачком приватне имовине. Краљевина је имала много више, да их тако назовемо, здравих богаташа, него што их је данас. Све њихове фабрике, банке, осигуравајућа друштва, трговине, разне фирме, куће и станови, пољопривредна добра, али и акције у страним банкама, стављени су на рачун државе.

Треће, добио је милијарде евра на име помоћи од Сједињених Америчких Држава, а још више је зарадио повлашћеним клирингом (разменом добара) са Совјетским Савезом.

Четврто, отете су милијарде евра од ''грађана на привременом раду у иностранству'', тако што су присиљавани да мењају девизе по званичном курсу, који је увек био нижи од реалног.

Пето, зарађене су милијарде на извозу сировог дрвета, непланским уништавањем шумског фонда, што је касније покушавано да се исправи акцијама пошумљавања.

Шесто, позајмљене су десетине милијарди евра, нарочито током седамдесетих година. До тада су приходи под тачкама 1-5 већ били или потрошени, или недовољни.

Социјалистичка Југославија је само током две године имала позитиван биланс: 1974, када су на страну ''активе'' стављене огромне позајмљене суме, и 1990. године, када су западни повериоци увели привремени мораторијум на враћање дугова, покушавајући да од хрватског комунисте Анте Марковића направе ''новог Тита''. Дакле, у оба случаја позитиван биланс је направљен вештачки.

Литература нуди више одговора на питање о сећању на ''стара добра времена''.

У нашем случају, то је пре свега репресија: ''Титово доба'' морало се хвалити, или се, у супротном, ишло у апс. Како је то лепо описано на насловној страни сајта руског удружења ''Бело дело'', свакодневна и обавезна лаж брзо постане навика, претварајући се у уметничке визије, научне радове и наоко самоиницијативну демонстрацију ''јавног добра''. Међутим, ''темељна лаж уништава дух и душу, не мање од сиромаштва, страха и покорности'', како је записано на овом сајту. Ми сада гледамо рефлекс те темељне лажи. Уметници, научници, обични грађани... једноставно не желе да признају да су лагали. Они понављају лаж и преносе је на нове генерације - барем на један њихов део.

Други одговор је класичан: ''стара времана'' била су лепа јер је свака младост лепа.

Трећи одговор понудили су недавно француски истраживачи, уочавајући овај феномен и у њиховој земљи - само наравно не у тим размерама. Они тврде да се седамдесетих година 20. века говорило како су биле добре шездесете, затим осамдесетих седамдесете, итд, док се данас хвали претходна деценија. Разлог су пронашли у чињеници да је прошлост извесна, а будућност неизвесна. Сећањем на ''лепшу прошлост'' људи заправо траже сигурност. Мада је прошлост, због напретка науке и технике, објективно била ''тежа'' од садашњости, искуствено се зна каква је била, док се, гледано унапред, не зна шта доноси дан а шта ноћ. (''Слобода'', Чикаго, 10. децембар 2011.)

komentari (19)
pošalji komentar

mossad [neregistrovani] (09. 12. 2011, 00:59:16)

bravo

Svaka cast Srbine

pošalji odgovor

Dekadent [neregistrovani] (09. 12. 2011, 10:37:14)

genijalno

zaista genijalan tekst. svaka cast.

pošalji odgovor

Ajdacic [neregistrovani] (09. 12. 2011, 18:16:57)

Za pohvalu

Svaka cast za tekst "ubio" si ih brojkama i dokumentima pa neka opet velicaju austriskog kaplara.

pošalji odgovor

Antifasista [neregistrovani] (09. 12. 2011, 22:52:45)

kraljevina

Demokratija je pretpostavljam, kada se ukinu sve stranke i zavede licni rezim kralja, kada poslanici pucaju jedni na druge u skupstini, ili kada se pripadnici jedne partije (komunisticke) progone i ubijaju kao zecevi?

U toj Kraljevini nije bilo putne infrastrukture, vecina ljudi je bila nepismena jer skolovanje nije bilo dostupno svima, deca su nadnicarila, stranci i domaci tajkuni su bili vlasnici svega vrednog.

Zato je narod masovno prilazio partizanima, jer su nudili pravedniji zivot i borili se protiv okupatora, za razliku od bradonja koje su ostrili nozeve na ljudima i jagnjicima.

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (10. 12. 2011, 09:08:01)

hm,hmm.. Amerika, dan zahvalnosti..?

abrana prikupljanja kiąnice i drugim saveznim drľavama

Colorado i Washington također imaju zabranu skupljanja kiąnice, no njihove zabrane variraju od regije do regije i postoje neke zakonske olakąice da se kiąnica ipak moľe sakupljati.

U Colorado-u dva nova zakona dozvoljavaju skupljanje određenih manjih količina kiąnice, jedini razlog zaąto se skupljanje kiąnice nije u potpunosti zabranilo je zato ąto su se građani pobunili nakon ąto im je pukao film.

Takve rigorozne zabrane jasno daju do znanja koliko je ozbiljan problem građanskih prava u Americi i kako se smanjuju građanske slobode, a povećava sveopća kontrola vlade.

Danas je većina ljudi u SAD-u programirana na takva način da smatra kako treba od vlade dobiti dopuątenje za osnovna građanska prava, umjesto da shvate kako im je vlada obavezna omogućiti ta ista osnovna građanska prava. Američka republika je stvorena s namjerom da sluľi ljudima i da ątiti njihove slobode i prava kroz rad vlade. Umjesto toga svjedoci smo kako vlada SAD-a uniątava sveopća prava građana koja trenutačno graniće s ludoąću i ludilom, kao na primjer zabrana fundamentalnih prava na skupljanja kiąnice ili kupovine svjeľeg nepakiranog mlijeka od farmera.

Danas građani SAD-a ľive pod strahovladom koja polako briąe slobode i samo povremeno dozvoljava limitirane „slobode“ kako bi se pravila da je blagonaklona i milostiva prema svojim vlastitim građanima.

Borite se protiv porobljavanja

Sve dok ljudi misle da su im građanska prava omogućena od strane njihovih vlada (a ne obrnuto) ljudi će biti porobljeni i robovi. Prava na vodu kiąnicu je jedno od osnovnih prava građana koje je erodirano birokracijom koja traľi svaki mogući način da poveća kontrolu nad ljudima.

Ako mislite da ovo nije iznimno vaľno pravo, morate shvatiti da je slijedeći logičan korak represije naplata i pravo vlasniątva nad zrakom koji diąemo. Nakon svega bi vlade mogle izmisliti da je zrak u stvari vlasniątvo nekoga drugoga, to jest vlasniątvo vlada, i mogli bi uvesti takse i porez na zrak, vi biste naravno morali plaćati tako neąto jer je zrak potreban svima da bi ľivjeli.

pošalji odgovor

Sumadinac [neregistrovani] (10. 12. 2011, 10:36:14)

Pravac je dobar

G.Samardzicu,

po mom misljenju ne treba vise mnogo trositi snage o dokazivanju uloge JvuO u WWII to je vec sadasnji svet revidirao, otvorene su dve teme iz tog perioda, saradnja nacista i Tita (falsikovanje dokumenata nacistickih od samih nacista u korist komunista i presvlacenje komunista u cetnike kao i zlocini potcinjeni u to ime, to su jos krucijalne teme iz tog perioda).
Inace treba bazirati fokus posle WWII na 1. politicka ubistva 2. politicke neslobode 3. Ekonomske (preseljavanje fabrika iz srpskih oblasti u Sloveniju, Hrvatsku BiH kao Albaniju, Standard, zakoni koji su direktno na stetu Srbije, Studenti iz Slovenije i Hrvatske koji su za vreme SFRJ upisali fakultet u inostranstvu dobijalu su automatski stipendije a iz Srbije tek po odobrenju vlade Socijalisticke Republike Srbije.
To su otvorena i empirijski dokaziva polja, na tim poljima trebalo bi da nastavite vas mukotrpan rad, moj predlog.

Puno uspeha vam zelim u buducem radu, pravac vaseg clanka je odlican ali trebate da sastavite dobar tim i stvarno napisete ozbiljnu knjigu na tu temu. Moj Predlog napravite biznisplan sa ljudskim(od strucnjaka do sekretarice) i financijskim faktorom i objavite sumu koja vam je potrebna da bi ostvarili ovaj veoma vazan poduhvat za nas narod ja bih prvi uplatio a verujem i mnogi drugi! Hajmo da prebacimo vas poduhvat na jedan visi stepen, gde bi u timu imali ljude iz politicke emigracije i iz zemlje kao strucne profile iz raznih oblasti, ekonomske, istorijske, pravne, sociologije i psihologije!
Za to ce vam biti potrebno dosta novca pa i sami znate koliko je potrebno platiti samo za neki dokumenat iz stranih arhiva a kamoli platiti strucnjake i rezije!
Ja mislim da ste vi u stanju da to organizujete sa vasim okruzenjem!!!














pošalji odgovor

sima [neregistrovani] (10. 12. 2011, 11:00:51)

komentar

ja znam da sam ziveo deset puta bolje, na koji nacin je drzava dolazila do finansija, eto me bas zabole, hvali kraljevinu jugosalavije, pa taj covek nije kopao za 1 kg masti ceo dan ali zato su vele posednici ziveli kao kraljevi, kao i ovi danas. na cega ovo danas lici. katastrofa. pogledajte nam samo omladinu, gde provode vreme kada lezu kada ustaju. droga kriminal. a to je prava srbija. sramota.

pošalji odgovor

Novosadjanin 3 [neregistrovani] (10. 12. 2011, 12:12:57)

?

Ti si Simo ziveo u Kraljevini i kopao za kilo masti?
Ja znam samo da su moji roditelji kopali za vreme Tita samo za hranu a cistili kod drugova vece, kuce i cuvali im decu a oni su im placali koliko su hteli ili davali im iznosenu garderobu od njihove dece.
Tek kada su otisli za Kraljevinu Svedsku kao ``gastarbetare`` tamo su kao cistaci dobili redovnu platu i zaradili kuce a prijatelji sa istom skolskom spremom u SFRJ ni dan danas ni oni ni njihova deca nemaju nista, podstanari veciti. E moj Simo to ti je razlika za isto vreme Kraljevina Svedska i SFRJ na istom polozaju tako uporedjujes, znam stotine primera kako su prolazili i znatlije na zapadu a kako su kod nas. Prema tome pusti te prazne demagoske price da su moji ostali u SFRJ ja ne bih imao ni za gace.
Vidi samo Rome, koje su kuce napravili i penzije zaradili u inostranstvu a vidi Rome koji su ostali ovde i sve je jasno kao dan!

Ajmo jos malcice da se lazemo ja vas razumem vi ste drugovi uzivali da ne radite nista i da od lopovluka zivite, moji roditelji su cistili kod drugova a drugovi iz Korduna dobili citav Salas sa stokom i mehanizacijom od Svaba tako moze da se zivi!

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (10. 12. 2011, 12:27:51)

hm,hmmm..

preseljenje fabrike zbog moguceg upada Rusije, ali, lepo reci da Srbija, nije ostala bez fabrika, nego je dobila uglavnom nove fabrike,razvila industriju, hiljadu puta vecu i bolju, od zatecenih cepenaka i radionica, koje ste razgrabili, rasprodali..1990...2012..dokazujuci, kako treba !!

pošalji odgovor

Sumadinac [neregistrovani] (10. 12. 2011, 12:41:28)

Franjo Tudjman o ubistvu svoga oca

Interesantan je citat dole da su domobrani prelazili masovno u partizane i bili pogodni za udbaske poslove.
A u jednom daljem citatu Tudjman opisuje zasto su on i njegov otac odlucili za partizane a ne za ustase jer su znali da ce ustase da izgube rat!

Štefu Krkaču je poznato tko je ubio oca, jer je tada bio komandant bataljuna KNOJ-a u Krapini, koji je osiguravao i “čistio” od neprijateljskih elemenata cijelo Zagorje od Sutle do Prigorja. Kad mi je to pričao nije mogao suzdržati suze. To dosad nikom nije rekao, čak ni mojem šogoru, s kojim neprestano druguje od kraja rata. Obojicu ubojica poznavao je osobno jer su iz njegova mjesta, iz Jakovlja. Poturica je bio u domobranima do početka 1944. Takvi su bili pogodni da postanu udbaški krvoloci, pa, eto, i ubojice. Kasnije se propio i od toga umro. Stjepan Papa još je uvijek živ.

Kakva je to zlocinacka organizacija ti komunisti pa oni su se medjusobno masovno potamanili, sta treba tek mi da ocekujemo koji nismo njihovi, ne zna se sta je gore biti? Sa njima ili protiv, jedno i drugo je kao da igras ruski rulet!

pošalji odgovor

Sumadinac [neregistrovani] (10. 12. 2011, 12:55:56)

Hrvati i Slovenci

Slovenci nepozeljni svedoci masovnog prelaska ustasa i domobrana u partizane!


Još jedan račun čeka na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u Štrigovi, koje su hrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovenačka zemlja. I bili su u pravu! Još se manje zna o deportaciji približno 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok, gde, međutim, nisu dospeli, jer nisu disali po hrvatski i znali su one koji su na brzinu promenili uniforme.


Hrvati odmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije Kraljevine Jugoslavije već 10. aprila proglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifašističkoj koaliciji i tako sa ministrom inostranih poslova nemačkog rajha Ribentropom (Otto von Ribbentrop) završili započetu operaciju. Već 26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim i bosanskim teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventu, Travnik i Fojnicu, priključila ih svojoj teritoriji i stvar dovršila sa nastankom nacističke državne tvorevine, za koju je nekadašnji predsednik Tuđman izjavio, da je prethodnica današnje Hrvatske.Odmah nakon prekrajanja slovenačke teritorije, Hrvatska je takođe uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemali broj Slovenaca. U najvećem koljačkom projektu ustaša, kako su nazvali logor Jasenovac, usmrtili su i osamdeset sveštenika iz Štajerske

pošalji odgovor

Rista Komunista [neregistrovani] (10. 12. 2011, 15:26:10)

Novokomponovani cetnici

Stvarno je vise dosta od ovih novokomponovanih cetnika-pocetnika, koji lupaju ovde gluposti. Ko bre ljudi ovo cita? Evo, kazacu vam. Ovo citaju samo takozvani cetnici-pocetnici koji su mahom zatucani i neobrazovani ljudi koji su zaglupljeni sujeverjem, mitopvima i raznim legendama, pa ovaj Samardzic moze lako da manipulise takvima i servira im ono sto njihove cetnicko-pocetnicke usi zele da cuju. Pravi istoricari od struke i nauke ovo i ne citaju jer je najobicnije gubljenje vremena, a ako nekim cudom neko od pravih istoricara ovo i procita, samo se uhvati za stomak i pocne da se valja po podu od neobuzdanog smeha!
Ama bre slusajte vi tzv. cetnici-pocetnici, mi KOMUNISTI i opet cemo doci na vlast a kad dodjemo, prva vaspitnopopravna mera bice placanje poreza na gibaniou i jaganjce na raznju!
Jel jasno to?
Sva sredstva prikupljena na taj nacin isla bi u fond za borbu protiv sila mraka i haosa a sve sa ciljem da nam se nikada vise ne dogodi bratoubilacki rat i podela na nekakve cetnike i partizane. Svi ima da budu samo komunisti i njihovi simpatizeri i onda bi raskolima u srpskom narodu konacno nastupio kraj!
Jasno!?
Naravno da jeste!

pošalji odgovor

Душан Н. Иванчевић [neregistrovani] (10. 12. 2011, 16:17:42)

Свака част!

Одличан чланак Милославе Самарџићу!

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (10. 12. 2011, 16:17:51)

hm,hmm.. a, nda su igrali *pripirevku !

Josip Broz Tito, vrhovni zapovjednik NOV i PO Jugoslavije i predsjednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije uputio je 30. VIII. 1944. «Posljednji poziv» svim
«zavedenim slugama okupatora» i to «svim hrvatskim domobranima, slovenskim domobrancima i zavedenim četnicima, da napuste okupatora i pređu na stanu Narodnooslobodilačke
vojske» do 15. rujna 1944., uz prijetnju da svi oni koji to ne učine «bit će izvedeni pred ratni sud, suđeni kao izdajnici naroda i kažnjeni najstrožom kaznom» te
naglašavanje da po tom pitanju «Saveznici ne će da se miješaju u naša unutrašnja pitanja» te da ih nitko «ne će spriječiti da kaznimo izdajnike naroda i slugu okupatora».
(Vidi: Nikica Barić, Ustroj kopnene vojske domobranstva NDH 1941.-1945., Zagreb, 2003., 496 / faksimil letka/). No, pozivi su se ponavljali još u nekoliko navrata. Tako je već 15. IX.
1944. Tito u svezi isteka roka iz navedenog poziva izdao zapovijed postrojbama NOV i POJ da sve one koji nisu uspjeli se dobrovoljno predati i to ipak učine prihvate i one koji
dobrovoljno ostaju u partizanima uvrste u svoje redove, s tim da svi podoficiri i oficiri zadržavaju svoje činove, a oni koji to ne žele «staviti u zarobljeničke logore», dok za sve one
koji se uhvate na strani neprijatelja sa oružjem u ruci «staviti pred vojni sud i po hitnom postupku suditi i najstrožije kazniti». Na temelju ove zapovijedi započelo je osnivanje
zarobljeničkih logora i smještanje u njih ratnih zarobljenika. Iza ovih poziva krenule su poslije amnestije Predsjedništva AVNOJ-a (pr. od 21. XI. 1944.) i Titove opomene (pr. 6. I.
1945.), odnosno upozorenja. (Vidi: Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 23., Beograd, 1982., 144.). Svi ovi materijali od raznih institucija NOP-a umnožavali su se u velikim količinama i
1

pošalji odgovor

felix [neregistrovani] (10. 12. 2011, 17:22:05)

odličan tekst!

Jasno, argumentovano, sadrzajno, možda jedan od najboljih Samardzicevih tekstova na Pressu.

pošalji odgovor

Skojevac [neregistrovani] (10. 12. 2011, 17:28:14)

Smrt fasizmu - sloboda narodu!

Posto na ovom svetu nema pravde, jedino mi komunisti i komunistkinje mozemo da obezbedimo koliko toliko pravedno i humano drustvo dostojno coveka! Drustvo u kome penzioneri ne bi umirali od gladi, nemocne i stare ne bi jeli pacovi, rastrzavali psi, a radnike terorisali bogati tajkuni odnosno lopuze, pljackasi i neoburzujski skotovi koji misle da je ceo Svemir njihov samo zato sto su nakrali milione evara od ojadjenog naroda!
Kada mi komunisti ponovo osvojimo vlast, kaznicemo sve zlotvore koji su zla cinili ovom narodu! A i taj dan ubrzano stize! Ponovo ce srpski narod izvojevati velicanstvenu slobodu od ovih burzuja i bogatasa pa makar morala da se digne kuka i motika! Necemo mi komunisti vise cutati i trpeti ovo ugnjetavanje od strane lopova, probisveta i muljatora raznih boja, profila i tipova. Ponovo cemo vratiti fabrike radnicima a njive seljacima.
Sa reakcijom cemo strogo po zakonu! Boricemo se i izboriti sa ovom kapitalistickom hidrom jer mi smo komunisti, jer mi smo nepobedivi!
I PONOVO CEMO SLAVITI 29 NOVEMBAR!!!

Smrt fasizmu - sloboda narodu!

pošalji odgovor

Српски Погледац [neregistrovani] (10. 12. 2011, 22:05:34)

Време да бирате!

Има овде само једно питање и та питање мора да се пита сваким Србим ко има главу и мозак у њега.

Та питање је:-
Јели сте ви Српски народ, народ Србије, ЗА КРИЈУЋИ ИСТИНЕ КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИН вечином против Срба?

Да ли сте ви Српски народ, народ Србије ПРОТИВ одкопање,одмотање,објасњавање, и духовног сахрањивање људе ко су били убијењих у име једне КОМУНИСТИЧКЕ иделогије;Ко је уништавао све што је било вековима традиционално Православно и Српско?

Ако јесте, онда сваки један од вас су учешници да ЗЛО дела!

Сваки један од вас су индирекни подржитељи та КОМУНИСТИЧКИХ ЗЛОЧИН.

Искрено је време да бира те!

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (11. 12. 2011, 09:11:47)

hm,hmm.. Srbin sa mozgom,

jedino moze da zakljuci, da su americki, fasisticki zlocini nemerljivi, i da Srbi moraju da se pozabave, *uvoznim ideologijama*, radi zastite suvereniteta i intergriteta u svakom pogledu. Skretanje paznje, sa sadasnjih zlocina, i upucivanje na *komunisticke* je diverzantska radnja,kaznjiva po zakonu, koji ce sprovesti Komunisti, povratkom na vlast, i u tome ce dobiti ogromnu podrsku naroda.

pošalji odgovor

Lune [neregistrovani] (11. 12. 2011, 09:17:13)

hm,hmm.. nismo,

otkopanje Banjicke iJajinacke grobnice, je bolno saznanje koje su Komunisti krili zbog mira. Saaznanje da tamo ima 80.000 leseva pravednika, patriota,komunista, i cetnika..i teznja, da ioma i do 120.000 leseva, je dovoljno *pogledacovanje*..u tebe i takve kao ti..!!

pošalji odgovor

Find us on Twitter

Милослав Самарџић
Милослав Самарџић

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је
завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио
је новинарску школу "Вечерњих новости", у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ''Погледе'', тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ''Новости'' напушта 1986, због необјављених критичких текстова према
тадашњем режиму. Крајем 1985. у ''Погледима'' постаје уредник рубрике
''Универзитет'', а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка
листа, 2005. године.

У уводнику из фебруарског броја ''Погледа'' 1988. Самарџић је објавио
коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се
вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У
уводнику мајског броја 1989. објавио је ''Предлог за укидање закона о
заштити имена и лика Ј. Б. Тита'' - први предлог те врсте у земљи. У
новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о
ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада
скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у
злату.

Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији,
којима ''Погледи'' уступају простор и тако постају прво опозиционо
гласило.

Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника
Александра Карађорђевића српским новинама.

Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990.
достиже тираж од 200.000 примерака. ''Погледи'' су тада били
најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен
1990. године ''Погледи'' први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.

''Погледи''  су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће
крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.

У ''Погледима'', као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог
светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.

Као уредник издавачког сектора ''Погледа'', објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.

У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије ''Тајне 'Вукове реформе''', а 2007. први роман ''Борачки крш''. Те године
постао је члан Удружења књижевника Србије.

Објавио је следећа дела:

- "Ђаци на Голом отоку" (1989),

- "Краљ је наш" (1992),

- "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета" (прво
издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања
2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007; од 2005. године ова
књига се објављује и у меком повезу, мањег обима и формата, а до сада
је објављено 12 наставака),

- "Тајне Вукове реформе" (1995. и 1997),

- "Забрањени очеви у исповестима своје деце" (прво издање 1998, друго
допуњено 2003),

- "Истина о Калабићу" (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и
допуњено 2007),

- "Борбе четника против Немаца и Усташа (1941-1945), Књиге 1- 2" (2006),

- "Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)",

- "Борачи крш" (2007),

- ''Војвода Момчило Ђујић'' (2008),

- "Ђенерал Дража - Војвода Ђујић, ратна преписка" (2009).

Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут
видела:  "Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000
слика" (први том 1998, други 2000, трећи 2002), "Албум Ђенерала Драже"
(2008) и "Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде".

Сарађивао је у следећим документарним ТВ серијама:  "Равногорска
читанка" (2000), "Више од пола века - Кент" (2002) и "Записи из
равногорског покрета" (2007). Тренутно је стручни сарадник на изради
још једне документарне ТВ серије.

Учествовао је на многим трибинама у земљи и у српској емиграцији.

Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.

Najnoviji komentari

mossad [neregistrovani] 09. 12. 2011

bravo

Dekadent [neregistrovani] 09. 12. 2011

genijalno

Ajdacic [neregistrovani] 09. 12. 2011

Za pohvalu

Antifasista [neregistrovani] 09. 12. 2011

kraljevina

Lune [neregistrovani] 10. 12. 2011

hm,hmm.. Amerika, dan zahvalnosti..?

Sumadinac [neregistrovani] 10. 12. 2011

Pravac je dobar

sima [neregistrovani] 10. 12. 2011

komentar

Novosadjanin 3 [neregistrovani] 10. 12. 2011

?

Lune [neregistrovani] 10. 12. 2011

hm,hmmm..

Sumadinac [neregistrovani] 10. 12. 2011

Franjo Tudjman o ubistvu svoga oca

Sumadinac [neregistrovani] 10. 12. 2011

Hrvati i Slovenci

Rista Komunista [neregistrovani] 10. 12. 2011

Novokomponovani cetnici

Душан Н. Иванчевић [neregistrovani] 10. 12. 2011

Свака част!

Lune [neregistrovani] 10. 12. 2011

hm,hmm.. a, nda su igrali *pripirevku !

felix [neregistrovani] 10. 12. 2011

odličan tekst!

Skojevac [neregistrovani] 10. 12. 2011

Smrt fasizmu - sloboda narodu!

Српски Погледац [neregistrovani] 10. 12. 2011

Време да бирате!

Lune [neregistrovani] 11. 12. 2011

hm,hmm.. Srbin sa mozgom,

Lune [neregistrovani] 11. 12. 2011

hm,hmm.. nismo,