...prozapadni real-socijalizam,porodice za stolovima-obustavljen saobraćaj zarad letnjeg korzoa u Vrbasu.Ljudsko susretalište čestitih i licemernih kolonista i "mještana".Bijaše to period osamdesetih,dotirane naive i istinskog raja, rasterećen od medijske mentalne buke,afere se dešavahu zakulisno,druženje je bilo prisno a žitelji se-u odnosu na poslodavca osjećaše nezavisno.

"A whiter shade of pale",američke grupe "Procol Harum"-bio je popularan instrumental koji se često mogao čuti u baštama sindikalnih restorana diljem Jugoslavije.A ako se desi da klavijaturista ma kojeg orkestra ima u posedu orgulje manufakture "Hammond",slavodobitno je ukazivao kako je zvuk verodostojan i saobrazan prvobitnoj verziji.U tadašnjim hotelima i restoranima nije bio običaj da se gastronomski podilazi internacionalnim namernicima,pa se u jelovniku moglo naći sijaset poslastica sa roštilja.Škembići,Karađorđeve šnicle i različita variva.Mešano meso je predstavljalo sintezni obrok ujedinjenih predstavnika s' roštilja,pa su ga rado naručivali funkcioneri iz doba samoupravljanja,zato što je na "šaru",tj. plaća preduzeće i zato što raznovrsnošću izmiruje i apetite veće a ne prazni od džepova vreće.

Po stasavanju sam otkrio da se mirisi restorana podudaraju i na različitim meridijanskim tačkama,bar kad je reč o Evropskim i bliskoistočnim zemljama.Miris večne friteze za opšteplaneterno meze je stvar međunarodnog kulinarskog konsenzusa.Koliko god bio svestan da se ulje u toj žičanoj napravi neredovno obnavlja,ipak bih  podlegao tom aromatičnom legitimitetu konaka i odmorišta koji se oseti pre ulaska na recepciju.

Korzo je institut koji je otišao u ropotarnicu istorijskih mimohoda a predstavljao je više od provoda.Asfalti glavnih ulica mnogih varoši,bili su oslobođeni od saobraćaja tokom vikenda,da bi povorkama građana bila omogućena promenada kroz procvetale ulične perivoje.Tada su raznorodne,svečano odevene skupine neprikosnoveno zamenjivale automobile i kubike,te  umesto njih jedni ka drugima pružali korake i ruke.