Iako su praznici vreme koje često asociramo sa slavljem i radošću, oni za neke ljude mogu biti i izvor tuge, bola pa čak i depresije. Na pojavu praznične depresije može da utiče nekoliko faktora, a najbitniji su svakako osećanje usamljenosti i procena protekle godine kao neuspešne.

Ljudi koji su daleko od svoje porodice ili oni kod kojih stanje u porodici nije tako idilično kao u reklamama koje se često prikazuju tokom praznika mogu, pored osećanja usamljenosti doživljavati i osećanja otuđenosti, izolacije, što sve može voditi i u dublje emocionalne probleme kao što je osećanje beznadežnosti ili depresivnosti. Iako se ovo dešava u relativno retkim slučajevima, važno je reagovati na depresivno raspoloženje. Kao što je to slučaj i sa bilo kojim drugim depresivnim stanjima, i ovo, ako se ne tretira na vreme može ostaviti ozbiljne posledice.

Pored usamljenosti, mnogi ljudi praznike dočekuju sa manje finansijskih sredstava nego što žele, čime sebi ili bližnjima moraju da uskrate poklone ili čak i neke osnovnije stvari koje su vezane za praznike, pa se u tom slučaju može javiti doživljaj ličnog neuspeha, osećanja nezadovoljstva i frustracije. Uz takva osećanja teško je biti raspoložen tokom praznika. U ovom slučaju važno je sniziti očekivanja i fokusirati se na ono što je osobi važno-porodica, prijatelji ili nešto drugo.

Ljudi koji imaju naviku da na kraju godine „svode račune" mogu, u slučaju da procene da nisu ispunili svoje ciljeve ili ukoliko su imali neki značajan gubitak iskusiti osećanje tuge i žaljenja, što umesto da vodi u praznično raspoloženje,može voditi u praznično neraspoloženje.

Ukoliko su osećanja neadekvatna u smislu da su preterano izražena ili da neuobičajeno dugo traju važno je reagovati na vreme i potražiti stručnu pomoć. Iako će u mnogim situacijama praznično neraspoloženje proći onda kada prođu i praznici, nekad se može dogoditi da se period depresivnosti značajno produži ili da osećanja postanu neadekvatno intenzivna.  U tim slučajevima je važno potražiti pomoć stručne osobe.