Malezija - Savršen spoj

11. 11. 2009

Bajkovitom šarenišu Malezije posebnu notu daje multikulturalizam, a raznoliki običaji, kulture i religije posebnu živost i energiju koja opija. Netaknuta priroda, fascinantni prizori džungle, prašuma, ali i modernih gradova upotpunjuju sliku atraktivne turističke kote

Malezija, iako muslimanska zemlja, na Dalekom istoku i u području opasnih vetrova i „nezgodne" klime, ipak ima reputaciju benigne zemlje za koju turisti misle da je dosadna. Istina jeste da nema nasilja, prirodne katastrofe dešavaju se samo u susednim zemljama, a multietnička populacija se međusobno odlično slaže. I baš zato Malezija putnicima nudi priliku da istinski uživaju u netaknutoj prirodi, bogatoj kulturi i fascinantnim prizorima. Malezija je zemlja kontrasta koja se ubrzano razvija u harmoniji sa svojim tradicionalnim vrednostima i načinom života.
Ova relativno mlada država nezavisnost je dobila 1963. godine, a sastoji se od zemalja koje su nekada bile u sastavu engleskih, portugalskih i holandskih kolonija. Iako je uticaj evropskih kolonijalista vidljiv, Malezija je sačuvala svoj specifičan duh i šarm, te raznovrsnost, koja je njena osnovna karakteristika. Priroda je Maleziji podarila predivne plaže, skrovita ostrva, čisto more sa šarenolikim živim svetom, ali i guste prašume koje kriju mnoga uzbuđenja. Nezaboravno iskustvo je poseta Kameron hajlendsu, planinskom području na 1.500 metara nadmorske visine, na kome se nalaze plantaže čaja, farme jagoda, ruža i leptira. A već sledećeg dana moguće je uživati na ostrvu Langvaki, s najlepšim plažama na svetu, ili na ostrvu Borneo, u čijem se nacionalnom parku Kinabalu nalaze brojne vrste orhideja i ptica.
Bajkovitom šarenišu Malezije posebnu notu daje i multikulturalizam. Većinu stanovništva čine Malajci, potom Kinezi i Indusi, ali prisutne su i druge etničke grupe. Raznoliki običaji, kulture i religije daju joj posebnu živost i energiju koja opija.

Grad budućnosti

Malezijska prestonica Kuala Lumpur suptilna je mešavina tradicionalnog i savremenog. U samom centru smešteni su luksuzni hoteli, ogromni šoping centri i futurističke zgrade. Simbol nezaustavljivog razvoja svakako su kule „Petronas", visoke 452 metra, koje su dugo bile najviše zgrade na svetu. Prepoznatljivost Kuala Lumpuru daje i čuveni Menara Kuala Lumpur, telekomunikacioni toranj napravljen u obliku igle. Ali pored blještavih modernih oblakodera, sačuvana su i mnoga stara zdanja. Iz doba britanskog kolonijalizma gradu je ostao u nasleđe elegantni teren za kriket „Dataran Merdek", koji deluje kao da je podignut u srcu Engleske. Očuvana je i najstarija četvrt Kampung Bahru iz 1899. godine, u kojoj se još nalaze autentične drvene malajske kuće, potpuno drugačije od modernih nebodera napraveljenih od čelika i stakla. Najživlji deo grada je centralni market, u kome je moguće naći originalnu muziku, rukotvorine i zanimljiva umetnička dela različitih etničkih grupa. Vrlo su zanimljive i četvrti Mala Kina i Mala Indija, koje će posetioce odvesti u potpuno drugačiji svet. Ostale atrakcije Kuala Lumpura su Kraljevska palata (rezidencija kralja Malezije), Jamel (najstarija džamija u gradu) i zatvor „Pudu" (sa najdubljim muralom na svetu).

Biseri islamske umetnosti

Islam je zvanična religija u Maleziji i oko 60 odsto stanovništva je ove veroispovesti. Prvi podaci govore da je islam počeo da se širi u Maleziji u 14. veku, a tamošnje džamije su pravi biser islamske umetnosti. Najimpresivnija je Plava džamija, koja se nalazi u Ša Alamu, glavnom gradu države Selangor. Njena fasada predstavlja jedan od najlepših primera islamske dekorativne kaligrafije, dok u njenoj unutrašnjosti preovlađuju elementi malezijskog dizajna. U njenom sastavu se nalazi i devet galerija sa bogatom kolekcijom islamskih umetničkih dela.
Indusi su područje Malezije naselili u trećem veku pre nove ere i ostavili su značajan trag. Najpoznatiji je Batu hinduistički hram koji se nalazi u Batu pećini. Da bi se do njega stiglo, potrebno je preći 272 stepenika. Ipak, uspon može biti vrlo zanimljiv jer brojni radoznali majmuni prate posetioce. Ovaj hram je najpopularniji hinduistički hram izvan Indije i svakog januara, tokom Taipusam festivala, poseti ga oko 1,5 miliona ljudi. Ovim praznikom se slavi rođenje Murugana, boga rata, i tada brojni vernici vrše ceremoniju kavadi - pirsovanje tela u znak žrtve i molitve.
U Maleziji su tokom vekova izgrađeni i brojni budistički hramovi, a najviše ih ima na ostrvu Penang. U njegovoj prestonici Džordžtaunu nalaze se kineski hramovi, od kojih je najpoznatiji Kek Lok Si.

Kišne šume

Osim velikog kulturnog bogatstva, Malezija poseduje i neverovatna prirodna čuda. Arhipelag Langkavi čini 99 ostrva, a najposećenija turistička destinacija je glavno ostrvo Langkavi, sa predivnim plažama kao što su „Pantai Pasir Hitam", sa finim crnim peskom, i šljunkovita „Pantai Batu Kerikil". U vodama Malezije obitava i bogati morski svet, zbog čega ronjenje predstavlja poseban doživljaj.
Ostrvo Sipadan je izuzetna destinacija za ronjenje, jer je nastalo od koralnih grebena pričvršćenih za vulkanske kupe, koje se nalaze na dnu mora. Njegov ekosistem je izuzetan i čini ga više od 3.000 vrsta riba i stotine vrsta korala.
U kontinentalnom delu Malezije nalazi se prostrana kišna prašuma. Brojni parkovi stvoreni su kao utočišta za ugrožene životinjske vrste. U predivnom parku „Kuala Gandah" osnovano je sirotište i utočište za slonove, pa odvažni posetioci mogu da ih hrane i kupaju, ali i da ih jašu. U parku Mantang organizuju se pešačke ture tokom kojih smeli avanturisti mogu da iskuse sve lepote i izazove divljeg sveta.
A za one kojima ipak više prijaju urbane sredine, u Maleziji postoje mnogi tematski i vodeni parkovi.

Od svakog poneŠto

Malezija je i raj za gastronome i multikulturalnost se možda tu najbolje i ogleda. Neverovatne varijacije malajske, kineske i indijske hrane, te kuhinje autohtonog stanovništva Bornea, bogatstvo ukusa i sastojaka - ono je na šta stanovnici ove zemlje s pravom mogu da budu ponosni.
Jedinstvena i privlačna - baš svako može da pronađe ono što mu odgovara. Iako manje sofisticirana od zapadnjačke i manje egzotična od istočnjačkih, kuhinja Malezije, začinjena ili blaga, s pirinčem kao osnovom svih jela, prevazilazi ih upravo neverovatnim spojem različitosti.
Začini su srce svake kuhinje, a Malezija obiluje njima. Ističu se korijander, kurkuma, kumina, čili, anis, kardamon, muskatni oraščić, đumbir, limunska trava, cimet i drugi. Kokos i palma su nezamenjive namirnice malezijske kuhinje. U kuvanju se koriste kokosovo mleko, pavlaka i maslac, a u gotovo svim dezertima nezaobilazna je upotreba kokosovog mleka.
Palmu su britanski kolonisti uvezli iz zapadne Afrike, a najviše je u upotrebi palmino ulje, palmin šećer ili gula melaka. Pirinač je osnova malezijske kuhinje. Rezanci, onakvi kakve poznajemo u kineskoj kuhinji, deo su i malezijskog kulinarskog identiteta.
U Maleziji se jede i raznovrsno meso. Dok recimo malezijski muslimani izbegavaju svinjetinu, Kinezi je obilato jedu. Piletina je vrlo pristupačna i jeftina, a najfinija je „kampung" piletina, proizvedena tradicionalnim tehnikama u malezijskim seoskim domaćinstvima. Jede se i meso guske i patke. Popularna je i govedina, iako ne kod hinduističke i budističke populacije. Kozje meso je na ceni, a od njega se prave umaci, kariji i supe.
Morski plodovi - škampi, račići, rakovice, puževi, hobotnice, lignje i drugi mekušci, ali i sveže ribe su atrakcija lokalnih pijaca.
Povrće i voće je, zbog stabilne i povoljne klime, dostupno tokom cele godine. U Maleziji ćete moći da uživate u durianu, ličiju, mangu, longanu i rambutanu.
Jedno od najpopularnijih jela je „satay" (nalik našim ražnjićima), posebno od piletine s umakom od kikirikija i kokosovog mleka. „Roti jala" su palačinke s dodatkom maslaca i kurkume. „Nasi dagang" je jelo od kuvanog pirinča s dodatkom pavlake od kokosovog mleka. „Ayam goreng" je pržena piletina s kurkumom i kari prahom. „Laksam" je sličan zapadnoj testenini, ali pripremljen od smese pšeničnog i piričanog brašna na pari. „Nasi lemak" je pirinač s kokosvim mlekom, a servira se uz orašaste plodove, krastavce, čili pastu i inćune. „Bak kut teh" je supa od svinjetine sa začinima. „Kaya" ili „Roti bakar" je kokosov ili jajčani džem na prepečenom hlebu. Tradicionalno se poslužuje uz kafu ili čaj i mekano kuvano jaje u soja sosu, i to za doručak. „Ayam Percik" je grilovana piletina u ljutom sosu. „Cendol" su slatki pirinčani rezanci u hladnom kokosovom mleku. „Bubur cha cha" sadrži kockice jama i slatkog krompira s kokosovim mlekom. 

HIT PONUDA

Jedan od najatraktivnijih događaja u Dubaiju je šoping festival, koji traje od 5. januara do 5. februara. Agencija „Kon Tiki" je pripremila aranžmane na šest i devet dana, direktnim letom, s boravkom u hotelu „Cassells Al Barsha" sa četiri zvezdice, po ceni od 570 evra. Hotel se nalazi u Džumeiri, na samo nekoliko minuta hoda od najvećeg šoping-centra „Mall of the Emirates".