25. 07. 2010

NEDELJA... Mihailo Medenica

Vojvoda Nikolić u borbi za evrointegracije

Evropski komesar za proširenje Štefan File primio je u nezvaničnu ali vrlo srdačnu posetu vojvodu Tomislava Nikolića i podvojvodu Vučića, na službenom parkingu jednog od najprestižnijih tržnih centara u Briselu

Susretu je prethodio manji incident kada je obezbeđenje seks-šopa u prizemlju nasrnulo falusoidnim pomagalima na slavne srpske vojvode misleći da obijaju komesarev automobil, ali se ispostavilo da Nikolić samo želi da zadene za brisače ceduljicu sa pitanjima za gospodina Filea, insistirajući na konkretnim odgovorima o daljoj sudbini evrointegracija Srbije, ceni keramike i sanitarija u Briselu, mogućnosti da EU preuzme otplatu njegovog stambenog kredita i šansama da podvojvoda uđe u Ginisovu knjigu rekorda kao jedina osoba koja dobija na kilaži štrajkujući glađu, odbijajući pri tom i da diše, trepće i pući usta.
U prijateljskom razgovoru na zadnjem sedištu automobila, Nikolić je od visokog evropskog zvaničnika zatražio i dobio jasan odgovor na dva suštinska pitanja: Da li je priznanje Kosova jedan od uslova za ulazak Srbije u EU, i da li veš mašina zaista živi duže uz „kalgon"?!
- Ne, garantujem vam da neće biti nikakvih uslovljavanja... Uglavnom zbog toga što uopšte ne nameravamo da vas primimo, ali vi morate nastaviti sa naporima kao da ćete krajem veka postati ravnopravni deo Unije, dok na drugo pitanje nemam pravi odgovor, zatekli ste me... - poručio je File darujući vojvode „kinder" jajima, simbolom pravedne stvari za koju se i oni kao lideri opozicije zalažu: u našim jajima nalazi se adekvatna nagrada za one koji nam veruju...
Međutim, nezadovoljan igračkom koju je dobio (reč je o popularnoj figurici monstruma iz Haga) Vučić je demonstrativno stupio u petominutni štrajk nedisanjem, što nije sputalo Nikolića da sam izgura komesarev automobil iz blata u koje su upali, znajući da nema tih fleka koje se jednostavnim skidanjem bedža sa revera ne mogu oprati!
Za to vreme, u Beogradu, Lepi je u još s (p) rdačniju posetu primio predsednika Hrvatske, darujući ga poljupcima, knjigom, ikonom i bratel majcom, kakvu i sam običaji da nosi prilikom primanja vakcina, državnika i ostalih zvaničnih zgoda.
- Hajde da se fotografišemo bez košulja, taman da ti pokažem ožiljak od vakcine, a i da opustimo atmosferu tokom razgovora o povratku izbeglica, imovine, elementarnih prava srpske zajednice u hrvatskoj... - predložio je Lepi, uveliko razvezujući kravatu.
Ljubazno odbivši predlog srpskog kolege, koji je već skakutao po kadru u treger majci, Josipović se zahvalio na vrednim darovima, uzvrativši poklon paketom „čokoladnih bananica", „smokija", „Frikomovih" sladoleda,... autentičnih i nadaleko čuvenih hrvatskih proizvoda, koje je predsednik prosledio ka enklavama na Kosmetu, kao dokaz da ih matica nije zaboravila.
- Osobito mi je drago vidjet da ste umnogome evoluirali i da se sve ređe razmnožavate silovanjem, upražnjavajući čak i nešto nalik našoj tisućljetnoj umjetnosti vođenja ljubavi... - naglasio je Ivo, ne štedeći reči hvale i za srpskog kolegu.
- Mali je tak simpatičan, i beskrajno duhovit dječarac! Tak me je nasmejao šalom da će učiniti sve što je u njegovoj moći da pomogne ulazak Hrvatske u EU, da u dileriju umalo nisam odlučio vratiti prognane u Lijepu našu... Nego, s obzirom da znam koliko se voli ispričavat, evo, ja mu od srca darujem knjigu o Vukovaru, kako bi se temeljito mogao pripremit za uzvratnu posetu i osmisliti govor kojim će nas ostavit bez daha, i dodatno potkrjepiti našu tužbu pred Međunarodnim sudom pravde... - naglasio je Josipović, pružajući historijsko štivo Lepom koji je na insistiranje protokola nevoljno pristao da ponovo obuče košulju.
Nedaleko odatle, u Parku prijateljstva, Ivica Dačić je primio lopatu i sadnicu javora, istakavši da mladica simbolizuje prvih 20 godina partije s čijeg je začelja dospeo na čelo, ali i nadu da će stasati u veliko i snažno drvo na kojem će rasti dovoljan broj onih koji će verovati da se promenio, da to više nije onaj Ivica, i shodno tome glasati za njega i njegove, koji su sa sličnih grana pali, mahom na glavu.
Nažalost, što se tiče biljke koje je svojevremeno posadio Miroljub Labus, ispostavilo se da je reč o indijskoj konoplji, čije su plodove intenzivno pušili Dinkić i Milosavljević, pa sad prvi tvrdi da u doba opšteg siromaštva treba trošiti što više, dok drugog ni požar u kabinetu ne bi naterao da ga napusti...
I tako, dok oni primaju - „primamo" i mi, samo što nas niko ne pita jesmo li voljni za to?!

U braku se seks podrazumeva, još samo kad bi ponekad mi bili tate...