BEOGRAD 27. 07. 2010

Bez šećera - Zoran Šećerov

Crveno, pa crno

Ubiše Zvezdu. Ko, ne zna se. I nikad se neće saznati. Čak ni to ko je kriv za ovo što se danas događa crveno-belima. Jednog dana, moguće vrlo skoro, nestaće s košarkaške kalemegdanske scene i ovi, kao što su otišli i oni.

Na kraju će ostati samo KK „Crvena zvezda". Jadna i bedna Zvezda je zapravo fenomen. Klub koji ima sve, a zapravo nema ništa. Nešto neverovatno bilo je i prošle godine u ovo isto vreme. Ali, tada je s Pešićem na klupi sve bilo bajka. Pešić je, kako to samo on zna, od Zvezde napravio i tim i klub. Ili nešto što je ličilo na to. Usput, lansirao je i neke nove igrače, sastav zaklete braće po košarci. Štimcu se aplaudiralo na otvorenoj sceni, verovalo se da Kikanović može biti sjajan centar, Kešelj neko ko šutem rešava utakmicu... Anonimni Bjelica izrastao je u uzdanicu selektora Ivkovića, čekao se povratak i ozdravljenje kapitena Dragićevića, utakmica na kojoj će eksplodirati neko od anonimusa... I, nestrpljivo, sledeća sezona u kojoj će Kari Pešić, uz dva-tri pojačanja, napraviti tim dostojan imena i nekadašnje slave Crvene zvezde.

Na utakmice Crvene zvezde vratila se i publika. Ona koja zna košarku i prepoznaje košarkaške vrednosti. Ona, koja dugo nije bila na utakmicama Zvezde. U međuvremenu...

Otišao je Kari Pešić. S njim i projekcija evropski jakog kluba. Ali, ostali su svi drugi. U rukovodstvo su stigla i pojačanja, ljudi koji veruju da udruženi, a na temeljima od prošle godine mogu napraviti čak i više nego što je Pešić uradio uglavnom sam. Angažovan je i sjajan trener, ali...

Ova Zvezda danas nije ona Pešićeva Zvezda. Ako je prošle sezone ponovo rođena, ove će, ponovo, biti na samrti.

Ne treba sumnjati u dobre namere onih koji danas rukovode timom s Kalemegdana iako, priznajem, zbunjuje sve vidljivija fanatičnost da se istraje u pogrešnom modalitetu. Zato, trenutno, igračima Zvezde i nije lako. Takođe, ni navijačima. I jedni i drugi ovih nedelja funkcionišu na relaciji između dva različita osećanja: srama i nade. Postiđeni su, najiskrenije, onim što se zove rezultat Crvene zvezde u NLB ligi, učinkom koji je najblaže rečeno katastrofalan, nedostojan crveno-belih boja. U celoj priči, dakle, ostaje im samo nada. Kao nešto što poslednje umire. Naravno, uz uslov da Zvezda, uprkos svemu, nekako preživi ovu bruku i sramotu.

P S. Ovaj tekst objavljen je u Pressu 10. novembra 2009. Zarad svega autor je izgubio nekoliko prijatelja. A Zvezdi se i zaista dogodila smrt. Rekao bih apsurdna smrt, jer kako može besmrtni klub da umre. Ili, ipak, može.

Zoran Šećerov