25. 12. 2011

Nedelja... Mihailo Medenica

Deda Mraz i ministar Ćavi

Zajedničkom akcijom policije, BIA, združenih skupština stanara i militantnog ogranka PUPS-a (vojni penzioneri) osujećen je plan ekstremističkih organizacija da nasilnim akcijama spreče održavanje parade Deda Mrazova i Baba Mrazica, zakazane za danas u podne u centru prestonice

Prema rečima prvog udarnika operacije „Mr-konjićev skok" Ivice Ćavi Dačića, nakon operativnih saznanja da će pripadnici levo-ultradesničarskih organizacija, gladnih, golih i bosih: „Pariz(dv)eri", „1389 dana sam bez posla i plate", „Odraz - sa mosta u 'ladan Dunav" i „Najskuplja srpska reč - Karneks" pokušati da izazovu nemire na ulicama Beograda, prešlo se s reči na dela...

- Ne odmah, prvo smo prešli na jela, pa dela, jer je Ceca spremila takve sarmice za slavu da nemam reči, a i stalno je na gajbi pa smo ostali malo duže da joj pravimo društvo... - naglasio je zamenik premijera, otkrivši pojedinosti pomenute akcije.

- Scenario je bio strašan, grozomoran! Takav ni ja, kao portparol ondašnjeg SPS-a, ne bih mogao da smislim, a znate i sami koliko sam maštovit! Nego, vratimo se temi. Dakle, ultradesničarsko-levičarske snage su, prema našim saznanjima, nameravale da presretnu Deda Mrazove, zaskoče ih i zaspu najradikalnijim novogodišnjim željama, od kojih su neke toliko ekstremne da čak zahtevaju odlazak ove vlasti i, zamislite - izbore! Ej, izbore! Pa ova vlast je dete demokratije, a narod se ponaša kao bahati roditelj koji bi se naprasno odrekao četvorogodišnjeg deteta samo zato što je malo ružnjikavo, umesto da ga neguje do punoletstva i pruži priliku da izraste u predivnog labuda, ili barem onaj labudov deo koji se lako rimuje... Možda nismo lepi, ali i nisu nas birali da bi uživali u onome šta vide, pa što se onda žale? - saopštio je upitno omaleni „špic", nevešto se prekrstivši, ali vešto pljunuvši triput protiv uroka.

U daljem obraćanju, ministar Ćavi je pročitao sadržaj zajedničkog proglasa, zaplenjen od levih desničara, kojim su nameravali da se na najpogrdniji način obrate pripadnicima manjinske populacije Deda Mrazova.

„Dragi Deda Mraze, mada smo prestari da verujemo u tebe, druge nam nema. Verovali smo i u ove, pa ispadosmo naivniji od klinaca koji čekaju da proguraš debelu guzicu kroz dimnjak... Njihove više ne mogu ni kroz dimnjak Termoelektrane „Nikola Tesla", a kamoli one kućne, koji su, na tvoju sreću, sve hladniji. Nema se para za ogrev, jebiga... No, ajmo o onome od čega se živi, Deda! Pa ne živi se ni od čega, pizda li ti lepa materina, što se praviš blesav ko da se informišeš putem javnog servisa i ložiš na Milku Canić! Da se živi ne bi smo ti pisali, već podsmešljivo gledali kako to deca čine i tovarili sarmice u sebe! Sad tovarimo lekove (ko je srećniji pa mu se nađe) i gledamo kako deca crtaju sarme, a žene saosećaju sa mučenicama iz turskih sapunica, već i psujući na turskom kad pitamo zašto se ručak od prekjuče čuva za prekosutra!

Elem, u suštini ne želimo i ne tražimo mnogo - posao za one koji ga nemaju, a za one koji rade da ne umru na poslu, jer čujemo da se starosna granica za odlazak u penziju opet pomera, pa će tom progresijom još malo i Krka postati mlađi referent...

Da, ima među nama i penzionera, to su oni od kojih i država i smrt peru ruke, pa vidi da barem nekog od njih odobrovoljiš da se osvrne na te mučenike. Smrt je saosećajnija, a i manja je birokratija kod nje...

Što se vlasti tiče, nije istina da smo nezadovoljni i da tražimo promene. Problem je u nama, mi ne valjamo, pa te molimo da im pokloniš neki drugi, bolji narod, da malo njega zaje... ovaj, vode u svetlu budućnost, a mi ćemo ostati ovde da tugujemo, kad za bolje nismo! Dosta su se zlopatili u Srbiji, pošalji ih malo Hrvatima, recimo.

Ostalo je manje-više u redu, manje za nas, više za njih, ali što naš narod kaže: dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, a nama se, bogme, smrklo od toliko obećanih svanuća... Ko sledeći prinese šibicu sveći za koju se držimo - lomimo prste, samo da znaš!

I još ovo za kraj, matori - čuvaj irvase ko oči u glavi dok prolaziš Nemanjinom! Ako istrči neki bradat - to je Dušan Petrović, ministar poljoprivrede (a nekad je bio i pravde. Ko onaj margarin - u sve se meša), beži koliko te noge nose!

Zašto? Zato što će odmah sazvati konferenciju za štampu i saopštiti kako se naporima Vlade stočni fond Srbije povećao za šest irvasa, a tebe predstaviti kao uglednog seljaka kojeg je država subvencionisala da počne sa uzgojem istih!

Dok ti dokažeš ko si i šta si, već će ti u krilu biti Borko Stefanović, a tad si najeb.. Taj će te ubediti da nije potpisao ni pismo sa novogodišnjim željama koje piše pred tobom. Toliko, stari, odnosno, čiča, odnosno, pripadniče LGBT populacije, odnosno... Kako god te zvali pogrešićemo - neko će nas uzeti na zub, a tebe u zaštitu. Mi ćemo bolje proći, veruj"...