01. 02. 2012

Komentar - Stojan Drčelić

Jedan dolar menja sve

Nema te odluke Vlade koja se ne može dovesti u pitanje i koja se u dnevnopolitičkoj ostrašćenosti ne može pripisati kampanji i želji za namicanjem glasova. Sve i da je tako, voleo bih da vidim kako se bore za glasače i u nekim drugim područjima Srbije, uglavnom tamo gde je predizborna kampanja jedina prilika da se bilo šta ozbiljno i uradi

Jedan engleski voditelj svojevremeno je televiziju definisao kao izum koji vam u dnevnu sobu dovodi ljude koje inače ne biste nikada primili u kuću. Ja u kuću nikad ne primam stranačke anketare, one što uvek iznova traže da se obavežete na večnu ljubav bez obzira šta i kako njihovi šefovi radili, ali na TV gledam sve i svašta i protekle nedelje se čudom čudim nekim ekonomskim analitičarima i pojedinim stranačkim ekspertima koji državnu intervenciju u smederevskoj železari krste kao najjeftiniji predizborni populizam. Čudim se i snegu. Otkud sad on?
Istina, lideri stranaka uglavnom ćute, mere i procenjuju. Računaju, a oni uvek sve rade iz računice, da nije pred izbore mudro govoriti da je tržište mera svemu, da železaru treba prepustiti sudbini i tako oko petnaestak hiljada ljudi u Smederevu i okolini otpisati i učiniti da se umesto oko velike peći, okupljaju oko velikog socijalnog kazana. Ali, zato se upeli neoliberali da ovaj potez Vlade hitro okarakterišu kao dugoročno skup promašaj i predizborni Cvetkovićev marketing. Kad Nemačka brani „Opel" to je u redu, a i lako je njima, bogati su, imaju čime. Ovde se nema, pa kad se nema u redu je da se nema i još više. Svaka se vlada brani od pogubnih efekata krize kako zna, ume i može. Pred velikim olujama država je dužna da brine kako o najmanjim i najugroženijim, tako i o velikim i najperspektivnijim. Tamo gde se mora, levom rukom socijala, desnom upravljački mehanizam. To više ni najljući i najverniji epigoni neoliberalnog kapitalizma širom sveta ne dovode u pitanje. A železara u Smederevu, odnosno svetsko tržište metala, prema svim ozbiljnim pokazateljima i predviđanjima ima perspektivu. I svakom dobronamernom je jasno, nije ga Vlada otkupila za taj jedan dolar sa ambicijom da trajno gazduje ovim gigantom, nego da pomogne da se nađe novi kupac.
Ali ovde nema te odluke Vlade koja se ne može dovesti u pitanje i koja se u dnevnopolitičkoj ostrašćenosti ne može pripisati kampanji i želji za namicanjem glasova. Sve i da je tako, voleo bih da vidim kako se bore za glasače i u nekim drugim područjima Srbije, uglavnom tamo gde je predizborna kampanja i jedina prilika da se bilo šta ozbiljno i uradi, da se namakne par kilometara asfalta, okreči škola, otvori neki mali pogon...

Ovako, ovde je elementarna nepogoda zgoda da se primeti da se u opštinama u kojima su na vlasti „naši" bolje čisti sneg, da su putevi prohodniji, nego tamo gde su „njihovi". Kada bi izbore trebalo održati ovih dana izlaznost bi i u bukvalnom smislu bila mala. Ne zbog bauka bele koalicije, takozvanog belog listića, nego zbog smetova. Zbog činjenice da ovde u stvari sneg ne može da zatrpa ništa, može samo da otkrije naše ukupno siromaštvo, katastrofalnu infrastrukturu, očajnu putnu mrežu, neopremljenost i odsustvo lokalne inicijative. Malo vejavice i naša beda sija u punom sjaju. Ljudi umiru zatrpani i odsečeni od civilizacije, trudnice na porođaj prebacuju volovskom zapregom, mrtve sahranjuju ispred kuća jer se do groblja ne može. One sa „običnim" bolestima ili recimo zuboboljom niko i ne pominje. Nije tačno da su ljudi lenji, da se nerado hvataju lopate, problem je što su stari.
I to mora biti i pitanje za Vladu i za svaku stranku vladajuće koalicije: kako je moguće da svako skijalište u Srbiji danas ima bolju „snežnu" mehanizaciju nego čitave opštine poput Ivanjice, Nove Varoši, Prijepolja... Čemu služe robne rezerve u situaciji kad lokalna samouprava nema para da plati gorivo za pokretanje mašina za čišćenje, makar tamo gde mašina ima?
Ne mislim da izborne perjanice i vlasti i opozicije treba da krče smetove i da sa lopatama u rukama hitaju potencijalnim glasačima. Delovalo bi i neiskreno i baš groteskno, ali videćete na proleće, kad krenu predizborni karavani, kako svi sve znaju, i šta gde treba posejati i šta na vreme orezati, videćete kako se smerno krste pre nego što naginju iz čutura i zlatousto gude o svetloj perspektivi. Moj je savet, ako ne mogu da obećaju da sneg više nikad neće padati, ne puštajte ih u avlije.