BEOGRAD 09. 02. 2012

iz mog ugla - Prof. dr Mića Jovanović

Strategija

Već nekoliko godina se, u akademskim krugovima, govori o strategiji razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, ali se ništa ne dešava. Proces ide sporo, a odlučniju akciju u trianglu Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), opstruira KAPK, iz sada već svima jasnih razloga

Naime, jednog dana kada se ova strategija usvoji pomenuta komisija neće više moći da „žari i pali" obrazovnim prostorom Srbije, ucenjujući već etablirane visokoškolske institucije, a „poklanjajući" akreditacije pod veoma sumnjivim okolnostima „fakultetima" i „visokim strukovnim školama" koje od svih uslova koji se traže za legalnu akreditaciju u nekim slučajevima imaju samo - livadu!

O tome svedoče i (u jednom visokotiražnom dnevnom listu) nedavno objavljeni izveštaji recenzentskih komisija, koje su upravo zatekle takvu situaciju u Vojvodini, kada je trebalo da utvrde ispunjenost uslova za davanje akreditacije. Ocena, koja je prezentovana Komisiji za akreditaciju, bila je negativna, ali je ova „školica" ipak dobila akreditaciju. Vera Vujčić, predsednica KAPK-a, lakonski je objasnila da „komisija ne mora da poštuje izveštaje recenzenata". Pa, šta će vam onda recenzenti, gospođo Vujčić? Recenzenti provedu po dva-tri dana u institucijama koje traže akreditaciju, detaljno utvrđuju ispunjenost svih potrebnih uslova, da bi Komisija za akreditaciju, čiji se članovi ne pomeraju iz toplih fotelja u Palati Srbija, anulirala rad ovih ljudi i dodeljivala akreditacije po sopstvenom nahođenju.

Zato i nema transparentnosti u radu KAPK-a, zato čak i Nacionalni savet ne može da dođe do dokumenata koje Komisija krije „kao zmija noge". Konačno je neko i reagovao. Ombudsman je jasno kritikovao rad ove komisije, tražeći javnost u radu.

Koje su dalekosežne posledice nedonošenja strategije visokog obrazovanja u Srbiji? Pre svega, nastavak odlaska mladih ljudi iz Srbije. „Pali iz Srbije" biće, nažalost, i dalje moto mladih ljudi. A strategiju i u području obrazovanja i u području zapošljavanja nije tako teško doneti. Ove dve strategije su ključne za budućnost Srbije. Unija poslodavaca bi i u jednom i u drugom slučaju morala da bude jedan od ključnih faktora. Jer, ko će bolje znati realne potrebe za kadrovima od poslodavaca? Unija poslodavaca, kao zvanična organizacija, trebalo bi najaktivnije da učestvuje u kreiranju strategije visokog obrazovanja i strategije zadržavanja mladih u Srbiji. Megatrend univerzitet je jedina visokoškolska institucija koja sa Unijom ima aktivan ugovor o saradnji, što je već dalo dobre rezultate. Zahvaljujući ovoj saradnji veliki broj naših studenata je na praksi u inostranim kompanijama koje posluju u Srbiji.  Takođe, u saradnji sa Unijom poslodavaca, Megatrend univerzitet kreiraće svoju upisnu politiku za narednu akademsku godinu.

Autor je rektor Megatrend univerziteta, potpredsednik Konferencije univerziteta Srbije i član Unije poslodavaca.

Prof. dr Mića Jovanović