20. 02. 2012

Uroš Đurić - TRIBINA

Zvezdana prašina

Kad bih zaista seo i probao da baš dobro razmislim, potrudim se iz sve snage da objasnim sebi u čemu je draž naše preokupacije boksom, ne verujem da bih izašao sa nekim pomirljivim objašnjenjem.

Iskreno, ne znam. Koliko god mučno bilo gledati dvojicu ljudi kako rašrafljuju jedan drugog, neću skrenuti pogled i posle izvesnog vremena steći ću iz ovog ili onog razloga naklonost ka nekom od takmaca i počeću da opravdavam njegov način borbe, bio pobednik ili gubitnik. Ženski boks mi je ipak previše, nekako nehuman i neprimeren, lakše bih podneo kad bi se čupale za kosu, grebale noktima lice i šutirale u pleksus.

Boks je star koliko i civilizacija. Prikazi borbi datiraju još od Sumera, koji su ih ovekovečili na reljefima nekih 3.000 godina pre dolaska Spasitelja, dok su prva pesničenja pred publikom zabeležena u Egiptu milenijum kasnije. Isti prizori bili su deo i asirske, vavilonske i hetitske kulture, dok se u minojskoj civilizaciji na Kritu (1.500-900 p. n. e), kao i otprilike u isto vreme na Sardiniji, prvi put pojavljuju scene s borcima u rukavicama. Posle pada Zapadnog rimskog carstva gotovo da nestaje (koji bi se to ludak suprotstavljao vikinškim, germanskim, slovenskim ili avarskim hordama u punom naletu pesničenjem „na ferku"?), da bi se ponovo pojavio u vreme obnove gradova u poznom srednjem veku, pre svega na području današnje Italije i Kijevske Rusije, ali ono što danas nazivamo boksom dobilo je svoj konačni oblik gde drugde nego tamo gde i sve drugo što vezujemo za savremenu civilizaciju, od klozeta, preko parne mašine do sukna - u Engleskoj. Vašarske borbe imale su pisana pravila, nije bilo podele na kategorije, niti rundi i sudija i marisalo se sve dok jedan više nije bio u stanju da stoji na nogama.

Superiornost američkih crnaca u ovom sportu zabeležena je poprilično rano, još krajem osamnaestog veka. Jedna od prvih velikih zvezda boksa bio je Tom Molino, koji je rođen u Virdžiniji, u ropstvu. Otac mu je bio bokser i obučavao je Toma i njegovog brata blizanca kako bi zabavljali vlasnike plantaža koji su polagali velike sume kladeći se na ishod borbi. Kako je svom vlasniku mnogobrojnim pobedama doneo ogromne svote novca, Molino je „zaradio" otpust iz ropstva i otisnuo se brodom preko Atlantika da bi se u Engleskoj i Irskoj proslavio kao profesionalac. Novac je u boksu još tad imao veliku ulogu i nije slučajno da je jedna od prvih stvari zabeležena Edisonovim kinetoskopom na samim počecima kinematografije 1894. bio meč između Majka Leonarda i Džeka Kašinga.

Gledajući subotnji meč za titulu svetskog prvaka u ABCDEFG verziji između Klička seniora i karikature zvane Derek Čisora, čiji profil izazivača više odgovara nekom od lokalnih tabatora koji se vrte u ulozi izbacivača osrednjih klubova u Kemden taunu tipa „Elektrik bolrum" ili „Koko", ne mogu a da se ne upitam na šta sam potrošio sat i po svog dragocenog života. Nekad su nas decu od 9 ili 11 godina dizali u pola noći da bismo sa crnobelog televizora gledali epske borbe znane kao „Rambl in d džangl" ili „Trila in Manila". Kao mladić od 24 ležao sam go u krevetu pored devojke u vreloj junskoj noći, iščekujući početak meča Tajson - Spinks. To su situacije koje su se tretirale kao istorijske, koje su vam obeležavale život. Pitam se koga biste uznemiravali zbog ovoga u Minhenu od pre neku noć? Isprazan, prenaduvan spektakl, bez pravog sadržaja, potpuno odgovara razmeri svega u našim životima koji se kreću razapeti između iritantnog zviždukanja pevača „Marun fajv" u bljutavom hitiću „Muv lajk Džeger" i spektakularnog ćutanja o propasti Agrobanke koja je u minusu 200 miliona evra.

Ako su ikada postojala Potemkinova sela, nikada nisu bila tako opredmećena kao danas. Sve je stvarno, a sve je falš. Gde god da se okrenete, vidite opštu prenaduvanost, kao kod prejedenih, gojaznih ljudi - prevelike težine, a bez snage. Nedostaju mi posvećeni frikovi. Jedan je Prins Nasim Hamed iz raspalog Šefilda. Bantam, to je kategorija...