16. 11. 2008

DUH IZ BOCE... Bogdan Tirnanić

POLITIČKA AKTIVNOST

Vlada vršioca dužnosti premijera M. Cvetkovića slavodobitno je onomad obeležila 100 dana svoje vlasti pripisujući u sopstvenu zaslugu sve čega se mogla dosetiti

Opozicija stoji na suprotnom stanovištu: Vlada se pokazala krajnje nesposobnom i „socijalno neodgovornom", izneverila je sva svoja predizborna obećanja ili ih odložila za malo sutra. Te su nam, prema tome, novi izbori neophodni. Pitanje je samo kada će se oni održati.

Mnoge druge zemlje nemaju slične dileme: u njima se izbori održavaju u skladu s ustavnim propisima, ni pre ni kasnije. Eto, recimo, baš kao što je zapisano u tamošnjem konstitutivnom aktu, američki predsednički izbori održani su prvog utorka u novembru. Po tradiciji, za mesto u Beloj kući borili su se kandidati Demokratske (Obama) i Republikanske (Mekejn) stranke. To vam je tzv. dvopartijski sistem, s kakvim ovdašnji ljudi nemaju nikakvog iskustva. Tako je, na primer, i u V. Britaniji: tamošnja „treća stranka" - liberali - više poznata po dobrim igračima preferansa negoli po političkim uspesima. Jedino u Nemačkoj tzv. zeleni, partija koju čini grupica olinjalih „šesetosmaša", imaju ulogu jezička na vagi između socijalista i konzervativaca, pa im je u svakoj vladi garantovano mesto potpredsednika i ministra inostranih poslova (J. Fišer).

A kako s tim stoji stvar u Srbiji? Po nekom istraživanju, ovde ima preko 400 registrovanih partija, od kojih je više od polovine aktivno u političkom životu. Zarad državnih subvencija, razume se. Neke od tih stranaka su „tročlane" ili čak „jednočlane". No, s druge strane, često (na vlasti, kao i u „opoziciji") ima više tzv. velikih političkih partija, koje broje na desetine (ili stotine) hiljada članova. Uzeto zajedno, to znači da je u Srbiji više od trećine stanovništva politički aktivno. Nikakva hijerarhija među njima ne postoji: postati narodni poslanik (i taj status zadržati u više mandata) jeste prosta posledica vlasništva članske karte neke stranke. Zato nam je parlament toliko glomazan, dok nam se zemlja permanentno smanjuje.

To još nije sve: svedoci smo kako se, praktično svakog dana, osnuje nova politička partija koja, dok si dlanom o dlan, izda 70.000 upisnica. Time se, je li, permanentno povećava procenat srpske populacije u smislu proizvodnje aktivnih političara. Ukoliko se ovakav trend nastavi, jednog dana će svi stanovnici Srbije postati političari. Otkud ovakav fenomen? Zato što je politika naša jedina profitabilna delatnost, a sve ostalo propada. Politika je, prosto, neviđena šansa za svakog nesposobnjakovića. Nisi završio školu, biznis ti slabo ide, žena te napustila - ‘ajde u političare. Kad si političar, niko te ništa ne pita. I dok je tome tako, para na paru ide!