01. 09. 2010

PRESS

Od specijalnih izveštača - Dragutin Stojmenović, Novak Đurović

SP u Turskoj: Srbija mora da pobedi!

Ivkovićevi „orlovi" danas protiv Australije (15.30) igraju meč odluke na SP u Turskoj! Samo nas pobeda spasava od sudara sa SAD u osmini finala

Danas je „biti ili ne biti" za srpske „orlove"! Košarkaši Srbije igraju protiv Australije od 15.30 sati ključnu utakmicu A grupe na šampionatu sveta u Turskoj, a samo pobeda daje im šanse da u osmini finala izbegnu Amerikance.

Zbog lošijeg međusobnog skora sa Nemcima, naši košarkaši bi u slučaju poraza od „kengura", čak i ako dobiju Argentinu u poslednjem kolu, bili četvrti što bi ih direktno odvelo na „drim tim" u prvoj nokaut fazi. Ali, niko u taboru Srbije ne razmišlja da postoji bilo koja druga mogućnost osim pobede. Atmosfera je postala još bolja s povratkom Krstića i Teodosića u tim i to se oseća na svakom koraku. Nema više, kao pred prva tri meča, sumornih, smorenih lica u lobiju hotela „Hilton". Svi su nasmejani i veseli, a padne i poneka šala.

Nemci se neće ponoviti

Takav je i selektor „orlova" Dušan Ivković, koji je optimista pred duel sa „kengurima" i obećava bolju igru nego do sada.

- Dočekaćemo duel sa Australijom spremni, to mogu da garantujem. Gledao sam ih protiv Argentine i Nemačke. Mnogo igrača poznajem, neke sam i trenirao, a ja uvek kažem da se čeka njihov bum, odnosno dan kada će da eksplodiraju, jer imaju odličan tim. Nadam se da je to bilo protiv Nemaca koje su ubedljivo dobili i da im se neće ponoviti takav dan - počeo je priču u lobiju hotela „Hilton" Ivković.

Iskusni strateg odlično zna da opasnost preti od visokih Australijanaca, a kako sam kaže, dobro ih poznaje.

- Pokriveni su na svim pozicijama, od plejmejkera, preko dvojke, do krila koja su visoka i po 205 cm. Ali, ono gde su oni najjači je centarska linija i to im je najkvalitetniji deo tima sa Nilsenom, Andersenom i Marićem. Igraju dobro, imali su čak 14 razlike protiv Argentine, ali su ih ovi „izvaćarili" na caku i iskustvo. Rade zajedno dugo vremena, a većina tih momaka su bili svetski prvaci kao juniori. Međutim, mi ćemo biti spremniji nego u duelu sa Nemcima - osmehnuo se Ivković kao da je želeo da potvrdi svoju samouverenost.

Naša prava igra

Prvi plejmejker Srbije Miloš Teodosić lucidnost i kreativnost je pokazao protiv Jordana, a sada se očekuje da zaludi i Australijance. On poštuje protivnika, ali više od svega veruje o svoje saigrače.

- Kao što smo igrali protiv Jordana, tako treba da uđemo i u meč sa Australijom. Svesni smo da naš današnji protivnik ima odličnu ekipu i nikako ne smemo da ih potcenimo, jer u svojim redovima imaju nekoliko NBA igrača, i Aleksa Marića, koji je možda i njihov glavni igrač. Protiv njih ćemo napokon da budemo kompletni i siguran sam da ćemo tada da pokažemo našu pravu igru, a ne da nam se dogodi kiks kao što je to bio slučaj u meču sa Nemačkom - kazao je Teodosić.

Aleks Marić: Protiv Srbije kao protiv rođene majke

Centru Australije Aleksandru Mariću biće najteže jer će morati da igra protiv zemlje čiji je dres žarko želeo da obuče. Štaviše, Marić se dosta i druži sa našim reprezentativcima u foajeu hotela „Hilton".

- Ne znam ni sam šta da radim, sve odbijam da mislim o tom meču ali on je ipak pred nama. Emocije će biti velike, jer igrati protiv Srbije za mene je kao igrati protiv rođene majke. Ne mogu da kažem za koga ću da navijam, bolje da me to pitate posle utakmice. Ipak, takav je sport, moraću da igram, a možda posle prvenstva sa nekim igračem zamenim dres, da ne bude posle da nisam nosio dres Srbije - okrenuo je na šalu Marić, kako bi bar malo odložio nelagodnost zbog duela sa svojom zemljom.

Nije bilo lako gorostasu iz Knina, pogotovo što mu je u Kajzeri doputovao i otac.

- Tu je i moj otac, nije ni njemu lako, ali on će bar biti srećan ko god da pobedi. Srbija će prvi put da bude kompletna jer se vraća Krstić i naravno da mi je drago zbog toga. Posle toga možeš da kažeš da si izgubio ili pobedio od tima koji je bio kompletan - poručio je Marić.

Kemal Kutlu: Sandžaklije su proslavile košarku u Turskoj

Jedan od volontera na SP u Turskoj Kemal Kutlu, koji je poreklom iz Bijelog Polja, kaže da su košarku u Turskoj proslavili igrači iz Srbije i Crne Gore, odnosno Sandžaka. Kutlu, kome je porodično prezime Šehović, rođen je u Istanbulu, ali vrlo dobro zna da su mu koreni iz Srbije, kao i većini košarkaša koji su igrali ili igraju za Tursku.

Kutlu je po zanimanju šef obezbeđenja u fabrici „Filip Moris" u Istanbulu, a iz hobija trenira lokalni klub Sandžak spor, u kome igra i njegov sin.

- Rođen sam u Istanbulu, ali do svoje sedme godine nisam pričao turski, jer je naša mahala, što bi vi rekli naselje, brojala oko 75.000 ljudi iz bivše Jugoslavije. Svi smo pričali srpski i moj deda je umro, a da nije naučio reč turskog. Naše izvorno prezime je Šehović, a u istom kraju je odrastao i Hido Turkoglu, koji je poreklom iz Sjenice, a prezivao se Ramićević. Učili smo ga da igra basket na lokalnom terenu, a sada nas ne poznaje. Ali, tako je kada ti udare milioni u glavu - kaže Kutlu.

On ističe da ne bi bilo košarke u Turskoj da se nisu pojavili Bošnjaci iz Srbije koji su sa sobom doneli sportsku kulturu, što je bio temelj kasnijih uspeha.

- Turci nemaju razvijenu kulturu sporta i tvrdim da smo mi, koji smo poreklom iz bivše Jugoslavije, odnosno Srbije, doneli tu kulturu. Ovde je normalno da se deca ne bave sportom, a kad sam išao kod rodbine u Bijelo Polje kao klinac, tamo se mislilo da je dete hendikepirano ako ne trenira nešto. Evo, sada u turskoj odbojci imate bar 70 odsto, a u košarci 90 odsto ljudi koji su poreklom iz Sandžaka, Bijelog Polja, Prijepolja, Sjenice, Tutina. Nikada Turska ne bi osvojila srebrnu medalju na EP da nije bilo tih igrača. Evo, u ovoj postavi Turske ima nekoliko igrača poreklom iz Srbije. Osim Turkoglua, tu je Semih Erden, Ender Arslan, Sinan Guler, Omer Ašik. Svi su oni možda rođeni ovde, ali su im roditelji iz Sjenice, Tutina, Novog Pazara, Rožaja, Bijelog Polja i svi govore srpski - objašnjava Kutlu. On kaže da je odlučan u nameri da sina pošalje na jedan od brojnih košarkaških kampova u Srbiji, gde bi usavršio i srpski jezik.

- Imamo mi u Istanbulu naš lokalni košarkaški klub koji se zove 'Sandžak spor i tu treniraju deca. Moj sin, koji ima 14 godina, trenira tu, ali rešio sam kad malo stasa da ga pošaljem na kampove u Srbiju. Imam rodbinu u Beogradu i Bosni, pa taman da nauči još bolje srpski, pošto nema ovde u kraju sa kim da priča - kaže Kutlu.