Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

SPORTSKI DIREKTOR PARTIZANA OBELEŽIO SVE TROFEJE

26. 02. 2012.  - Autor: Dejan Ignjatović

Istorijske trojke obeležile 40 pehara

Sedeo sam iza koša sa profesorom Nikolićem i video samo kada je lopta ušla u koš posle šuta Đorđevića. Jedan od najdražih trofeja je i onaj osvojen u Zagrebu, Kecmanovom trojkom uz zvuk sirene pred 15.000 navijača Cibone.

s
s
Uživanje Dragan Todorić deo je svih 40 trofeja Partizana


Sportski direktor Košarkaškog kluba „Partizan" mts Dragan Todorić svojevrsni je fenomen. Popularni Toša učestvovao je u osvajanju svih 40 trofeja kluba iz Humske, što je jedinstven slučaj.
U intervjuu za Press Todorić ističe da su mu prvi i poslednji trofej najdraži i da žali jedino za peharom Lige šampiona u Ganu.

 Kako biste opisali tajnu uspeha Partizana?

- Partizan se od ostalih klubova razlikuje u tome što su na čelu kluba ljudi iz struke, njegovi bivši igrači koji su u „materiji". Nikada to nisu bili neki političari ili biznismeni. Naravno, bez tih ljudi jedan dobar klub ne može da funkcioniše, sportisti funkcioneri se teže snalaze u ekonomskim sferama. Da bi jedan klub mogao uspešno da funkcioniše potreban je novac, a to mogu da obezbede političari i biznismeni. U Partizanu je tu uvek bila jasna linija.

Da li je Partizan nekad imao kriznu situaciju u tom smislu?

- Mi smo, od kad sam ja u Partizanu, imali samo jednu situaciju kada su ljudi iz uprave pokušali da se umešaju, da sugerišu ko treba da igra, ko ne. Ne bih da pominjem imena, to je bilo pre 7-8 godina. Prethodno smo imali sreće posle čuvenog Petog oktobra. Bili smo jedan od retkih klubova koji je izbegao krizni štab. Tada su Divac i Danilović došli i preuzeli vođstvo klubom, i svojim autoritetom ga sačuvali od upada „stranih" elemenata. Temelje ovog modernog Partizana postavili su Ranko Žeravica u sportskom, i Đorđe Čolović u rukovodećem delu. Imao sam sreću da sam u to vreme počeo da radim pored njih, i pored Dragana Kićanovića, i da sam od njih naučio dosta. Posle su došli Divac i Danilović...

Prvi trofej najdraži


Šta za vas znači osvajanje trofeja?

- Za nas znači satisfakciju za ono što smo radili do tada. To je rezultat dobrog rada. Ne radimo to zbog novca, jer ovde i nema nekog velikog novca. Radimo da bismo dokazali da znamo da radimo i da dokažemo da smo najbolji. Svaki taj pehar nas tera da radimo još bolje i osvojimo neki naredni.

Da li za neki trofej možete da kažete da vam je najdraži?

- Meni lično je onaj prvi najdraži, titula 1976. godine, jer je to početak osvajanja trofeja. Naravno, uvek je i onaj poslednji drag, jer je najsvežiji. Bilo je tu mnogo važnih trofeja, prvi međunarodni u Kupu Radivoja Koraća 1978, potom Kup Šampiona u Istanbulu 1992. Jedan od najdražih trofeja je i onaj osvojen u Zagrebu, Kecmanovom trojkom protiv našeg velikog rivala Cibone, pred 15.000 njihovih navijača.

s2
s
Eksplozija Slavlje igrača Partizana u Zagrebu posle nezaboravne trojke Dušana Kecmana


Da li ste videli Saletovu i Kecmanovu trojku?

- Bolje mi je ostala u sećanju Kecmanova trojka, jer sam bio tu, neposredno uz teren. U Istanbulu sam sedeo iza koša zajedno sa profesorom Nikolićem i video sam samo kada je lopta ušla u koš. I jedan i drugi koš su istorijski, i obeležili su dva velika trijumfa Partizana.

Derbi uvek najdraži


Da li žalite za nekih trofejom?

- Možda je jedino za čim žalim Gan i prvi fajnal-for 1987. godine. Žalim, jer smo te godine bili dominantni u Ligi šampiona. Imali smo odličan tim sa Divcem, Đorđevićem, Paspaljem, Obradovićem, Grbovićem... Strašna generacija. To nam se vratilo u Istanbulu kada niko nije ni očekivao.

Prvi i poslednji trofej ste osvojili protiv Crvene zvezde. Da li su vam pobede nad večitim rivalom draže od ostalih?

- U to vreme kada smo osvojili prvi trofej, mi smo dobili Zvezdu u „Pinkiju", gde su oni igrali kao domaćini. Te pobede su uvek draže od ostalih. Međutim, poslednjih desetak godina draž večitog derbija se izgubila jer je razlika između dva kluba drastična. U međuvremenu su stasali neki drugi klubovi koji su nam na terenu bili mnogo veći rivali od Zvezde. Kup u Nišu je podsetio na one stare derbije, nadam se da će Zvezda sa novim rukovodstvom biti pravi rival i da će se institucija večitog derbija vratiti na nivo od pre 15-ak godina.

Da li navijači Partizana mogu da očekuju nastavak niza osvajanja trofeja?

- Hvala bogu da mogu. Stalno ističemo jedinu obavezu koju imamo, a to je obaveza prema našim navijačima. Partizan je izgradio poseban odnos sa navijačima. Tu se napravio kult dolaska u „Pionir" i navijanja, a taj kult je uveliko prevazišao granice naše zemlje. Sigurno je: da naši navijači nisu takvi kakvi jesu mi ne bismo pričali sada o ovolikom broju trofeja.

Da li ponekad osetite da ste umorili ili zasitili posla?


- Bio je jedan period kada se to osetilo. Dok je bio Dule Vujošević, on je sve držao čvrsto u svojim rukama, imao je svoj sistem rada, i svi mi oko njega smo se malo opustili. Međutim, njegovim odlaskom morali smo malo više da se angažujemo.
Motiv se probudio i zbog toga što su njegovim odlaskom rivali videli šansu da nas sruše, pomislili su: evo, otišao je Dule, Partizan više neće moći da bude to što jeste, evo šanse. Mi smo se trgli, dobili neku novu energiju da bismo zadržali Partizan na nivou na kojem je bio dok je on bio tu. Motiva ne nedostaje, posebno je kod mene bio izražen u Nišu.
Nekako su se svi nadali da će Partizanova dominacija biti prekinuta u Nišu, što je mene dosta motivisalo i ja sam tada bio pod posebnom pozitivnom tenzijom. Dok je tako ja ću biti u klubu, kada vidim da mi je svejedno, onda će morati neko drugi da dođe na moje mesto.
t
a
Sportski direktor šampiona nije imao lak zadatak da izabere najbolje postave crno-belih

Idealne petorke


Zamolili smo Dragana Todorića da napravi idealne timove od domaćih, plus jednu petorku sastavljenu od stranaca.
- U mojoj igračkoj generaciji perjanice su bili Kićanović i Dalipagić, jedni od najboljih igrača na ovim prostorima ikada. Posle toga je usledila generacija Divca, Đorđevića, Paspalja, Danilovića, između njih je legendarni Goran Grbović. Posle njih je došla generacija Miće Berića, Drobnjaka, Tomaševića, tu je bio pokojni Haris Brkić, jedan od najvećih talenata koji je ikada igrao u Partizanu. Posle dolazi generacija Krstića, Vujanića, Milojevića, zatim Kecmana, Božića, Perovića, pa Pekovića. Bilo je i nekoliko izvanrednih stranaca u poslednjih desetak godina, pre svega mislim na Hausa, Mekejleba, Palasija, Robertsa. Igrač koji je u poslednje vreme svima nama prirastao za srce je Jan Veseli.
Moje iskustvo govori da bez velikih igrača koji su igrali u Partizanu neće biti ni velikih rezultata naše reprezentacije.


Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Da li je bolji život u Beogradu ili unutrašnjosti?

U Beogradu - tu je više prilika i opcija, više poznanstava, veliki je grad, mogućnosti je bezbroj...

U unutrašnjosti, mirniji tempo života, više vremena za sve, manji troškovi života, manje stresa...

U Srbiji je svuda očaj, tako da nije ni važno...

Kad imaš novca, svuda je dobro!

Rezultati

Facebook